Списак избора у Србији
Избори и референдуми након обнове вишестраначја (од 1990)
[уреди | уреди извор]Након Устава Србије из 1990. и обнове вишестраначког система, у земљи се одржавају вишестраначки избори за Народну скупштину Србије, Скупштине аутономних покрајина, Скупштине локалних самоуправа, као и директни избори за Председника Републике Србије. Током периода Савезне Републике Југославије (1992—2003), одржавани су избори са Савезну скупштину СРЈ, а уставним променама 2000. први и једини директни избори за Председника СР Југославије. [1][2][3]
Након уласка међународних снага КФОР 1999, на Косову и Метохији, избори се одржавају ван политичког система Републике Србије.
Покрајински избори за АП Војводина
[уреди | уреди извор]| датум | Избори за посланике Скупштине АП Војводина | за ниво |
|---|---|---|
| 17.12.2023. | Покрајински избори у Војводини 2023. | покрајински |
| 21.6.2020. | Покрајински избори у Војводини 2020. | покрајински |
| 24.4.2016. | Покрајински избори у Војводини 2016. | покрајински |
| 6.5. и 20.5.2012. | Покрајински избори у Војводини 2012. | покрајински |
| 9.5.2010. | Допунски избори за Скупштину Аутономне Покрајине Војводине 2010. | покрајински |
| 11.5. и 25.5.2008. | Покрајински избори у Војводини 2008. | покрајински |
| 19.09. и 3.10.2004. | Покрајински избори у Војводини 2004. | покрајински |
| 24.09. и 8.10.2000. | Избори за посланике Скупштине Аутономне Покрајине Војводине 2000. | покрајински |
| 3.11. и 17. 11.1996. | Избори за посланике Скупштине Аутономне Покрајине Војводине 1996. | покрајински |
| 20.12.1992. | Избори за посланике Скупштине Аутономне Покрајине Војводине 1992(превремени) | покрајински |
| 31.05. и 14.06.1992. | Избори за посланике Скупштине Аутономне Покрајине Војводине 1992. | покрајински |
Избори на Косову и Метохији
[уреди | уреди извор]Након увођења вишестраначја у Србији, избори за Скупштину АП Косово и Метохија нису се могли одржати због специфичног институционалног колапса покрајинског система и политичког сукоба између власти Србије и албанских представника. На територији АП Косово и Метохија, одржавани су током 1990-их једино локални(општински), републички и савезни избори у склопу ових општих избора који су одржавани у Србији.
| Датум | Избори које организује самопроглашена Република Косово✽ | ниво |
|---|---|---|
| 7.6.2026. | Избори за Скупштину Републике Косово 2026 | Косово* |
| 28.12.2025. | Избори за Скупштину Републике Косово децембра 2025. | Косово* |
| 9.2.2025. | Избори за Скупштину Републике Косово фебруара 2025. | Косово* |
| 23.4.2023 | Локални избори на Косову 2023. | локални |
| 14.2.2021. | Избори за Скупштину Републике Косово 2021. | Косово* |
| 6.10.2019. | Избори за Скупштину Републике Косово 2019. | Косово* |
| 11.6.2017. | Избори за Скупштину Републике Косово 2017. | Косово* |
| 8.6.2014. | Избори за Скупштину Републике Косово 2014. | Косово* |
| 12.10.2010. | Избори за Скупштину Републике Косово 2010. | Косово* |
Република Србија је организовала у оквиру општих избора у Србији и локалне изборе на Косову и Метохији који су се одиграли 11.маја 2008.
| Датум | УНМИК избори Привремене институције самоуправе (ПИС) | за ниво |
|---|---|---|
| 17.11.2007. | Избори за Скупштину Косова (ПИС) 2007. | покрајински |
| 24.10.2004. | Избори за Скупштину Косова (ПИС) 2004. | покрајински |
| 17.11.2001. | Избори за Скупштину Косова (ПИС) 2001. | покрајински |
Избори током социјалистичког периода (1945—1989)
[уреди | уреди извор]На првим изборима за народне посланике Скупштине ДФ Југославије одржаним након Другог светског рата, удружена опозиција је бојкотовала излазак, те је Народни фронт на челу са Јосипом Брзом Титом и КПЈ освојио све мандате. Рад свих других политичких партија је затим забрањен, и уведен једностраначки комунистички политички систем. Током овог периода, гласања су била за делегате из редова Савеза комуниста, који су затим на делегатским скупштинама бирали чланове скупштина и председништава. Први директни избори за председника Председништва Србије, након уставних промена, десили су се 1989. Ово су уједно били последњи једнопартијски избори[а][2]
| Датум | Избори у време социјалистичке Југославије | За ниво |
|---|---|---|
| 12.11.1989. | Избори за председника Председништва СР Србије | републички |
| 1989. | Избори делегација и делегатских скупштина | савезни републички општински |
| 1986. | Избори делегација и делегатских скупштина | савезни републички општински |
| 1982. | Избори делегација и делегатских скупштина | савезни републички општински |
| 1978. | Избори делегација и делегатских скупштина | савезни републички општински |
| 1974. | Избори делегација и делегатских скупштина | савезни републички општински |
| 13. и 23.04.1969. | За посланике Савезне скупштине СФРЈ и Републичко веће скупштине СР Србије и за одборнике скупштина општина (за по једну половину састава свих скупштина) | савезни републички локални |
| 9, 21, 22. и 23.04.1967. | За посланике Савезне скупштине СФРЈ и Републичко веће скупштине СР Србије и за одборнике скупштина општина (за по једну половину састава свих скупштина) | савезни републички локални |
| 19, 20, 21.03. и 18.04.1965. | За посланике Савезне скупштине СФРЈ и Републичко веће скупштине СР Србије и за одборнике скупштина општина (за по једну половину састава свих скупштина) | савезни републички локални |
| 16.06.1963. | За посланике Савезне скупштине СФРЈ и Републичко веће скупштине СР Србије и за одборнике скупштина општина | савезни републички локални |
