Списак нерешених проблема у математици
Многи математички проблеми су постављени, али још увек нису решени. Ови проблеми долазе из многих области математике, као што су теоријска физика, рачунарство, алгебра, анализа, комбинаторика, алгебарска, диференцијална, дискретна и еуклидска геометрија, теорија графова, теорија група, теорија модела, теорија бројева, теорија скупова, Ремзијева теорија, динамички системи и парцијалне диференцијалне једначине. Неки проблеми припадају више од једној дисциплини и проучавају се коришћењем техника из различитих области. Награде се често додељују за решење дугогодишњег проблема, а неки спискови нерешених проблема, као што су Миленијумски проблеми, добијају значајну пажњу.
Овај списак је скуп значајних нерешених проблема поменутих у претходно објављеним листама, укључујући, али не ограничавајући се на листе које се сматрају ауторитативним, а проблеми наведени овде се значајно разликују и по тежини и по важности.
Спискови нерешених проблема у математици
[уреди | уреди извор]Различити математичари и организације објављивали су и промовисали спискове нерешених математичких проблема. У неким случајевима, спискови су били повезани са наградама за проналазаче решења.
| Списак | Број проблема |
Број нерешених или непотпуно решених |
Предложио/ла | Година предлога |
|---|---|---|---|---|
| Хилбертови проблеми[1] | 23 | 15 | Давид Хилберт | 1900. |
| Ландауови проблеми[2] | 4 | 4 | Едмунд Ландау | 1912. |
| Танијамини проблеми[3] | 36 | – | Јутака Танијама | 1955. |
| Терстонових 24 питања[4][5] | 24 | 2 | Вилијам Терстон | 1982. |
| Смејлови проблеми | 18 | 14 | Стивен Смејл | 1998. |
| Миленијумски проблеми | 7 | 6[6] | Математички институт Клеј | 2000. |
| Сајмонови проблеми | 15 | < 12[7][8] | Бери Сајмон | 2000. |
| Нерешени проблеми у математици за 21. век[9] | 22 | – | Жаир Миноро Абе, Шотаро Танака | 2001. |
| Математички изазови агенције DARPA[10][11] | 23 | – | DARPA | 2007. |
| Ердешеви проблеми[12] | > 934 | 617 | Пал Ердеш | Током шест деценија Ердешеве каријере, од 1930-их до 1990-их |

Миленијумски проблеми
[уреди | уреди извор]Од првобитних седам Миленијумских проблема које је Математички институт Клеј поставио 2000. године, шест је до данас остало нерешено:[6]
- Бирчова и Свинертон-Дајерова хипотеза
- Хоџова хипотеза
- Постојање и глаткост Навије-Стоксових једначина
- P наспрам NP проблем
- Риманова хипотеза
- Јанг-Милсова егзистенција и масени процеп
Седми проблем, Поенкареова хипотеза, решио је Григориј Перелман 2003. године.[14] Међутим, генерализација названа глатка четвородимензионална Поенкареова хипотеза — то јест, да ли четвородимензионална тополошка сфера може имати две или више нееквивалентних глатких структура — је нерешена.[15]
Свеске
[уреди | уреди извор]- Коуровска свеска (Коуровская тетрадь) је збирка нерешених проблема у теорији група, први пут објављена 1965. године и од тада много пута ажурирана.[16]
- Свердловска свеска (Свердловская тетрадь) је збирка нерешених проблема у теорији полугрупа, први пут објављена 1965. године и ажурирана сваке 2 до 4 године од тада.[17][18][19]
- Дњестарска свеска (Днестровская тетрадь) наводи неколико стотина нерешених проблема у алгебри, посебно у теорији прстенова и теорији модула.[20][21]
- Ерлаголска свеска (Эрлагольская тетрадь) наводи нерешене проблеме у алгебри и теорији модела.[22]
Нерешени проблеми
[уреди | уреди извор]Алгебра
[уреди | уреди извор]
- Бирч-Тејтова хипотеза о вези између реда центра Штајнбергове групе прстена целих бројева поља бројева и Дедекиндове зета-функције поља.
