Списак литванских владара

Ово је списак литванских владара од Ригнолда до Миндаугаса II.

Пре настанка Литванске државе

Династија	Владар	Раздобље	Напомене
Рингаудасова династија	Ригнолд (Ringaudas)	1214. – после 1219.	Био је велики војвода литванских племена и сукобљавао се са Галицијом-Волинијом; Био је потиснут од стране Крсташа и повукао се на теристорије руских земаља.
Даујотасова династија	Даујотас	1214. – после 1219.	О њему се зна само да је био велики војвода литванских племена и сукобљавао се са Галицијом-Волинијом; Био је потиснут од стране Крсташа и повукао се на теристорије руских земаља.
Даујотасова династија	Валикаила	после 1219.	Брат Даујотаса; О њему се зна само да је био велики војвода литванских племена и сукобљавао се са Галицијом-Волинијом; Био је потиснут од стране Крсташа и повукао се на теристорије руских земаља.
Династија Кентаурас	Живинбудас	после 1219.	Био је велики војвода литванских племена, наследио је Рингаудаса и сукобљавао се са Галицијом-Волинијом; Био је потиснут од стране Крсташа и повукао се на теристорије руских земаља.
Рингаудасова династија	Довспрунк (Dausprungas)	после 1219. – 1238.	Син Рингаудаса; Наследио је Живинбудаса као велики војвода Литваније и сукобљавао се са Галицијом-Волинијом; Био је потиснут од стране Крсташа и повукао се на територије руских земаља.

Велика кнежевина Литванија

Династија	Владар	Раздобље	Напомене	Слика
Династија Миндаугас	Миндаугас I	1236. – 1263.	Син Ригнолда; Уједињење Литванских племена из басена Њемена у моћну Литванску државу; Потиснут је из руских земаља; Неуспешни сукоби са Галицијом-Волинијом; 1251. - крстио се да би умањио притиске са крсташа; 1253. - добио је краљевску круну од папе Иноћентија IV; Од 1253. до 1263. - сукоби са Руским државицама и са Монголима; Крајем педесетих година XIII века - крсташи су закорачили у Жемајтију узрокујући локалну побуну: Миндаугас подржава побуну и враћа се паганским обичајима, због чега је и убијен 1263. године.
Династија Миндаугас	Тројнат (Treniota)	1263. – 1265.	Син Миндаугасове сестре непознатог имена; 1263. — искористио је стричеву смрт да би се докопао власти; 1265. — убијен је и велики кнез постаје Ваишвилкас.
Династија Миндаугас	Ваишвилкас	1265. – 1267.	Син Миндаугаса; 1265. — Тројнат је убијен и Ваишвилкас постаје велики кнез; Повратак хришћанства у Литванију; 1265. — његова војска предвођена кнезом Василикијем и његовим шураком, кнезом Шварном упада у Малопољску: пљачка Скаризева, Тарчкуа, Вислице, Хелма, Бјале, Лублина и Червјења. 1266. — пољска контраофанзива и опсада Белза; 19. јун - Шварно је побећен у бици код Врата; 1266. — мир са Пољском; 1267. — замонашио се и престо препустио Шварну.
Рјуриковичи	Шварно Данилович (Švarnas)	1267. – 1269.	Ваишвилкасов шурак; Био је краљ Галиције-Волиније; 1267. — Ваишвилкас се замонашио и Шварно постаје велики кнез; хришћанство у Литванији; 1269. — умро је у тамници у Хелму.
Династија Кентаурас	Тројден (Traidens)	1270. – 1282.	Син Живинбудаса; 1270. — Изабран је за великог кнеза; Јак владар; Успео је одбити све нападе Тевтонских витезова; Јаке трговачке везе са Русијом и Ливонијом; Повратак паганизма у Литванију; Ширење ка југу и југоистоку; Инвазије на Пољску (1273—1278); 1273. - обнова сукоба са Пољском; 1278. - инвазија на Лублин: пораз у бици код Лукува; 1278. - конгрес у Ленду: склапање мира са Пољском.
