Списак изумрлих врста птица од 1500. године

Steadman, David W.; Zousmer, Steven (1988). Galapagos: Discovery on Darwin's Islands. Smithsonian Institution Press. ISBN 0-87474-882-8. 

Од 1500. године па до данас 216 врста птица је изумрло, са све већим стопама изумирања због утицаја изазваних људским деловањем, као што су губитак станишта, уношење инвазивних врста и у последњем периоду озбиљну улогу имају и климатске промене. Тренутно постоји приближно 11.000 живих врста птица, од којих је 1.311 у озбиљној опасности од изумирања, а 223 врсте су крајње угрожена врсте.

Острвске врсте птица, а посебно острвске птице тркачице, су тренутно највише угрожене. Ситуацију илуструју Хаваји, где је првобитно живело 30% свих познатих недавно изумрлих таксона птица, затим и острво Гуам, који је изгубио преко 60% својих аутохтоних таксона птица у деценијама након увођења смеђе дрвене змије (Boiga irregularis). Несразмеран број изумирања барских кока (Rallidae) одражава тенденцију те породице да изгуби способност летења када је географски изолована. Још више барских кока је изумрло пре него што су их научници могли описати.

Датуми изумирања птица наведени у наставку су датуми последњег верификованог записа, односно веродостојног посматрања или узетог узорка, што представља приближне вредности стварног датума изумирања. Међутим, за многе пацифичке птице које су изумрле убрзо након европске колонизације, ово оставља период неизвесности од преко 100 година, јер су острва на којима су живеле изумрле птице научници ретко посећивали. У одређеним необичним случајевима, могуће је прецизно утврдити датум изумирања на одређену годину или чак дан; камењарски царић са острва Сан Бенедикто (Salpinctes obsoletus exsul) представља екстреман пример где би се његово изумирање могло темпирати са тачношћу од можда пола сата, што се поклапа са ерупцијом вулкана Барсена.

Година 1500. је изабрана као заједнички праг „модерне“ ере у којој се врсте научно описују, изумирања се прате, а глобализација је довела до повећаног притиска на врсте. Таксони који су изумрли пре 1500. године наведени су у чланку Списак врста праисторијских птица касног квартара; истакнути примери укључују птице слонове (Aepyornis) и мое.

Џорџ Едвардс „Додо“
Роелант Сејвери 1626. годинa
Природњачки музеј, Лондон

Изумрле врсте птица

Apterygiformes

Киви са Новог Зеланда

• Пегави киви са Западне обале (Apteryx occidentalis) (Јужно острво, Нови Зеланд, око 1900 године)

  Сумњиво различита врста; може бити подврста малог пегавог кивија (Apteryx owenii) или хибрид између те врсте и окаритског кивија (Apteryx rowi).

Anseriformes

Лабрадорска патка
Camptorhynchus labradorius

Патке, гуске и лабудови

• Anatidae - патке, гуске и лабудови
  • Anatinae – патке
    • Tadornini
      • Изумрле врсте постојећих родова
        • Tadorna – - утве
          • Корејска утва (Tadorna cristata) (Североисточна Азија, 1964 године)

            Вероватно реликтна врста из Североисточне Азије. Официјално крајње угрожена врста због непотврђених извештаја направљених између 1985. и 1990. године и лошег покривености региона истраживањем.

        • Alopochen
          • Гуска са острва Реунион (Alopochen kervazoi) (Реинион, Маскаренска острва, крај 17. века) Слабо познат; примећен 1672. године, проглашен изумрлим 1710. године.
          • Гуска са Маурицијуса (Alopochen mauritiana) (Маурицијус, Маскаренска острва, 1693. године)
          • Последњи пут забележена 1693. године, проглашена изумрлом 1698. године.
    • Mergini - морске патке
      • †Camptorhynchus - лабрадорска патка
        • Лабрадорска патка (Camptorhynchus labradorius) (североисточна Северна Америка, око 1878. године) Могућа реликтна врста. Узроци изумирања су слабо познати, али су барем делимично узроковани ловом.
      • Изумрле врсте постојећих родова
        • Mergus - ронци
          • Окландски ронац (Mergus australis) (Нови Зеланд и Окландска острва, Југозападни Пацифик, око 1902. године) Доведени до изумирања предаторством уведених сисара и ловом.
    • Aythyini - патке ронилице
      • Изумрле врсте постојећих родова
        • Chenonetta
          • Финшова гриваста патка (Chenonetta finschi) (Нови Зеланд, око 1760. године)

            Узроци изумирања укључивали су предаторство од стране пацова и прекомерни лов. Један непотврђен запис из 1870. године.

        • Rhodonessa - ружичастоглава патка
          • Ружичастоглава патка (Rhodonessa caryophyllacea) (Источна Индија, Бангладеш, Северни Мјанмар, око 1945. године) – понекад укључено у род Netta, али ова класификација није општеприхваћена.

            Популација је нагло опала почетком 20. века због губитка станишта и лова. Званично класификован као крајње угрожени таксон због могућности да јединке остану у удаљеним деловима северног Мјанмара, где су непотврђени извештаји наставили да стижу и у 21. век.

        • Aythya
          • Мадагаскарска патка њорка (Aythya innotata) (Реинион, Маскаренска острва, 17. век)

            Неописана изумрла врста позната само из два субфосила и два историјска извештаја (1687, 1710) о не-Маскаренским тиркизним паткама на Реиниону.

    • Anatini - патке
      • Изумрле врсте постојећих родова
        • Mareca - звиждаре
          • Амстердамска звиждара (Mareca marecula) (Острво Амстердам, Јужни Индијски океан, 1793. године) Доведена до изумирања уништавањем станишта, ловом и уношењем инвазивних врста.
        • Anas - пловке
          • Патка са острва Свети Павле (Anas sp.) (Острво Свети Павле, Јужни Индијски океан, око 1800. године)

            Познат само по једном извештају из 1793. године. Можда је синоним за амстердамску звиждарку или засебну врсту или подврсту.

          • Крџа са Маурицијуса (Anas theodori) (Маурицијус и Реинион, Маскаренска острва, 1710 године) Изумирање узроковано брзим губитком станишта, ловом и уношењем инвазивних врста.
          • Маријанска патка (Anas oustaleti) (Маријанска острва, Западни Пацифик, 1981. године) Често се сматра подврстом патке глуваре (Anas platyrhynchos) или хибридом са пацифичком црном пловком (Anas superciliosa) Лов и губитак станишта били су одговорни за изумирање. Напори за очување узгојем у заточеништву били су неуспешни.

Galliformes

Новозеландска препелица
Coturnix novaezelandiae
Сир Валтер Лаври Булер

Препелице Видите и Бокачку „дропљу“ испод Gruiformes

• • Megapodiidae - коке хумкашице
    • Изумрле врсте постојећих родова
      • Megapodius
        • Мегапод градитељ (Megapodius molistructor) (Нова Каледонија, крај 18. века? )

          Можда је преживела до краја 18. века, што доказују описи птице назване „Tetrao australis“, а касније „Megapodius andersoni“ . Изумирање је вероватно изазвано ловом.

        • Мегапода са острва Вити Леву (Megapodius amissus) (Вити Леву и можда Кадаву, Фиџи, 20. век?)

          Конкретно познат само из субфосила који датирају 2900-2700 година пре данас. Вероватно доведен до изумирања ловом. Непотврђена виђења из 20. века.

        • Мегапода са острва Раул (Megapodius sp.) (острво Раул, острва Кермадек, 1876. године)

          Хипотетичка врста за коју се каже да је насељавала острво Раул све док популација није збрисана у вулканској ерупцији. Није јасно да ли птице представљају посебан таксон.

• • Phasianidae - фазани
    • Изумрле врсте постојећих родова
      • Coturnix
        • Новозеландска препелица (Coturnix novaezelandiae) (Нови Зеланд, 1875, године) Узроци изумирања укључују унете болести, конкуренцију са инвазивним врстама и спаљивање шума због пољопривреде.
      • Ophrysia – Хималајска препелица
        • Хималајска препелица (Ophrysia superciliosa) (Северна Индија, крај 19. века)

          Последње потврђено виђење 1876. године Званично крајње угрожена врстакрајње угрожена врста због текућих непотврђених виђења и оскудног истраживања у историјском подручју. Разлози за пад популације и могуће изумирање нису добро познати, али могу укључивати лов и уништавање станишта

Podicipediformes

Гњурци

• Изумрле врсте постојећих родова
  • Tachybaptus
    • Гњурац са језера Алаотра (Tachybaptus rufolavatus) (Језеро Алаотра и околна језера, Мадагаскар, 1985. године)

  Званично проглашен изумрлим 2010. године, 25 година након последњег званичног виђења 1985. године. Његово изумирање је првенствено последица уништавања станишта, уношења инвазивних врста и хибридизације са малим гњурцем (Tachybaptus ruficollis).

  • Podilymbus
    • Гњурац са језера Атитлан (Podilymbus gigas) (језеро Атитлан, Гватемала, 1989. године) Изумирање узроковано уништавањем станишта, падом нивоа језера изазваним земљотресом 1976. године и хибридизацијом са шарокљуним гњурцем (Podilymbus podiceps).
  • Podiceps
    • Колумбијски гњурац (Podiceps andinus) (Богота, Колумбија, 1977. године) Популација је брзо опадала почев од 1950-их због фактора који укључују уништавање станишта, уношење дужичасте пастрмке, лов и загађење воде. Опсежна истраживања током 1980-их нису успела да примете ниједну јединку.

Charadriiformes

Велика њорка
Pinguinus impennis
Природњачки музеј у Лондону
Лондон, Енглеска

Обалне птице, галебови и њорке

• Haematopodidae - остригари
  • Изумрле врсте постојећих родова
    • Haematopus - остригари
      • Канарски остригар (Haematopus meadewaldoi) (источна Канарска острва, источни Атлантик, око 1940. године)

        Последње потврђено виђење из 1913. године, пријављен као изумрла врста 1940. године Поновљена истраживања у 20. веку нису успела да пронађу никакве доказе о постојању ове врсте. Изумирање је вероватно узроковано прекомерним ловом од стране људи у међуплимној зони, уништавањем станишта и уведеним предаторима.

• Charadriidae - жалари и вивци
  • Изумрле врсте постојећих родова
    • Vanellus - вивци
      • Јавански вивак (Vanellus macropterus) (Јава, Индонезија, средина 20. века)

        Последњи пут забележен 1940. године. Званично класификована као крајње угрожена врстакрајње угрожена врста због непотпуног истраживања у одговарајућем станишту и непотврђених виђења која се настављају и почетком 21. века. Пад и могуће изумирање узроковани ловом и уништавањем станишта.

• Scolopacidae - шљукарице
  • Изумрле врсте постојећих родова
    • Numenius - шљуке
      • Ескимска царска шљука (Numenius borealis) (север Северне Америке, крај 20. века?)

        Можда још увек постоји; званично класификован као крајње угрожена врстакрајње угрожена врста, вероватно изумрла врста.

      • Танкокљуна царска шљука (Numenius tenuirostris) (Западни Сибир, почетком прве деценије 21. века?)

        Можда још увек постоји; званично класификована као крајње угрожена врстакрајње угрожена врста. Неколико птица је забележено 2004. године након неколико деценија. Такође је било непотврђеног виђења у Албанији 2007. године. Краљевско друштво за заштиту птица (BirdLife у Великој Британији) тренутно спроводи истраживање како би се утврдило да ли ова птица још увек постоји.

    • Prosobonia - Полинежанске спрутке
      • Спрутка са Тахитија (Prosobonia leucoptera) (Тахити, Друштвена острва, Јужни Пацифик, 19. век)
      • Спрутка са острва Муреа (Prosobonia ellisi) (Муреа, Друштвена острва, Јужни Пацифик, 19. век)

        Сумњиво различито од Prosobonia leucoptera.

      • Спрутка са острва Киритимати (Prosobonia cancellata) (Острво Киритимати, Кирибати, централни Пацифик, 1850. године)
    • Coenocorypha - Аустралијске шљуке
      • Мала шљука са Северног острва Новог Зеланда (Coenocorypha barrierensis) (Северно острво, Нови Зеланд, 1870. године)
      • Мала шљука са Јужног острва Новог Зеланда (Coenocorypha iredalei) (Јужно острво и Стјуартова острва, Нови Зеланд, 1964. године)
• Alcidae - њорке
  • †Pinguinus - велика њорка
    • Велика њорка (Pinguinus impennis) (Северноатлантски регион, 1852. године)

Gruiformes

• †Nesotrochis
  • Антилски пећински петлован (Nesotrochis debooyi) Познат по костима из претколумбовског периода из Порторика и са Америчких Девичанских Острва. Приче о лако уловивој птици по имену "carrao" коју је чуо Александар Ветмор 1912. године на Порторику могу се односити на ову птицу..
• †Diaphorapteryx
  • Хокинсов петлован (Diaphorapteryx hawkinsi) (Чатамска острва, југозападни Пацифик, крај 19. века)
• †Aphanapteryx
  • Црвени петлован са Маурицијуса (Aphanapteryx bonasia) (Маурицијус, Маскаренска острва, 1700. године)
• Изумрле врсте постојећих родова
  • • Петлован са острва Реунион (Dryolimnas augusti) (Реинион, Маскаренска острва, крајем 17. века)
    • Сиви петлован са острва Родригез (Erythromachus leguati) (Родригез, Маскаренска острва, средина 18. века)
    • Барски петлић са Фиџија (Gallirallus poecilopterus) (Фиџи, Полинезија, око 1990 године)
    • Дифенбахов барски петлић (Gallirallus dieffenbachii) (Чатамска острва, Југозападни Пацифик, средина 19. века)

      

      Барски петлић са Тахитија
      Gallirallus pacificus
      Форстерова колекција зоолошких цртежа у Британском музеју

    • Барски петлић са Тахитија (Gallirallus pacificus) (Тахити, Друштвена острво, Јужни Пацифик, крај 18. или 19. века)
    • Петлован са острва Вејк (Gallirallus wakensis) (Острво Вејк, Микронезија, 1945. године)
    • Петлован са острва Вава (Gallirallus vavauensis) (Вава острво, Тонга, Југозападни Пацифик, рани 19. век?)

      Ова птица је раније била позната само са цртежа са експедиције Маласпина из 1793. године, који очигледно приказује врсту Gallirallus. Субфосилни остаци који припадају овој врсти пронађени су 2020. године.

    • Барски петлован са острва Еуа (Gallirallus vekamatolu). Познат по праисторијским костима пронађеним на острву Еуа. Вероватно је био блиски сродник vrsti петлован са острва Вава.
    • Барски петлован са острва Тонгатапу (Gallirallus hypoleucus) (Тонгатапу, Тонга, Југозападни Пацифик, касни 18. или 19. век)
    • Барски петлован са острва Хива Оа (Gallirallus sp.)
    • Барски петлован са острва Норфолк (Gallirallus sp.) (Острво Норфолк, Југозападни Пацифик, рани 17. век?)

      Можда је то птица приказана на лошој акварелној илустрацији направљеној око 1800. године.

    • Барски петлован са острва Чатам (Gallirallus modestus) (Чатамска острва, Југозападни Пацифик, око 1900. године)
    • Барски петлић са Нове Каледоније (Gallirallus lafresnayanus) (Нова Каледонија, Меланезија, око 1900. године?)

