Списак места Светске баштине у Босни и Херцеговини
Закључно са 2021, на подручју Босне и Херцеговине налази се четири локалитета на списку Унескове светске баштине као и још десет локалитета који се налазе на тзв. предложеном списку (списак предложених локалитета који би се такође потенцијално нашли у будућности у оквиру Унескове светске баштине).[1]
Први локалитет, Стари мост града Мостара, уписан је на листу на Унесковој 29. седници 2005.[2] Године 1993, током рата у БиХ, Хрватско вијеће обране уништило је мост, у артиљеријском нападу. Мост је обновљен након сукоба и поново отворен 2004. На списак Светске баштине 2007. уврштен је мост Мехмед-паше Соколовића у Вишеграду.[3] После тога, 2016, списку су придружени и средњовековни надгробни споменици стећци. Овај локалитет се делом налази и ван граница Босне и Херцеговине, тј. простире се и у Хрватској, Србији и Црној Гори. Од двадесет и осам налазишта, двадесет се налази у Босни и Херцеговини. Најистакнутије гробнице су свакако оне у Радимљи.[4] Најновији проглашени локалитет јесте прашума Јањ коју је Унеско такође именовао природним добром од светског значаја 2021. Стари мост, мост Мехмед-паше Соколовића и стећци спадају у културна добра док прашума Јањ спада у природно добро.
Локалитети
[уреди | уреди извор]Име | Фотографија | Место (општина) |
Година уписа | Број и критеријум | Опис |
---|---|---|---|---|---|
Стари мост | Мостар | 2005. | 946; vi | Локалитет обухвата познати Стари мост и околну област. Мост, који се налази над реком Неретвом, затражио је Сулејман Величанствени и довршен је 1566/67. Године 1993, током Рата у БиХ, Хрватско вијеће обране гранатирало је и уништило знаменитост. Након рата мост је обновљен традиционалним начином градње и оригиналним материјалима, а поново је отворен 2004.[2] | |
Мост Мехмед-паше Соколовића | Вишеград | 2007. | 1260; ii, iv | Мост Мехмед-паше Соколовића довршен је 1577. Налази се на реци Дрини. Саградио га је османски дворски архитекта Мимар Синан, по налогу великог везира Мехмед-паше Соколовића.[3] | |
Стећци | 20 локалитета | 2016. | 1504; iii, vi | Стећци су средњовековни надгробни споменици који се претежно налазе на територији БиХ. Такође се налазе у деловима Хрватске, Србије и Црне Горе. Први пут су се појавили у 12. веку. У БиХ се налази двадесет локалитета, већински у југоисточном делу земље. Највећа некропола је Радимља која се налази у општини Столац.[4] | |
Прашума Јањ | Шипово | 2021. | 1133quater; ix | Природно добро од светског значаја Исконске и древне букове шуме Карпата и других региона Европе јесте највеће серијско добро Унескове светске баштине са 94 локалитета у 18 држава. Оно је проширено 2021. локалитетима из Чешке, Француске, Северне Македоније, Пољске, Швајцарске и Босне и Херцеговине. Локалитет из БиХ који је постао део поменутог добра управо је прашума Јањ. Прашума Јањ је строги резерват природе и прво је природно добро из БиХ које је уврштено на Унесков списак места светске баштине.[5] |
Предложени списак
[уреди | уреди извор]Закључно са 2021, Босна и Херцеговина на овом списку има десет локалитета.[6]
Име | Фотографија | Место (општина) |
Година уписа | Опис |
---|---|---|---|---|
Сарајево | Сарајево | 1997. | Сарајево, главни град Босне и Херцеговине, поседује богату историју религијских и културних разноликости. | |
Пећина Вјетреница | Равно | 2004. | Вјетреница је највећа пећина у Босни и Херцеговини. Важно је биодиверзитетско налазиште. Пронађени су разни остаци фосила праисторијских месождера.[7] | |
Ансамбл природе и архитектуре у Јајцу | Јајце | 2006. | Град Јајце налази се на ушћу реке Пливе и Врбас. Основан је у средњем веку, а данашњи облик је добио током османске владавине[8] | |