- Бомбијери-Лангова хипотеза о густинама рационалних тачака алгебарских површи и алгебарских варијетета дефинисаних на пољима алгебарских бројева и њиховим проширењима.
- Конова хипотеза уградње у теорији фон Нојманових алгебри.
- Крузеова хипотеза: матрична норма комплексне функције примењене на комплексну матрицу је највише два пута већа од супремума од над пољем вредности од .
- Детерминантна хипотеза о детерминанти збира две нормалне матрице.
- Ајленберг-Ганеова хипотеза: група са кохомолошком димензијом 2 такође има дводимензионални Ајленберг-Маклејнов простор .
- Фарел-Џоунсова хипотеза о томе да ли су одређена пресликавања склапања изоморфизми.
- Бостова хипотеза: специфичан случај Фарел-Џоунсове хипотезе.
- Проблем репрезентације коначне решетке: да ли је свака коначна решетка изоморфна конгруентној решетки неке коначне универзалне алгебре?[23]
- Гончаровљева хипотеза о кохомологији одређених мотивских комплекса.
- Гринова хипотеза: Клифордов индекс не-хиперелиптичке криве одређен је степеном до којег она, као канонска крива, има линеарне сизигије.
- Гротендик-Кацова p-кривинска хипотеза: претпостављени локално-глобални принцип за линеарне обичне диференцијалне једначине.
- Хадамарова хипотеза: за сваки позитиван цео број , постоји Хадамарова матрица реда .
- Вилијамсонова хипотеза: проблем проналажења Вилијамсонових матрица, које се могу користити за конструкцију Хадамарових матрица.
- Хадамаров проблем максималне детерминанте: која је највећа детерминанта матрице чији су елементи сви једнаки 1 или -1?
- Хилбертов петнаести проблем: поставити Шубертов рачун на ригорозне темеље.
- Хилбертов шеснаести проблем: које су могуће конфигурације повезаних компоненти М-кривих?
- Хомолошке хипотезе у комутативној алгебри
- Џејкобсонова хипотеза: пресек свих степена Џејкобсоновог радикала левог и десног Нетериног прстена је тачно 0.
- Капланскијеве хипотезе
- Кетеова хипотеза: ако прстен нема нил идеал осим , онда нема ни нил једнострани идеал осим .
- Мономијална хипотеза о Нетериним локалним прстенима.
- Постојање савршених квадара и повезане хипотезе о квадрима.
- Пирс-Биркофова хипотеза: свака комадно-полиномијална функција је максимум коначног скупа минимума коначних колекција полинома.
- Ротина хипотеза о бази: за матроиде ранга са дисјунктних база , могуће је креирати матрицу чији су редови и чије су колоне такође базе.
- Серова хипотеза II (алгебра): ако је просто повезана полупроста алгебарска група над савршеним пољем кохомолошке димензије највише , онда је скуп Галоаове кохомологије једнак нули.
- Серова хипотеза о позитивности да ако је комутативни регуларни локални прстен, и су прости идеали од , онда имплицира .
- Хипотеза о униформној ограничености за рационалне тачке: да ли алгебарске криве рода над пољима бројева имају највише неки ограничен број -рационалних тачака?
- Дивљи проблеми: проблеми који укључују класификацију парова матрица под симултаном конјугацијом.
- Зариски-Липманова хипотеза: за комплексни алгебарски варијетет са координатним прстеном , ако су деривације од слободан модул над , онда је гладак.
- Цаунерова хипотеза: да ли SIC-POVM постоје у свим димензијама?
- Цилбер-Пинкова хипотеза да ако је мешовити Шимурин варијетет или полуабелов варијетет дефинисан над , и је подваријетет, онда садржи само коначно много атипичних подваријетета.
Теорија група
[уреди | уреди извор]
- Ендруз-Кертисова хипотеза: свака балансирана презентација тривијалне групе може се трансформисати у тривијалну презентацију низом Нилсенових трансформација на релаторима и конјугацијама релатора.
- Ограничени Бернсајдов проблем: за које позитивне целе бројеве m, n је слободна Бернсајдова група B(m,n) коначна? Конкретно, да ли је B(2, 5) коначна?