Династија Миндаугас	Довмонт (Daumantas)	1282. – 1285.	Миндаугасов далеки рођак; Пре доласка на престо је владао Псковом; 1282. — он из Пскова упада у Литванију и осваја је; Повратак хришћанства у Литванију: походи против паганских Литванаца у Полоцку; 1282. — наставак упада у Пољску: литвански пораз код села Ровини; Сукоби са Тевтонским витезовима; 1285. — умро је и проглашен је за православног свеца.
Династија Гедиминас	Бутигеидас	1285. – 1291.	Порекло непознато; Један од оснивача династије Гедиминас; Паганизам у Литванији; Од 1290. - Ливонска племена су уништена: рат са Тевтонским витезовима.
Династија Гедиминас	Пукуверас	1291. – 1295.	Бутигеидасов брат; Један од оснивача династије Гедиминас; Паганизам у Литванији; Рат са Тевтонским витезовима; 1292. - пљачкашки походи у Пољску: Пољаци позивају у помоћ Тевтонске витезове.
Династија Гедиминас	Витенис	1295. – 1315.	Пукуверасов син; Један од оснивача династије Гедиминас; Паганизам у Литванији; Пљачкашки походи у Пољску: Пољаци позивају у помоћ Тевтонске витезове; Рат са Тевтонским витезовима; 1296. - Литванци проваљују у Ливонију; 1298. - походи против Риге; 1307. - пао је Полоцк; Освајање Минска, Пинска и Турова; (1311—1315) - походи на Прусе.
Династија Гедиминас	Гедимин	1315. – 1341.	Пукуверасов син; (1315—1322) Престолница државе била је у северозападној Литванији у граду Пограудену; 1322. - престолница државе је премештена у Вилњус; Паганизам у Литванији, али и толеранција према свим хришћанима; Освајање великих делова западне Русије; 1318. - његов син је женидбом са владарком Витерпска добио тај град; 1323. - освојио је Кијев и започео освајање Волиније; 1326. - освојио је Минск; Освојен је Туров и Пинск; 1340. - освојена је Волинија; 1322. - папа је послао легате да крсте Гедиминаса, али он је то одбио; Сукоби са Тевтонским витезовима око Жемајтије: окончан Вилњуским миром 1323., који је подржан од папе 1324; Од 1330. - походи на Прусе: успешно ратовање с њима; 1337. - упади у Пољску; 1341. - погинуо је у бици.
Династија Гедиминас	Јанунутис	1341. – 1345.	Син Гедиминаса и Јевне Ивановне; 1341. - наследио је оца погинулог у боју; 1345. - брат Алгирдас га је збацио с престола и он бежи у руске земље.
Династија Гедиминас	Алгирдас	1345. – 1377.	Син Гедиминаса и Јевне Ивановне; 1345. - свргнуо је брата с власти; Освајања на истоку: кнежевине Чернигов, Перејаслављ и Кијев га признају за врховног господара уместо кана Златне хорде; Основана прва руска православна митрополија у Литванији; 1370. - његов брат војвода Кестутис је заједно са Лубартом Луцким опсео стари дрвени дворац Володимир: дворац се предао и разорен је; 1376. - Кестутис и Лубарт су са Јиржијем Белзким преко реке Сан, код Завихоста, упали у Пољску и освојили и опљачкали многа села на Висли и продрли до града Тарнова и извршили масакр становништва: страдали су: Лублин, Сандомјеж и Галиција, а освојени су Белз и Хелм. 1377. - Пољска експедиција против Литванаца: губитак Хелма и Белза.
Јагелонци	Јогаила Алгирдаитис	1377. – 1381.	Син Алгирдаса и Јулијане Александрович; Младост му је била несрећна; Био је мршав, благо сужаване браде. Глава му је била мала, скоро је био протпуно ћелав, имао је црн мале очи, велике уши, дубоки глас, говорио је брзо, имао је и дуг и танак врат; 1377. - наследио је оца на престолу; Борио се против Велике Московске кнежевине и Велике кнежевине Владимира: неуспех; 1382. - после дуге борбе стриц га је збацио с власти.
