Списак дијалеката енглеског језика

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Ово је списак дијалеката или наречја енглеског језика. Дијалекти су језички варијетети који се међусобно разликују по изговору, речнику, правопису и граматици. За класификацију варијетета енглеског језика према начину изговора, погледајте Регионалне акценте енглеског језика.

Дијалекти се могу дефинисати као „под-облици језика који су, углавном, међусобно разумљиви“.[1] Говорници енглеског из различитих земаља и региона користе велики број различитих акцената или нагласака (система изговора неког језика), као и разне речи и граматичке структуре карактеристичне за одређену област; многа наречја се могу лако распознати посматрањем ових особина. Наречја се могу класификовати у ширем или ужем смислу; у оквиру једног свеобухватног народног или регионалног наречја могу се издвојити многи под-дијалекти, итд. Захваљујући комбинацији разлика у изговору и вокабулара специфичног за неки ограничен простор, може се десити да нека наречја енглеског језика буду готово неразумљива говорницима других наречја.

Лингвисти често деле главна наречја енглеског језика у три категорије: наречја Британских острва, наречја Северне Америке и наречја Аустралазије.[2] Наречја могу бити повезана не само са одређеним подручјима, већ и одређеним друштвеним групама. У оквиру било које дате земље где је енглески говорни/званични језик често ће се наћи један облик језика који се назива стандардни енглески. Разуме се, стандардни енглески ће се разликовати од државе до државе, те се тиме сваки понаособ може сматрати засебним наречјем. Стандардни енглески се често повезује са образованим делом друштва.

Списак[уреди | уреди извор]

Европа[уреди | уреди извор]

Уједињено Краљевство[уреди | уреди извор]

Британски енглески:

Енглеска[уреди | уреди извор]

Енглески језик у Енглеској:

  • северноенглески (на североистоку, локална наречја слична шкотском)[3]
  • источно-мидлендски
  • западно-мидлендски
  • источно-англиски
    • норфолкски
    • сафолкски
  • јужноенглески
    • нормативни британски
    • кокни (говори се међу радничком класом источног Лондона и околних подручја)
    • есаксон (у Есексу)
    • помпејски (у Портсмуту)
    • кентски (у Кенту)
    • мултикултурални лондонски (у Лондону)
    • сасекски (сашки)
  • југозападни
    • англо-корнишки
    • бристолски
    • џанерски (у Плимуту)
Шкотска[уреди | уреди извор]
  • Шкотски енглески обухвата варијетете који као основу имају стандардни енглески какав се говори у Енглеској.
    • горштачки
  • Шкотски може бити или један од старијих варијетета енглеског језика који има сопствена наречја или посве засебан германски језик који је различит од (шкотског) енглеског.[4]
    • острвски
    • северни
    • централни
    • јужни
Велс[уреди | уреди извор]
  • велшки енглески
    • кардифски
    • гауерски
Северна Ирска[уреди | уреди извор]
  • алстерски
    • белфастски
    • деријски
    • јужноалстерски
  • алстерски шкотски (види шкотски)

Острво Ман[уреди | уреди извор]

  • мански (енгл. Manx)

Каналска острва (Норманска острва)[уреди | уреди извор]

  • каналскоострвски енглески

Гибралтар[уреди | уреди извор]

  • гибралтарски енглески

Republic of Ireland[уреди | уреди извор]

хиберно-енглески:

  • коркски
  • даблински
    • Даблин 4 (енгл. Dublin 4 - D4)
    • центар града
    • предграђа
  • донегалски
  • керијски
  • лимерички
  • мидлендски
  • североисточни
  • слајго
  • вотерфордски
  • западни
  • вексфордски

'Алстерски шкотски' (види шкотски)

Мртви дијалекти[уреди | уреди извор]
  • јола (у Вексфорду), некада се њиме говорило у баронијама Барџи и Форт, претпоставља се да потиче од средњоенглеског[5][6]
  • фингалски (у Фингалу), такође се сматра да потиче од средњоенглеског[5]

Северна Америка[уреди | уреди извор]

Северноамерички енглески

САД[уреди | уреди извор]

Амерички енглески:

  • културални и етнички амерички дијалекти
    • афроамерички енглески (енгл. "Ebonics")
    • кајунски
    • хавајски пиџин
    • хиспано-амерички енглески
      • чикано
      • мајамски
    • пенсилванијски
    • јешивиш (јешива)
  • општи амерички
    • општи амерички енглески јесте "стандардни", односно "мејнстрим" опсег америчког енглеског.
  • регионални и локални амерички дијалекти
    • источна Нова Енглеска
    • југоисточни суер-регион
      • средњоатлантски (у долини Делавера)
        • балтиморски
        • филаделфијски
      • Мидландс
        • северномидлендски: Омаха, Линколн ,Колумбија, Спрингфилд, Манци, Коламбус, итд.
        • јужномидлендски: Оклахома Сити, Талса, Топика, Вичита, Канзас Сити, Сент Луис, Декатур, Индијанаполис, Синсинати, Дејтон, итд.
      • јужноатлантски (енгл. "Hoi Toider")
      • новоорлеански (у Њу Орлеансу)
      • јужњачки
        • апалачки: Линден, Бирмингем, Чатануга, Ноксвил, Ешвил и Гринвил
        • тексански: Лабок, Одеса и Далас
    • њујоршки
    • северњачки
      • континентални део: Чикаго, Детроит, Милвоки, западни Њујорк, Доњи Мичиген, као и већи део области Великих језера
      • западни део Нове Енглеске: Конектикат, долина реке Хадсон, западни Масачусетс, те Вермонт
    • горњи средњозападни: Броквеј, Мино, Бизмарк, Бемиџи, Чишхолм, Дулут, Маркет, итд.
      • горњи Мичиген (енгл. "Yooper")
    • западњачки
      • калифорнијски
      • новомексички
      • северозападни
    • пицбуршки
  • Изумрли или готово изумрли дијалекти
    • стари јужњачки
    • трансатлантски (средњоатлантски) нагласак

Канада[уреди | уреди извор]

Канадски енглески:

  • атлантски (приморски)
    • кејп-бретонски
    • луненбуршки
    • њуфандлендски
  • стандардни канадски
    • квебечки
    • енглески долине Отаве
    • пацифички (северозападни)

Бермуда[уреди | уреди извор]

  • бермудски енглески

Староседеоци[уреди | уреди извор]

Дијалекти америчких староседелаца:

  • мохави
  • ислетан
  • цимшиан
  • ламби
  • тохоно о'одам
  • инупиак

Средња и Јужна Америка[уреди | уреди извор]

Белизе[уреди | уреди извор]

  • белизеански енглески

Фокленд[уреди | уреди извор]

  • фолклендски енглески

Гијана[уреди | уреди извор]

  • гијански енглески

Хондурас[уреди | уреди извор]

  • хондурашки енглески

Кариби[уреди | уреди извор]

  • карипски енглески
Антигва[уреди | уреди извор]
  • антигвански енглески

Ангиља[уреди | уреди извор]

  • ангиљански креолски
Бахами[уреди | уреди извор]
  • бахамски енглески
Барбадос[уреди | уреди извор]
  • барбадоски енглески (енгл. Bajan)
Јамајка[уреди | уреди извор]
  • јамајчански енглески
Сент Винсент и Гренадини[уреди | уреди извор]
  • винсентински енглески
Тринидад и Тобаго[уреди | уреди извор]
  • тринидадски енглески

Азија[уреди | уреди извор]

Брунеј[уреди | уреди извор]

  • брунејски енглески

Бурма[уреди | уреди извор]

  • бурмански енглески

Хонг Конг[уреди | уреди извор]

  • хонгконшки енглески (сличан британском енглеском)

Пакистан[уреди | уреди извор]

  • пакистански енглески

Индија[уреди | уреди извор]

Индијски енглески:

  • стандардни индијски енглески
    • Индијски енглески је стандардна (стандардизована) варијаната енглеског језика који се користи у административне сврхе, као и међу високообразованим делом становништва.
  • Регионални и локални дијалекти индијског енглеског
    • источни регион
      • асамски/бенгалски енглески
      • орија енглески
    • западни регион
    • северни регион
      • хиндустански енглески
      • делхи/панџаби енглески
      • бихарски енглески
      • раџастански енглески
      • североисточни индијски енглески
    • јужни регион
      • телугу (телужански) енглески
      • канада (канадски) енглески
      • тамилски енглески
      • малајали енглески

