Пређи на садржај

Списак добитника Нобелове награде из Израела

С Википедије, слободне енциклопедије
Лауреати по областима
Област Број добитника
економија
3
мир
3
књижевност
1
хемија
6
Споменик нобеловцу Данијелу Канеману на шеталишту добитника у Ришон Лециону, Израел

Нобелова награда је престижна међународна награда која се сваке године додељује за изузетна научна истраживања, револуционарне изуме или значајан допринос култури и развоју друштва у областима хемије, физике, физиологије и медицине, економије, књижевности и мира.[1] Сваки добитник Нобелове награде добија златну медаљу, диплому и новчани износ који се сваке године одређује од стране фондације Алфреда Нобела.[2]

Нобелове награде додељују четири институције: Шведска краљевска академија наука (хемија, физика и економија), Шведска академија (књижевност), Нобелова скупштина Краљевског института (физиологија и медицина) и Норвешки Нобелов комитет (награда за мир).[3] Сваке године одговарајући Нобелови комитети шаљу појединачне позиве хиљадама научника, академика и универзитетских професора из различитих земаља са молбом да предложе кандидате за Нобелове награде за наредну годину. Кандидати се бирају тако да међу номинованима буду заступљени представници што већег броја земаља и универзитета.[4] Нобелове награде, осим награде за мир, уручују се у Стокхолму на годишњој церемонији доделе која се одржава на годишњицу Нобелове смрти, 10. децембра.[5] Церемонија доделе награда у Шведској одржава се у Концертној дворани у Стокхолму, а одмах након ње у Стокхолмској градској кући приређује се Нобелов банкет. Раније је церемонија доделе Нобелове награде за мир одржавана у Норвешком Нобеловом институту (1905—1946) и у свечаној сали Универзитета у Ослу (1947—1989), а од 1990. године до данас одржава се у градској већници у Ослу.[6] Кулминација церемоније доделе Нобелове награде у Стокхолму је тренутак када сваки лауреат излази напред и добија награду из руку краља Шведске. У Ослу председник Норвешког Нобеловог комитета уручује Нобелову награду за мир у присуству краља Норвешке и норвешке краљевске породице.[7][8]

Награда је први пут установљена 1901. године,[2] а закључно са 2024. годином Нобелову награду добило је 13 држављана Израела, и то три лауреата за економију у сећање на Алфреда Нобела, један за књижевност, шест за хемију и три за мир. На списак су укључени лауреати који су у тренутку доделе награде имали држављанство те земље.[9] Први од њих био је Шмуел Агнон, који је 1966. године добио награду у области књижевности, а последњи Џошуа Ангрист, један од лауреата награде за економију 2021. године.[10]

Лауреати

[уреди | уреди извор]
Бр. Година Фотографија Лауреат Област Образложење Напомена Реф.
1 1966. Шмуел Јосиф Агнон Шмуел Јосиф Агнон

(1887—1970)

књижевност за његову дубоко карактеристичну наративну уметност са мотивима из живота јеврејског народа награда је подељена са Нели Закс[а][б] [12]
2 1978. Менахем Бегин Менијем Рахамим Меир

(1887—1970)

мир за мировни споразум закључен између Израела и Египта [в] [14]
3 1994. Шимон Перес Шимон Перес

(1923—2016)

за њихове напоре да створе мир на Блиском истоку награда је подељена са Јасер Арафатом[г] [16]
4 Ицхак Рабин Јицак Рабин

(1922—1995)

[17]
5 2002. Даниэль Канеман Данијел Канеман

(1934—2024)

економија за интеграцију увида из психологије у економску науку награда је подељена са Верноном Смитом[д] [19]
6 2004. Аарон Чехановер Арон Чихановер

(рођ. 1947)

хемија за откриће деградације протеина посредоване убиквитином награда је подељена са Ирвином Роузом[ђ] [21]
7 Аврам Гершко Аврам Хершко

(рођ. 1937)

[22]
8 2005. Израэль Ауман Роберт Ауман

(рођ. 1930)

економија за побољшање нашег разумевања конфликта и сарадње кроз анализу теорије игара награда је подељена са Томасом Шелингом[е] [24]
9 2009. Ада Этель Йонат Ада Е. Јонат

(рођ. 1939)

хемија за студије структуре и функције рибозома награда је подељена са Томасем Стајцом и Венкатраманом Рамакришнаном [25]
10 2011. Данијел Шехтман Данијел Шехтман

(рођ. 1941)

за откриће квазикристала — [26]
11 2013. Мајкл Левит Мајкл Левит

(рођ. 1947)

за развој мултискалних модела за сложене хемијске системе награда је подељена са Мартином Карплусом[ж][з] [29]
12 Данијел Шехтман Арје Варшел

(рођ. 1940)

[30]
13 2021. Џошуа Ангрист Џошуа Ангрист

(рођ. 1960)

економија за њихове методолошке доприносе анализи узрочних веза награда је подељена са Дејвидом Кардом и Гвидом Имбенсом[и] [10]