      Званично класификована као крајње угрожена врста, последњи записи су из 1984. године и чини се као да су сва расположива станишта сада преплавиле дивље свиње и дивљи пси, који су ловили ову птицу.

    • Петлован са Вазнесенског острва (Mundia elpenor) (Острво Асенсион, Јужни Атлантик, крај 17. века) – раније Атлантисија
    • Барски петлић са острва Света Јелена (Zapornia astrictocarpus) (Света Јелена, Јужни Атлантик, почетак 16. века)

    • 

      Лајсански барски петлић
      Zapornia palmeri

      Лајсански барски петлић (Zapornia palmeri) (Лајсан, Хавајска острва, 1944. године)

    • 

      Хавајски барски петлић
      Zapornia sandwichensis

      Хавајски барски петлић (Zapornia sandwichensis) (Велико острво, Хавајска острва, око 1890. године)
    • Барски петлић са острва Кошај (Zapornia monasa) (Кошај, Каролинска острва, око средине до краја 19. века)
    • Милеров барски петлић (Zapornia nigra) (Тахити, Друштвена острва, Јужни Пацифик, око 1800. године)

      Познат је само са слика и описа; његов таксономски статус је неизвестан, јер се често верује да се материјал односи на постојећу врсту црни пацифички барски петлић (Zapornia tabuensis)

    • Петлован са острва Света Јелена (Aphanocrex podarces) (Света Јелена, Јужни Атлантик, 16. век) - раније Атлантисија
    • Султанка са острва Лорд Хау (Porphyrio albus) (Лорд Хау острво, Југозападни Пацифик, рани 19. век)

      

      Султанка са острва Лорд Хау
      Porphyrio albus

    • Султанка са острва Реинион (Porphyrio caerulescens) (Реинион, Маскаренска острва, 18. век)

      Познато само из описа. Раније постојање Porphyrio на Реиниону је прилично сигурно, али до данас није доказано

    • Султанка са Маркиских острва (Porphyrio paepae) (Хива Оа и Тахуата, Маркиска острва)

      Можда је преживела до око 1900. године. У доњем десном углу слике Пола Гогена из 1902. године „Talève des Marquises Porphyrio paepae“, налази се птица која подсећа на домаће описе врсте Porphyrio paepae

    • Северни такахе (Porphyrio mantelli) (Северно острво, Нови Зеланд, крај 19. века)

      Познат по субфосилним костима пронађеним на Северном острву Новог Зеланда; можда је преживео до 1894. године или касније

    • Султанка са Нове Каледоније (Porphyrio kukwiedei) (Нова Каледонија, Меланезија)

      Можда је преживела до историјских времена. Сматра се да се домаћи назив "n'dino" односи на ову птицу

    • Самоанска барска кокица (Gallinula pacifica) (Саваи, Самоа, 1907. године?)

      Вероватно је боље сврстан у род Pareudiastes. Непотврђени извештаји с краја 20. века указују на то да још увек постоји у малом броју и стога је званично класификован као крајње угрожена врста

    • Барска кокица са острва Макира (Gallinula silvestris) (Макира, Соломонова Острва, средина 20. века?)

      Позната само по једном примерку, ова барска кокица се вероватно боље сврстава у сопствени род, Edithornis. Непотврђени скорашњи записи указују да још увек постоји и стога је званично класификована као крајње угрожена врста

    • Барска кокица са острва Тристан Gallinula nesiotis (Тристан да Куња, Јужни Атлантик, крај 19. века)
    • Маскаренска лиска (Fulica newtonii) (Маурицијус и Реинион, Маскаренска острва, око 1700. године)
    • Шарпова барска кокица (Gallirallus sharpei) (Индонезија?)

      Познат само по типичном примерку, али научници претпостављају да потиче из Индонезије. Могуће је да је морфа врсте шарени пацифички барски петлић (Gallirallus philippensis)

    • Барска кокица са архипелага Фернандо де Нороња (Rallidae gen. et sp. indet.) (Фернандо де Нороња, Западни Атлантик, 16. век?)

      Посебна врста барских кокица насељавала је острво Фернандо де Нороња, али још увек није званично описана. Вероватно је још увек постојала у време првог контакта са Западом

    • Барска кокица са Тахитија (Rallidae gen. et sp. indet.) (Тахити, Друштвена острва, Јужни Пацифик, крај 18. века?) Рани путници на Тахити су пријавили „гуску“ која је пронађена у планинама. Све у свему, врста барске кокице из рода Porphyrio изгледа као највероватнија могућност
    • Барска кокица са атола Бокак (Rallidae? gen. et sp. indet. 'Bokaak')

      У једном раном извештају са атола Бокак на Маршалским Острвима помиње се неидентификована копнена птица. Описана је као „дропља“ и можда је заправо била барска кокица или мегапод. У првом случају, можда је била луталица још увек постојеће врсте; у сваком случају, данас се на атолу Бокак не налази птица која би се могла описати као „слична дропљи“.

    • Барска кокица са Острва Амстердам (Rallidae gen. et sp. indet.)

      Непозната барска кокица са острва Амстердам; један примерак је пронађен, али није извучен. Изумрла је до 1800. године, можда је била луталица још увек постојеће врсте

Procellariiformes

Бурнице, зовоји и албатроси

• Мала бурница са острва Света Јелена (Bulweria bifax) (Света Јелена, Јужни Атлантик, почетак 16. века)
• Велика бурница са острва Света Јелена (Pterodroma rupinarum) (Света Јелена, Јужни Атлантик, почетак 16. века)
• Имберова бурница (Pterodroma imberi) (Чатамска острва, југозападни Пацифик, почетак 19. века?)

  Описано на основу субфосилних костију

• 

  Јамајканска бурница
  Pterodroma caribbaea

  
  Јамајканска бурница (Pterodroma caribbaea) (Јамајка, Антили, крај 19. века?)

  Могуће је да је подврста црнокапе бурнице (Pterodroma hasitata); непотврђени извештаји указују на то да можда још увек постоји. Званично је класификована као крајње угрожена врста могуће изумрла

• Гулдова бурница са острва Мангарева (Pterodroma cf. leucoptera) (Мангарева, Гамбијерова острва, Јужни Пацифик, 20. век?)

  Крило леша бурнице који је по изгледу био сличан Гулдовој бурници(Pterodroma leucoptera) пронађено је на Мангареви 1922. године, где се вероватно гнездила. Данас се не зна да такве птице тамо постоје

• Крупнокљуна бурница са острва Гвадалупе (Hydrobates macrodactylus) (острво Гвадалупе, источни Пацифик, 1910-те)

  Званично класификована као крајње угрожена врста, могуће изумрла, али темељно истраживање 2000. године закључило је да је ова врста сигурно изумрла

Sphenisciformes

Пингвини

• Изумрле врсте постојећих родова
  • Eudyptes – грбасти пингвини
    • Пингвин са Чатамских острва (Eudyptes warhami) (Чатамска острва, југозападни Пацифик, између 1867. и 1872. године?)

      Позната само из субфосилних костију, али птица држана у заточеништву негде између 1867. и 1872. године може се односити на ову врсту

Suliformes

Блуне

• Sulidae - блуне
  • Блуна са Маскаренских острва, Papasula sp. (Маурицијус и Родригез, Маскаренска острва, средина 19. века)
    • Неописана врста блуне која се раније сматрала популацијом Аботове блуне (Papasula abbotti). Физички позната само по субфосилним костима, али је вероватно птица коју су рани досељеници називали блуном; блуна је последњи пут забележен на Родригесу 1832. године и вероватно је изумрла након крчења шума на острву
• Phalacrocoracidae - корморани и вранци
  • Паласов вранац (Urile perspicillatus) (Командорска острва, Северни Пацифик, око 1850)

Pelecaniformes

Пеликани

• Threskiornithidae - ибиси и кашичари
  • Изумрле врсте постојећих родова
    • Threskiornis
      • Ибис са острва Реинион (Threskiornis solitarius) (Реинион, Маскаренска острва, почетак 18. века)

        Ова врста је била основа за „белог додоа“ (Raphus solitarius), претпостављеног рођака додоа (Raphus cucullatus) и додоа са острва Родригез (Pezophaps solitaria). С обзиром на чињеницу да су на Реиниону пронађене кости ибиса (али не и кости сличне доду) и да се стари описи прилично добро подударају са афричким светим ибисом (Threskiornis aethiopicus) који не може да лети, хипотеза о „белом додоу“ је оповргнута

• Ardeidae – чапље, беле чапље и чапљице
  • Botaurinae - чапљице
    • Изумрле врсте постојећих родова
      • Botaurus
    • Новозеландска чапљица (Botaurus novaezelandiae) (Нови Зеланд, крај 19. века)

      Дуго су се сматрали лутајућим јединкама црнолеђе чапљице (Botaurus dubius ); кости пронађене из холоценских наслага указују на то да је ово заиста био посебан таксон, али можда није и посебна врста

  • Ardeinae – чапље и беле чапље
    • Изумрле врсте постојећих родова
      • Nyctanassa
        • Гак са Бермуде (Nyctanassa carcinocatactes) (Бермуди, западни Атлантик, 17. век)

          Понекад се приписује роду Nycticorax

      • Nycticorax
        • Гак са острва Реинион (Nycticorax duboisi) (Реинион, Маскаренска острва, крај 17. века)
        • Гак са острва Маурицијус (Nycticorax mauritianus) (Маурицијус, Маскаренска острва, око 1700)
        • Гак са острва Родригез (Nycticorax megacephalus) (Родригез, Маскаренска острва, средина 18. века)
        • Гак са Вазнесенског острва (Nycticorax olsoni) (Острво Асенсион, Јужни Атлантик, крај 16. века?)

          Позната само из субфосилних костију, али опис птице без лета са острва Асенсион од стране Андреа Тевеа не може се поистоветити ни са чим другим осим са овом врстом.

Columbiformes

Голуб селац
Ectopistes migratorius

Голубови, гугутке, додои За а „белог додоа“ (Raphus solitarius), погледајте Ибис са острва Реинион (Threskiornis solitarius)

• †Ectopistes – Голуб селац
  • Голуб селац (Ectopistes migratorius) (источна Северна Америка, 1914)

  Голуб селац је некада био међу најбројнијим врстама дивљих птица на свету, са једним јатом које је бројало и до 2,2 милијарде птица. Ловио се на ивици изумирања због хране и спорта крајем 19. века. Последња јединка, женка без пара, названа Марта по Марти Вашингтон, угинула је у зоолошком врту у Синсинатију 1914. године

• †Dysmoropelia - Saint Helena dove
  • Гугутка са острва Света Јелена (Dysmoropelia dekarchiskos) (Света Јелена, јужни Атлантик, 16. век?)

  Познат само из костију из касног плеистоцена, али је могуће да је опстао до 16. века

• †Raphus - Додо
  • Додо (Raphus cucullatus) (Маурицијус, Маскаренска острва, касни 17. век)

  Именован Didus ineptus од стране Карла фон Линеа. Птица без лета висока један метар пронађена на Маурицијусу. Њено шумско станиште је уништено када су се холандски досељеници доселили на острво, а гнезда и јаја додоа су уништиле свиње, мачке и мајмуни које су Холанђани донели са собом. Последњи примерак је убијен 1681. године, само 80 година након доласка нових предатора.

• †Pezophaps - Додо са острва Родригез
  • Додо са острва Родригез (Pezophaps solitaria) (Родригез, Маскаренска острва, око 1730. године)
• Изумрле врсте постојећих родова
  • Бонински голуб (Columba versicolor) (Накодо-џима, Чичиџима, Бонинска острва, око 1890. године)
  • Голуб са архипелага Рјукју (Columba jouyi) (Окинава и Даито, северозападни Пацифик, крајем 1930. године)
  • Грлица са острва Родригез (Nesoenas rodericanus) (Родригез, Маскаренска острва, пре 1690. године?)

    Раније у Streptopelia. Могуће подврста мадагаскарске грлице (Nesoenas picturatus), чини се да је ово птица коју је посматрао Легуат. Увезени пацови су можда проузроковали њено изумирање крајем 17. века

  • Пегави зелени голуб (Caloenas maculata) (Острва Јужног Пацифика или Индијског океана, 1820. године)

    Такође познат као "ливерпулски голуб", једини познати примерак налази се у Светском музеју у Ливерпулу од 1851. године и вероватно је сакупљен на неком пацифичком острву за Едварда Стенлија, 13. грофа од Дербија. Претпоставља се да је ова птица дошла са Тахитија на основу домаћег предања о донекле сличној изумрлој птици званој тити, али то још није потврђено.

  • Голуб крваво срце са архипелага Сулу Gallicolumba menagei (Тавитави, Филипини, касне 1990. године?)

    Званично класификована као крајње угрожена врста. Познат је само на основу два примерка снимљена 1891. године. Било је више непотврђених извештаја са целог архипелага Сулу 1995. године; међутим, ови извештаји су наводили да је птица изненада доживела масовни пад и да је до сада уништавање станишта скоро потпуно. Ако није изумрла, ова врста је свакако веома ретка, али текући грађански рат спречава свеобухватна истраживања.

  • Голубић са тла са острва Норфолк (Pampusana norfolkensis) (Острво Норфолк, југозападни Пацифик, око 1800. године)
  • Риђи голубић са тла (Pampusana ferruginea) (Тана, Вануату, крај 18. или 19. века)

    Познато само из описа два сада изгубљена примерка

  • Дебелокљуни голубић са тла (Pampusana salamonis) (Макира и Рамос, Соломонова Острва, средина 20. века?)

    Последњи пут забележен 1927. године, постоје само два примерка. Проглашен изумрлим 2005. године

  • 

    Шоазелски голуб
    Microgoura meeki

    Шоазелски голуб (Microgoura meeki) (Шоазел, Соломонова Острва, почетак 20. века)
  • Црвенобрки воћни голубић (Ptilinopus mercierii) (Нуку Хива и Хива Оа, Маркиза, 1922)

    Две подврсте, мало позната номинална подврста Ptilinopus mercierii mercierii на Нуку Хиви (изумрла средином до краја 19. века) и Ptilinopus mercierii tristrami на Хива Ои (1922)

  • Воћни голуб са острва Негрос (Ptilinopus arcanus) (Негрос, Филипини, крај 20. века?)

