Пређи на садржај

Списак насељених острва у Хрватској

С Википедије, слободне енциклопедије
Мапа Хрватских острва у Јадранском мору

У хрватском делу Јадранског мора налази се 718 острва, 389 хрида и 78 гребена,[1] што хрватски архипелаг чини највећим у Јадранском мору и другим по величини у Средоземном мору, након грчког архипелага.[2]

Према подацима из 2021. године, од 718 острва, само 50 је насељено у смислу да бар једна особа живи на том острву.[3] Неки извори указују да Хрватска има 67 насељених острва,[4] рачунајући она која имају насеље,[1] али је око 20 од њих изгубило све своје стално становништво услед пада броја становника на свим хрватским острвима због недовољне економске активности.[5]

Острва на Јадрану су била насељена барем од времена античке Грчке. На пример, Хвар је већ био насељен између 3500. пре нове ере и 2500. пре нове ере,[6] а Дионисије I из Сиракузе је основао колонију на Хвару и Вису у IV веку пре нове ере.[7] Комбинована острвска популација је достигла свој врхунац 1921. године, са 173.503 становника, а у наредним деценијама је опадала. Године 1981. било је становника на нивоу пре 1850-их година[4]. Тренд депопулације је преокренут тек 1990-их, када је попис из 2001. године забележио популацију од 122.418, у односу на 110.953 колико их је било 1991. године.[1]

Међутим, подаци из 2021. године показују пад укупног броја становништва. Према тим подацима, на острвима је живело 120.437 особа. Највише, њих 19.916 живело је на острву Крк.[8]

Главне индустрије на острвима су пољопривреда, риболов и туризам. Пољопривреда острва је првенствено посвећена виноградарству и маслинарству. Локална економија је релативно неразвијена, а трошкови живота су за 10 до 30% већи него на копну,[4] па хрватска влада својим Законом о острвима (хрв. Zakon o otocima) пружа разне врсте подршке и заштите како би стимулирала економија острва, укључујући ненаплаћивање путарине на мостовима и обезбеђивање снижених или бесплатних карата за трајект за острвљане.[9]