Напомена

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Објављивао је на хебрејском, користећи акроним ש"י עגנון као своје име, а на енглеском као С. Ј. Агнон.
  2. ^ Рођен у Аустроугарској (данас територија Украјине), настанио се у Јерусалиму 1907. године. Након боравка у Европи (1913-1924), коначно је отишао у Палестину под управом Британије.[11].
  3. ^ Рођен у Рускогм царству (од 1918. - територија Пољске, сада - територија Белорусије). Године 1941, као пољски држављанин, придружио се Андерсовој армији, а у мају 1942. одселио се у Палестину.[13].
  4. ^ Шимон Перес, родом из Пољске (сада територија Белорусије), емигрирао је у Палестину са својом породицом 1934. године.[15].
  5. ^ У време доделе награде, имао је двојно америчко држављанство и радио је на Универзитету Принстон.[18].
  6. ^ Аврам Хершко је родом из Мађарске, а његова породица је емигрирала у Израел 1950. године.[20].
  7. ^ Рођен у Немачкој, његова породица је емигрирала у Сједињене Америчке Државе 1948. године. Године 1956. емигрирао је у Израел.[23].
  8. ^ Мајкл Левит, родом из Јужноафричке Уније, био је држављанин Уједињеног Краљевства и двојни држављанин САД и Израела у време доделе награде[27].
  9. ^ Арје Варшел је у тренутку доделе награде имао двојно америчко држављанство.[28].
  10. ^ Грађанин Сједињених Америчких Држава по праву рођења. Држављанство Израела добио је 1982. године као резултат имиграције.[31].

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Nobel Prizes–Britannica”. Енциклопедија Британика. Архивирано из оригинала 29. 4. 2015. г. Приступљено 2025-01-09. 
  2. ^ а б „The Nobel Prize”. Нобелова фондација. Архивирано из оригинала 2008-10-15. г. Приступљено 2025-01-09. 
  3. ^ Levinovitz 2001, стр. 25.
  4. ^ Levinovitz 2001, стр. 26.
  5. ^ „2009 Nobel Prize award ceremony live online | IT | ICM Commercial & Business News”. Institute of Commercial Management. 2009-12-10. Архивирано из оригинала 2010-02-10. г. Приступљено 2025-01-10. 
  6. ^ Levinovitz 2001, стр. 21–23.
  7. ^ „Pomp aplenty as winners gather for Nobel gala”. The Local. 10. 12. 2009. Архивирано из оригинала 15. 12. 2009. г. Приступљено 2025-01-10. 
  8. ^ Froman, Ingmarie. (4. 12. 2007). „The Nobel Week — a celebration of science”. Шведски институт. Архивирано из оригинала 14. 10. 2009. г. Приступљено 2025-01-10. 
  9. ^ „Israel’s Twelve Noble Prize Laureates”. Aardvark Israel (на језику: енглески). 2018-04-09. Архивирано из оригинала 2025-01-15. г. Приступљено 2025-02-16. 
  10. ^ а б „Joshua D. Angrist — Facts”. Нобелова фондација (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2023-06-10. г. Приступљено 2025-02-09. 
  11. ^ „Агнон Шмуэль Иосеф”. Электронная еврейская энциклопедия (на језику: руски). Архивирано из оригинала 2025-03-02. г. Приступљено 2025-03-02. 
  12. ^ „Shmuel Agnon — Facts”. Нобелова фондација (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2025-03-02. г. Приступљено 2025-02-09. 
  13. ^ Haber, Eitan (1978). Menahem Begin: The legend and the man. New York, NY: Delacorte Press. ISBN 978-0-440-05553-2. (језик: енглески)
  14. ^ „Menachem Begin — Facts”. Нобелова фондација (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2021-03-08. г. Приступљено 2025-02-15. 
  15. ^ „Shimon Peres”. The American Academy of Achievement (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2025-01-25. г. Приступљено 2019-03-22. 
  16. ^ „Shimon Peres — Facts”. Нобелова фондација (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2021-03-08. г. Приступљено 2025-02-15. 
  17. ^ „Yitzhak Rabin — Facts”. Нобелова фондација (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2024-12-17. г. Приступљено 2025-02-15. 
  18. ^ Hershey, Robert D. Jr. „Daniel Kahneman, Who Plumbed the Psychology of Economics, Dies at 90”. The New York Times (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2025-02-16. г. Приступљено 2025-02-16. 
  19. ^ „Daniel Kahneman — Facts”. Нобелова фондација (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2021-04-14. г. Приступљено 2025-02-15. 
  20. ^ „Хершко Аврахам”. Электронная еврейская энциклопедия (на језику: руски). Архивирано из оригинала 2025-03-02. г. Приступљено 2025-03-02. 
  21. ^ „Aaron Ciechanover — Facts”. Нобелова фондација (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2024-09-22. г. Приступљено 2025-02-15. 
  22. ^ „Avram Hershko — Facts”. Нобелова фондација (на језику: енглески). Приступљено 2025-02-15. 
  23. ^ „Israeli wins Nobel Prize for conflict resolution theory”. Israel 21c (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2025-03-02. г. Приступљено 2025-03-02. 
  24. ^ „Robert J. Aumann — Facts”. Нобелова фондација (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2019-07-08. г. Приступљено 2025-02-15. 
  25. ^ „Ada E. Yonath — Facts”. Нобелова фондација (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2023-10-09. г. Приступљено 2025-02-15. 
  26. ^ „Dan Shechtman — Facts”. Нобелова фондација (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2025-02-12. г. Приступљено 2025-02-15. 
  27. ^ Conger, Krista. „Michael Levitt wins Nobel Prize in chemistry”. Stanford Report (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2025-02-16. г. Приступљено 2025-02-16. 
  28. ^ „2 Israeli-Americans awarded Nobel Prize in chemistry”. Ynetnews (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2025-02-16. г. Приступљено 2025-02-16. 
  29. ^ „Michael Levitt — Facts”. Нобелова фондација (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2025-01-15. г. Приступљено 2025-02-15. 
  30. ^ „Arieh Warshel — Facts”. Нобелова фондација (на језику: енглески). Приступљено 2025-02-15. 
  31. ^ „Joshua D. Angrist”. Национална академија наука САД (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2025-02-16. г. Приступљено 2025-02-16. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Списак_добитника_Нобелове_награде_из_Израела&oldid=30010423”