    Познат је само по једном примерку узетом приликом јединог документованог виђења 1953. године; валидност ове врсте је доведена у питање, али није предложена добра алтернатива за статус посебне врсте. Званично класификована као крајње угрожена врста, можда још увек постоји на Панају, али ниједно истраживање није је лоцирало. Један могући запис из 2002. године изгледа да се није поновио од тада

  • 

    Плави голуб са Маурицијуса
    Alectroenas nitidissimus

    Плави голуб са Маурицијуса (Alectroenas nitidissimus) (Маурицијус, Маскаренска острва, око 1830. године)
  • Плави голуб са Реиниона (Alectroenas sp.) (Реинион, Маскаренска острва, 1619)
  • Плави голуб са Провиденс атола (Alectroenas sp.) (Група Фаркуар, Сејшели, 19. век)

    Познато само из раних извештаја; могуће подврста коморског плавог голуба (Alectroenas sganzini) или сејшелског плавог голуба (Alectroenas pulcherrimus)

  • Грлица са острва Маурицијус (Nesoenas cicur) (Маурицијус, Маскаренска острва, 1730. године)

    Слична мадагаскарској грлици (Nesoenas picturatus) али копненија, са снажнијим ногама и мањим крилима. Нестала је до 1730. године због лова, предаторства од стране уведених сисара и крчења шума

  • Шумски голуб са Маурицијуса (Columba thiriouxi) (Маурицијус, Маскаренска острва, 1730. године)

    Описан на основу субфосилних остатака, верује се да је изумро до 1730. године због лова, предаторства од стране уведених црних пацова (Rattus rattus) и крчења шума. Врста је доведена у питање због оскудности материјала и непотпуног разликовања од дивљих голубова (Columba livia) уведених на острво 1639. године. Међутим, рани историјски записи помињу постојање голубова који су лако хватани

Cuculiformes

Кукавице

• † Nannococcyx - Кукавица са Свете Јелене
  • Кукавица са острва Света Јелена (Nannococcyx psix) (Света Јелена, Јужни Атлантик, 18. век)
• Изумрле врсте постојећих родова
  • Coua – куа, род ендемски за Мадагаскар
    • Куа пужарица (Coua delalandei) (Мадагаскар, касни 19. век?)

Cathartiformes

Лешинари Новог света

• „Бартрамов обојени лешинар“ (Sarcoramphus sacra) (Флорида, Северна Америка, крај 18. века?)
  • Птица наводно слична по изгледу краљевском лешинaру (Sarcoramphus papa) коју је Вилијам Бартрам идентификовао на својим путовањима 1770-их. Скептици су навели да је вероватно заснована на погрешној идентификацији ћубасте каракаре (Caracara plancus), иако се докази све више померају ка томе да је то валидан таксон који је некада постојао, било као засебна врста или као подврста краљевског лешинара, на основу независне илустрације готово идентичне птице коју је неколико деценија раније направио Елеазар Албин

Strigiformes

Сова смејачица
Ninox albifacies

Праве сове и кукувије

Strigidae - праве сове

• Пернамбушка мала сова (Glaucidium mooreorum) (Пернамбуко, Бразил, 2001?)

  Званично класификована као крајње угрожена врста, али је могуће да и даље постоји. Студија организације BirdLife из 2018. године, наводећи обрасце изумирања, препоручила је прекласификацију ове врсте као могуће изумрле

• Ћук са острва Реинион, (Otus grucheti) (Реинион, Маскаренска острва, крај 17. века?)
• Ћук са Маурицијуса, (Otus sauzieri) (Маурицијус, Маскаренсска острва, 1850. године)
• Ћук са острва Родригез, (Otus murivorus) (Родригез, Маскаренска острва, средина 18. века)

  Претходне три врсте су различито смештене у родове Bubo, Athene, "Scops" (= Otus ), Strix и Tyto, па чак и у сопствени род, Mascarenotus, пре него што је њихова права сродност откривена

• Сиау ћук (Otus siaoensis) (острво Сиау, Индонезија, 20. век?)

  Познат само по холотипу сакупљеном 1866. године. Можда још увек постоји, јер круже гласине о совама на острву Сијау

• Новокаледонски букбук (Ninox cf. novaeseelandiae) (Нова Каледонија, Меланезија)

  Познато само по праисторијским костима, али је могуће да још увек постоји

• Сова смејачица (Ninox albifacies) (Нови Зеланд, 1914. године?)

  Две подврсте: номинална подврста Ninox albifacies albifacies (Јужно острво и острво Стјуарт, изумрла 1914 године?) и Ninox albifacies rufifacies (Северно острво, изумрла око 1870. године?); посредни докази указују на то да су мали остаци преживели до почетка или средине 20. века

Tytonidae - кукувије

• Порториканска кукувија (Tyto cavatica) (Порторико, Антили, почетак 20. века?)

  Позната по праисторијским костима пронађеним у пећинама на Порторику; могуће је да је постојала до 1912. године, с обзиром на извештаје о присуству сова које су се одмарале у пећинама. Вероватно подврста или синоним за још увек постојећу пепељасту кукувију (Tyto glaucops)

Caprimulgiformes

Caprimulgidae - легњеви

• Јамајкански паураке легањ (Siphonorhis americana) (Јамајка, Антили, крај 19. века?)

  Извештаји о неидентификованим легњевима из 1980-их у станишту погодном за ову криптичну врсту сугеришу да она можда још увек постоји. Истраживање ове могућности је тренутно у току; до добијања додатних информација, званично је класификована као крајње угрожена врста, могуће изумрла

• Кубански паураке легањ (Siphonorhis daiquiri) (Куба, Антили, праисторијско?)

  Описана на основу субфосилних костију 1985. године. Постоје сталне гласине да ова птица, коју научници никада нису видели живу, можда још увек постоји

• Воријев легањ (Caprimulgus centralasicus) (Кина, почетак 20. века?)

  Познат је само по једном примерку из Синђанга, Кина, узетом 1929. године. Никада више није виђен нити пронађен, али валидност ове наводне врсте је озбиљно оспоравана. Међутим, никада није оповргнута тврдња да је у питању незрела женка легња (Caprimulgus europaeus) која живи у пустињи

• Легањ са Нове Каледоније (Eurostopodus exul) (Нова Каледонија, Меланезија, средина 20. века)

  Ова врста је виђена само једном 1939. године; због својих криптичних навика, могуће је да још увек постоји, али се то сада сматра мало вероватним

Aegotheliformes

Aegotheliformes

• Совасти легањ са Нове Каледоније (Aegotheles savesi) (Нова Каледонија, крај 1990. године)
• Не треба мешати са врстом легањ са Нове Каледоније (Eurostopodus exul). Типични примерак је сакупљен након што је птица улетела у спаваћу собу у селу Тонгхуе. Овај велики легањ познат је само на основу два примерка снимљена 1880. и 1915. године, два друга потврђена виђења и два друга делимично оспоравана виђења и једног непотврђеног, дебатованог виђења. Најновији извештај је из експедиције из 1998. године која је видела великог легња како се храни инсектима у сумрак у долини Ривијер Ни

Apodiformes

Чиопе и колибрији

• Бакрени бодљорепи колибри (Discosura letitiae) (Боливија?)

  Познато само по три трговачка примерка непознатог порекла. Можда још увек постоји

• Брејсов смарагдни колибри (Riccordia bracei) (Њу Провиденс, Бахами, Антили, крај 19. век)
• Гулдов смарагдни колибри (Riccordia elegans) (Јамајка или северни Бахами, Антили, крај 19. века)
• Тиркизногрли гаћасти колибри (Eriocnemis godini) (Еквадор, 20. век?)

  Званично класификована као крајње угрожена врста, могуће изумрла. Позната је само по шест примерака пре 1900. године, станиште где се налазила је уништено. Међутим, распрострањеност птице остаје нерешена

• Миравалес колибри (Saucerottia alfaroana) (вулкан Миравалес, Костарика)

  Могуће изумрла врста колибрија позната само из холотипа сакупљеног 1895. године на вулкану Миравалес у Костарики

Coraciformes

Водомари и пупавци

• Пупавац са острва Света Јелена (Upupa antaios) (Света Јелена, Јужни Атлантик, почетак 16. века)
• Гуамски водомар (Todiramphus cinnamominus) (Гуам, Западни Пацифик, 1986)

  Ова врста је изумрла у дивљини 1986. године када је 29 птица одведено за програм узгоја у заточеништву, који је још увек у току. Њен пад је узрокован предаторством уведених смеђих шумских змија (Boiga irregularis)

Piciformes

Детлићи

• Изумрле врсте постојећих родова
  • Colaptes
    • Жуна са Бермуда (Colaptes oceanicus) (Бермуди, западни Атлантик, 17. век?)

      Позната је само по фосилним костима пронађеним на Бермудима и датираним из касног плеистоцена и холоцена; међутим, извештај из 17. века који је написао истраживач капетан Џон Смит може се односити на ову врсту

  • Campephilus
    • Мексичка жуна (Campephilus imperialis) (Мексико, крај 20. века)

      Овај детлић дуг 60 центиметара званично је класификован као крајње угрожена врста, могуће изумрла. Повремено се појављују непотврђени извештаји; најновији је био крајем 2005. године

    • Белокљуна ћубаста жуна (Campephilus principalis) (југоисток Сједињених Држава и Куба, крај 20. века)

      Номинална подврста, америчка белокљуна ћубаста жуна (Campephilus principalis principalis ), званично је класификована као крајње угрожена врста и неке власти је сматрају могуће изумрлом.

      Кубанска белокљуна ћубаста жуна (Campephilus principalis bairdii) се генерално сматра изумрлим, али је остало неколико неистражених потенцијалних станишта

Campephilus

Птице грабљивице

• Гвадалупска каракара (Caracara lutosa) (Гвадалупе, источни Пацифик, 1900. година или 1903. година)
• Ветрушка са острва Реинион (Falco duboisi) (Реинион, Маскаренска острва, око 1700. године)

Psittaciformes

Папагаји

Препарирани примерак Каролински папагај
Conuropsis carolinensis
Музеј Висбаден, Немачка

• Strigopidae - кака папагаји
  • Изумрле врсте постојећих родова
    • Nestor
      • Кака папагај са острва Чатам (Nestor chathamensis) (Чатамска острва, Нови Зеланд, између 1500. и 1650. године)

      • 

        Кака папагај са острва Норфолк
        Nestor productus

        Кака папагај са острва Норфок (Nestor productus) (Острво Норфок и острво Филип, Југозападни Пацифик, 1851?)
• Psittacidae - папагаји
  • Плавочели пирура папагај из долине Сину (Pyrrhura picta subandina) (Колумбија, средина 20. века?)

    Ова птица има веома ограничено распрострањеност и последњи пут је поуздано забележена 1949. године. Није пронађена током претрага 2004. и 2006. године и чини се да је изумрла; напори да се поново пронађе се настављају, али су отежани претњом оружаног сукоба. Највероватније изумрла врста плавочелог пирура папагаја (Pyrrhura picta)

  • Папагај са острва Рајатеја (Cyanoramphus ulietanus) (Рајатеа, Друштвена острва, Јужни Пацифик, крај 18. века)
  • Папагај са Тахитија (Cyanoramphus zealandicus) (Тахити, Друштвена острва, Јужни Пацифик, око 1850. године)
  • Папагај са острва Лорд Хау (Cyanoramphus cookii subflavescens) (Острво Лорд Хау, југозападни Пацифик, око 1870. године)
  • Папагај козица са острва Маквори (Cyanoramphus novaezelandiae erythrotis) (Острво Маквори, југозападни Пацифик, 1890. године)

    Подврста папагаја козице (Cyanoramphus novaezelandiae), последњи пут забележен 1890. године и није пронађен истраживањима 1894. године

  • Рајски папагај псефотус (Psephotellus pulcherrimus) (Област Рокхемптона, Аустралија, касне 1920. године)
  • Океански папагај (Eclectus infectus) позната из субфосилних костију пронађених на Тонги, Вануатуу и могуће Фиџију, можда је преживела до 18. века или чак и дуже: птица која изгледа као мужјак папагаја Eclectus наведена је у извештају о тонганском острву Ваваʻу од стране експедиције Маласпина. Такође, тонганско име из 19. века ʻāʻā ("папагај") за „прелепу птицу која се налази само на острву Еуа" је потврђео под "kākā". Чини се да се ово односи или на Eclectus infectus, који је у Тонги познат само из Вавауа и Еуе, или истребљене популације врсте крагнасти лори (Vini solitaria), што се такође тамо догодило. Могуће је, али мало вероватно, да је ова врста преживела на Еуи до 19. века
  • Диадема лори са Нове Каледоније (Vini diadema) (Нова Каледонија, Меланезија, средина 20. века?)

    Званично класификована као крајње угрожена врста, није било извештаја о овој врсти од средине 20. века. Међутим, мала је и неупадљива и вероватно је била превиђена

  • 

    Сејшелски александар
    Psittacula wardi

    Сејшелски александар (Psittacula wardi) (Сејшели, Западни Индијски океан, 1883. године)
  • Њутнов александар (Psittacula exsul) (Родригез, Маскаренска острва, око 1875. године)
  • Сиви папагај са Маскаренких острва (Psittacula bensoni) (Маурицијус, вероватно Реинион као Psittacula cf. bensoni, око 1760. године)

    Раније познат као сиви папагај са Маурицијуса (Lophopsittacus bensoni). Познат је по скици капетана Вилема ван Вестзанена из 1602. године и по субфосилним костима које је описао Дејвид Томас Холиоак 1973. године. Могуће је да је преживео до средине 18. века

  • Маскаренски ваза папагај (Mascarinus mascarinus) (Реинион и вероватно Маурицијус, Маскаренаска острва, 1834. године?)

    Последња позната јединка била је птица у заточеништву која је била жива пре 1834. године

  • Ширококљуни папагај (Lophopsittacus mauritianus) (Маурицијус, Маскаренска острва, 1680. године?)

    Можда је преживео до краја 18. века

  • Папагај са острва Родригез (Necropsittacus rodricanus) (Родригез, Маскаренска острва, касни 18. век)

    Врста Necropsittacus francicus је фиктивна врста, Necropsittacus borbonicus такође

  • Морскоплава ара (Anodorhynchus glaucus) (северна Аргентина, почетак 20. века)

    Званично класификована као крајње угрожена врста због сталних гласина о дивљим птицама, али вероватно изумрла

  • Кубанска ара (Ara tricolor) (Куба, касни 19. век)

    Описан је низ сродних врста ара са Антила, али то није засновано на добрим доказима. Међутим, сада је познато да је у региону постојало неколико праисторијских облика

  • Каролински папагај (Conuropsis carolinensis) (југоисточна Северна Америка, око 1930. године?)

    Иако се датум смрти последње птице у заточеништву у зоолошком врту у Синсинатију, 1918. година, генерално наводи као датум изумирања ове врсте, постоје убедљиви извештаји о неким дивљим популацијама које су опстале до каснијег периода. Две подврсте, Conuropsis carolinensis carolinensis (каролински папагај источно и јужно од Апалачких планина - изумрли су 1918. или око 1930. године) and Conuropsis carolinensis ludoviciana (луизијански папагај западно од Апалачких планина – изумрла око 1912. године)

  • Гвадалупска аратинга (Psittacara labati) (Гвадалупе, Антили, крај 18. века)

    Познато само из описа; раније постојање ове птице је вероватно и из биогеографских разлога и зато што се детаљи о њој, како је описано, не могу приписати ниједној познатој врсти

  • Порториканска аратинга (Psittacara maugei) (Острво Мона и могуће Порторико, Антили, 1890. година)

    Раније се сматрала слабо диференцираном подврстом још увек постојеће хаићанске аратинге (Psittacara chloropterus)

  • Амазонац са Мартиника (Amazona martinica) (Мартиник Антили, средина 18. века)
  • Гвадалупски амазонац (Amazona violacea) (Гвадалупе, Антили, средина 18. века)

    Ове две изумрла амазонца су првобитно описане на основу описа путника. Њихово постојање је и даље контроверзно

Passeriformes

Птице певачице

Царић са Стивенсовог острва
Traversia lyalli

Acanthisittidae - Новозеландски царићи

• Царић са Стивенсовог острва (Traversia lyalli) (Нови Зеланд, 1895. година?)

