Списак места именованих по Титу

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Путоказ у Србији са натписима — Титово Ужице и Титоград

У току постојања Федеративне Народне Републике Југославије (ФНРЈ), односно Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ), од 1945. до 1992. године неколико места и градова у Југославији је носило име доживотног председника Јосипа Броза Тита. Прва именовања градова Титовим именом догодила су се одмах након завршетка Другог светског рата, крајем 1945. и током 1946. године, када су четири града понела његово име — Титова Кореница, Титово Ужице, Титоград и Титов Велес. Како је ово било у почетној фази стварања Титовог култа личности истовремено су готово све главне улице или тргови у већини места Југославије понеле Титово име. Његово име су такође носиле и фабрике, предузећа, основне и средње школе, касарне и др. До 1953. године је постојала пракса да називи улица, тргова, школа, па и градова, носе имена и других још увек живих југословенских револуционара и политичара. Када се са овом праксом прекинуло, већина улица, тргова и градова је променила или вратила стари назив, док су улице и градови названи по Титу задржали своје називе. Након Титове смрти, 1980. године дошло је до јачања култа његове личности, па су неформалном одлуком југословенског руководства још четири града понела Титово име како би град са његовим именом постојао у свакој републици и покрајини СФРЈ.

Историјат[уреди]

Прво место у Југославији који је понело Титово име била је Кореница. Ово среско место у Лици је у току Народноослободилачког рата било познато партизанско упориште и њени становници су масовно учествовали у Народноослободилачком покрету (НОП) и борили се у партизнаским јединицама. Од почетка 1942. до краја рата Кореница је била центар партизанске ослобођене тероиторије, па је с тим у вези и дошло до овог преименовања. Одлуку о преименовања Коренице у Титову Кореницу донео је 5. октобра 1945. године Вицко Крстуловић министар унутрашњих послова у Влади Федералне Хрватске, а у одлуци се наводи — народ кореничког котара у више наврата јасно је изразио своју вољу да се мјесто Кореница прозове Титова Кореница. Ова одлука постала је правоснажна тек 5. децембра исте године када је објављена у зборнику закона и уредби у Народним новинама у Загребу.[1]

Након Коренице, у току следеће 1946. године дошло је до преименовања још три града и то поводом обележавања пете годишњице почетка устанка. Тито је поводом 7. јула Дана устанка народа Србије боравио у посети Ужицу, након чега је отишао на Златибор, а сутрадан 8. јула 1946. године Градски народни одбор Ужица је донео одлуку о преименовању Ужица у Титово Ужице. Повод за ову одлуку била је чињеница да је Ужице у јесен 1941. године било центар прве партизанске слободне територије познате као „Ужичка република”.[1]

Поводом Дана устанка народа Црне Горе Тито је 12. јула посетио Подгорицу, а 13. јула је на Цетињу присуствовао прослави петогодишњице почетка Тринаестојулског устанка. Како је Подгорица у току рата више пута претрпела разорна бомбардовања и била скоро потпуно уништена, одлучено је да се на њеном месту изгради нов и модеран социјалистички град па је 13. јула Влада Народне Републике Црне Горе донела одлуку о преименовању Подгорице у Титоград. Истом одлуком Титоград је уместо Цетиња постао главни град Народне Републике Црне Горе. Након Ужица и Подгорице, Титово име је понео и Велес, а његово преименовање у Титов Велес одиграло се поводом пете годишњице Дана устанка народа Македоније 11. октобра 1946. године на основу одлуке Владе Народне Републике Македоније.[1]

Мапа[уреди]

Град Република/Покрајина Датум проглашења Датум укидања Мапа
Титова Кореница СР Хрватска 5. децембар 1945. 1992.[a] / 7. фебруар 1997.[b]
Списак места именованих по Титу на мапи Југославије
Титова Кореница
Титова Кореница
Титово Ужице
Титово Ужице
Титоград
Титоград
Титов Велес
Титов Велес
Титово Велење
Титово Велење
Титов Дрвар
Титов Дрвар
Титова Митровица
Титова Митровица
Титов Врбас
Титов Врбас
Титово Ужице СР Србија 8. јул 1946. 1992.
Титоград СР Црна Гора 13. јул 1946. 2. април 1992.
Титов Велес СР Македонија 11. октобар 1946. 14. септембар 1996.
Титов Велење СР Словенија 10. октобар 1981. 17. јул 1990.
Титов Дрвар СР Босна и Херцеговина 29. новембар 1981. 1991.
Титова Митровица САП Косово 1981. 1992.
Титов Врбас САП Војводина 1983. 1992
Full Star Red.svg — Градови који су Титово име добили за време његовог живота Full Star Blue.svg — Градови који су Титово име добили након његове смрти

Напомене[уреди]

  1. ^ дефакто је месту назив промењен 1992. године након формирања САО Крајине
  2. ^ дејуре је месту назив промењен 1997. године доношењем Закона о подручјима жупанија, градова и опћина у Хрватској

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Радовић 2012, стр. 39.

Спољашње везе[уреди]

  • „Ne psuj mi Tita i njegovo vreme”. www.politika.co.rs. 30. 12. 2008. 
  • Радовић, Срђан (2012). Градски текст и топономија и конструкција локалног индентитета докторска дисертација. Београд: Универзитет у Београду Филозофски факултет.