| Династија
|
Владар
|
Раздобље
|
Напомене
|
Слика
|
| Реална унија са Пољском
|
| Изборна монархија - Племство бира монархе
|
| Династија Валоа |
Анри III Валоа (Henryk Walezy) |
1573. – 1574. |
- Био је висок, са племенитим очима, милостив, тако лепих руку, које није имало ни један човек ни жена у Француској који презентују истовремено пуно достојанства у понашању.
- 11. мај 1573. - племство га је изабрало за краља Литваније и Пољске, али је он тада морао бити толерантан према протестантима;
- 24. јануар 1574. - завладао је Литваније и Пољске;
- Ливонски рат: Руси освајају Естонију
- 30. маја умро му је брат Шарл IX и он се 18. јуна потајно вратио из Пољске и преузео француски престо, а Литванци и Пољаци су прогласили да је абдицирао.
|
|
| Јагелонци |
Ана Јагелонска (Anna Jagiellonka) |
1575. – 1586. |
Кћерка Жигманда Старог и Боне Сфорца;
- Била је ниска, али веома пријатна[17];
- 1576. - удала се за Стефана Баторија, ердељског кнеза;
- Ливонски рат:
- 1575. - Руси освајају Балтичку луку Пернов;
- 1577. - Руси освајају Естонију;
- 1577. - Руска царска армија из Пскова напада јужну Ливонију и осваја: Маријенхаузен, Режицу, Даугавпилс...;
- 1586. - Стефан Батори је умро и она је сишла с власти.
|
|
| Батори |
Стефан Батори (Stefan I Batory) |
1576. – 1586. |
Супруг Ане Јагелонске;
- То је био господин велике лепоте, лица мршавог, природно руменог, имао је црну косу, и чудно бели зуби, имао је орловски нос, са којим је личио на Атилу бича Господњег.[18];
- 1576. - на власт је дошао женидбом са Аном Јагелонском;
- Брзо се учврстио на престолу уз подршку шљахте и цркве;
- Ливонски рат:
- 1579. - У настојању да спречи руски излазак на Балтичко море, заратио је с њом; организовао војску ослобођених кметова од 20.000 људи, поред козака и најамника; освојио је Полоцк;
- 1581. - Опсада Псакова: пораз пољских трупа;
- 15. јануар 1582. - мир у Јам-Запољском: Русија приморана да уступи Ливонију Пољској на 10 година;
- 1586. - Стефан Батори је умро и Ана Јегелонска је сишла с власти.
|
|
| Династија Васа |
Сигисмунд III Васа (Zygmunt III Waza) |
1587. – 1632. |
- Био је нежења; Био је стаситог струка, великог чела, великог нос, био је стасит, али је имао дугу браду, велике, нежне очи и био је љубазан.[19];
- 18. септембра 1587. - изабран за краља Литваније и Пољске;
- Био ватрен католик и борио се против протестаната;
- 1592. - наслеђује шведску круну и настоји да Шведској припоји Пољску: отпор пољских магната и цркве;
- Пољско-шведски рат (1600—1611):
- 1604. - Сигисмунд је сишао са шведског престола;
- Битка код поморске базе Пуку: Пољска победа;
- 1606. - Битка код Хела: Пољска победа;
- 1609. - Битка у Ришком заливу: Пољаци запалили део шведских продова;
- Пољско-шведски рат (1617—1629):
- 1617. - Сигисмунд објављује рат Шведској: покушава да се врати на шведски престо;
- 27. октобар 1627. - Битка код Оливе: пољска победа;
- 1628. - Пољска трпи низ пораза: приморана је да се повуче у луку Гдањск;
- Порази у копненим биткама: мир у Алтмарку, на пољску штету.
|
|
| Династија Васа |
Владислав IV Васа (Władysław IV Vasa) |
1632. – 1648. |
Син Сигисмунда Васе;
- Имао је лепо и пријатно лице, са бледо розом кожом. Био је скроман; имао је светлу косу, очи живе, са веселим, али мирним погледом, све световности, имао је дугачак нос, и даље задржавао дечачки став, згодне удове; грациозан говор.[20];
- Успешно је спречио да Пољска буде битније укључена у Тридесетогодишњи рат;
- Честе стране инвазије: све су одбијене;
- Верска толеранција;
- Војне реформе;
- Златно доба Пољске;
- Напетости у земљи: неслагања племића;
- Члан реда Златног руна.
