Попис сумерских краљева бележи имена краљева, дужину њихове владавине као и седишта краљевства. Владарске династије су подељене по градовима који су били седишта краљевства. Седиште краљевства се преносило од града до града војним освајањима пошто је код Сумера било устаљено веровање да је краљевање дар богова. По веровању бог Енки је донео цивилизацију у Ериду па је тако и Ериду постао прво седиште краљевства.[1]
На почетку пописа се налазе митолошки владари Сумера, а први историјски владар на списку је, чије је постојање доказано материјалним доказима, Ен-ме-бараге-си од Киша. Међутим не сме се искључити могућност да имена владара ранијег периода припадају историјским личностима које су временом постале легендарне.
Попис сумерских краљева је најважнији документ за хронологију Блиског истока у 3 миленијуму п. н. е. Постоје и одређене потешкоће у стварању прецизне хронологије због бројних династија које су владале истовремено у различитим градовима.
^von Soden Wolfram, Donald G. Schley, translator (1994). The Ancient Orient. Wm. B. Eerdmans. стр. 47. ISBN978-0-8028-0142-5.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
von Soden Wolfram, Donald G. Schley, translator (1994). The Ancient Orient. Wm. B. Eerdmans. стр. 47. ISBN978-0-8028-0142-5.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)