Острва

[уреди | уреди извор]
Фотографија обале са светлоплавим небом и белим облацима изнад, тамноплавим океаном у позадини и земљиштем уоченим зградама са ружичастим крововима и белим зидовима у првом плану
Лука Хвар града, на острву Хвар
Фотографија обале са светлоплавим небом са белим облацима изнад, тамноплавим океаном са леве стране и пешчаном плажом са десне стране
Обална линија острва Брач
Фотографија беж архипелага са тамноплавим небом изнад које бледи у светло плаво на хоризонту и тамноплавим океаном у првом плану који такође бледи у светло плави на обали
Архипелаг Корнати
Фотографија обале са небом изнад које бледи од плаве на врху преко жуте у средини до наранџасте на хоризонту и тамне шуме у првом плану
Шума и језеро на острву Мљет
Изданак земље који вири са леве стране окружен водом која одражава земљу са плавим небом изнад које бледи кроз жуто до црвено на хоризонту.
Историјски центар града Раб, на острву Раб
Фотографија брдовитог подручја прекривеног зеленилом са белим зидом који иде од предњег плана до хоризонта и светлоплавим небом изнад
Виноград на острву Вис
Фотографија обале са јарким сунцем на небу изнад које се рефлектује на воду испод и затамњује зграде на обали
Лето на острву Крапањ
Три овце на стеновитом платоу, са турбином на ветар и планинама у позадини
Ветроелектрана на острву Паг
Легенда о густини насељености
   0 to 10/km2
10 to 50/km2
50 to 100/km2
100 to 150/km2
>150/km2
Бр.[note 1] Острво Жупанија Популација Површина (у km2)[3] Густина насељености (/km2)
1 Крк Приморје-Горски Котар 19916 405.78 49.08
2 Корчула Дубровник-Неретва 14594 276.03 52.87
3 Брач Сплит-Далмација 13825 394.57 35.04
4 Хвар Сплит-Далмација 10678 299.66 35.63
5 Раб Приморје-Горски Котар 8339 90.84 91.80
6 Паг Лика-Сењ и Задар 8268 284.56 29.06
7 Лошињ Приморје-Горски Котар 7087 74.68 94.90
8 Угљан Задар 5666 50.21 112.85
9 Чиово Сплит-Далмација 5257 28.8 182.53
10 Муртер Шибеник-Книн 4628 18.6 248.82
11 Вис Сплит-Далмација 3287 90.26 36.42
12 Вир Задар 3045 22.38 136.06
13 Пашман Задар 2884 63.34 45.53
14 Црес Приморје-Горски Котар 2849 405.78 7.02
15 Шолта Сплит-Далмација 1975 58.98 33.49
16 Дуги Отох Задар 1691 114.44 14.78
17 Мљет Дубровник-Неретва 1062 100.41 10.58
18 Ластово Дубровник-Неретва 747 46.87 15.94
19 Иж Задар 516 17.59 29.33
20 Шипан Дубровник-Неретва 476 15.81 30.11
21 Првић Шибеник-Книн 400 2.37 168.78
22 Силба Задар 344 14.98 22.96
23 Зларин Шибеник-Книн 293 8.19 35.78
24 Лопуд Дубровник-Неретва 278 4.63[10] 60.04
25 Колочеп Дубровник-Неретва 231 2.4[11] 96.25
26 Вргада Задар 209 3.7[12] 56.49
27 Молат Задар 190 22.82 8.33
28 Каприје Шибеник-Книн 186 6.97 26.69
29 Дрвеник Вели Сплит-Далмација 170 12.07 14.08
30 Крапан Шибеник-Книн 166 0.36[13] 461.11
31 Жирје Шибеник-Книн 147 15.06 9.76
32 Ист Задар 146 9.7[14] 15.05
33 Сусак Приморје-Горски Котар 139 3.8[15] 36.58
34 Дрвеник Мали Сплит-Далмација 119 3.3[16] 36.06
35 Олиб Задар 117 26.09 4.48
36 Иловик Приморје-Горски Котар 106 5.2[17] 20.38
37 Рава Задар 67 3.6[18] 18.61
38 Уније Приморје-Горски Котар 66 16.92 3.90
39 Премуда Задар 65 9.25 7.03
40 Зверинац Задар 55 4.2[19] 13.10
41 Сеструњ Задар 45 15.03 2.99
42 Ошљак Задар 35 0.3[20] 116.67
43 Бишево Сплит-Далмација 23 5.8[21] 3.97
44 Ривањ Задар 23 4.4[22] 5.23
45 Корнат Шибеник-Книн 14 32.3 0.43
46 Бабац 4 787.24 0.01
47 Веле Сракане Приморје-Горски Котар 4 1.15[23] 3.48
48 Мале Сракане Приморје-Горски Котар 2 0.61[24] 3.28
49 Светац / Св. Андрија 2 4.19[25] 2.095
50 Сушац 1 4.02[26] 4.02

