Списак локалитета Светске баштине у Босни и Херцеговини

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Локације места која се налазе на Унесковој листи Светске баштине (плаве тачке означавају локације надгробних споменика; Стећци).

Унескова светска баштина је специфично место, као што је шума, планински масив, језеро, пустиња, грађевина, комплекс, град итд, које је номиновано за Међународни програм светске баштине којим управља Комитет светске баштине Унеска, организације за образовање, науку и културу Уједињених нација.[1]

Босна и Херцеговина наследила је приступ локалитетима Унеска од стране Југославије 12. јула 1993, као једна од држава наследница СФР Југославије.[2]

Закључно са 2018. годином, на територији Босне и Херцеговинр налазе се три локалитета на листи Светске баштине и још девет њих који се налазе на тзв. предложеном списку (званична листа локалитета који би се можда у будућности узели у обзир за подношење кандидатуре као део Светске баштине).[2]

Први локалитет, Стари моста града Мостара, уписан је на листу на Унесковој 29. седници 2005. године.[3] Године 1993, током рата у БиХ, Хрватско вијеће обране уништило је мост, у артиљеријском запрегу. Мост је реконструисан након сукоба и поново отворен 2004. године.

Године 2007. у Светску баштину уписан је мост Мехмеда-паше Соколовића, Вишеград.[4] Након тога, списку су придружени средњовековние гробнице Стећци, током 2016. године. Стећци су транснационални локалитет, што значи да се локалитет, делом, налази и ван граница БиХ, тачније у Хрватској, Србији и Црној Гори.

Од 28 набројаних налазишта Стећци, двадесет се налази у Босни и Херцеговини. Најистакнутија гробница свакако је она на археолошком налазишту Радимља, код Видовог поља.[5]

Локалитети Светске баштине[уреди | уреди извор]

  Транснационални локалитет
Име Слика Локација

(општина)

Датум Број Опис
Стари мост Стари Мост Мостар 2005. 946; vi Ова локација обухвата познати Стари мост и околну област. Османски мост, који др налази над реком Неретвом, затражио је Сулејман Величанствени и довршен је 1566/67. године.

1993, током рата у БиХ, Хрватско вијеће обране намерно је гранатирало и уништило знаменитост. Након рата, мост је обновљен традиционалним начином градње и оригиналним материјалима, а поново је отворен 2004. године.[3]

Мост Мехмеда-паше Соколовића Мост Мехмеда Паше Соколовића Вишеград 2007. 1260; ii, iv Мост Мехмеда-паше Соколовића, који се налази на реци Дрини, довршен је давне 1577. године. Саградио га је османски дворски архитекта Мимар Синан, по налогу великог везира Мехмеда Паше Соколовића.[4]
Средњовековни надгробни споменици Стећци Радимља некропола 20 локалитета 2016. 1504; iii, vi
Стећци су монолитни средњовековни надгробни споменици који се претижно налазе на територији БиХ, али и у деловима Хрватске, Србије и Црне Горе. Датирао ју из 12. века. У БиХ се налази 20 локалитета, већином у југоисточном диелу земље. Највећи кластер налази се у налазишту Радимљи, у општини Столац.[5]

Предложени списак[уреди | уреди извор]

Закључно са 2018. годином, Босна и Херцеговина на свом списку има девет локалитета.[6]

Име Слика Локација

(општина)