- Гуралик-Томпсонова хипотеза о композиционим факторима група у системима рода 0.[24]
- Херцог-Шенхајмова хипотеза: ако коначан систем левих косета подгрупа групе формира партицију од , онда коначни индекси наведених подгрупа не могу бити различити.
- Инверзни Галоаов проблем: да ли је свака коначна група Галоаова група неког Галоаовог проширења рационалних бројева?
- Проблем изоморфизма Коксетерових група
- Да ли постоји бесконачан број Леинстер група?
- Да ли генерализовани муншајн постоји?
- Да ли је свака коначно презентована периодична група коначна?
- Да ли је свака група сурјунктивна?
- Да ли је свака дискретна, пребројива група софична?
- Проблеми у теорији петљи и квазигрупа разматрају генерализације група.
Теорија репрезентација
[уреди | уреди извор]- Артурове хипотезе
- Дејдова хипотеза која повезује бројеве карактера блокова коначне групе са бројевима карактера блокова локалних подгрупа.
- Демазурова хипотеза о репрезентацијама алгебарских група над целим бројевима.
- Каждан-Лустигове хипотезе које повезују вредности Каждан-Лустигових полинома у тачки 1 са репрезентацијама комплексних полупростих Лијевих група и Лијевих алгебри.
- Макејова хипотеза: у групи , број иредуцибилних комплексних карактера степена који није дељив простим бројем једнак је броју иредуцибилних комплексних карактера нормализатора било које Силовљеве -подгрупе унутар .
Анализа
[уреди | уреди извор]- Бренанова хипотеза: процена интеграла степена модула деривата конформних пресликавања у отворени јединични диск, на одређеним подскуповима од .
- Фугледеова хипотеза о томе да ли су неконвексни скупови у и спектрални ако и само ако поплочавају транслацијом.
- Гудманова хипотеза о коефицијентима вишевалентних функција.
- Проблем инваријантног подпростора – да ли сваки ограничени оператор на комплексном Банаховом простору пресликава неки нетривијални затворен подпростор у самог себе?
- Кунг-Траубова хипотеза о оптималном реду мултипоинт итерације без меморије.[25]
- Лемерова хипотеза о Малеровој мери нециклотомских полинома.[26]
- Проблем средње вредности: дато је комплексни полином степена и комплексни број , да ли постоји критична тачка од таква да је ?
- Помпејуов проблем о топологији домена за које нека ненулта функција има интеграле који нестају над сваком конгруентном копијом.[27]
- Сендовљева хипотеза: ако комплексни полином степена најмање има све корене у затвореном јединичном диску, онда је сваки корен на растојању од неке критичне тачке.
- Витушкинова хипотеза о компактним подскуповима од са аналитичким капацитетом .
- Која је тачна вредност Ландауових константи, укључујући Блохову константу?
- Регуларност решења Ојлерових једначина.
- Конвергенција Флинт Хилс серије.
- Регуларност решења Власов-Максвелових једначина.
Комбинаторика
[уреди | уреди извор]- 1/3–2/3 хипотеза – да ли сваки коначни делимично уређен скуп који није тотално уређен садржи два елемента x и y таква да је вероватноћа да се x појави пре y у случајном линеарном проширењу између 1/3 и 2/3?[28]
- Дитертова хипотеза која се односи на максимум постигнут одређеном функцијом матрица са реалним, ненегативним уносима који задовољавају услов сумације.
- Проблеми у латинским квадратима – отворена питања у вези са латинским квадратима.
- Хипотеза о усамљеном тркачу – ако тркача са међусобно различитим брзинама трчи око стазе дужине један, да ли ће сваки тркач бити "усамљен" (тј. на удаљености од најмање од сваког другог тркача) у неком тренутку?[29]
- Савијање мапа – различити проблеми у савијању мапа и марака.
- Проблем "нема три у линији" – колико тачака се може поставити на мрежу тако да ниједне три од њих не леже на истој правој?
- Рудинова хипотеза о броју квадрата у коначним аритметичким прогресијама.[30]
- Хипотеза о сунцокрету – да ли се број скупова величине потребан за постојање сунцокрета од скупова може ограничити експоненцијалном функцијом у за свако фиксно ?