  Врста која није летела, а за коју се (али погрешно) тврдило да је изумрла због предаторства мачке чувара светионика по имену „Tibbles“

• Новозеландски царић жбуњар (Xenicus longipes) (Нови Зеланд, 1972. година)

  Три подврсте, Xenicus longipes stokesi (Северно острво, изумрла 1955. године); номинална подврста Xenicus longipes longipes (Јужно острво, изумрла 1968. године) и Xenicus longipes variabilis (острво Стјуарт, изумрла 1972. године)

Tyrannidae - мухарице тиранке

• Мухарица са острва Сан Кристобал (Pyrocephalus dubius) (острво Сан Кристобал, острва Галапагос, крај 20. века)

  Дејвид Вилијам Стедман ју је 1980-их година описао као изузетно ретку и није пронађена упркос шестомесечном истраживању 1998. године

Furnariidae - пећарке

• Скривена крошњарка (Cichlocolaptes mazarbarnetti) (источни Бразил, 2007)
• Алагоашка крошњарка (Philydor novaesi) (источни Бразил, 2011. године)

Mohoidae - Хавајски медоједи. Породица основана 2008. године, претходно у породици Meliphagidae

• Киоеја (Chaetoptila angustipluma) (Велико острво, Хавајска острва, 1860. године)

• 

  Хавајски медојед са острва Оаху
  Moho apicalis

  Хавајски медојед са острва Хаваји (Moho nobilis) (Велико острво, Хавајска острва, 1930. година)
• Хавајски медојед са острва Оаху (Moho apicalis) (Оаху, Хавајска острва, средина 19. века)
• Бишопов хавајски медојед (Moho bishopi) (Молокаи и вероватно Мауи, Хавајска острва, око 1910. године или 1980. године)
• Хавајски медојед са острва Кауаи (Moho braccatus) (Кауаи, Хавајска острва, 1987. године)

Meliphagidae - медоједи

• Чатамски медојед звонар (Anthornis melanocephala) (Чатамска острва, југозападни Пацифик, око 1910. године)

  Понекад се сматра подврстом медоједа звонара (Anthornis melanura). Непотврђени записи постоје од почетка до средине 1950. године

• Идентитет врсте „Strigiceps leucopogon“ коју је описао Лесон 1840. године није јасан. Осим холотипа за који се наводно каже да потиче из „ Нове Холандије “, други примерак са „ Хималаја “ је можда постојао или још увек постоји. Лесон га је оквирно повезао са Meliphagidae, а Ротшилд се осећао подсећајући на киоеја

Acanthizidae - геригоне

• Геригона са острва Лорд Хау (Gerygone insularis) (острво Лорд Хау, југозападни Пацифик, око 1930. године)

Pachycephalidae – звиждачи, сврачколики дроздови, питохуи

• Звиздач са острва Мангарева (Pachycephala gambierana) (острво Мангарева, Острва Гамбје, Јужни Пацифик, крај 19. века?)

  Мистериозна птица чији примерци данас не постоје. Првобитно је описана као сврaчак, затим класификована као Eopsalteria и заправо је можда Acrocephalus грмуша

Monarchidae - монарх мухарице

• Монарх мухарица са острва Маупити (Pomarea maupitiensis) (Маупити, Друштвена острва, Јужни Пацифик, средина 19. века)
• Монарх мухарица са острва Еиао (Pomarea fluxa) (Еиао, Маркиска Острва, касне 1970. године)

  Раније сматран подврстом врсте монарх мухарица са острва Уа Хука (Pomarea iphis)

• Монарх мухарица са острва Нуку Хива (Pomarea nukuhivae) (Нуку Хива, Маркиска Острва, средина до крај 20. века)

  Раније сматран подврстом врсте монарх мухарица са острва Хива Оа и Тахуата (Pomarea mendozae)

• Монарх мухарица са острва Уа Поу (Pomarea mira) (Уа Поу, Маркиска Острва, 1986. година)

  Такође раније сматрана подврстом врсте монарх мухарица са острва Хива Оа и Тахуата (Pomarea mendozae), ово је била посебна врста која је најближе повезана са том птицом и са врстом монарх мухарица са острва Фату Хива (Pomarea whitneyi)

• Мухарица са острва Гуам (Myiagra freycineti) (Гуам и Маријанска острва, Западни Пацифик, 1983. године)

  Могуће подврста океанске мухарице (Myiagra oceanica)

Oriolidae - вуге Старог света

• Пјопјо са Северног острва (Turnagra tanagra) (Северно острво, Нови Зеланд, 1970. године?)

  Није поуздано забележено од око 1900. године

• Пјопјо са Јужног острва (Turnagra capensis) (Јужно острво, Нови Зеланд, 1960. године?)

  Две подврсте, Turnagra capensis minor са острва Стивенс (изумрла 1897. године) и номинална подврста Turnagra capensis capensis са копна Јужног острва (последњи примерак узет 1902, последњи непотврђени запис 1963. године)

Corvidae – вране, гаврани, сојке и свраке

• Хавајска врана (Corvus hawaiiensis) (Велико острво, Хавајска острва, 2002. године)

  Ова врста је изумрла у дивљини, али се узгаја у заточеништву

Callaeidae - седларке

Хуја
Heteralocha acutirostris

• Хуја (Heteralocha acutirostris) (Северно острво, Нови Зеланд, почетак 20. века)
• Кокако са Јужног острва (Callaeas cinereus) (Јужно острво, Нови Зеланд, 1960. године?)

  Ова врста се обично сматра изумрлом, јер није поуздано забележена од 1967. године. Међутим, недавни извештаји из Фјордленда указују на то да можда још увек постоји

Hirundinidae - ласте

• Белоока речна ласта (Pseudochelidon sirintarae) (Тајланд, крај 1980. године?)

  Званично класификована као крајње угрожена врста, ова енигматична врста је позната само код птица селица, а последњи пут је виђена 1986. године на свом некадашњем гнездилишту. Недавни непотврђени извештаји указују на то да можда још увек постоји у Камбоџи

• Ласта са Црвеног мора (Petrochelidon perdita) (подручје Црвеног мора, крај 20. века?)

  Позната по једном примерку пронађеном 1984. године; ова енигматична ласта можда још увек постоји, али недостатак новијих записа је загонетан. Алтернативно се сврстава и у род Hirundo

Acrocephalidae - трстењаци

• Алдабранска несилас грмуша (Nesillas aldabrana) (Алдабра, Индијски океан, 1984. године)
• Гумаски трстењак (Acrocephalus luscinius) (Гуам, Западни Пацифик, око 1970. године)
• Трстењак са острва Паган (Acrocephalus yamashinae) (Паганска острва, Маријанска острва, Западни Пацифик, 1970. године)

  Раније се сматрао подврстом врсте гумаски трстењак (Acrocephalus luscinius)

• Трстењак са острва Агихан (Acrocephalus nijoi) (Агихан, Маријанска острва, Западни Пацифик, око 1997. године)

  Такође се раније сматрао подврстом врсте гумаски трстењак (Acrocephalus luscinius)

• Трстењак са острва Мангарева (Acrocephalus astrolabii) (Маријанска острва?, Западни Пацифик, средина 19. века?)

  Познат само по два примерка пронађена на острву Мангарева

• Трстењак са Друштвених острва Acrocephalus musae (Раиатеа и Хуахине, Друштвена острва, Јужни Пацифик, 19. век?)

  Две подврсте, Acrocephalus musae garretti из Хуахине и Acrocephalus musae musae из Раиатее. Раније се сматрао подврстом врсте трстењак са Тахитија (Acrocephalus caffer)

• Трстењак са острва Муреа (Acrocephalus longirostris) (Муреа, Друштвена острва, Јужни Пацифик, 1980. године?)

  Последње поуздано виђење ове птице било је 1981. године. Истраживање спроведено 1986/1987. године није успело да је пронађе. Фотографија врсте трстењак са острва Муреа (Acrocephalus longirostris) 1998. или 1999. године коју је направио Филип Баше остаје неизвесна, као и извештаји из 2003. и 2010. године. Такође је раније сматрана подврстом Раније се сматрао подврстом врсте трстењак са Тахитија (Acrocephalus caffer)

Muscicapidae - мухарице Старог света

• Рикова плава мухарица (Cyornis ruckii) (Малезија или Индокина, 20. век?)

  Загонетна врста позната само на основу два или четири могуће мигрантска примерка, последњи пут забележена 1918. године. Можда још увек постоји у североисточној Индокини. Могуће је да је подврста врсте хајнанска плава мухарица (Cyornis hainanus)

Locustellidae - цврчићи

• Чатамски папратни цврчић (Poodytes rufescens) (Чатамска острва, југозападни Пацифик, око 1900. године)

  Често се сврстава у род Megalurus, али то се заснива на непотпуном прегледу доказа

Cisticolidae - шивачице

• Шивачица са реке Тане (Cisticola restrictus ) (Кенија, Африка, 1970. године?)

  Мистериозна врста пронађена у сливу реке Тана у малом броју у различитим датумима, али није виђена од 1972. године. Вероватно је неважећа; ако јесте, може бити заснована на абнормалним или хибридним примерцима. Непотврђено виђење је очигледно пријављено 2007. године у делти реке Тана

Zosteropidae - белооке

• Маријанска белоока (Zosterops semiflavus) (Маријанска острва, Сејшели, крај 19. века)
• Робустна белоока (Zosterops strenuus) (острво Лорд Хау, југозападни Пацифик, око 1918. године)
• Белогруда белоока (Zosterops albogularis) (острво Норфок, југозападни Пацифик, између 2006. и 2010. године)

Pycnonotidae - булбули

• Булбул са острва Родригез (Hypsipetes cowlesi) (Родригез, Маскаренска острва, датум изумирања непознат, могуће је да је то био 17. или 18. век)

  Познато само из субфосилних костију

Timaliidae

• Родригес „брбљивац“ (Timaliinae gen. et sp. nov. 'Rodrigues') (Родригез, Маскаренска острва, 17. век?)

  Познат само из субфосилних костију. Привремено сврстан у породицу Timaliidae, али је његово место у овој породици веома сумњиво

Sturnidae - чворци

Мина са острва Реинион
Fregilupus varius

• Чворак са острва Косрај Aplonis corvina (Кошај, Каролинска острва, западни Пацифик, средина 19. века)
• Чворак са острва Мауке (Aplonis mavornata) (Мауке, Кукова острва, средина 19. века)
• Чворак са острва Норфолк (Aplonis fusca) (острво Норфок и острво Лорд Хау, југозападни Пацифик, око 1923. године)

  Две подврсте, номинална подврста чворак са острва Норфолк (Aplonis fusca fusca) (изумро око 1923. године) и чворак са острва Лорд Хау (Aplonis fusca hulliana) (изумро око 1919. године)

• Понпејски чворак (Aplonis pelzelni) (Понпеј, Микронезија, око 2000. године)

  Само један поуздан запис од 1956. године, из 1995. године, оставља опстанак врсте озбиљно под знаком питања

• Чворак са острва Рајатеја (Aplonis ulietensis) (Рајатеја, Друштвена острва, Јужни Пацифик, између 1774. и 1850. године)

  Раније назван Turdus ulietensis; мистериозна птица из Рајатеје, сада позната само са једне слике и неких описа (сада изгубљеног) примерка. Њен таксономски положај је стога тренутно нерешив, иако се, из биогеографских разлога и због сачуваног описа, сугерише да је био медојед?. Међутим, открићем фосила праисторијског изумрле врсте чворак са острва Хуахин ( Aplonis diluvialis ) на суседном Хуахину, чини се вероватним да је и ова птица припадала овом роду

• Мина са острва Реинион (Fregilupus varius) (Реинион, Маскаренска острва, 1850. године)

  Оквирно додељено породици Sturnidae

• Мина са острва Родригез (Necropsar rodericanus) (Родригез, Маскаренска острва, средина 18. века?)

  Оквирно сврстана у породицу Sturnidae. Птица која је различито описивана као Necropsar leguati или Orphanopsar leguati и сматрана је идентичном са Necropsar rodericanus (који је сам познат само из субфосилних костију) утврђено је да потиче од погрешно идентификованог албино примерка врсте сиви крупнокљуни разнопојац (Cinclocerthia gutturalis)

Turdidae - дроздови

• Сиви дрозд са острва Велики Кајман (Turdus ravidus) (Велики Кајман, Антили, касне 1940. године)
• Бонински дрозд (Zoothera terrestris) (Чичиџима, Бонинска острва, 1830. године)

• 

  Камао дрозд
  Myadestes myadestinus

  Камао дрозд (Myadestes myadestinus) (Кауаи, Хавајска острва, 1990. године)
• Оломао дрозд (Myadestes lanaiensis) (Хавајска острва, 1980. године?)

  Званично класификована као крајње угрожена врста јер могућа локација на Молокаи остаје неистражена. Три подврсте су познате са Оахуа амауи дрозд (Myadestes woahensis) изумрла 1850. године, Ланаи (номинална подврста (Myadestes lanaiensis lanaiensis) изумрла почетком 1930. године и Молокаи (Myadestes lanaiensis rutha изумрла 1980. године?), а могуће је да постоји и четврта подврста са Мауиа (изумрла пре краја 19. века)

Mimidae - птице ругалице

• Разнопојац са острва Козумел (Toxostoma guttatum) (Козумел, Антили, почетком прве деценије 21. века?)

  Још увек није познато да ли је мала популација поново откривена 2004. године преживела урагане Емили и Вилма 2005. године. Такође је било непотврђених записа из априла 2006. и октобра и децембра 2007. године

Estrildidae - астрилде

• Црноока астрилда (Estrilda nigriloris) (Демократска Република Конго, Африка, крај 20. века?)

  Загонетна врста која није виђена од 1950. године; пошто се део њеног станишта налази у Националном парку Упемба, могуће је да још увек постоји

Icteridae - косови Новог света

• Танкокљуни кукурузар (Quiscalus palustris) (Мексико, 1910)

Parulidae - грмуше Новог света

• 

  Бахманова цвркутарка
  Vermivora bachmanii

  Бахманова цвркутарка (Vermivora bachmanii) (јужни део Сједињених Држава, око 1990. године)

  Званично класификован као крајње угрожена врста

• Цвркутарка са острва Света Луција (Leucopeza semperi) (Света Луција, Антили, 1970. године?)