Датум Број Опис
Сарајево Sarajevo Сарајево 1997. v Сарајево, главни град Босне и Херцеговине, град богате историје и разноликости.
Пећина Вјетреница Vjetrenica Равно 2004. vii, x Вјетреница је највећа прећина БиХ Важно је биодиверзитетско налазиште. Пронађени су разни остаци фосила праисторијских месождера.[7]
Ансамбл природе и архитектуре Jajce Jajce Јајце 2006. ii, iii, iv, v, vi, vii Град Јајце налази се на ушћу река Пливе и Врбас.[8]
Историјски урбани локалитет Почитељ Počitelj Чапљина 2007. ii, iii, iv, v, vi Град Почитељ представља one једну од урбаних ансамблова БиХ, очувана још у време Османлија.[9]
Ансамбл природе и архитектуре Благај. Blagaj Мостар 2007. ii, iii, iv, v, vi, vii Град Благај, који се налази на ушћу реке Буна, садржи неколико примера старе османске архитектуре.[10]
Ансамбл природе и архитектуре Блидиње Blidinjsko jezero Јабланица, Посушје, Томиславград 2007. i, iii, iv, v, vi, vii, viii, ix Природни парк Блидиње је пример геолошких процеса који су наступили током орогенезе Динарида, као и пример еволуционог развоја поледенодопске флоре и фауне. Подручје садржи неколико ендемских биљних заједница и гробова Стећњак.[11]
Ансамбл природе и архитектуре Столац SlikaStolca.jpg Столац 2007. ii, iii, iv, v, vi, vii Исотријско језгро Столца је пример културно-историсјког и природног ансамбла. Подручје садржи остатке из праисотије, Илирско-римске ере, средњег века, периода Османлија, Аустроугара и Југославије.[12]
Резерват природе – шумаПерућица Perućica Фоча 2017. vii, ix, x Шума Перућица је важна биодиверзитетска тачка, дом мрког медведа, вукова, и риса, као и неколико врста птица, рептила и водоземаца. Планински поток прави водопад, дужине 75 метара.[13]
Старо јеврејско гробље у Сарајеву Jewish Cemetery in Sarajevo Сарајево 2018. ii, iii, iv, vi Гровни комплекс има поршину од 31.160 метара квадратних. Садржи више од 3.850 гробова. Комплекс такође садржи велику Ашкеназистичку костурницу саграђену 1962.[14]
Унескова листа заштићених шума Шипово 2019. ix Сачињава разнолика стабла Европске букве.[15]
Комплекс водопада

Мартин Брод - Национални парк Уна

Waterfall on Una river in Martin Brod Сарајево 2019. vii, ix Горњи ток реке Уне следи серију големих водопада. Локалитет представља знајачајну биодиверзитетску тачку. [16]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „UNESCO World Heritage Centre – The World Heritage Convention”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала на датум 27. 8. 2016. Приступљено 25. 10. 2015. 
  2. 2,0 2,1 „Bosnia and Herzegovina”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала на датум 3. 8. 2017. Приступљено 25. 7. 2017. 
  3. 3,0 3,1 „Old Bridge Area of the Old City of Mostar – UNESCO World Heritage Centre”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала на датум 28. 12. 2017. Приступљено 25. 12. 2017. 
  4. 4,0 4,1 „Mehmed Paša Sokolović Bridge in Višegrad – UNESCO World Heritage Centre”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала на датум 27. 12. 2017. Приступљено 25. 12. 2017. 
  5. 5,0 5,1 „Stećci Medieval Tombstone Graveyards – UNESCO World Heritage Centre”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала на датум 17. 9. 2017. Приступљено 25. 12. 2017. 
  6. ^ „UNESCO World Heritage Centre – Tentative Lists: Bosnia and Herzegovina”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала на датум 16. 7. 2017. Приступљено 25. 7. 2017. 
  7. ^ „Vjetrenica cave – UNESCO World Heritage Centre”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала на датум 10. 1. 2018. Приступљено 25. 12. 2017. 
  8. ^ „The natural and architectural ensemble of Jajce – UNESCO World Heritage Centre”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала на датум 10. 1. 2018. Приступљено 25. 12. 2017. 
  9. ^ „The historic urban site of Počitelj – UNESCO World Heritage Centre”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала на датум 17. 12. 2017. Приступљено 25. 12. 2017. 
  10. ^ „The natural and architectural ensemble of Blagaj – UNESCO World Heritage Centre”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала на датум 17. 2. 2010. Приступљено 25. 12. 2017. 
  11. ^ „The natural and architectural ensemble of Blidinje – UNESCO World Heritage Centre”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала на датум 10. 1. 2018. Приступљено 25. 12. 2017. 
  12. ^ „The natural and architectural ensemble of Stolac – UNESCO World Heritage Centre”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала на датум 15. 11. 2017. Приступљено 25. 12. 2017. 
  13. ^ „Strict Nature Reserve – Primeval forest "Perućica" – UNESCO World Heritage Centre”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала на датум 20. 9. 2017. Приступљено 25. 12. 2017. 
  14. ^ „Jewish Cemetery in Sarajevo – UNESCO World Heritage Centre”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала на датум 3. 7. 2018. Приступљено 3. 7. 2018. 
  15. ^ „Ancient and Primeval Beech Forests of the Carpathians and Other Regions of Europe - extension (Bosnia and Herzegovina)”. UNESCO World Heritage Centre. Приступљено 7. 7. 2019. 
  16. ^ „Complex of travertine waterfalls in Martin Brod - Una National Park”. UNESCO World Heritage Centre. Приступљено 7. 7. 2019.