|
|
| Династија Васа |
Јан II Казимир (Jan II Kazimierz Waza) |
1648. – 1668. |
Син Сигисмунда Васе;
- Јан Казимир је био високог раста, сасвим лепо обликован, и био би леп, да није имао црно лице. Његове карактеристике на први поглед нису баш пријатне. Осим тога нема грациозне покрете тела, и није никакав говорник говора.[21];
- 1648. - побуна козака;
- Козаци проглашавају за свог владара руског цара;
- Руско-пољски рат (1654—1657);
- Био је члан језуита;
- Одметање племића;
- Рат против Швеђана (1655—1660), тј. Потоп:
- Швеђани су освојили скоро целу Пољску, али нису могли да задрже св ту територију, па су се повукли;
- Пољска је срављена са земљом;
- 1660. - одрекао се права на шведски престо;
- Швеђанима је предата Ливонија са Ригом;
- 1668. - Јан Казимир је абдицирао и замонашио се у Француској.
|
|
| Династија Вишњевецки |
Михаил Корибут Вишњевецки (Michał Korybut Wiśniowiecki) |
1669. – 1673. |
- Михал није био богат и зато није могао бити добар владар. Није био ожењен, а био је и млад (са свега 28 година); Био је католик, али није имао никакво политичко искуство, и веће амбиције, дакле, безопасан за Швеђане;
- 16. јуна 1669. - Михал је изабран за краља Пољске;
- 29. септембра 1669. - крунисан је;
- Феудална анархија у Пољско-Литванској унији
- 6. октобра 1669. - постаје шпански витез Златног руна;
- 12. новембар 1669. - негодовање племић, због његовог избора за краља;
- 1670. - почео је враћати козаке под своју власт;
- 28. новембра 1670. - побуна у Пруској:
- 1671. - нове побуне козака;
- 10. децембра 1671. - Турци му објављују рат: захтевају повлачење пољских трупа из Украјине и Подолије;
- јун 1572. - Турци упадају у Украјину
- Губитак Званца (јула) и Камјанетса (26. августа);
- (20 - 29. септембра) Опсада Лавова: успешна одбрана;
- Победа над Турцима под градовима: Ухриновом, Њемировом, Калухом, Комарном (септембра) и Петранком (14. октобра);
- 18. октобра 1672. - мир са Турцима: Турци добијају Подолију и Украјину (од Дњепра до Дњестра); Република дужна да плаћа годишњи данак Турцима у износу од 22 000 златника
- 1672. - смиривање козака;
- 27. јуна 1672. државну удар незадовољника;
- 6. јуна 1672. - Од папе добио титулу Бранилац вере;
- 11. марта 1673. - Турци поново прете ратом: објављивање рата:
- Варшава спремљена за одбрану;
- Главнокомандујући пољско-литванске војске је Јан Собјески;
- Јан упада у Молдавију
- 11. октобра Битка код Хотина: победа пољске војске[22].
|
|
| Династија Собјески |
Јан III Собјески (Jan III Sobieski) |
1673. – 1695. |
- Био је леп, висок, дебео у лицу, орловског носа, с очима пуним ватре,, племенит и отворен[23];
- Стабилност Пољско-Литванке уније;
- (1674—1676) - рат с Турцима и Татарима:
- Битка код Бара (1674): Пољска победа;
- Битка код Лавова (1675): Пољска победа;
- Битка код Теребовља (1675);
- Битка код Војнилова (1675): Пољска победа;
- Битка код Журавна (1676): Пољска победа;
- Повратак Жоравна, Бара и Решова;
- Јан добио надимак Лехистански лав;
- Учвршћивање централне власти;
- Војне реформе;
- (1674—1676) - рат с Турцима и Татарима:
- 12. септембар 1683. - Опсада Беча (1683): Јан је победио турску царску армију и одбранио хришћанство;
- 7. октобар 1683. - Прва битка код Штурова: Пољски пораз;
- 9. октобар 1683. - Друга битка код Штурова: Пољска победа;
- 1684. - Битка код Јазловице;
- 1684. - Битка код Жвањеца;
- 1684. - Битка код Јашија;
- 13. септембар 1691. - Битка код Суцеаве: Пољска победа;
- 6. октобар 1694. - Битка код Устечкоа: Пољска победа;
- 1695. - Татарска инвазија на Републику;
- 11—12. фебруар - Битка код Лавова: Пољска победа;
- 6. октобар 1694. - Битка код Устечкоа: Пољска победа.
|
|
| Династија Ветин |
Август II Јаки (August II Mocny) |
1697. – 1706. |
- Имао је изузетно јаку физичку снагу, због чега је и добио надимке Јаки и Саксонски Херкулес.