  Званично класификована као крајње угрожена врста. Погодно станиште је и даље присутно, а у последњих 10 година постоје непотврђени записи

Ploceidae - ткаље

• Фоди са острва Реунион (Foudia delloni) (Реинион, Маскаренска острва, 1672. године)

  Раније познат као Foudia bruante; ово друго научно име може заправо бити варијанта боје врсте црвени фоди (Foudia madagascariensis)

Cardinalidae - кардинали

• Таунсендов диксизел (Spiza townsendi)

Или хибрид, изумрла врста или варијанта диксизела

Fringillidae - праве зебе и хавајски медни пузићи

• Бонинска руменка (Carpodacus ferreorostris) (Чичиџима, Бонинска острва, 1830. године)
• Оу хавајски медни пузић (Psittirostra psittacea) (Хавајска острва, око 2000. године)
• Кона батокљун (Chloridops kona) (Велико острво, Хавајска острва, 1894. године)
• Кукастокљунка са острва Ланаи (Dysmorodrepanis munroi) ( Ланаи, Хавајска острва, 1918. године)
• Палила зимовка са острва Кауаи (Loxioides kikuichi) (Кауаи, Хавајска острва, почетак 18. века?)
• Мала коа зеба (Rhodacanthis flaviceps) (Велико острво, Хавајска острва, 1891. године)
• Велика коа зеба (Rhodacanthis palmeri) (Велико острво, Хавајска острва, 1896. године)
• [[Greater ʻamakihi|Велики амакихи]], Viradonia sagittirostris (Велико острво, Хавајска острва, 1901. године)
• Нукупуу са острва Мауи (Hemignathus affinis) (Мауи, Хавајска острва, 1990. године)
• Нукупуу са острва Кауаи (Hemignathus hanapepe) (Кауаи, Хавајска острва, касне 1990. године)
• Нукупуу са острва Оаху (Hemignathus lucidus) (Оаху, Хавајска острва, крај 19. века)
• Мала акиалоа (Akialoa obscura) (Велико острво, Хавајска острва, 1940. године)
• Мауи-нуи акиалоа Акиалоа ланаиенсис (Ланаи, праисторијски, вероватно Мауи, Хавајска острва 1892. године)
• Акиалоа са острва Оаху (Akialoa ellisiana) (Оаху, Хавајска острва, почетак 20. века)
• Акиалоа са острва Кауаи (Akialoa stejnegeri) (Кауаи, Хавајска острва, 1969. године)

• 

  Какавахије
  Paroreomyza flammea

  Какавахије (Paroreomyza flammea) (Молокаи, Хавајска острва, 1963. године)
• Алауахио са острва Оаху (Paroreomyza maculata) (Оаху, Хавајска острва, ране 1990. године)

  Званично класификована као крајње угрожена врста. Последњи поуздан запис о овој птици датира из 1985. године, а непотврђено виђење је из 1990. године

• Акепа са острва Мауи (Loxops ochraceus) (Мауи, Хавајска острва, 1988. године)
• Акепа са острва Оаху (Loxops wolstenholmei) (Оаху, Хавајска острва, 1900. године)
• Сива хавајска зебица (Ciridops anna) (Велико острво, Хавајска острва, 1892. године или 1937.. године)
• Црни мамо (Drepanis funerea) (Молокаи, Хавајска острва, 1907. године)

• 

  Мамо са острва Хаваји
  Drepanis pacifica

  Мамо са острва Хаваји (Drepanis pacifica) (Велико острво, Хавајска острва, 1898. године)
• Лајсански медни пузић (Himatione fraithii) (Лајсан, Хавајска острва, 1923. године)
• Поо-ули (Melamprosops phaeosoma) (Мауи, Хавајска острва, 2004. године)

Thraupidae - тангаре

• Капуљачаста попић зеба (Sporophila melanops) (Бразил, 20. век?)

  Званично класификован као крајње угрожена врста. Познат је само по једном мужјаку сакупљеном 1823. године и различито је сматран или аберантним примерком врсте црнокапа попић зеба (Sporophila nigricollis) или хибридом

Passerellidae - врапци Новог света

• Бермудски пипило (Pipilo naufragus) (Бермуди, западни Атлантик, 17. век?)

  Познат по субфосилним костима и могуће из путописног извештаја Вилијама Стрејчија из 1610. године

Могуће изумрла подврста птице или статус непознат

Изумирање подврста је тема која у великој мери зависи од нагађања. Национални и међународни пројекти заштите природе и истраживачке публикације, попут црвених листа, обично се фокусирају на врсте у целини. Поуздане информације о статусу рањивих, угрожених или критично угрожених подврста обично се морају прикупљати по деловима из објављених запажања, као што су регионалне контролне листе. Стога, следећи списак садржи висок удео таксона птица које можда још увек постоје, али су овде наведене због било ког од ова три фактора, или било које комбинације ова три фактора: одсуство скорашњих записа, позната претња као што је уништавање станишта или примећено смањење популације.

Struthioniformes

Ратити

Арабијски ној
Struthio camelus syriacus

• Struthio - нојеви
  • Арабијски ној (Struthio camelus syriacus) (Арабија, 1966. године)

  Последњи запис ове подврсте обичног ноја је птица пронађена мртва у Јордану 1966. године

Apterygiformes

• Мали пегави киви са Северног острва (Apteryx owenii iredalei) (Северно острво, Нови Зеланд, крај 19. века)

  Сумњиво различита подврста врсте мали пегави киви (Apteryx owenii)

Casuariiformes

Ему са острва Кенгур
Dromaius novaehollandiae baudinianus

• Dromaius - ему
  • Ему са острва Кинг (Dromaius novaehollandiae minor) (Острво Кинг, Аустралија, 1822. године)

    Острвска патуљаста подврста врсте ему (Dromaius novaehollandiae); изумрла у дивљини око. 1805. године, последњи примерак у заточеништву је угинуо 1822. године у Ботаничкој башти у Паризу

  • Ему са острва Кенгур (Dromaius novaehollandiae baudinianus) (Острво Кенгур, Аустралија, 1827)

    Још једна острвска патуљаста подврста емуа; изумрла од око 1827. године

  • Ему са острва Тасманија (Dromaius novaehollandiae diemenensis) (Тасманија, Аустралија, средина 19. века)

    Још једна острвска патуљаста подврста емуа; последња дивља птица је сакупљена 1845. године, али је могуће да је преживела у заточеништву до 1884. године. Могуће је да је неважећа

Anseriformes

Патке, гуске и лабудови

• Мала канадска гуска са Командорских острва (Branta hutchinsii asiatica) (Командорска острва и Курилска острва, Северни Пацифик, око 1914. године или 1929. године)

  Раније призната подврста мале канадске гуске, раније названа Берингова канадска гуска (Branta canadensis asiatica) која се није разликовала од сличне и још увек постојеће мале канадске гуске са Алеутских острва (Branta hutchinsii leucopareia) и сада се сматра неважећом

• Сундска крџа острва Ренел (Anas gibberifrons remissa) (острво Ренел, Соломонова Острва, око 1959. године)

  Сумњиво различита подврста врсте сундска крџа (Anas gibberifrons) која је нестала због предаторства пачића од стране уведене врсте рибе мозамбијска тилапија (Oreochromis mossambicus)

• Колумбијски жутокљуни шиљкан (Anas georgica niceforoi) (Колумбија, 1950. године)

  Подврста врсте жутокљуни шиљкан (Anas georgica) која није забележена од 1950. године

• Колумбијска циметаста крџа (Spatula cyanoptera borreroi) (Колумбија, средина 20. века?)

  Подврста врсте циметаста крџа (Spatula cyanoptera) познат само из ограниченог подручја Западних Кордиљира у Колумбији, са неколико записа из Еквадора. Откривен је 1946. године и сматра се да је изумро до 1956. године

• Куесова чегртуша (Mareca strepera couesi) (Тераина, Кирибати, око 1900. године)

  Ова острвска подврста чегртуше (Mareca strepera) је откривена и названа 1874. године након што су две птице одстрељене и од тада није забележена, а ниједну није пронашла експедиција из Музеја Бишоп у Хонолулуу 1924. године

Galliformes

Велика преријска кока
Tympanuchus cupido cupido

Препелице

• Турски црни франколин (Francolinus francolinus billypayni) (јужна Турска, могуће Либан, 1960. година)

  Сумњиво различита подврста врсте црнои франколин (Francolinus francolinus)

• Сицилијански црни франколин (Francolinus francolinus ssp.) (Сицилија, Медитеран, око 1869. године)

  Још једна сумњиво различита подврста црног франколина (Francolinus francolinus)

• Велика преријска кока (Tympanuchus cupido cupido) (Нова Енглеска, Северна Америка, 1932. година)

  Подврста врсте велика преријска кока или могуће засебна врста

• Оштрорепи тетреб из Новог Мексика (Tympanuchus phasianellus hueyi) (Њу Мексико, Северна Америка, 1950. године)

  Подврста оштрорепог тетреба последњи пут забележена у округу Колфакс 1952. године

• Мароканска мисирка (Numida meleagris sabyi) (Мароко, средина до крај 20. века?)

  Подврста мисирке (Numida meleagris). Наводно још увек држана у заточеништву у Мароку крајем 1990-их. Могуће је изумрла у дивљини до 1950. године; три записа из 1970-их могу се односити на хибриде дивљих и домаћих животиња

Charadriiformes

спрудници, галебови и њорке

Scolopacidae - спрудници

• Спрутка са острва Киритимати (Prosobonia cancellata cancellata) (Киритимати, Кирабати, 19. век?)

  Сумњиво различита номинална подврста врсте спрутка са острва Киритимати (Prosobonia cancellata); понекад се сматра посебном врстом, али је позната само са једне слике

Turnicidae - препелице

• Препеличица са острва Тавитави (Turnix sylvaticus suluensis) (Тавитави, архипелаг Сулу, Филипини, средина 20. века?)

  Подврста врсте препеличица (Turnix sylvaticus); није забележена од 1950-их, али је спроведено мало истраживања и могуће је да још увек постоји

Gruiformes

Барске коке вероватно парафилетски

• Мексички жути барски петлић (Coturnicops noveboracensis goldmani) (Мексико, крај 20. века?)

  Подврста вртсе жути барски петлић (Coturnicops noveboracensis) која није забележена од 1964. године и од тада је изгубила велики део свог мочварног станишта

• Шарени пацифички барски петлић са острва Маквори (Hypotaenidia philippensis macquariensis) (Острва Маквори, Југозападни Пацифик, 1880. године)

  Подврста врсте шарени пацифички барски петлић са острва Маквори (Hypotaenidia philippensis)

• Шарени пацифички барски петлић са острва Раул (Hypotaenidia philippensis ssp.) (Раул, острва Кермадек, југозападни Пацифик, крај 19. века?)

  Извештаји о ранијем појављивању врсте на острву Раул делују довољно вероватно, али се могу односити на лутајуће јединке друге подврсте врсте шарени пацифички барски петлић са острва Маквори (Hypotaenidia philippensis)

• Колумбијски петлован (Rallus semiplumbeus peruvianus) (Перу, 20. век?)

  Подврста врсте колумбијски петлован (Rallus semiplumbeus) која је позната по једном примерку сакупљеном 1880. године. Можда још увек постоји

• Западни Луинов петлован (Lewinia pectoralis clelandi) (југозападна Аустралија, крај 1930. године?)

  Подврста врсте луинов петлован (Lewinia pectoralis) која није забележена од 1932. године упркос вишеструким истраживањима крајем 20. века

• Белогрли мадагаскарски петлован са острва Успење (Dryolimnas cuvieri abbotti) (Острво Успење, Астоу и Космоледо, Алдабра, почетак 20. века)

  Подврста врсте белогрли мадагаскарски петлован (Dryolimnas cuvieri)

• Јамајчански једнобојни барски петлић (Amaurolimnas concolor concolor) (Јамајка, Антили, крај 19. века)

  номинална подврста врсте једнобојни барски петлић (Amaurolimnas concolor) је брзо опадала и изумрла након увођења малог индијског мунгоса (Urva auropunctata) на Јамајку 1872. године

• Једнобојни петлован из Меланезије (Gymnocrex plumbeiventris intactus) (Меланезија, 20. век?)

  Сумњиво различита подврста врсте једнобојни петлован (Gymnocrex plumbeiventris) позната по једном примерку, око средине 19. века, било са Соломонових Острва или Нове Ирске. Могуће је да још увек постоји

• Мали барски петлић са Борнеа (Zapornia pusilla mira) (Борнео, 20. век?)

  Подврста врсте мали барски петлић (Zapornia pusilla) позната по једном примерку из 1912. године и није пронађена од тада; могуће је да је изумрла, али је врсту тешко пронаћи

• Мароканска арабијска дропља (Ardeotis arabs lynesi ) (Мароко, крај 20. века?)

  Подврста врсте арабијска дропља (Ardeotis arabs). Последњи пут примећена 1993. године у језеру Мерзуга / језеру Тамезгуидат

• Лузонски сарус ждрал (Antigone antigone luzonica) (Лузон, Филипини, крај 1960. године)

  Подврста врсте сарус ждрал (Antigone antigone) коју не прихватају увек сви ауторитети као валидну, вероватно зато што постојећи примерци нису темељно проучени откако је први пут описана

Pelecaniformes

Риђи гак са Бонинских острва
Nycticorax caledonicus crassirostris

Чапље могуће парафилетски

• Ardeidae - чапље, беле чапље и гакови
  • Риђи гак са Бонинских острва (Nycticorax caledonicus crassirostris) (Накоудоџима и Чичиџима, Бонинска острва, 1890. године)

    Подврста врсте риђи гак (Nycticorax caledonicus)

Columbiformes

Голубови, гугутке и додои

• Мадеирски голуб гривнаш (Columba palumbus maderensis) (Мадеира, источни Атлантик, почетак 20. века)

  Подврста голуба гривнаша (Columba palumbus)

• Белобради голуб са острва Лорд Хау (Columba vitiensis godmanae) (Острво Лорд Хау, Југозападни Пацифик, 1853. године)

  Подврста врсте белобради голуб са острва Лорд Хау (Columba vitiensis) је последњи пут забележена 1853. године и готово сигурно је изумрла до 1869. године

• Тонгански белобради голуб (Columba vitiensis ssp.) (Вавау, Тонга, крај 18. века?)

  Подврста врсте тонгански белобради голуб (Columba vitiensis ssp.) позната је само из фусноте у делу „General History of Birds“ Џона Латама и чини се да је изумрла неко време пре 1800. године; могуће је, међутим, да је локација погрешна и да се фуснота заправо односи на још увек постојећу популацију на Фиџију

• Ружичасти голуб са острва Реинион (Nesoenas mayeri duboisi) (Реинион, Маскаренска острва, око 1700. године)

  Подврста врсте ружичасти голуб (Nesoenas mayeri), раније у Streptopelia. Изгледа да је на Реиниону постојала бар још једна врста голуба, вероватно Alectroenas, али кости још нису пронађене. Изумрла је у исто време када и ова подврста

• Мадагаскарска грлица са острва Амиранте (Nesoenas picturatus aldabrana) (Амиранте острва, Сејшели, крај 20. века)

  Ова подврста врсте мадагаскарска грлица (Nesoenas picturatus) преживела је најмање до 1974. године, након чега је хибридизована укрштањем са уведеном номиналном подврстом (Nesoenas picturatus picturatus)

• Лузонски голуб крваво срце са острва Катандуанес (Gallicolumba luzonica rubiventris (Катандуанес, Филипини, крај 20. века?)

  Подврста врсте лузонски голуб крваво срце (Gallicolumba luzonica) на основу једног примерка сакупљеног 1971. године. Недавно је било извештаја о овој птици и, с обзиром на то да је велики део њеног шумског станишта још увек задржан, вероватно је да још увек постоји

• Базилански голуб крваво срце са острва Минданао (Gallicolumba crinigera bartletti) (Базилан, Филипини, средина 20. века?)

  Подврста врсте голуб крваво срце са острва Минданао (Gallicolumba crinigera) последњи пут је забележена 1925. године и, с обзиром на масовно уништавање станишта, вероватно је изумрла

• Црнобрки голубић са тла са острва Вела лавела (Pampusana jobiensis chalconota) (Вела лавела, Макира и Гвадалканал, Соломонова острва, крај 20. века?)