- Франклова хипотеза о унијом-затвореним скуповима – за сваку фамилију скупова затворених под унијом постоји елемент (из основног простора) који припада половини или више скупова.[31]
- Дати комбинаторну интерпретацију Кронекерових коефицијената.[32]
- Вредности Дедекиндових бројева за .[33]
- Вредности Ремзијевих бројева, посебно .
- Вредности Ван дер Верденових бројева.
- Проналажење функције за моделирање самоизбегавајућих шетњи од n-корака.[34]
Динамички системи
[уреди | уреди извор]
- Арнолд-Гивенталова хипотеза и Арнолдова хипотеза – повезивање симплектичке геометрије са Морзеовом теоријом.
- Бери-Таборова хипотеза у квантном хаосу.
- Проблем Стефана Банаха – да ли постоји ергодички систем са простим Лебеговим спектром?[35]
- Хипотеза Џорџа Дејвида Биркофа – ако је билијарски сто строго конвексан и интеграбилан, да ли је његова граница нужно елипса?[36]
- Колацова хипотеза (позната и као хипотеза ).
- Еденова хипотеза да је супремум локалних Љапуновљевих димензија на глобалном атрактору постигнут у стационарној тачки или нестабилној периодичној орбити уграђеној у атрактор.
- Хипотеза Александра Еременка: свака компонента скупа бекства целе трансценденталне функције је неограничена.
- Фатуова хипотеза да је квадратна фамилија пресликавања из комплексне равни у себе хиперболичка за отворен густ скуп параметара.
- Хипотеза Хилела Фурстенберга – да ли је свака инваријантна и ергодичка мера за акцију на кругу или Лебегова или атомска?
- Каплан-Јоркова хипотеза о димензији атрактора у терминима његових Љапуновљевих експонената.
- Хипотеза Григорија Маргулиса – класификација мера за дијагонализабилне акције у групама вишег ранга.
- Хилберт-Арнолдов проблем – да ли постоји униформна граница на граничним циклусима у генеричким коначно-параметарским фамилијама векторских поља на сфери?
- MLC хипотеза – да ли је Манделбротов скуп локално повезан?
- Многи проблеми у вези са спољашњим билијаром, на пример, показивање да спољашњи билијари у односу на скоро сваки конвексан полигон имају неограничене орбите.
- Хипотеза о квантној јединственој ергодичности о расподели својствених функција високе фреквенције Лапласијана на негативно закривљеној многострукости.[37]
- Проблем вишеструког мешања Владимира Абрамовича Рохлина – да ли су сви јако мешајући системи такође јако 3-мешајући?[38]
- Вајнштајнова хипотеза – да ли регуларан компактан нивоски скуп типа контакта Хамилтонове функције на симплектичкој многострукости носи барем једну периодичну орбиту Хамилтоновог тока?
- Да ли сваки позитиван цео број генерише жонглерску секвенцу која се завршава са 1?
- Љапуновљева функција: Други метод Љапунова за стабилност – За које класе ОДЈ, које описују динамичке системе, други метод Љапунова, формулисан у класичним и канонски генерализованим облицима, дефинише неопходне и довољне услове за (асимптотску) стабилност кретања?
- Да ли је сваки реверзибилни ћелијски аутомат у три или више димензија локално реверзибилан?[39]
Игре и слагалице
[уреди | уреди извор]Комбинаторне игре
[уреди | уреди извор]- Судоку:
- Варијанте икс-окса:
- С обзиром на ширину табле за икс-окс, која је најмања димензија таква да је X гарантовано да има победничку стратегију? (Види такође Хејлс-Џуетова теорема и nd игра)[41]
- Шах:
- Који је исход савршено одигране партије шаха? (Види такође предност првог потеза у шаху)
- Го:
- Која је савршена вредност Комија?
- Да ли су ним-секвенце свих коначних окталних игара на крају периодичне?
- Да ли је ним-секвенца Грандијеве игре на крају периодична?
Игре са несавршеним информацијама
[уреди | уреди извор]Геометрија
[уреди | уреди извор]Алгебарска геометрија
[уреди | уреди извор]- Хипотеза изобиља: ако је канонски сноп пројективног варијетета са Кавамата лог терминалним сингуларитетима неф, онда је он полу-обилан.