Непал[уреди | уреди извор]

  • непалски енглески

Малезија[уреди | уреди извор]

  • малезијски енглески (менглиш, енгл. Manglish) (сличан британском енглеском)

Филипини[уреди | уреди извор]

  • филипински енглески (сличан америчком енглеском)

Сингапур[уреди | уреди извор]

  • сингапурски енглески (сличан британском енглеском)

Шри Ланка[уреди | уреди извор]

  • шриланкански енглески

Африка[уреди | уреди извор]

Камерун[уреди | уреди извор]

  • камерунски енглески

Гана[уреди | уреди извор]

  • гански енглески

Кенија[уреди | уреди извор]

  • кенијски енглески

Либерија[уреди | уреди извор]

  • либеријски енглески (сличан америчком енглеском)

Малави[уреди | уреди извор]

  • малавски енглески

Намибија[уреди | уреди извор]

  • намибијски енглески (енгл. Namish)

Нигерија[уреди | уреди извор]

  • нигеријски енглески (сличан америчком енглеском)
  • нигеријски пиџин

Јужна Африка[уреди | уреди извор]

  • јужноафрички енглески (сличан аустралијском енглеском и британском енглеском)
    • енглески јужноафричких црнаца
      • акролект
      • мезолект
    • кејп флатс енглески
    • енглески јужноафричких Индијаца
    • енглески јужноафричких белаца
      • народни нагласак
      • општи нагласак
      • култивисани нагласак

јужноатлантски[уреди | уреди извор]

Уганда[уреди | уреди извор]

  • угандски енглески

Океанија[уреди | уреди извор]

Аустралија[уреди | уреди извор]

Аустралијски енглески:

  • културални
    • општи аустралијски
    • народни аустралијски
    • култивисани аустралијски
    • енглески аустралијских Абориџина
  • регионални
    • јужноаустралијски
    • западноаустралијски
    • аустралијски енглески Торесовог мореуза
    • викторијски енглески
    • квинслендски енглески

Нови Зеланд[уреди | уреди извор]

новозеландски енглески (сличан аустралијском енглеском и британском енглеском):

  • маорски енглески
  • саутлендски енглески
  • таранаки нагласак

Креолски[уреди | уреди извор]

Постоје пиџини и креолски језици који се заснивају на енглеском, или у најмању руку користе елементе енглеског. Између осталих, ту су чинук (готово мртав трговачки језик), пиџин Америчких Индијанаца, као и менглиш (малезијски англо-малајско-кинеско-тамилски).

Поред горенаведеног, постоји и пан-азијска варијанта енглеског која се на енглеском назива Globalese.[8]

Вештачки дијалекти[уреди | уреди извор]

Постоји неколико вештачких језика који као основу користе енглески, а који никада нису били прихваћени као говорни. Ови вештачки језици укључују базични (основни) енглески, е-прајм (енгл. E-Prime), глобиш (енгл. Globish), новоговор (енгл. Newspeak), чисти саксонски енглески,[9]:302 специјални енглески, синтетички енглески,[9]:309 упрошћени енглески, мерикански или мерички,[9]:310 те инглиш (енгл. Inglish)[9]:313.

Лингвисти тврде да вештачки језици више немају практичну примену имајући у виду статус енглеског као де факто глобалног језика.[10]

  • базични енглески
  • е-прајм
  • европски енглески
  • глобиш
  • новоговор
  • специјални енглески
  • упрошћени енглески

Мануелно кодирани језици[уреди | уреди извор]

  • британски мануелни енглески
  • амерички мануелни енглески
  • аустралазијски мануелни енглески

Мешање језика[уреди | уреди извор]

Ово је списак портманто термина који се користе да опишу одређене локализоване варијетете енглеског, као и друге лингвистичке феномене где енглески игра неку улогу. Иако слично названи, овде побројани феномени се међусобно знатно разликују у погледу грађе. Док су једни прави мешани језици, други представљају пуко мешање кодова (лингвистички феномен где је коришћење туђица ограничено на појединачне исказе). С друге стране, неки од њих су изворни локални дијалекти енглеског као матерњег језика, док се неки односе на изговор енглеског какав имају говорници који користе енглески као страни језик. Надаље, неколицина ових феномена (попут гриклиша и финглиша) представљају не говорне варијетете енглеског, већ методе транслитерације.