- Био је мецена уметности и архитектуре, а посебно барока;
- Био је јако вешт са пиштољем[24];
- Персонална унија између Саксоније и Пољско-Литванске уније;
- Велики северни рат (1700—1721):
- Није успео повратити Ливонију;
- Водио је политику неискрених савеза: био је на страни Петра Великог: цара Русије, али је закључивао и тајне споразуме са Швеђанима;
- август 1706. - Швеђани су га поразили;
- 24. септембар 1706. - Алтренштетски мир: Август се одрекао престола у корист Станислава Лешћинског и раскинуо савез са Русијом.
|
|
| Династија Лешћински |
Станислав Лешћински (Stanisław Leszczyński) |
1706. – 1709. |
Фридрих Август се одрекао престола у његову корист:
- Био је дебео, средње висине, округлог лица, са великим сивим обрвама, орловским носем, са кварним зубима, поцрнелим од пушења;
- Био је најмоћнији великопољски племић;
- Персонална унија између Саксоније и Пољско-Литванске уније;
- Био је антикраљ, јер га је на власт довео шведски краљ, а не племство, које је било верно Августу, који се одрекао престола у његову корист;
- 29. октобра 1706. - Битка код Калиша: побуњено племство га је поразило уз помоћ Русије;
- 1707. - склопљен тајни пакт о не нападању између козака и Станислава: козаци су враћени под пољску власт, тј. Пољаци су освојили Украјину;
- 28. новембар 1708. - победило га је побуњено племство;
- 8. јул 1709. - Битка код Подоле: Станислав је поражен од стране руске војске;
- 19. августа 1709. - Станислав абдицира у Августову корист[25].
|
|
| Династија Ветин |
Август II Јаки, друга владавина |
1709. – 1733. |
- 1709. - обнављање руско-пољског савеза: Август се враћа на престо;
- Политика неискрених савеза;
- Под утицајем Русије распустио је део војске и ослабио централну власт;
- 1717. - измирење са властелом: признат краљем од стране целог народа, али ограничена му је власт.
|
|
| Династија Лешћински |
Станислав Лешћински, друга владавина |
1733. – 1734. |
- 12. септембар 1733. - Станислав је изабран за краља;
- 1733. - Битка код Вшчна: Пољски пораз;
- Персонална унија између Саксоније и Пољско-Литванске уније;
- 5. октобра 1233. - за краља је изабран Август III Ветин
- децембар 1233. - Август је освојио Краков;
- (јануар - 29. мај) 1234. - опсада Гдањска: Руска победа;
- 16. јануара 1734. - Руси освајају Торун;
- 12. мај 1734. - Руси спаљују Гдањ и Сопот;
- 29. мај 1734. - Станислав бежи, прерушен у сељака, у Кенигсберг[25], а племство га проглашава збаченог са престола.
|
|
| Династија Ветин |
Август III Ветин, (August III Sas) |
1734. – 1763. |
Син Фридриха Августа и Кристине Еберхардине;
- Гледао је људе са висине. Имао је велике обрве, широке груди и био је дебео; имао је озбиљан израз лица;
- Волео је уметност и луксуз.
- Уз помоћ Руса се домогао власти[26];
- Због његове не заитересованости његове послове је обављао гроф Хајнрих фон Брухл
- Није био човек створен за владара;
- Признат је за краља само од стране малопољских племића;
- Волео је уметност и луксуз;
- (1241—1245) - у савезу са Шпанијом, Француском и Баварском, ратовао је Светом римском царству: пораз савезника;
- 1256. - рат у Пруској; где је поражена пољска војска
|
|
| Династија Поњатовски |
Станислав II Август Поњатовски, (Stanisław August Poniatowski) |
1764. – 1791. |
- Био је средње висине, добро обликованог тела, био је искрен, пријатних и занимљивих карактеристика оштрих и одлучних. Његова кожа је била бледа, а коса му густа и дуга, а очи црне боје. Станислав није носио перику.[27];
- Пољска под утицајем Русије и Пруске;
- Русија контролише племство;
- Економске реформе: поништено либерум вето;
- Репнинов устав (1767): поништене све Станиславове реформе и враћене су верске слободе;
- Католичка црква је устала против устава: Руско-Пољски рат (1768—1772);
- 1771. - краљ је киднапован: после пуштања он долази на страну Русије;
- Прва подела Пољске: Руси, Аустријанци и Пруси освајају 30% Пољске: Станиславово протестовање;
- 1773 скупштина сејм је потврдила поделу
- 1791. - мајски устав: земља је реформисана: укинут је либерум вето, као и државна заједница Литваније и Пољске.
|
|