Династија Гедиминас	Војвода Кестутис	1381. – 1382.	Син Гедиминаса и Јевне Ивановне; 1381. - после дуге борбе је свргнуо синовца с власти; 1382. - погинуо је у побуни која је избила против његове власти.
Персонална унија с Пољском
Јагелонци	Јогаила Алгирдаитис друга владавина	1382. – 1398.	мај 1385. - венчање са Јадвигом Пољском, његово примање католицизма (при крштењу је његово име промењено у Владислав Јагело) и крунисање за пољског краља; Тада само племство у Литванији прима католицизам, Тевтонски ред више нема право да напада Литванију под изговором крсташког рата; 1385. — Унија из Крева: формирана је персонална унија између Литваније и Пољске; 1398. - нови тевтонски напад: Пољаци и Литванци су неспремни, а његов рођак Витаутас Велики је заједно са Тевтонцима, покушава да отме власт у Литванији, али Владислав потписује Островски споразум, којим Витаутасу даје власт над Литванијом, а он наставља да буде краљ Пољско-Литванске уније; Био је витез реда Змаја.
Династија Гедиминас	Витаутас Велики	1398. – 1430.	Син Кестутиса и Бируте; 1398. - нови тевтонски напад: Пољаци и Литванци су неспремни, а његов рођак Витаутас Велики је заједно са Тевтонцима, покушава да отме власт у Литванији, али Владислав потписује Островски споразум, којим Витаутасу даје власт над Литванијом, а он наставља да буде краљ Пољско-Литванске уније; 1401. — Унија из Вилњуса и Радома: Литванија добија велику аутономију; Рат против Тевтонске државе; 1409. - успешна тевтонска инвазија против Пољске и Литваније; 1409. - Литванци и Пољаци су их одбили и освојили Бамберг; 1409. - склопљен привремени мир; 15. јул 1410. - Битка код Гринвалда: уклањање тевтонске опасности, чији ред се више никад није усудио окренути се против Пољске; 1413. — Унија из Хродла; Одбио је краљевску круну имајући обзира према Јогаили.
Династија Гедиминас	Швитригаила	1430. – 1432.	Син Алгирдаса и Јулијане Тверске; 1430. - на престо га је довео Јогаила без икаквог консултовања с племством; 1431. - конгрес у Сандомјежу: племство га прихвата за великог кнеза, под условом да се крунише за краља, што му Јогаила забрањује; 1431. - у савезу са Тевтонцима се побунио против пољске власти: неуспех; 1432. - пораз под Ашмјанијем и бег у Витепск: нови велики кнез постаје Жигмунд Кестутаитис.
Династија Гедиминас	Жигмунд I Кестутаитис (Žygimantas Kęstutaitis)	1432. – 1440.	Син Кестутиса и Бируте, брат Витаутаса Великог; 1432. - Швитригаила је поражен под Ашмјанијем и побегао је у Витепск: Жигмунд је постао велики кнез Литваније; Од 1432. до 1434. - Унија из Гродна; 1434. - Јогаила га је признао за великог кнеза; 1435. - рат против Тевтонских витезова; 1. септембар 1435. - Битка код Швидругела: пораз и губитак Ливоније и Велкомјерша; 31. децембар 1435. - дошло је до тевтонско-литванског уговора у Бжешћу Кујавском; 1437. - испуњени су услови мира: Гродно је предато Тевтонцима, а Тевтонци су признали суверенитет Пољске над Великом кнежевином Литванијом.

Пољско-литванска унија

Династија	Владар	Раздобље	Напомене	Слика
Јагелонци	Казимир IV (Kazimieras IV)	1440. – 1492.	Син Јогаиле и Софије Халшанске; Био је висок растом; био је ћелав, као његов отац; био је мршав; од раног детињства до старости, волео је лов; 1440 - на позив литванских племића преузео је власт у Литванији; За време његове малолетности, истинску власт су држали племићи; 1445. - изабран је за краља Пољске; 25. јуна 1447. - постао је краљ Пољске; 1454. — Отишао је у рат против Тевтонског реда и победио га је и освојио Пруску; 1457. - претендент за угарско-бохмијски престо.