Види још

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Бројеви у првој колони табеле означавају ранг сваког острва према укупној популацији.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Hrvatski državni zavod za statistiku (2009). „Geographical and meteorological data” (PDF). Statistical Yearbook for 2009. Hrvatski državni zavod za statistiku. стр. 44. Архивирано (PDF) из оригинала 2017-01-03. г. Приступљено 2011-10-09. 
  2. ^ Faričić, Josip (23. 2. 2006). „Hrvatski pseudo-otoci”. geografija.hr (на језику: хрватски). Архивирано из оригинала 10. 7. 2012. г. Приступљено 2009-02-26. 
  3. ^ а б Ostroški, Ljiljana, ур. (децембар 2015). Statistički ljetopis Republike Hrvatske 2015 (PDF). Statistical Yearbook of the Republic of Croatia (на језику: хрватски и енглески). 47. Zagreb: Državni zavod za statistiku. стр. 47. ISSN 1333-3305. Приступљено 27. 12. 2015. 
  4. ^ а б в Ministarstvo prostornoga uređenja, graditeljstvažavne imovine; et al. (фебруар 1997). „National island development programme” (PDF). Ministarstvo mora, prometa i infrastrukture Republike Hrvatske. Архивирано из оригинала (PDF) 2011-08-07. г. Приступљено 2011-06-29. 
  5. ^ Treglav, Bojan (1. 9. 2006). „Za otoke milijardu kuna godišnje!” (PDF). Vjesnik (на језику: хрватски). стр. 2—3. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 3. 2009. г. Приступљено 2006-10-02. 
  6. ^ „Povijest Hvara”. hvar.hr (на језику: хрватски). City of Hvar. Архивирано из оригинала 2016-10-28. г. Приступљено 2016-10-27. 
  7. ^ Hazel, John (2000). Who's who in the Greek world. Routledge. стр. 86. ISBN 0-415-12497-2. 
  8. ^ „jedinstveni registar otoka, otočića i hridi klasificiranih po vanjskim obilježjima i drugim parametrima bitnim za upravljanje, korištenje i čuvanje”. Registar otoka. 2021. Архивирано из оригинала 20. 01. 2025. г. Приступљено 26. 12. 2024. 
  9. ^ „The Islands Act (Refined Text)” (PDF). Ministarstvo mora, prometa i infrastrukture Republike Hrvatske. 8. 3. 2006. Архивирано из оригинала (PDF) 7. 8. 2011. г. Приступљено 2009-03-20. 
  10. ^ „Otok Lopud, Dubrovnik” (на језику: хрватски). Архивирано из оригинала 2016-03-03. г. Приступљено 2006-10-02. 
  11. ^ „Koločep” (на језику: хрватски). peljar.cvs.hr. Архивирано из оригинала 2016-03-03. г. Приступљено 2006-10-02. 
  12. ^ „Vrgada” (на језику: хрватски). peljar.cvs.hr. Архивирано из оригинала 2016-03-03. г. Приступљено 2006-10-02. 
  13. ^ „The Brodarica - Krapanj Tourist Board”. Архивирано из оригинала 2006-09-08. г. Приступљено 2006-10-02. 
  14. ^ „Ist” (на језику: хрватски). peljar.cvs.hr. Архивирано из оригинала 2016-03-08. г. Приступљено 2006-10-02. 
  15. ^ „Susak” (на језику: хрватски). peljar.cvs.hr. Архивирано из оригинала 2016-03-03. г. Приступљено 2006-10-02. 
  16. ^ „Drvenik Mali” (на језику: хрватски). peljar.cvs.hr. Архивирано из оригинала 2016-03-04. г. Приступљено 2006-10-02. 
  17. ^ „Ilovik” (на језику: хрватски). peljar.cvs.hr. Архивирано из оригинала 2016-03-04. г. Приступљено 2006-10-02. 
  18. ^ „Rava” (на језику: хрватски). peljar.cvs.hr. Архивирано из оригинала 2016-03-03. г. Приступљено 2006-10-02. 
  19. ^ „Zverinac” (на језику: хрватски). peljar.cvs.hr. Архивирано из оригинала 2016-03-03. г. Приступљено 2006-10-02. 
  20. ^ „Ošljak” (на језику: хрватски). peljar.cvs.hr. Архивирано из оригинала 2012-03-30. г. Приступљено 2011-10-09. 
  21. ^ „Biševo” (на језику: хрватски). peljar.cvs.hr. Архивирано из оригинала 2016-03-04. г. Приступљено 2006-10-02. 
  22. ^ „Rivanj” (на језику: хрватски). peljar.cvs.hr. Архивирано из оригинала 2016-03-07. г. Приступљено 2006-10-02. 
  23. ^ „Vele Srakane” (на језику: хрватски). peljar.cvs.hr. Архивирано из оригинала 2016-03-04. г. Приступљено 2006-10-02. 
  24. ^ Duplančić Leder, Tea; Ujević, Tin; Čala, Mendi (јун 2004). . „Coastline lengths and areas of islands in the Croatian part of the Adriatic Sea determined from the topographic maps at the scale of 1 : 25 000” (PDF). Geoadria. Zadar. 9 (1): 5—32. doi:10.15291/geoadria.127 Слободан приступ. Архивирано из оригинала 2020-03-10. г. Приступљено 2019-11-19. 
  25. ^ DUPLANČIĆ, TEA (2004). „COASTLINE LENGTHS AND AREAS OF ISLANDS IN THE CROATIAN PART OF THE ADRIATIC SEA DETERMINED FROM THE TOPOGRAPHIC MAPS AT THE SCALE OF 1 : 25 000”. Архивирано из оригинала 18. 03. 2012. г. Приступљено 28. 12. 2024.  line feed character у |title= на позицији 42 (помоћ)
  26. ^ Duplančić Leder, Tea; Ujević, Tin; Čala, Mendi (јун 2004). . „Coastline lengths and areas of islands in the Croatian part of the Adriatic Sea determined from the topographic maps at the scale of 1 : 25 000” (PDF). Geoadria. Zadar. 9 (1): 5—32. doi:10.15291/geoadria.127 Слободан приступ. Архивирано из оригинала 21. 10. 2020. г. Приступљено 2019-12-26. 

Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Списак_насељених_острва_у_Хрватској&oldid=30593075”