- Басова хипотеза о коначној генерацији одређених алгебарских К-група.
- Бас-Квиленова хипотеза која повезује векторске снопове над регуларним Нетериним прстеном и над полиномским прстеном .
- Делињова хипотеза: било која од бројних хипотеза названих по Пјеру Делињу.
- Диксмијеова хипотеза: сваки ендоморфизам Вејлове алгебре је аутоморфизам.
- Фребергова хипотеза о Хилбертовим функцијама скупа форми.
- Фуџитина хипотеза у вези са линијским снопом конструисаним од позитивног холоморфног линијског снопа на компактној комплексној многострукости и канонског линијског снопа од .
- Проблем општег слона: да ли општи слонови имају највише Ду Валове сингуларитете?
- Хартсхорнове хипотезе[42]
- У сферној или хиперболичкој геометрији, да ли полиедри са истим волуменом и Деновом инваријантом морају бити конгруентни сечењем?[43]
- Јакобијанова хипотеза: ако полиномско пресликавање над пољем карактеристике 0 има константну ненулту Јакобијеву детерминанту, онда има регуларну (тј. са полиномским компонентама) инверзну функцију.
- Манинова хипотеза о расподели рационалних тачака ограничене висине у одређеним подскуповима Фано варијетета.
- Маулик–Некрасов–Окунков–Пандарипанде хипотеза о еквиваленцији између Громов-Витенове теорије и Доналдсон-Томасове теорије.[44]
- Нагатина хипотеза о кривама, специфично минимални степен потребан да раванска алгебарска крива прође кроз скуп веома општих тачака са прописаним мултиплицитетима.
- Нагата-Биранова хипотеза да ако је глатка алгебарска површ и је обилан линијски сноп на степена , онда за довољно велико , Сешадријева константа задовољава .
- Накаијева хипотеза: ако комплексни алгебарски варијетет има прстен диференцијалних оператора генерисан својим садржаним деривацијама, онда мора бити гладак.
- Паршинова хипотеза: више алгебарске К-групе било ког глатког пројективног варијетета дефинисаног над коначним пољем морају нестати до на торзију.
- Хипотеза о секцији о цепању хомоморфизама група из фундаменталних група комплетних глатких кривих над коначно генерисаним пољима до Галоаове групе од .
- Стандардне хипотезе о алгебарским циклусима.
- Тејтова хипотеза о вези између алгебарских циклуса на алгебарским варијететима и Галоаовим репрезентацијама на еталним кохомолошким групама.
- Вирасоро хипотеза: одређена генераторна функција која кодира Громов-Витен инваријанте глатког пројективног варијетета је фиксирана дејством половине Вирасоро алгебре.
- Зарискијева хипотеза о мултиплицитету о тополошкој еквисингуларности и еквимултиплицитету варијетета у сингуларним тачкама.[45]
- Да ли су бесконачни низови флипова могући у димензијама већим од 3?
- Резолуција сингуларитета у карактеристици .
Покривање и паковање
[уреди | уреди извор]- Борсуков проблем о горњим и доњим границама за број подскупова мањег пречника потребних за покривање ограниченог n-димензионалног скупа.
- Проблем покривања Радоа: ако унија коначно много паралелних квадрата има јединичну површину, колико мала може бити највећа површина покривена дисјунктним подскупом квадрата?[46]
- Ердеш-Олерова хипотеза: када је троугаони број, паковање кругова у једнакостранични троугао захтева троугао исте величине као паковање кругова.[47]
- Проблем покривања диска о проналажењу најмањег реалног броја тако да се дискова радијуса могу распоредити тако да покрију јединични диск.
- Проблем додирујућих бројева за димензије различите од 1, 2, 3, 4, 8 и 24.[48]
- Рајнхартова хипотеза: глатки октагон има најнижу максималну густину паковања од свих централно-симетричних конвексних равних скупова.[49]
- Проблеми паковање сфера, укључујући густину најгушћег паковања у димензијама различитим од 1, 2, 3, 8 и 24, и његово асимптотско понашање за високе димензије.