Јагелонци	Александар I Пољски (Aleksandras)	1492. – 1505.	Син Казимира Јагела и Елизабете Хабзбуршке; Био је средњег раста, имао је танко лице и био је проћелав. Био је ћутљив, али је имао смисао за хумор; Од 1492. до 1501. - само је владао Литванијом; 1499. — Унија из Кракова и Вилњуса; 1501. - Унија из Мјелника: поново је ујединио Пољску и Литванијом; Литванију су опустошили Татари; Стефан Велики је освојио Покутију; Московски кнез Иван III је освојио Меценск, Серпејск, Бријанск, Дорогобуж и Путивљ; После тога Александар се окренуо ратовању са Молдавијом; 1505. - донети нови закони тј. нови устав: ограничава се краљева моћ у корист властеле; На самрти наредио је напад на Татаре: Битка код Клецког, победа над Татарима.
Јагелонци	Жигмунд I Пољски (Žygimantas Senasis)	1506. – 1548.	Син Казимира Јагела и Елизабете Хабзбуршке; Коса му је била тамна, имао је велике обрве, претеће очи, образе обојене природним руменилом; Цео став је изазвао поштовање; Био је и мудре природе; Ра против Русије (1507—1508) Водио је рат против Пруске: 1521. - Пораз Тевтонских витезова и њихово покоравање; Татари, по наређењу Турака, у неколико наврата проваљују у Пољску; Мир с Турцима 1525., на три године; 1529. - освајање Мазовије; Рефоримисао је правосуђе; Раст економије; Био је мецена уметности;
Јагелонци	Жигмунд II Пољски (Žygimantas Augustas)	1548. – 1572.	Син Жигмунда Старог и Боне Сфорца; Коса му је била тамна, имао је велике обрве, претеће очи, образе обојене природним руменилом; Цео став је изазвао поштовање; Био је и мудре природе; Ливонски рат (1558—1583): 1559. - Ливонија се ставља под Жигмундов конкордат; 2. августа 1560. - Битка код Ермеса: Руси су потукли Ливонце; 1560. - Пад Фелина под Руску власт; 1561. - Ливонија се потчињава Литванији; 1563. - Руси освајају Полоцк, али су поражени на Ули; Жигмунд покушава да увуче Татаре и Турке у рат против Русије, али је ту имао половични успех; Турци нису увучени у рат, али Татари покушавају да освоје Москву и поражени су; 1. јула 1569. - Лублинска унија: остварена реална унија између Пољске и Литваније; Литванија уступила Пољској територије данашње Украјине.

Државна заједница Пољске и Литваније

Династија	Владар	Раздобље	Напомене	Слика
Реална унија са Пољском
Изборна монархија - Племство бира монархе
Династија Валоа	Анри III Валоа (Henryk Walezy)	1573. – 1574.	Био је висок, са племенитим очима, милостив, тако лепих руку, које није имало ни један човек ни жена у Француској који презентују истовремено пуно достојанства у понашању. 11. мај 1573. - племство га је изабрало за краља Литваније и Пољске, али је он тада морао бити толерантан према протестантима; 24. јануар 1574. - завладао је Литваније и Пољске; Ливонски рат: Руси освајају Естонију 30. маја умро му је брат Шарл IX и он се 18. јуна потајно вратио из Пољске и преузео француски престо, а Литванци и Пољаци су прогласили да је абдицирао.
Јагелонци	Ана Јагелонска (Anna Jagiellonka)	1575. – 1586.	Кћерка Жигманда Старог и Боне Сфорца; Била је ниска, али веома пријатна; 1576. - удала се за Стефана Баторија, ердељског кнеза; Ливонски рат: 1575. - Руси освајају Балтичку луку Пернов; 1577. - Руси освајају Естонију; 1577. - Руска царска армија из Пскова напада јужну Ливонију и осваја: Маријенхаузен, Режицу, Даугавпилс...; 1586. - Стефан Батори је умро и она је сишла с власти.