  Подврста врсте црнобрки голубић са тла (Pampusana jobiensis) или могуће посебна врста. Позната је само из четири примерка; нема скорашњих записа, а староседеоци извештавају да је нестала

• Полинезијски голубић са тла са острва Туамоту (Pampusana erythroptera albicollis) (Архипелаг Туамоту, 20. век?)

  Подвврста врсте полинезијски голубић са тла (Pampusana erythroptera), често називана Pampusana erythroptera pectoralis, изумрла је на неодређени датум, али је могуће да и даље постоји на неким неистраженим атолима. Идентитет северне популације Туамотуа, која је такође могуће да и даље постоји, до данас није утврђен

• Пурпурночели воћни голуб са атола Ебон (Ptilinopus porphyraceus marshallianus) (Ебон?, Маршалска Острва, крај 19. века?)

  Подврста врсте пурпурночели воћни голуб (Ptilinopus porphyraceus), сумњиве валидности, позната по једном примерку сакупљеном 1859. године; није сигурно да ли се ова птица заиста појавила на Ебону. Све што се може рећи јесте да се ова подврста више нигде не налази

• Мауке воћни голуб са Кукових острва (Ptilinopus rarotongensis "byronensis" ) (Мауке, Кукова Острва, средина или крај 19. века)

  Подврста врсте воћни голуб са Кукових острва (Ptilinopus rarotongensis) позната само из описа сада изгубљеног примерка. Праисторијски изумрла популација на Мангаји вероватно припада и другој посебној подврсти

• Пегави империјални голуб са острва Негрос (Ducula carola nigrorum) (Негрос и вероватно Сикијор, крај 20. века?)

  Подврста врсте пегави империјални голуб која није забележена од 1950. године

• Норфолшки голуб (Hemiphaga novaeseelandiae spadicea) (острво Норфок, југозападни Пацифик, почетак 20. века)

  Подврста врсте кереру голуб (Hemiphaga novaeseelandiae) која није забележена од 1900. године. Сличне птице су пријављене са острва Лорд Хау; чини се да представљају другу изумрлу подврсту, али до данас нису описане

• Кереру голуб са острва Раул (Hemiphaga novaeseelandiae ssp. nov.) (Острво Раул, острва Кермадек, 19. век)

  Подврста врсте кереру голуб (Hemiphaga novaeseelandiae) или могуће посебна врста; позната по костима и кратком извештају

Cuculiformes

Кукавице

• Велика ћубаста куа (Coua cristata maxima) (југоисточни Мадагаскар, крај 20. века?)

  Подврста врсте ћубаста куа (Coua cristata), позната само по једном примерку снимљеном 1950. године. Можда је хибрид, али ако није, вероватно је изумрла

• Мадагаскарски кукал са острва Асампшн (Centropus toulou assumptionis) (Острво Асампшн, Сејшели, почетак 20. века)

  Подврста врсте мадагаскарски кукал (Centropus toulou), последњи пут забележена 1906. године. Понекад се сматра синонимом за подврсту са Алдабра (Centropus toulou insularis ) која је од тада поново колонизовала острво Асампшн

• Каналокљуни ани из Кабо Сан Лукаса (Crotophaga sulcirostris pallidula) (Мексико, око 1940. године)

  Слабо диференцирана и вероватно неважећа подврста врсте каналокљуни ани (Crotophaga sulcirostris)

• Баија риђотрбa кукавица са тла (Neomorphus geoffroyi maximiliani) (Баија, источни Бразил, средина 20. века?)

  Подврста врсте риђотрбa кукавица са тла (Neomorphus geoffroyi)

Strigiformes

Праве сове и кукувије

Strigidae - праве сове

• Црвенкасти ћук са острва Сулу (Otus rufescens burbidgei) (Сулу, Филипини, средина 20. века)

  Подврста врсте црвенкасти ћук (Otus rufescens) позната само по једном сумњивом примерку. Могуће је да је неважећа

• Порторикански амерички ћук са Девичанских Острва (Gymnasio nudipes newtoni) (Девичанска Острва, Антили, 20. век?)

  Подврста врсте порторикански амерички ћук (Gymnasio nudipes) донекле сумњиве валидности, која се јављала на неколико Девичанских острва. Последњи поуздани записи су из 1860. године; постојао је низ непотврђених извештаја током 20. века, али није пронађена у темељним истраживањима 1995. године

• Вилинска совица са острва Сокоро (Micrathene whitneyi graysoni) (Сокоро, Ревиљахихедо, средина 20. века?)

  Подврста врсте вилинска совица званично класификована као крајње угрожена врста. Последњи примерак је снимљен 1932. године, али је очигледно и даље постојала велика популација 1958. године; није пронађена у каснијим претрагама и изгледа да је изумрла

• Антигванска сова јамарка (Athene cunicularia amaura) (Антигва, Сент Китс и Невис, Антили, око 1900. године)

  Подврста врсте сова јамарка (Athene cunicularia), последњи пут сакупљене 1890. године и изумрле до 1903. године

• Гваделупска сова јамарка (Athene cunicularia guadeloupepensis) (Гваделуп и Мари-Галант, Антили, око 1890. године)

  Још једна подврста врсте сова јамарка (Athene cunicularia), изумрла је до 1890. године

• Новозеландски бубук са острва Лорд Хау (Ninox novaeseelandiae albaria) (Острво Лорд Хау, Југозападни Пацифик, 1950. године)

  Подврста врсте новозеландски бубук (Ninox novaeseelandiae) последњи пут забележена 1950. године

• 

  Новозеландси букбук са острва Норфок
  Ninox novaeseelandiae undulata

  Новозеландси букбук са острва Норфок (Ninox novaeseelandiae undulata) (острво Норфок, Југозападни Пацифик, 1990. године)

  Јединке номиналне подврсте врсте новозеландски бубук (Ninox novaeseelandiae) уведене су у последњем покушају да се спасе локална популација сова. Сада постоји хибридна популација од неколико десетина птица; последња свакако посебна јединка Ninox novaeseelandiae undulata, женка по имену Мајамити, угинула је 1996. године, иако су јединке које су потекле од ње остале

Tytonidae - кукувије

• Аустралијска маскирана кукувија која се гнезди у пећинама (Tyto novaehollandiae troughtoni) (Нуларбор равница, Аустралија, 1960. године)

  Сумњиво различита од номиналне подврсте врсте аустралијска маскирана кукувија, али се разликовала у понашању

• Мала маскирана кукувија са острва Буру (Tyto sororcula cayelii) (Буру, Индонезија, средина 20. века?)

  Подврста врсте мала маскирана кукувија (Tyto sororcula) последњи пут забележена 1921. године; идентитет сличне птице пронађене на Сераму тек треба да се утврди. Можда још увек постоји, јер је сова која одговара опису ове птице виђена у августу 2006. године

• Велика сулавешка кукувија са острва Пеленг (Tyto rosenbergii pelengensis) (Пеленг, острва Бангаи, средина 20. века)

  Подврста врсте велика сулавешка кукувија (Tyto rosenbergii) или посебна врста. Могуће је да још увек постоји, али једини познати примерак је снимљен 1938. године и од тада нема даљих записа

• Оријентална заливска кукувија са острва Самар (Phodilus badius riverae) (Самар, Филипини, средина 20. века)

  Подврста врсте оријентална заливска кукувија (Phodilus badius) или могуће засебна врста. Њена таксономија је сумњива, али једини познати примерак је изгубљен у бомбардовању 1945. године, тако да се његова валидност не може потврдити; данас на острву Самар не постоји популација

Apodiformes

Алехандро Селкирк ватроглави колибри са острва Хуан Фернандес
Sephanoides fernandensis leyboldi

Чиопе и колибрији

• Плавокапи амазилија колибри са Костарике (Saucerottia cyanifrons alfaroana) (Костарика, Централна Америка, 20. век?)

  Ова подврста колибрија врсте плавокапи амазилија колибри (Saucerottia cyanifrons) позната је само на основу примерка сакупљеног у Костарики 1895. године. Вероватно је од тада изумрла

• Алехандро Селкирк ватроглави колибри са острва Хуан Фернандес (Sephanoides fernandensis leyboldi) (острво Алехандро Селкирк, Острва Хуан Фернандез, југоисточни Пацифик, 1908. године)

  Подврста врсте ватроглави колибри са острва Хуан Фернандес (Sephanoides fernandensis) последњи пут забележена 1908. године

• Вајтхедова чиопица са острва Лузон (Aerodramus whiteheadi whiteheadi) (Лузон, Филипини, 20. век?)

  Номинална подврста врсте вајтхедова чиопица (Aerodramus whiteheadi) позната је само на основу четири примерка сакупљена на планини Дејта 1895. године. Због недостатка даљих записа и масовног уништавања станишта, обично се сматра изумрлом. Међутим, с обзиром на величину острва, могуће је да још увек постоји

Coraciformes

Водомари и кљунорошци

• Сулавешки патуљасти водомар са острва Сангихе (Ceyx fallax sangirensis) (Сангихе, Индонезија, 1998. године?)

  Ова подврста врсте сулавешки патуљасти водомар (Ceyx fallax) последњи пут је виђена 1997. године, али не током темељног истраживања годину дана касније; или је близу изумирања или је већ изумрла. Понекад се каже да се јавља и на острвима Талауд, али то је погрешно

• Мали водомар са острва Гвадалканал (Ceyx pusillus aolae) (Гвадалканал, Соломонова Острва,?)

  Подврста врсте мали водомар (Ceyx pusillus)

• Брбљиви водомар са острва Раратонга (Todiramphus cf. tutus) (Раротонга, Кукова Острва, средина 1980. године?)

  Постоје извештаји мештана да су водомари, вероватно подврста врсте брбљиви водомар (Todiramphus tutus) који се налази на суседним острвима, али могуће је да је одатле и луталица. Пронађени су до око 1979. године, а последњи запис је из 1984. Тренутно није познато да ли на Раротонги постоје водомари

• Гуамски водомар са острва Рјукју (Todiramphus cinnamominus miyakoensis) (Мијакоџима, острва Рјукју, крај 19. века)

  Раније сматран посебном врстом, затим је рекласификован као подврста врсте гуамски водомар (Todiramphus cinnamominus). Научници су га видели само једном 1887. године; узети примерак је донекле оштећен, што отежава идентификацију било чим другим осим молекуларне анализе. Сада се сматра вероватним да је примерак потекао са Гуама, где је горе поменута врста била распрострањена, а не са Мијака, што би ову подврсту учинило неважећом (прогласио ју је неважећом Међународни орнитолошки конгрес 2022. године)

• Мадагаскарски црвени патуљасти водомар из Сакахаре (Corythornis madagascariensis dilutus) (југозападни Мадагаскар, крај 20. века?)

  Ова подврста врсте мадагаскарски црвени патуљасти водомар (Corythornis madagascariensis) позната је само по једном примерку снимљеном 1974. године у подручју где је већи део његовог станишта већ био уништен. Међутим, постоје записи о врсти (или неодређеној подврсти) из близини типичног локалитета, што сугерише да је вероватно да још увек постоји

• Црвенолеђи кљунорожац са острва Тикао (Penelopides panini ticaensis) (Тикао, Филипини, 1970. године)

  Подврста врсте црвенолеђи кљунорожац (Penelopides panini) донекле неизвесног таксономског статуса, могуће је била или посебна врста или друга морфа; последњи потврђени извештај је из 1971. године и убрзо након тога је изумрла

Piciformes

Детлићи

• Западноиндијски детлић са Великe Бахамe (Melanerpes superciliaris bahamensis) (Велика Бахама, Бахами, 1950. године)

  Подврста врсте западноиндијски детлић (Melanerpes superciliaris) донекле неизвесне валидности

• Јаванска зебраста жуница (Meiglyptes tristis tristis) (Јава, Индонезија, 1920. године?)

  Номинална подврста врсте зебраста жуница (Meiglyptes tristis) постала је ретка током 19. века због уништавања станишта. Последњи потврђени запис дат је 1880. године и сада се сматра барем веома ретком

• Америчка златокрила жуна са острва Гвадалупе (Colaptes auratus rufipileus) (острво Гвадалупе, источни Пацифик, око 1906. године)

  Подврста врсте америчка златокрила жуна (Colaptes auratus) (раније сматрана подврстом врсте америчка златокрила жуна, као Colaptes cafer rufipileus), последњи пут је забележена 1906. године и није поново пронађена ни 1911. ни 1922. године. Можда је неважећи. Недавно су птице луталице копнене подврсте врсте америчка златокрила жуна (која је непозната) почеле поново да колонизују острво како се станиште побољшало након истребљења дивљих коза

• Северни белоплећи барбет (Capito hypoleucus hypoleucus) (Колумбија, постојећа)

  Номинална подврста врсте белоплећи барбет (Capito hypoleucus) сматрана је изумрлом, али је недавно забележена

• Ботеро белоплећи барбет (Capito hypoleucus carrikeri) (Колумбија, постојећа)

  Још једна подврста vrste белоплећи барбет (Capito hypoleucus) коју неки извори такође сматрају изумрлом, али су истраживачи у Колумбији потврдили да постоји

• Тодова смеђа јакамара (Brachygalba lugubris phaeonota) (Бразил, крај 20. века?)

  Подврста сврсте смеђа јакамара (Brachygalba lugubris) или могуће хибрид, варијанта морфе или посебна врста. Можда још увек постоји, јер је позната само из удаљеног и ретко посећеног подручја

• Белотрба жуна саострва Себу (Dryocopus javensis cebuensis) (Себу, Филипини, 20. век)

  Подврста врсте белотрба жуна (Dryocopus javensis) позната само по три примерка сакупљена пре 1900. године

Accipitriformes

Птице грабљивице

• Риђа луња са Зеленортских острва (Milvus milvus fasciicauda) (Зеленортска острва, источни Атлантик, 2000. године)

  Сматра се или подврстом врсте риђа луња (Milvus milvus), посебном врстом или хибридом између риђе луње и врсте црна луња (Milvus migrans), валидност овог таксона је недавно доведена у питање на основу молекуларне анализе; међутим, хибридизација и збуњујућа молекуларна филогенија популација риђе луњње, заједно са различитим фенотипом птица Зеленортских Острва, сугеришу да таксономски статус овог облика није ни близу решеног

• Кобац са острва Кар Никобар (Tachyspiza butleri butleri) (Кар Никобар, Никобари, 20. век?)

  Номинална подврста врсте никобарски кобац (Tachyspiza butleri), врста која је тренутно класификована као рањива врста и вероватно је изумрла. Последњи пут је поуздано забележена 1901. године и, упркос претрагама, није виђена након непотврђеног записа 1977. године; међутим, врста је позната по томе што је веома стидљива и популација може опстати незабележена

Falconiformes

• Сиви соко са Бонинских острва (Falco peregrinus furuitii) (Бонинска острва, 1940. године)

  Подврста врсте сиви соко (Falco peregrinus). Ниједно виђење није пријављено од 1945. године. Истраживање из 1982. године није успело да га забележи. Познат је само са острва Иво Џима и Торишима

Psittaciformes

Папагаји

• Плавогруди лори са острва Сангир (Trichoglossus histrio histrio) (острво Сангир, Индонезија, 1990. године?)