- Паковање квадрата у квадрату: која је асимптотска стопа раста изгубљеног простора?[50]
- Уламова хипотеза о паковању о идентитету најгоре пакујућег конвексног тела.[51]
- Тамесов проблем за бројеве чворова веће од 14 (осим 24).[52]
Диференцијална геометрија
[уреди | уреди извор]- Сферни Бернштајнов проблем, генерализација Бернштајновог проблема.
- Каратеодоријева хипотеза: свака конвексна, затворена и два пута диференцијабилна површ у тродимензионалном Еуклидовом простору има најмање две умбиличке тачке.
- Картан-Хадамарова хипотеза: да ли се класична изопериметријска неједнакост за подскупове Еуклидовог простора може проширити на просторе непозитивне кривине, познате као Картан-Хадамарове многострукости?
- Чернова хипотеза (афина геометрија) да Ојлерова карактеристика компактне афине многострукости нестаје.
- Чернова хипотеза за хиперповрши у сферама, низ блиско повезаних хипотеза.
- Проблем затворене криве: наћи (експлицитне) неопходне и довољне услове који одређују када је, за дате две периодичне функције са истим периодом, интегрална крива затворена.[53]
- Хипотеза о површини испуњавања, да хемисфера има минималну површину међу површинама без пречица у Еуклидовом простору чија граница формира затворену криву дате дужине.[54]
- Хофове хипотезе које повезују кривину и Ојлерову карактеристику Риманових многострукости виших димензија.[55]
- Осерманова хипотеза: да је свака Осерманова многострукост или равна или локално изометрична симетричном простору ранга један.[56]
- Јауова хипотеза о првој својственој вредности да је прва својствена вредност за Лаплас-Белтрамијев оператор на уграђеној минималној хиперповрши од једнака .
Дискретна геометрија
[уреди | уреди извор]
- Хипотеза о великој-линији-великој-клики о постојању или много колинеарних тачака или много међусобно видљивих тачака у великим равним скуповима тачака.[57]
- Хедвигерова хипотеза (комбинаторна геометрија) о покривању n-димензионалних конвексних тела са највише 2n мањих копија.[58]
- Решавање проблема срећног краја за произвољно .[59]
- Побољшање доњих и горњих граница за Хајлбронов проблем троугла.
- Калаијева 3d хипотеза о најмањем могућем броју страна централно симетричних политопа.[60]
- Кобонов проблем троугла о троугловима у аранжманима линија.[61]
- Куснерова хипотеза: највише тачака може бити еквидистантно у просторима.[62]
- Макмуленов проблем о пројективном трансформисању скупова тачака у конвексан положај.[63]
- Проблем непрозирне шуме о проналажењу непрозирних скупова за различите равне облике.
- Колико јединичних удаљености може бити одређено скупом од n тачака у Еуклидској равни?[64]
- Проналажење подударних горњих и доњих граница за k-скупове и линије преполовљавања.[65]
- Паковање троножаца:[66] колико троножаца може имати своје врхове упаковане у дату коцку?
Еуклидска геометрија
[уреди | уреди извор]- Атијина хипотеза о конфигурацијама о инвертибилности одређене матрице -са- која зависи од тачака у .[67]
- Белманов проблем изгубљеног у шуми – наћи најкраћи пут који гарантовано стиже до границе датог облика, полазећи од непознате тачке облика са непознатом оријентацијом.[68]
- Боромејски прстенови — да ли постоје три неувезане просторне криве, од којих нису све три кружнице, које се не могу распоредити да формирају ову везу?[69]
- Конелијева хипотеза цветања: Да ли свака мрежа конвексног полиедра има цветање?[70]
- Данцеров проблем и Конвејев проблем мртве муве – да ли постоје Данцерови скупови ограничене густине или ограничене сепарације?[71]
- Дисекција у ортосхеме – да ли је могуће за симплексе сваке димензије?[72]
- Ерхартова хипотеза о волумену: конвексно тело у димензија које садржи једну тачку решетке у својој унутрашњости као свој центар масе не може имати волумен већи од
- Фалконерова хипотеза: скупови Хаусдорфове димензије веће од у морају имати скуп удаљености ненулте Лебегове мере.[73]
- Вредности Хермитових константи за димензије различите од 1–8 и 24.