Династија Батори	Стефан Батори (Stefan I Batory)	1576. – 1586.	Супруг Ане Јагелонске; То је био господин велике лепоте, лица мршавог, природно руменог, имао је црну косу, и чудно бели зуби, имао је орловски нос, са којим је личио на Атилу бича Господњег.; 1576. - на власт је дошао женидбом са Аном Јагелонском; Брзо се учврстио на престолу уз подршку шљахте и цркве; Ливонски рат: 1579. - У настојању да спречи руски излазак на Балтичко море, заратио је с њом; организовао војску ослобођених кметова од 20.000 људи, поред козака и најамника; освојио је Полоцк; 1581. - Опсада Псакова: пораз пољских трупа; 15. јануар 1582. - мир у Јам-Запољском: Русија приморана да уступи Ливонију Пољској на 10 година; 1586. - Стефан Батори је умро и Ана Јегелонска је сишла с власти.
Династија Васа	Сигисмунд III Васа (Zygmunt III Waza)	1587. – 1632.	Био је нежења; Био је стаситог струка, великог чела, великог нос, био је стасит, али је имао дугу браду, велике, нежне очи и био је љубазан.; 18. септембра 1587. - изабран за краља Литваније и Пољске; Био ватрен католик и борио се против протестаната; 1592. - наслеђује шведску круну и настоји да Шведској припоји Пољску: отпор пољских магната и цркве; Пољско-шведски рат (1600—1611): 1604. - Сигисмунд је сишао са шведског престола; Битка код поморске базе Пуку: Пољска победа; 1606. - Битка код Хела: Пољска победа; 1609. - Битка у Ришком заливу: Пољаци запалили део шведских продова; Пољско-шведски рат (1617—1629): 1617. - Сигисмунд објављује рат Шведској: покушава да се врати на шведски престо; 27. октобар 1627. - Битка код Оливе: пољска победа; 1628. - Пољска трпи низ пораза: приморана је да се повуче у луку Гдањск; Порази у копненим биткама: мир у Алтмарку, на пољску штету.
Династија Васа	Владислав IV Васа (Władysław IV Vasa)	1632. – 1648.	Син Сигисмунда Васе; Имао је лепо и пријатно лице, са бледо розом кожом. Био је скроман; имао је светлу косу, очи живе, са веселим, али мирним погледом, све световности, имао је дугачак нос, и даље задржавао дечачки став, згодне удове; грациозан говор.; Успешно је спречио да Пољска буде битније укључена у Тридесетогодишњи рат; Честе стране инвазије: све су одбијене; Верска толеранција; Војне реформе; Златно доба Пољске; Напетости у земљи: неслагања племића; Члан реда Златног руна.
Династија Васа	Јан II Казимир (Jan II Kazimierz Waza)	1648. – 1668.	Син Сигисмунда Васе; Јан Казимир је био високог раста, сасвим лепо обликован, и био би леп, да није имао црно лице. Његове карактеристике на први поглед нису баш пријатне. Осим тога нема грациозне покрете тела, и није никакав говорник говора.; 1648. - побуна козака; Козаци проглашавају за свог владара руског цара; Руско-пољски рат (1654—1657); Био је члан језуита; Одметање племића; Рат против Швеђана (1655—1660), тј. Потоп: Швеђани су освојили скоро целу Пољску, али нису могли да задрже св ту територију, па су се повукли; Пољска је срављена са земљом; 1660. - одрекао се права на шведски престо; Швеђанима је предата Ливонија са Ригом; 1668. - Јан Казимир је абдицирао и замонашио се у Француској.