Историјски локалитет Почитељ | Чапљина | 2007. | Град Почитељ представља једно од малобројних урбаних насеља у БиХ која су очувана још од времена Османлија.[9] | |
Ансамбл природе и архитектуре у Благају | Мостар | 2007. | Град Благај, који се налази на ушћу реке Буне, обилује примерима османске архитектуре.[10] | |
Ансамбл природе и архитектуре у Блидињу | Јабланица, Посушје, Томиславград | 2007. | Око подручја се налази неколико ендемских биљних врста као и стећака.[11] | |
Ансамбл природе и архитектуре у Столцу | Столац | 2007. | Језгро Столца представља значајно културно-историјско и природно подручје у коме се налазе остаци из праисторијског и илирско-римског раздобља.[12] | |
Шума Перућица | Фоча | 2017. | Шума Перућица је важна биодиверзитетска тачка, дом мрких медведа, вукова и рисова, као и неколико врста птица, рептила и водоземаца. Планински поток формира водопад Скакавац који је висок 75 метара.[13] | |
Јеврејско гробље у Сарајеву | Сарајево | 2018. | Гробни комплекс има површину од 31.160 квадратних метара. Садржи више од 3850 гробова.[14] | |
Комплекс водопада кодМартиног Брода — национални парк Уна | Бихаћ | 2019. | Горњи ток реке Уне карактерише низ водопада.[15] |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Bosnia and Herzegovina”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала 3. 8. 2017. г. Приступљено 25. 7. 2017.
- ^ а б „Old Bridge Area of the Old City of Mostar – UNESCO World Heritage Centre”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала 28. 12. 2017. г. Приступљено 25. 12. 2017.
- ^ а б „Mehmed Paša Sokolović Bridge in Višegrad – UNESCO World Heritage Centre”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала 27. 12. 2017. г. Приступљено 25. 12. 2017.
- ^ а б „Stećci Medieval Tombstone Graveyards – UNESCO World Heritage Centre”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала 17. 9. 2017. г. Приступљено 25. 12. 2017.
- ^ „Унеско прогласио прашуму Јањ у БиХ природним добром”. Дневник. Приступљено 13. 11. 2021.
- ^ „UNESCO World Heritage Centre – Tentative Lists: Bosnia and Herzegovina”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала 16. 7. 2017. г. Приступљено 25. 7. 2017.
- ^ „Vjetrenica cave – UNESCO World Heritage Centre”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала 10. 1. 2018. г. Приступљено 25. 12. 2017.
- ^ „The natural and architectural ensemble of Jajce – UNESCO World Heritage Centre”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала 10. 1. 2018. г. Приступљено 25. 12. 2017.
- ^ „The historic urban site of Počitelj – UNESCO World Heritage Centre”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала 17. 12. 2017. г. Приступљено 25. 12. 2017.
- ^ „The natural and architectural ensemble of Blagaj – UNESCO World Heritage Centre”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала 17. 2. 2010. г. Приступљено 25. 12. 2017.
- ^ „The natural and architectural ensemble of Blidinje – UNESCO World Heritage Centre”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала 10. 1. 2018. г. Приступљено 25. 12. 2017.
- ^ „The natural and architectural ensemble of Stolac – UNESCO World Heritage Centre”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала 15. 11. 2017. г. Приступљено 25. 12. 2017.
- ^ „Strict Nature Reserve – Primeval forest "Perućica" – UNESCO World Heritage Centre”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала 20. 9. 2017. г. Приступљено 25. 12. 2017.
- ^ „Jewish Cemetery in Sarajevo – UNESCO World Heritage Centre”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала 3. 7. 2018. г. Приступљено 3. 7. 2018.
- ^ „Complex of travertine waterfalls in Martin Brod - Una National Park”. UNESCO World Heritage Centre. Приступљено 7. 7. 2019.