  • англиш (енглески са нагласком на речи германског порекла)
  • арабиш (арапски и енглески, углавном романизација арапске абецеде у ћаскању на интернету)
  • војнички креолски (војнички дијалект пун акронима и вулгарности)
  • бенглиш (бенгалски и енглески)
  • бислиш (бисајски и енглески на Филипинима)
  • чинглиш (кинески и енглески)
  • ченглиш (чешки и енглески)
  • дејнглиш (дански и енглески)
  • данглиш (холандски и енглески)
  • енгриш (јапански и енглески, нарочито када се односи на искварени енглески какав Јапанци користе у именовању брендова)
  • финглиш (фински и енглески)
  • франгле (француски и енглески)
  • денглиш/псеудо-англицизам (немачки и енглески)
  • гриклиш (грчки и енглески)
  • хинглиш (хинди енглески, одн. индијски и енглески)
  • конглиш (јужнокорејски и енглески)
  • манглиш (малајски и енглески)
  • малтенглиш (малтешки и енглески)
  • поглиш (пољски и енглески)
  • порглиш (португалски и енглески)
  • рунглиш (руски и енглески)
  • шенг (мешавина свахилија и енглеског, користе га млади у Најробију, у Кенији)
  • сербиш/серблиш (српски и енглески)
  • сикулиш (сицилијански италијански и енглески)
  • синглиш (сингапурски енглески, мешавина више пиџинских језика)
  • спенглиш (шпански и енглески)
  • свенглиш (шведски и енглески)
  • таглиш (тагалог и енглески)
  • танглиш (тамилски и енглески)
  • тенглиш (телугу и енглески)
  • тинглиш/тајлиш (тајландски и енглески)
  • виниш (вијетнамси и енглески)
  • венглиш (вешки и енглески)
  • јешивиш (јешива енглески, односно амалгам јидиша и енглеског или хебрејског и енглеског)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Wakelin, Martyn Francis (2008). Discovering English Dialects. Oxford: Shire Publications. стр. 4. ISBN 978-0-7478-0176-4. 
  2. ^ Crystal, David (2003). The Cambridge Encyclopedia of the English Language. Cambridge University Press. 
  3. ^ Wells, JC (1983). Accents of English. Cambridge University Press. стр. 351. 
  4. ^ A.J. Aitken in The Oxford Companion to the English Language, Oxford University Press. 1992. стр. 894.
  5. 5,0 5,1 Hickey, Raymond (2005). Dublin English: Evolution and Change. John Benjamins Publishing. стр. 196—198. ISBN 978-90-272-4895-4. 
  6. ^ Hickey, Raymond (2002). A Source Book for Irish English (PDF). Amsterdam: John Benjamins Publishing. стр. 28—29. ISBN 978-1-58811-209-5. 
  7. ^ Daniel Schreier, Peter Trudgill. The Lesser-Known Varieties of English: An Introduction. Cambridge University Press, Mar 4, 2010 pp. 10.
  8. ^ Nunan 2012, стр. 186.
  9. 9,0 9,1 9,2 9,3 Okrent 2010.
  10. ^ Fischer 2004, стр. 181"[T]he goal [of constructed languages] is no longer of practical use... Living languages are of far greater influence in the world ... world languages are emerging naturally for the first time in history. Indeed, the English language -- by historical circumstance, not by design -- presently counts more second-language speakers than any other tongue on Earth and numbers are growing."

Литература[уреди | уреди извор]

  • Wells, JC (1983). Accents of English. Cambridge University Press. стр. 351. 
  • Crystal, David (2003). The Cambridge Encyclopedia of the English Language. Cambridge University Press. 
  • Wakelin, Martyn Francis (2008). Discovering English Dialects. Oxford: Shire Publications. стр. 4. ISBN 978-0-7478-0176-4.