Династија Вишњевецки	Михаил Корибут Вишњевецки (Michał Korybut Wiśniowiecki)	1669. – 1673.	Михал није био богат и зато није могао бити добар владар. Није био ожењен, а био је и млад (са свега 28 година); Био је католик, али није имао никакво политичко искуство, и веће амбиције, дакле, безопасан за Швеђане; 16. јуна 1669. - Михал је изабран за краља Пољске; 29. септембра 1669. - крунисан је; Феудална анархија у Пољско-Литванској унији 6. октобра 1669. - постаје шпански витез Златног руна; 12. новембар 1669. - негодовање племић, због његовог избора за краља; 1670. - почео је враћати козаке под своју власт; 28. новембра 1670. - побуна у Пруској: 1671. - нове побуне козака; 10. децембра 1671. - Турци му објављују рат: захтевају повлачење пољских трупа из Украјине и Подолије; јун 1572. - Турци упадају у Украјину Губитак Званца (јула) и Камјанетса (26. августа); (20 - 29. септембра) Опсада Лавова: успешна одбрана; Победа над Турцима под градовима: Ухриновом, Њемировом, Калухом, Комарном (септембра) и Петранком (14. октобра); 18. октобра 1672. - мир са Турцима: Турци добијају Подолију и Украјину (од Дњепра до Дњестра); Република дужна да плаћа годишњи данак Турцима у износу од 22 000 златника 1672. - смиривање козака; 27. јуна 1672. државну удар незадовољника; 6. јуна 1672. - Од папе добио титулу Бранилац вере; 11. марта 1673. - Турци поново прете ратом: објављивање рата: Варшава спремљена за одбрану; Главнокомандујући пољско-литванске војске је Јан Собјески; Јан упада у Молдавију 11. октобра Битка код Хотина: победа пољске војске.
Династија Собјески	Јан III Собјески (Jan III Sobieski)	1673. – 1695.	Био је леп, висок, дебео у лицу, орловског носа, с очима пуним ватре,, племенит и отворен; Стабилност Пољско-Литванке уније; (1674—1676) - рат с Турцима и Татарима: Битка код Бара (1674): Пољска победа; Битка код Лавова (1675): Пољска победа; Битка код Теребовља (1675); Битка код Војнилова (1675): Пољска победа; Битка код Журавна (1676): Пољска победа; Повратак Жоравна, Бара и Решова; Јан добио надимак Лехистански лав; Учвршћивање централне власти; Војне реформе; (1674—1676) - рат с Турцима и Татарима: 12. септембар 1683. - Опсада Беча (1683): Јан је победио турску царску армију и одбранио хришћанство; 7. октобар 1683. - Прва битка код Штурова: Пољски пораз; 9. октобар 1683. - Друга битка код Штурова: Пољска победа; 1684. - Битка код Јазловице; 1684. - Битка код Жвањеца; 1684. - Битка код Јашија; 13. септембар 1691. - Битка код Суцеаве: Пољска победа; 6. октобар 1694. - Битка код Устечкоа: Пољска победа; 1695. - Татарска инвазија на Републику; 11—12. фебруар - Битка код Лавова: Пољска победа; 6. октобар 1694. - Битка код Устечкоа: Пољска победа.
Династија Ветин	Август II Јаки (August II Mocny)	1697. – 1706.	Имао је изузетно јаку физичку снагу, због чега је и добио надимке Јаки и Саксонски Херкулес. Био је мецена уметности и архитектуре, а посебно барока; Био је јако вешт са пиштољем; Персонална унија између Саксоније и Пољско-Литванске уније; Велики северни рат (1700—1721): Није успео повратити Ливонију; Водио је политику неискрених савеза: био је на страни Петра Великог: цара Русије, али је закључивао и тајне споразуме са Швеђанима; август 1706. - Швеђани су га поразили; 24. септембар 1706. - Алтренштетски мир: Август се одрекао престола у корист Станислава Лешћинског и раскинуо савез са Русијом.