  Номинална подврста врсте плавогруди лори (Trichoglossus histrio) је хибридизована до постојања укрштањем са побеглим јединкама из заточеништва друге још увек постојеће подврсте, плавогруди лори са острва Миангас (Trichoglossus histrio challengeri), при чему су последње свакако различите јединке нестале 1990. године или чак много раније

• Реинион ехо Александар са Маурицијуса (Psittacula eques eques) (Реинион, Маскаренска острва, средина 18. века)

  Позната само са слике и описа; номинална подврста врсте ехо Александар са Маурицијуса (Psittacula eques), а друга је још увек постојећи ехо Александар са Маурицијуса (Psittacula eques echo)

• Филипинска лорикула из Сикуијора (Loriculus philippensis siquijorensis) (Сикуијор, Филипини, 20. век?)

  Подврста врсте филипинска лорикула (Loriculus philippensis); или је веома ретка или је већ изумрла

• Сину пертинакс аратинга (Eupsittula pertinax griseipecta) (Колумбија, средина или крај 20. века?)

  Подврста врсте пертинакс аратинга (Eupsittula pertinax) позната из само два примерка сакупљена 1949. године, који су нејасног таксономског и статуса заштите

• Порторикански амазонац са острва Кулебра (Amazona vittata gracilipes) (острво Кулебра, Антили, почетак 20. века)

  Слабо диференцирана подврста врсте порторикански амазонац (Amazona vittata), која је и сама по себи веома угрожена

Passeriformes

Птице певачице

Pittidae - пите

• Црнолика пита са острва Богенвил (Pitta anerythra pallida) (острво Богенвил, Соломонова Острва, средина 20. века?)

  Подврста врсте црнолика пита (Pitta anerythra). Некада уобичајена на Богенвилу; није забележена од 1938. године, али је вероватно да је превиђен

• Црнолика пита са острва Шоазел (Pitta anerythra nigrifrons) (острво Шоазел, Соломонова Острва, крај 20. века?)

  Још једна подврста врсте црнолика пита (Pitta anerythra). Није пронађена током скорашњих претрага; сумњиви записи са оближњих острва, али је вероватно да је и она превиђена

Tyrannidae - мухарице тиранке

• Брадати тахури из Боготе (Polystictus pectoralis bogotensis) (централна Колумбија, 20. век)

  Подврста врсте брадати тахури (Polystictus pectoralis) или могуће посебна врста која није забележена неко време и сада је изумрла

• Јулерова мухарка са Гренаде (Lathrotriccus euleri flaviventris) (Гренада, Антили, 1950. године?)

  Подврста врсте јулерова мухарка (Lathrotriccus euleri), раније познате као Empidonax euleri johnstoni. Није забележена од 1950. године

Furnariidae - пећарке

• Шареногрли пузић са тла из Перуа (Upucerthia dumetaria peruana) (Перу, 20. век?)

  Подврста врсте шареногрли пузић са тла (Upucerthia dumetaria); познат је само на основу два примерка снимљена почетком 1950. године у Пуну, у Перуу, и од тада није виђен нити пронађен. Могуће је да још увек постоји, јер не постоји очигледан разлог зашто би требало да изумре

• Северни пругасто-крунисани трнореп (Cranioleuca pyrrhophia rufipennis) (северна Боливија, 20. век?)

  Подврста врсте пругасто-крунисани трнореп (Cranioleuca pyrrhophia) позната само из неколико примерака и није забележена од 1950. године; могуће је да је угрожена или изумрла

Grallariidae - мравље пите

• Северна џиновска мравља пита (Grallaria gigantea lehmanni) (Колумбија, 20. век?)

  Подврста врсте џиновска мравља пита (Grallaria gigantea) или могуће подврста врсте велика мравља пита (Grallaria excelsa) у ком случају би то била (Grallaria excelsa lehmanni) очигледно није забележена од 1940. године. Можда још увек постоји у Националном природном парку Пурасе, где је преостало обилно станиште

• Милерова мравља пита из Антиокије (Grallaria milleri gilesi) (Антиокија, Колумбија, 20. век?)

  Подврста врсте милерова мравља пита (Grallaria milleri) недавно описана на основу примерка сакупљеног 1878. године. Од тада није забележена, упркос истраживањима на бројним вероватним локацијама

Maluridae - Аустралазијски царићи

• Краткокључни царић травар са планинског венца Макдонел (Amytornis modestus modestus) (Северна територија, Аустралија, 1936. године)

  Номинална подврста врсте краткокључни царић травар (Amytornis modestus). Последњи запис је легло јаја снимљено 1936. године

• Краткокључни царић травар са реке Намои (Amytornis modestus inexpectatus) (Нови Јужни Велс, Аустралија, 1886. године)

  Још једна подврста врсте краткокључни царић травар (Amytornis modestus), последњи пут забележена 1886. године

• Дугорепи дебелокљуни царић травар (Amytornis textilis macrourus) (Западна Аустралија, 1910. године)

  Подврста врсте дебелокљуни царић травар (Amytornis textilis) последњи пут је сакупљена 1910. године и од тада је изумрла

Dasyornithidae - чекињарке

Западна риђа чекињарка
Dasyornis broadbenti littoralis

• Западна риђа чекињарка (Dasyornis broadbenti littoralis) (Аустралија, средина 20. века)

  Подврста врсте риђа чекињарка (Dasyornis broadbenti) птице која није забележена од 1940. године упркос бројним истраживањима спроведеним од тада, почев од 1970. године

Acanthizidae - трнокљунке

• Смеђа трнокљунка са острва Кинг (Acanthiza pusilla archibaldi) (острво Кинг, Аустралија, вероватно постојећи)

  Подврста врсте смеђа трнокљунка (Acanthiza pusilla) која је забележена само око 10 пута од свог открића и коју неки ауторитети сматрају изумрлом. Последњи запис потиче из 2002. године, што сугерише да популација вероватно још увек постоји, али је веома ретка

Petroicidae - Аустралазијски црвендаћи

• Црноглави црвендаћ са острва Тиви (Melanodryas cucullata melvillensis) (Острво Тиви, Аустралија, 1992. године)

  Подврста врсте црноглави црвендаћ (Melanodryas cucullata) последњи пут примећена 1992. године и није пронађена у исцрпним претрагама касније током 1990. године

Cinclosomatidae - препеличасти дроздови

• Пегави препеличасти дрозд са планине Лофти (Cinclosoma punctatum anachoreta) (Аустралија, средина 1980. године?)

  Подврста врсте пегави препеличасти дрозд (Cinclosoma punctatum) последњи пут забележена 1983. године и није пронађена у истраживању следеће године

Artamidae - шумске ласте и куравонзи

• Западни шарени куравонг (Strepera graculina ashbyi) (Викторија, Аустралија, 1927. године)

  Ова подврста врсте шарени куравонг (Strepera graculina) је хибридизована и нестала укрштањем са другим подврстама, које су вероватно дошле у контакт са њом након уништавања станишта 1830. године. Последње сигурно различите јединке забележене су 1927. године

Monarchidae - монарх мухарице

• Дугоћуба монарх мухарица са Негроса (Hypothymis coelestis rabori) (Негрос и могуће Сибујан, Филипини, крај 20. века?)

  Подврста врсте дугоћуба монарх мухарица (Hypothymis coelestis); није неуобичајена на Негросу 1959. године, али није забележена од тада. Један примерак дугоћуба монарх мухарица (Hypothymis coelestis) са острва Сибујан са неодређеног локалитета узет у 19. веку је једини запис за ово острво

• Монарх мухарица са острва Хива Оа и Тахуата (Pomarea mendozae mendozae) (Хива Оа и Тахуата, Маркиска острва, крај 20. века)

  Номинална подврставрсте Монарх мухарица са острва Хива Оа и Тахуата (Pomarea mendozae) је била веома ретка до 1974. године и није пронађена током вишеструких истраживања 1990. године

Rhipiduridae - лепезарке

• Новозеландска лепезарка са острва Лорд Хау (Rhipidura fuliginosa cervina) (острво Лорд Хау, југозападни Пацифик, око 1924. године)

  Подврста врсте новозеландска лепезарка (Rhipidura fuliginosa) која је сматрана практично изумрлом 1924. године, а није пронађена истраживањима четири године касније

• Микронезијска риђа лепезарка са острва Гуам (Rhipidura versicolor uraniae) (Гуам и Маријанска острва, Западни Пацифик, 1984)

  Подврста врсте Микронезијска риђа лепезарка (Rhipidura versicolor); упадљива птица која није забележена од 1984. године

Campephagidae - кукавичји сврачци, зујалице и трилер сврачци

Дугорепи трилер сврачак са острва Норфок
Lalage leucopyga leucopyga

• Пругасти кукавичји сврачак са острва Себу (Coracina striata cebuensis) (Себу, Филипини, почетак 20. века)

  Подврста врсте пругасти кукавичји сврачак (Coracina striata) која није забележена од 1906. године

• Аустралијска зујалица из Мароса (Edolisoma tenuirostre edithae) (Сулавеси, средина 20. века)

  Подврста врсте аустралијска зујалица (Edolisoma tenuirostre) позната из једног примерка сакупљеног 1931. године; вероватно само лутајућа јединка

• Црнкасти кукавичји сврачак са острва Себу (Edolisoma coerulescens altera) (Себу, Филипини, 20. век?)

  Подврста врсте црнкасти кукавичји сврачак (Edolisoma coerulescens); могуће је да још увек постоји, јер је ова птица прилично непогрешива, па је стога запис из 1999. вероватно валидан, иако истраживања од тада нису успела да је забележе

• Црнкасти кукавичји сврачак са острва Мариндуке (Edolisoma coerulescens deschauenseei) (Мариндуке, Филипини, крај 20. века?)

  Још једна подврста врсте црнкасти кукавичји сврачак (Edolisoma coerulescens); описана на основу примерака сакупљених 1971. године, али очигледно није виђена од тада. Пошто је мало орнитолога посетило Мариндуке и шумске остатке на острву, вероватно је да још увек постоји

• Дугорепи трилер сврачак са острва Норфок (Lalage leucopyga leucopyga) (острво Норфок, југозападни Пацифик, 1942. године)

  Номинална подврста врсте дугорепи трилер сврачак (Lalage leucopyga) или могуће засебна врста

Oriolidae - Вуге Старог света

• Западна тамногрла вуга са острва Себу (Oriolus xanthonotus assimilis) (Себу, Филипини, 20. век?)

  Подврста врсте западна тамногрла вуга (Oriolus xanthonotus) која није потврђена од 1906. године, иако је било непотврђених извештаја око 2001. године, што сугерише могућност да још увек постоји

Corvidae - вране, гаврани, сојке и свраке

Шарени гавран
Corvus corax varius morpha leucophaeus

• Шарени гавран (Corvus corax varius morpha leucophaeus) (Фарска Острва, Северни Атлантик, 1902. године)

  Посебна локална варијација боје северноатлантског гаврана са белим црним ознакама и светлосмеђим кљуном, подврста врсте обични гавран (Corvus corax), која се налази само на Фарским Острвима и није виђена од 1902. године. Птице које тренутно живе на Фарским Острвима и на Исланду (једино друго подручје у распону ове подврсте) су потпуно црне и црнокљуне; ова још увек постојећа варијација боје назива се Corvus corax varius morpha typicus

Regulidae - краљићи

• Амерички црвеноглави краљић са острва Гвадалупе (Corthylio calendula obscurus) (Гвадалупе, источни Пацифик, 20. век)

  Подврста врсте амерички црвеноглави краљић (Corthylio calendula) која није забележена од 1953. године

Hirundinidae - ласте

• Златна ласта са Јамајке (Tachycineta euchrysea euchrysea) (Јамајка, Антили, око 1990. године)

  Номинална подврста врсте златна ласта (Tachycineta euchrysea); ендемска за Јамајку. Последње веће гнездо је уништено 1987. године, а последње потврђено виђење било је 1989. године. Могуће је да још увек постоји у области Кокпит Кантри

Phylloscopidae - лисне грмуше

• Источни канарски звиждак (Phylloscopus canariensis exsul) (Ланзароте и могуће Фуертевентура, Канарска острва, 20. век?)

  Подврста врсте канарски звиждак (Phylloscopus canariensis); вероватно је изумро до 1986. године

Scotocercidae - грмушарке

• Тиморска краткорепа грмуша са острва Бабар (Urosphena subulata advena) (Бабар, Индонезија, вероватно још постоји)

  Подврста врсте тиморска краткорепа грмуша (Urosphena subulata која се сматра изумрлом, али је забележена као честа на Бабару 2009. и 2011. године

Acrocephalidae - трстењаци

• Трстењак са Маршалских острва (Acrocephalus rehsei ssp.?) (Маршалска Острва, Микронезија, око 1880. године?)

  Усмена предања и неки рани извештаји помињу птицу звану "annañ" која је насељавала нека од Маршалских острва. Најбоље подударање је трстењак са острва Науру (Acrocephalus rehsei); "annañ" је можда био неописана подврста те врсте или посебна, али сродна врста трстењака

• 

  Трстењак Млинар са острва Лајсан
  Acrocephalus familiaris familiaris

  Трстењак млинар Млинар са острва Лајсан (Acrocephalus familiaris familiaris) (Лајсан, Хавајска острва, касне 1910. године)

  Номинална подврста врсте трстењак млинар (Acrocephalus familiaris)

Pycnonotidae - булбули

• Суматрански булбул са плавим ресама (Microtarsus nieuwenhuisii inexspectatus) (Суматра, Индонезија, крај 20. века?)

  Подврста врсте булбул са плавим ресама (Microtarsus nieuwenhuisii) позната само по једном примерку снимљеном 1937. године; међутим, цела ова „врста“ може заправо бити хибридна

Cisticolidae - шивачице

• Западна тарнерова еремомела (Eremomela turneri kalindei) (река Конго, Африка, крај 20. века?)

  Западноафричка подврста врсте тарнерова еремомела није забележена од краја 1970. године, али постоји неистражено станиште у њеном ареалу где је вероватно да још увек постоји

• Северни белокрили апалис (Apalis chariessa chariessa) (Кенија, Африка, крај 20. века?)

  Номинална подврста белокрили апалис (Apalis chariessa) остаје позната само из реке Тана, центра ендемизма . Последњи пут је забележена 1961. године

Sylviidae - грмуше Старог света

• Дугоноги аустралијски цврчић са острва Вануа Леву (Cincloramphus rufus clunei) (Вануа Леву, Фиџи, крај 20. века?)

  Подврста врсте дугоноги аустралијски цврчић (Cincloramphus rufus), пронађена је само једном, али је постојало непотврђено виђење 1990. године, што сугерише да можда још увек постоји.

• Средоземна црноглава грмуша из Фајума (Curruca melanocephala / momus norissae) (Египат, Африка, 1939. године)

  Сумњиво различита подврста врсте средоземна црноглава грмуша (Curruca melanocephala). Није забележена од 1939. године

Zosteropidae - белооке

• Уздаста белоока са острва Гуам (Zosterops conspicillatus conspicillatus) (Гуам и Маријанска острва, западни Пацифик, 1983. године)

  Номинална подврста врсте уздаста белоока (Zosterops conspicillatus) или могуће монотипска врста. Последњи пут је забележена 1983. године

• Бонинска белоока са острва Мукоџима (Apalopteron familiare familiare) (Мукоџима, Бонинска острва, 20. век?)