| 23. и 26.03.1958. | Избори за Савезну народну скупштину ФНРЈ | савезни |
| 1957. | За посланике Народне скупштине НР Србије и одборнике скупштина општина и срезова | републички локални |
| 22.11. и 24.12.1953. | За посланике Народне скупштине ФНРЈ, Народне скупштине НР Србије и за одборнике народних одбора општина и срезова | савезни републички локални |
| 18.03.1951. | За посланике Народне скупштине НР Србије | републички |
| 6.03, 26.11. и 3.12.1950. | За посланике Скупштине ФНРЈ и одборнике народних одбора рејона општина и срезова | савезни локални |
| 11.12.1949. | За одборнике народних области | локални |
| 26.10. и 2.11. 1947. | За одборнике народних одбора општина, градова, срезова и рејона | локални |
| 10.11. 1946. | За народне посланике Уставотворне скупштине Народне Републике Србије | републички |
| 11.11.1945. | За народне посланике Уставотворне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије | савезни |
Избори током периода Краљевине Југославије/Краљевине СХС (1918—1941)
[уреди | уреди извор][б]Након уставних промена и увођења назива Краљевина Југославија, Народна скупштина је постала дводомна. Те су се одржавали избори за Народну скупштину (доњи дом) и Сенат (горњи дом).[2]
| Датум | Избори у време Краљевине Југославије | За ниво |
|---|---|---|
| 12.11.1939. | За сенаторе Сената Краљевине Југославије | Југославија |
| 11.12.1938. | За народне посланике Народне скупштине Краљевине Југославије | Југославија |
| 5.05.1935. | За народне посланике Народне скупштине Краљевине Југославије | Југославија |
| 3.02.1935. | За сенаторе Сената Краљевине Југославије | Југославија |
| 3.01.1932. | За сенаторе Сената Краљевине Југославије | Југославија |
| 8.11.1931. | За народне посланике за Прву Народну скупштину Краљевине Југославије | Југославија |
| Датум | Избори у време Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца | За ниво |
| 11.09.1927. | За народне посланике Народне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца | Краљевина СХС |
| 8.02.1925. | За народне посланике Народне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца | Краљевина СХС |
| 18.03.1923. | За народне посланике Народне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца | Краљевина СХС |
| 28.11.1920. | За народне посланике Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца | Краљевина СХС |
Избори у време Краљевине Србије и Кнежевине Србије (1830—1918)
[уреди | уреди извор]Краљевина Србија
[уреди | уреди извор][в]Између 1901—1903. важио је Октроисани устав којим је скупштина била дводомна (Сенат и Народна скупштина). Краљ је бирао 30 доживотних сенатора док је народ бирао 18. Након династичких промена 1903. овај устав је стављен ван снаге, те је Народна скупштина поново била једнодомна.[2]
Политичке странке Народна радикална, Напредна и Либерална званично су основане почетком 1880-их и постале су стварни учесници у борби за власт.
Кнежевина Србија
[уреди | уреди извор]Први закон о Народној скупштини у Кнежевини Србији донет је 28. октобра 1858. На основу њега изабрана је и сазвана Светоандрејска народна скупштина, одржана од 30. новембра 1858. до 31. јануара 1859. године у Београду. Тиме је озакоњена установа Народне скупштине и ударен темељ представничког система у Србији[4] Према законима о народној скупштини које су донели кнез Милош (1860) и кнез Михаило (1861), Народна скупштина се састајала сваке треће године.[4] Први Закон о избору народних посланика донет је 1870.[4]
Од почетка 19. века до 1858. године одржаване су обичајне народне скупштине. Сазивали су их кнез или Савет када су налазили за потребно. Одржаване су и за време Првог и Другог српског устанка 1804—1815 (устаничке народне скупштине). Учесници скупштина, сем у ретким случајевима, нису били бирани од народа већ су позивани од кнеза или Савета. Обичајне скупштине одржаване су готово увек под ведрим небом. Први забележени директни избори од стране народа за Скупштину у Србији,коју је сазвао кнез Милош, били су Избори скупштинара 1829–1830 за Велику народну скупштину у Крагујевцу.
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Обухваћени избори од 1974. су само општи избори у којима су се бирачи непосредно изјашњавали, избори за председнике и посланике које је бирала Скупштина Републике Србије, нису обухваћени. Допунски и превремени избори за мањи број општина, односно мањи број одборника, такође нису обухваћени. Избори председника општина и градоначелника (2008) од стране одборника скупштина општина и градова, исто тако нису обухваћени.
- ^ Списак не садржи Локалне изборе за кметско-општинска већа и председнике општина (градоначелнике).
- ^ Списак не обухвата локалне изборе током периода Краљевине Србије и Кнежевине Србије.
- ^✼ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.
Види још
[уреди | уреди извор]- Парламентаризам у Краљевини Србији
- Парламентаризам у Краљевини Југославији
- Политички систем у Србије
- Списак избора у СФРЈ
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ РЗС | Избори
- ^ а б в г „Архива - Референдум 1992[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 02. 02. 2017. г. Приступљено 24. 01. 2017. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ Два века развоја Србије - статистички преглед -, РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА СТАТИСТИКУ, Београд, 2008.
- ^ а б в Историјат 1804 - 1918”. www.parlament.gov.rs. Приступљено 2026-08-24.