Династија Лешћински	Станислав Лешћински (Stanisław Leszczyński)	1706. – 1709.	Фридрих Август се одрекао престола у његову корист: Био је дебео, средње висине, округлог лица, са великим сивим обрвама, орловским носем, са кварним зубима, поцрнелим од пушења; Био је најмоћнији великопољски племић; Персонална унија између Саксоније и Пољско-Литванске уније; Био је антикраљ, јер га је на власт довео шведски краљ, а не племство, које је било верно Августу, који се одрекао престола у његову корист; 29. октобра 1706. - Битка код Калиша: побуњено племство га је поразило уз помоћ Русије; 1707. - склопљен тајни пакт о не нападању између козака и Станислава: козаци су враћени под пољску власт, тј. Пољаци су освојили Украјину; 28. новембар 1708. - победило га је побуњено племство; 8. јул 1709. - Битка код Подоле: Станислав је поражен од стране руске војске; 19. августа 1709. - Станислав абдицира у Августову корист.
Династија Ветин	Август II Јаки, друга владавина	1709. – 1733.	1709. - обнављање руско-пољског савеза: Август се враћа на престо; Политика неискрених савеза; Под утицајем Русије распустио је део војске и ослабио централну власт; 1717. - измирење са властелом: признат краљем од стране целог народа, али ограничена му је власт.
Династија Лешћински	Станислав Лешћински, друга владавина	1733. – 1734.	12. септембар 1733. - Станислав је изабран за краља; 1733. - Битка код Вшчна: Пољски пораз; Персонална унија између Саксоније и Пољско-Литванске уније; 5. октобра 1233. - за краља је изабран Август III Ветин децембар 1233. - Август је освојио Краков; (јануар - 29. мај) 1234. - опсада Гдањска: Руска победа; 16. јануара 1734. - Руси освајају Торун; 12. мај 1734. - Руси спаљују Гдањ и Сопот; 29. мај 1734. - Станислав бежи, прерушен у сељака, у Кенигсберг, а племство га проглашава збаченог са престола.
Династија Ветин	Август III Ветин, (August III Sas)	1734. – 1763.	Син Фридриха Августа и Кристине Еберхардине; Гледао је људе са висине. Имао је велике обрве, широке груди и био је дебео; имао је озбиљан израз лица; Волео је уметност и луксуз. Уз помоћ Руса се домогао власти; Због његове не заитересованости његове послове је обављао гроф Хајнрих фон Брухл Није био човек створен за владара; Признат је за краља само од стране малопољских племића; Волео је уметност и луксуз; (1241—1245) - у савезу са Шпанијом, Француском и Баварском, ратовао је Светом римском царству: пораз савезника; 1256. - рат у Пруској; где је поражена пољска војска
Династија Поњатовски	Станислав II Август Поњатовски, (Stanisław August Poniatowski)	1764. – 1791.	Био је средње висине, добро обликованог тела, био је искрен, пријатних и занимљивих карактеристика оштрих и одлучних. Његова кожа је била бледа, а коса му густа и дуга, а очи црне боје. Станислав није носио перику.; Пољска под утицајем Русије и Пруске; Русија контролише племство; Економске реформе: поништено либерум вето; Репнинов устав (1767): поништене све Станиславове реформе и враћене су верске слободе; Католичка црква је устала против устава: Руско-Пољски рат (1768—1772); 1771. - краљ је киднапован: после пуштања он долази на страну Русије; Прва подела Пољске: Руси, Аустријанци и Пруси освајају 30% Пољске: Станиславово протестовање; 1773 скупштина сејм је потврдила поделу 1791. - мајски устав: земља је реформисана: укинут је либерум вето, као и државна заједница Литваније и Пољске.

Краљевина Литванија (1918)

Династија	Владар	Раздобље	Напомене	Слика
Виртемберска династија	Миндаугас II	1918. – 1918.	11. јул 1918. - Савет Литваније Немца Вилхелма фон Ураха позива да завлада овом новооснованом уставном монархијом; Прихватио је понуду и са породицом се преселио у Вилњус; Није знао Литвански језик; 2. новембра 1918. - збачен је због тога што многи нису били задовољни његовом владавином.