Списак места Светске баштине у Босни и Херцеговини

С Википедије, слободне енциклопедије
Места која се налазе на Унесковом списку Светске баштине (плаве тачке означавају места надгробних споменика стећака).

Закључно са 2021, на подручју Босне и Херцеговине налази се четири локалитета на списку Унескове светске баштине као и још десет локалитета који се налазе на тзв. предложеном списку (списак предложених локалитета који би се такође потенцијално нашли у будућности у оквиру Унескове светске баштине).[1]

Први локалитет, Стари мост града Мостара, уписан је на листу на Унесковој 29. седници 2005.[2] Године 1993, током рата у БиХ, Хрватско вијеће обране уништило је мост, у артиљеријском нападу. Мост је обновљен након сукоба и поново отворен 2004. На списак Светске баштине 2007. уврштен је мост Мехмед-паше Соколовића у Вишеграду.[3] После тога, 2016, списку су придружени и средњовековни надгробни споменици стећци. Овај локалитет се делом налази и ван граница Босне и Херцеговине, тј. простире се и у Хрватској, Србији и Црној Гори. Од двадесет и осам налазишта, двадесет се налази у Босни и Херцеговини. Најистакнутије гробнице су свакако оне у Радимљи.[4] Најновији проглашени локалитет јесте прашума Јањ коју је Унеско такође именовао природним добром од светског значаја 2021. Стари мост, мост Мехмед-паше Соколовића и стећци спадају у културна добра док прашума Јањ спада у природно добро.

Локалитети[уреди | уреди извор]

  Место се налази у више држава
Име Фотографија Место
(општина)
Година уписа Број и критеријум Опис
Стари мост Стари мост Мостар 2005. 946; vi Локалитет обухвата познати Стари мост и околну област. Мост, који се налази над реком Неретвом, затражио је Сулејман Величанствени и довршен је 1566/67. Године 1993, током Рата у БиХ, Хрватско вијеће обране гранатирало је и уништило знаменитост. Након рата мост је обновљен традиционалним начином градње и оригиналним материјалима, а поново је отворен 2004.[2]
Мост Мехмед-паше Соколовића Мост Мехмеда Паше Соколовића Вишеград 2007. 1260; ii, iv Мост Мехмед-паше Соколовића довршен је 1577. Налази се на реци Дрини. Саградио га је османски дворски архитекта Мимар Синан, по налогу великог везира Мехмед-паше Соколовића.[3]
Стећци Радимља некропола 20 локалитета 2016. 1504; iii, vi Стећци су средњовековни надгробни споменици који се претежно налазе на територији БиХ. Такође се налазе у деловима Хрватске, Србије и Црне Горе. Први пут су се појавили у 12. веку. У БиХ се налази двадесет локалитета, већински у југоисточном делу земље. Највећа некропола је Радимља која се налази у општини Столац.[4]
Прашума Јањ Forest and river Шипово 2021. 1133quater; ix Природно добро од светског значаја Исконске и древне букове шуме Карпата и других региона Европе јесте највеће серијско добро Унескове светске баштине са 94 локалитета у 18 држава. Оно је проширено 2021. локалитетима из Чешке, Француске, Северне Македоније, Пољске, Швајцарске и Босне и Херцеговине. Локалитет из БиХ који је постао део поменутог добра управо је прашума Јањ. Прашума Јањ је строги резерват природе и прво је природно добро из БиХ које је уврштено на Унесков списак места светске баштине.[5]

Предложени списак[уреди | уреди извор]

Закључно са 2021, Босна и Херцеговина на овом списку има десет локалитета.[6]