  Номинална подврста врсте бонинска белоока (Apalopteron familiare), раније позната као „бонинска медоједа“ није забележена од када је њен последњи примерак сакупљен 1930. године

Timaliidae - брбљуше Старог света

• Хорсфилдова брбљуша са Суматре (Malacocincla sepiaria vanderbilti) (Суматра, Индонезија, крај 20. века?)

  Загонетна подврста врсте хорсфилдова брбљуша (Malacocincla sepiaria) позната по једном примерку. Није виђена најкасније од 1940. године

• Бурманска џердонова брбљуша (Chrysomma altirostre altirostre) (Мјанмар, 20. век?)

  Номинална подврста врсте џердонова брбљуша (Chrysomma altirostre) последњи пут је потврђена 1941. године, али пошто је било мало теренских истраживања у њеном подручју и могуће виђење се догодило 1994. године, сматра се вероватним да још увек постоји

Macrosphenidae - афричке грмуше

• Чепинов смеђи белобрвасти кромбек (Sylvietta leucophrys chapini) (река Конго, Африка, крај 20. века?)

  Подврста врсте смеђи белобрвасти кромбек (Sylvietta leucophrys) или могуће посебна врста. Ограничен на висораван Ленду; вероватно је редак, мада остаје неистражена шума где је вероватно да још увек постоји

Panuridae - брбљивице

• Брката сеница са језера Амик (Panurus biarmicus kosswigi) (јужна Турска, вероватно постојећа)

  Подврста врсте брката сеница (Panurus biarmicus) која се некада сматрала изумрлом због исушивања језера Амик, али и даље постоји у том подручју

Troglodytidae - царићи

• Камењарски царић са острва Сан Бенедикто (Salpinctes obsoletus exsul) (Сан Бенедикто, архипелаг Ревиљахихедо, 1952. године)

  Подврста врсте камењарски царић (Salpinctes obsoletus) која је изумрла око 9:00 часова, 1. августа 1952. године, када је њено острвско станиште уништено масивном вулканском ерупцијом

• Бевиков царић са острва Гвадалупе (Thryomanes bewickii brevicauda) (острво Гвадалупе, источни Пацифик, крај 1890. године?)

  Подврста врсте бевиков царић (Thryomanes bewickii). Датум изумирања 1903. године изгледа да је погрешан; последњи несумњиви запис датира из 1897. године, а темељна претрага 1901. године није успела да је забележи

• Бевиков царић са острва Сан Клементе (Thryomanes bewickii leucophrys) (острво Сан Клементе, источни Пацифик, 1941. године)

  Још једна подврста врсте бевиков царић (Thryomanes bewickii) последњи пут је забележена 1941. године

• Царић са острва Даито (Troglodytes troglodytes orii) (Острво Даито, северозападни Пацифик, 1940. године)

  Спорна подврста врсте царић (Troglodytes troglodytes); позната је по једном примерку који је можда био лутајућа јединка и стога је могуће да је неважећа

• Северни кућни царић са острва Гвадалупе (Troglodytes aedon guadeloupenis) (Гвадалупе, Антили, крај 20. века?)

  Пронађена 1914, 1969. и 1970. године; сада је веома ретка или већ изумрла. Њена таксономија је нерешена. Део је комплекса кућних царића; друга научна имена за њу укључују Troglodytes musculus guadeloupensis и Troglodytes guadeloupensis

• Северни кућни царић са острва Мартиник (Troglodytes aedon martinicensis) (Мартиник, Антили, око 1890. године)

  Последњи пут пронађен 1886. године. Његова таксономија такође није решена. Још један део комплекса кућних царића; друга научна имена за њега укључују Troglodytes musculus martinicensis и Troglodytes martinicensis

Paridae - сенице

• Шарена сеница са острва Даито (Sittiparus varius orii) (Острво Даито, северозападни Пацифик, 1938. године)

  Подврста врсте шарена сеница (Sittiparus varius) последњи пут забележена 1938. године и није пронађена у каснијим истраживањима 1984. и 1986. године

• Јелова сеница са планине Загрос (Periparus ater phaeonotus) (Загрос, југозападни Иран, 1870. године)

  Подврста врсте јелова сеница (Periparus ater) позната само по типичном примерку из 1870. године

Cinclidae - воденкоси

• Кипарски воденкос (Cinclus cinclus olympicus) (Кипар, североисточни Медитеран, 1945. године)

  Раније призната подврста врсте воденкос (Cinclus cinclus) која се сада сматра неважећом. Изумрла је 1945. године

Muscicapidae - мухарице Старог света

• Тонкеанска прашумска мухарица са острва Сула (Cyornis colonus subsolanus) (Сулавеси, Индонезија, крај 20. века?)

  Подврста врсте прашумска мухарица са острва Сула (Cyornis colonus) која је позната по једном примерку. Потенцијално неважећа

• Канарска траварка са архипелага Чинијо (Saxicola dacotiae murielae) (Архипелаг Чинијо, Канарска острва, почетак 20. века)

  Подврста врсте канарска траварка (Saxicola dacotiae) са Канарских острва

Turdidae - дроздови

Острвски дрозд са острва Лорд Хау
Turdus poliocephalus vinitinctus

• Острвски дрозд са острва Норфолк (Turdus poliocephalus poliocephalus) (острво Норфок, југозападни Пацифик, око 1975. године)

  Номинална подврста врсте острвски дрозд са острва Лорд Хау и Норфолк (Turdus poliocephalus) последњи пут је виђена 1975. године

• Острвски дрозд са острва Лорд Хау (Turdus poliocephalus vinitinctus) (острво Лорд Хау, југозападни Пацифик, почетак 20. века)

  Друга подврста врсте острвски дрозд са острва Лорд Хау и Норфолк (Turdus poliocephalus) последњи пут је забележена 1913. године, а изумрла је до 1928. године

• Дрозд са острва Маре (Turdus vanikorensis mareensis) (острво Маре, Нова Каледонија, почетак 20. века)

  Подврста врсте дрозд са острва Ваникоро последњи пут је сакупљена 1911. или 1912. године и није поново пронађена након 1939. године

• Белопегави дрозд са острва Света Луција (Turdus lherminieri sanctaeluciae) (Света Луција, Антили, потенцијално постоји)

  Подврста врсте белопегави дрозд (Turdus lherminieri). Сматрало се да је изумрла, али је забележена у Де Шасену 2007. године

• Дрозд са острва Пеленг (Geokichla mendeni mendeni) (Пеленг, Индонезија, средина 20. века?)

  Номинална подврста врсте дрозд са острва Пеленг (Geokichla mendeni)

• Црноухи камерунски дрозд из Националног парка Кибале (Geokichla camaronensis kibalensis) (југозападна Уганда, Африка, крај 20. века?)

  Подврста врсте црноухи камерунски дрозд (Geokichla camaronensis) или могуће засебна врста; позната само из два примерка, оба из 1966. године. Вероватно је да још увек постоји у одговарајућем станишту, али је могуће да је већ изумрла

• Папуански пиргави дрозд са острва Шоазел (Zoothera heinei choiseuli) (Острво Шоазел, Соломонова острва, средина 20. века?)

  Подврста врсте папуански пиргави дрозд (Zoothera heinei) позната по једном примерку пронађеном 1924. године. Могла је бити истребљена уведеним дивљим мачкама, али острво је слабо познато и стога се још увек не би требало претпостављати да је изумрла

• Кубански смеђи дрозд са острва борова (Myadestes elisabeth retrusus) (Исла де ла Хувентуд, Антили, 20. век)

  Подврста врсте кубански смеђи дрозд (Myadestes elisabeth). Последњи потврђени записи су из 1930. године, а непотврђени извештаји из раних 1970. године

Mimidae - птице ругалице

• Љускасти разнопојац са Барбадоса (Allenia fusca atlantica) (Барбадос, Антили, 1987. године?)

  Подврста врсте љускасти разнопојац (Allenia fusca) последњи пут забележена 1987. године. Већи део њеног ареала је од тада претражен, без познатих записа

Estrildidae - астрилде

• Јужна бинзен амадина (Emblema ruficauda ruficauda) (Аустралија, 1995. године)

  Номинална подврста врсте бинзен амадина (Emblema ruficauda) последњи пут је забележена 1995. године и није пронађена током каснијих претрага 1990-их. Није познато да ли преживљава у заточеништву

Fringillidae - праве зебе и хавајски медни пузићи

• Зеба покућарка са острва Сан Бенито (Haemorhous mexicanus mcgregori) (Сан Бенито, Источни Пацифик, око 1940. године)

  Подврста врсте зеба покућарка (Haemorhous mexicanus)

• Алауахио са острва Ланаи (Paroreomyza montana montana) (Ланаи, Хавајска острва, 1937. године)

  Номинална подврста врсте алауахио са острва Мауи (Paroreomyza montana), последњи пут је забележена 1937. године и сигурно је изумрла до 1960. године

Icteridae - косови Новог света

• Јамајканска вуга са Великог Кајмана (Icterus leucopteryx bairdi) (Велики Кајман, Антили, крај 20. века)

  Подврста врсте јамајканска вуга (Icterus leucopteryx) последњи пут забележена 1967. године

Parulidae - грмуше Новог света

• Бахамска жутогрла цвркутарка из Њу Провиденса (Geothlypis rostrata rostrata) (Андрос и Њу Провиденс, Бахами, Антили, 1990?)

  Номинална подврста врсте бахамска жутогрла цвркутарка (Geothlypis rostrata); или је изумрла или је скоро изумрла

Thraupidae - тангаре

• Западна косолика тангара са острва Гонаве (Calyptophilus tertius abbotti) (Гонаве, Антили, 1980. године?)

  Подврста врсте западна косолика тангара (Calyptophilus tertius) последњи пут забележена 1977. године и вероватно изумрла

• Источна косолика тангара са Хаитија (Calyptophilus frugivorus frugivorus) (источни Хаити, Антили, крај 20. века)

  Номинална подврста врсте источна косолика тангара (Calyptophilus frugivorus); последњи непотврђени? запис је из 1982. године и сви заједнички напори да се евидентира од тада су пропали

• Дарвинова велика галапагоска зеба са тла (Geospiza magnirostris magnirostris) (острво Флореана?, Галапагос Исландс, 1957?)

  Могуће неважећа номинална подврста врсте велика галапагоска зеба са тла (Geospiza magnirostris) коју је Чарлс Дарвин сакупио 1835. године; није навео њену прецизну локацију. Слична птица је пронађена 1957. године, али од тада нису виђене друге

• Порториканска зимовка са острва Сент Китс (Melopyrrha portoricensis grandis) (Сент Китс и (праисторијски) Барбуда, Антили, 1930 године)

  Подврста врсте порториканска зимовка (Melopyrrha portoricensis)

Тамнопути морски стрнад
Ammospiza maritima nigrescens

Passerellidae - врапци Новог света

• Риђокапи пипило са острва Тодос Сантос (Aimophila ruficeps sanctorum) (Острво Тодос Сантос, Источни Пацифик, 1970. године?)

  Подврста врсте риђокапи пипило (Aimophila ruficeps), некада честа, али није забележена током истраживања 1970. године или касније

• Стрнад певач са острва Санта Барбара (Melospiza melodia graminea) (острво Санта Барбара, Северна Америка, касне 1960. године)

  Подврста врсте стрнад певач (Melospiza melodia) последњи пут виђена 1967. године; изумрла је због великог шумског пожара 1959. године и накнадног предаторства дивљих мачака. Званично проглашена изумрлом од стране Америчке службе за рибе и дивље животиње 1983. године

• Тамнопути морски стрнад (Ammospiza maritima nigrescens) (Флорида, Северна Америка, крај 1980. године)

  Подврста врсте морски стрнад (Ammospiza maritima) последњи пут забележена у дивљини 1987. године

• Пегави пипило са острва Гвадалупе (Pipilo maculatus consobrinus) (острво Гвадалупе, источни Пацифик, око 1900. године)

  Подврста врсте пегави пипило (Pipilo maculatus)

Литература

• Weller, Milton W. (1980). The island waterfowl (1 изд.). Ames, Io: Iowa State Univ. Pr. ISBN 9780813813103. 
• Steadman, David W.; Zousmer, Steven (1988). Galapagos: Discovery on Darwin's Islands. Smithsonian Institution Press. ISBN 0-87474-882-8. 
• Tyrberg, Tommy (2009). „4. Holocene avian extinctions”. Ур.: Turvey, Samuel. Holocene extinctions. Oxford biology. Oxford ; New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-953509-5. OCLC 310154634. 

• Cheke, Anthony; Hume, Julian P. (2020). Lost Land of the Dodo: The Ecological History of Mauritius, Réunion and Rodrigues. T & AD Poyser. ISBN 9781472980809. 

• Worthy, Trevor H.; Holdaway, Richard N.; Morris, Rod (2002). The lost world of the moa: prehistoric life of New Zealand. Life of the past. Bloomington, Ind.: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-34034-4. 

• Fuller, Errol (2000). Extinct Birds (2nd изд.). Oxford, New York: Oxford University Press. стр. 2000. ISBN 0-19-850837-9. 
• Gutiérrez Expósito, Carlos; Copete, José Luis; Crochet, Pierre-André; Qninba, Abdeljebbar and Garrido, Héctor. „History, status and distribution of Andalusian Buttonquail in the WP”. Dutch Birding. 33 (2): 75—93. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
• Spennemann, Dirk H.R.. „Extinctions and extirpations in Marshall Islands avifauna since European contact–a review of historic evidence”. Micronesica. 38 (2): 253—266. 
• Szabo, Judit K.; Khwaja, Nyil; Garnett, Stephen T.; Butchart, Stuart H. M. (2012). „Global patterns and drivers of avian extinctions at the species and subspecies level”. PLOS ONE. 7 (10): e47080. Bibcode:2012PLoSO...747080S. PMC 3466226 . PMID 23056586. doi:10.1371/journal.pone.0047080 . 

Спољашње везе

• „Форуми о глобално угроженим птицама”. 
• „Годишњи извештај о стању птица света за 2025. годину”. 
• „Списак изумрлих птица BirdLife”. Архивирано из оригинала 01. 12. 2011. г. Приступљено 16. 08. 2025. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)Архивирано 2011-12-01 на сајту Wayback Machine
• „Зона података BirdLife-а која садржи информативне листове за све врсте птица”. Архивирано из оригинала 27. 12. 2011. г. Приступљено 16. 08. 2025. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)Архивирано 2011-12-27 на сајту Wayback Machine
• „Фотографије изумрлих птица”. Архивирано из оригинала 21. 01. 2002. г. Приступљено 16. 08. 2025. Архивирано 2002-01-21 на сајту Wayback Machine
• Изумрле птице из књиге „Птице Америке“ Џон Џејмс Одубон
• Листа изумрлих птица Новог Зеланда
• Веб-сајт о изумирању
• „Натуралис – Изумрле птице”. Архивирано из оригинала 25. 10. 2009. г. Приступљено 16. 08. 2025. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)Архивирано 2009-10-25 на сајту Wayback Machine 3Д слике изумрлих врста птица у колекцији Националног музеја природне историје (Лајден, Холандија).
• 13 новооткривених птица проглашено изумрлим Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (12. јун 2008), август 2014.