Име Фотографија Место
(општина)
Година уписа Опис
Сарајево Sarajevo Сарајево 1997. Сарајево, главни град Босне и Херцеговине, поседује богату историју религијских и културних разноликости.
Пећина Вјетреница Vjetrenica Равно 2004. Вјетреница је највећа пећина у Босни и Херцеговини. Важно је биодиверзитетско налазиште. Пронађени су разни остаци фосила праисторијских месождера.[7]
Ансамбл природе и архитектуре у Јајцу Jajce Јајце 2006. Град Јајце налази се на ушћу реке Пливе и Врбас. Основан је у средњем веку, а данашњи облик је добио током османске владавине[8]
Историјски локалитет Почитељ Počitelj Чапљина 2007. Град Почитељ представља једну од малобонијих урбаних насеља у БиХ која су очувана још од времена Османлија.[9]
Ансамбл природе и архитектуре у Благају Blagaj Мостар 2007. Град Благај, који се налази на ушћу реке Буне, обилује примерима османске архитектуре.[10]
Ансамбл природе и архитектуре у Блидињу Blidinjsko jezero Јабланица, Посушје, Томиславград 2007. Око подручја се налази неколико ендемских биљних врста као и стећака.[11]
Ансамбл природе и архитектуре у Столцу Столац 2007. Језгро Столца представља значајно културно-историјско и природно подручје у коме се налазе остаци из праисторијског и илирско-римског раздобља.[12]
Шума Перућица Perućica Фоча 2017. Шума Перућица је важна биодиверзитетска тачка, дом мрких медведа, вукова и рисова, као и неколико врста птица, рептила и водоземаца. Планински поток формира водопад Скакавац који је висок 75 метара.[13]
Јеврејско гробље у Сарајеву Jewish Cemetery in Sarajevo Сарајево 2018. Гробни комплекс има поршину од 31.160 квадратних метара. Садржи више од 3850 гробова.[14]
Комплекс водопада кодМартиног Броданационални парк Уна Waterfall on Una river in Martin Brod Бихаћ 2019. Горњи ток реке Уне карактерише низ водопада.[15]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Bosnia and Herzegovina”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала 3. 8. 2017. г. Приступљено 25. 7. 2017. 
  2. ^ а б „Old Bridge Area of the Old City of Mostar – UNESCO World Heritage Centre”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала 28. 12. 2017. г. Приступљено 25. 12. 2017. 
  3. ^ а б „Mehmed Paša Sokolović Bridge in Višegrad – UNESCO World Heritage Centre”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала 27. 12. 2017. г. Приступљено 25. 12. 2017. 
  4. ^ а б „Stećci Medieval Tombstone Graveyards – UNESCO World Heritage Centre”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала 17. 9. 2017. г. Приступљено 25. 12. 2017. 
  5. ^ „Унеско прогласио прашуму Јањ у БиХ природним добром”. Дневник. Приступљено 13. 11. 2021. 
  6. ^ „UNESCO World Heritage Centre – Tentative Lists: Bosnia and Herzegovina”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала 16. 7. 2017. г. Приступљено 25. 7. 2017. 
  7. ^ „Vjetrenica cave – UNESCO World Heritage Centre”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала 10. 1. 2018. г. Приступљено 25. 12. 2017. 
  8. ^ „The natural and architectural ensemble of Jajce – UNESCO World Heritage Centre”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала 10. 1. 2018. г. Приступљено 25. 12. 2017. 
  9. ^ „The historic urban site of Počitelj – UNESCO World Heritage Centre”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала 17. 12. 2017. г. Приступљено 25. 12. 2017. 
  10. ^ „The natural and architectural ensemble of Blagaj – UNESCO World Heritage Centre”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала 17. 2. 2010. г. Приступљено 25. 12. 2017. 
  11. ^ „The natural and architectural ensemble of Blidinje – UNESCO World Heritage Centre”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала 10. 1. 2018. г. Приступљено 25. 12. 2017. 
  12. ^ „The natural and architectural ensemble of Stolac – UNESCO World Heritage Centre”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала 15. 11. 2017. г. Приступљено 25. 12. 2017. 
  13. ^ „Strict Nature Reserve – Primeval forest "Perućica" – UNESCO World Heritage Centre”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала 20. 9. 2017. г. Приступљено 25. 12. 2017. 
  14. ^ „Jewish Cemetery in Sarajevo – UNESCO World Heritage Centre”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала 3. 7. 2018. г. Приступљено 3. 7. 2018. 
  15. ^ „Complex of travertine waterfalls in Martin Brod - Una National Park”. UNESCO World Heritage Centre. Приступљено 7. 7. 2019.