- Који је најмањи могући број страна за холихедрон?
- Проблем уписаног квадрата, такође познат као Теплицова хипотеза и проблем квадратног клина – да ли свака Жорданова крива има уписани квадрат?[74]
- Какејина хипотеза – да ли -димензионални скупови који садрже јединични сегмент праве у сваком правцу нужно имају Хаусдорфову и Минковскијеву димензију једнаку ?[75]
- Келвинов проблем о партицијама простора минималне површине у ћелије једнаке запремине, и оптималност Вир-Феланове структуре као решења Келвиновог проблема.[76]
- Лебегов проблем универзалног покривања о минималној површини конвексног облика у равни који може покрити било који облик пречника један.[77]
- Малерова хипотеза о производу волумена централно симетричног конвексног тела и његовог поларног скупа.[78]
- Мозеров проблем црва – која је најмања површина облика који може покрити сваку криву јединичне дужине у равни?[79]
- Проблем покретне софе – која је највећа површина облика који се може маневрисати кроз ходник у облику слова L ширине један?[80]
- У паралелоедру:
- Да ли сваки сферни неконвексни полиедар који поплочава простор транслацијом може имати своје стране груписане у закрпе са истом комбинаторном структуром као паралелоедар?[81]
- Да ли свако поплочавање вишедимензионалног простора транслацијама конвексних политопских плочица има афину трансформацију која га води у Воронојев дијаграм?[82]
- Да ли сваки конвексни полиедар има Рупертово својство?[83][84]
- Шепардов проблем (познат и као Дирерова хипотеза) – да ли сваки конвексни полиедар има мрежу, или једноставно развијање ивица?[85][86]
- Да ли постоји неконвексни полиедар без самопресека са више од седам страна, од којих све деле ивицу једна са другом?
- Томсонов проблем – која је конфигурација минималне енергије међусобно одбојних честица на јединичној сфери?[87]
- Конвексни униформни 5-политопи – наћи и класификовати комплетан скуп ових облика.[88]
Теорија графова
[уреди | уреди извор]Алгебарска теорија графова
[уреди | уреди извор]- Бабаијев проблем: које су групе Бабаијеве инваријантне групе?
- Брауерова хипотеза о горњим границама за суме својствених вредности Лапласијана графова у терминима њиховог броја ивица.
Игре на графовима
[уреди | уреди извор]- Да ли постоји граф такав да је доминирајући број једнак вечном доминирајућем броју ∞ од и је мањи од броја покривача клика од ? [89]
- Грејемова хипотеза о поплочавању о броју поплочавања Декартових производа графова.[90]
- Мејнијелова хипотеза да је број полицајаца .[91]
- Претпоставимо да Алиса има победничку стратегију за игру бојења темена на графу са боја. Да ли има једну за боја?[92]
Бојење и означавање графова
[уреди | уреди извор]
- Хипотеза 1-факторизације да ако је непаран или паран и респективно, онда је -регуларни граф са темена 1-факторизабилан.
- Хипотеза савршене 1-факторизације да сваки комплетан граф на парном броју темена допушта савршену 1-факторизацију.
- Сереседина хипотеза о пречнику простора бојења дегенерисаних графова.[93]
- Проблем Земља-Месец: који је максимални хроматски број бипланарних графова?[94]
- Ердеш-Фабер-Ловасова хипотеза о бојењу унија клика.[95]
- Хипотеза грациозног дрвета да свако дрво допушта грациозно означавање.
- Росина хипотеза да су сви троугласти кактуси грациозни или скоро-грациозни.
- Ђарфаш-Самнерова хипотеза о χ-ограничености графова са забрањеним индукованим дрветом.[96]
- Хедвигерова хипотеза (теорија графова) која повезује бојење са минорима клика.[97]
- Хедвигер-Нелсонов проблем о хроматском броју графова јединичне удаљености.[98]
- Јегерова хипотеза Петерсеновог бојења: сваки кубни граф без мостова има циклус-континуално пресликавање на Петерсенов граф.[99]
- Хипотеза о бојењу листе: за сваки граф, хроматски индекс листе једнак је хроматском индексу.[100]
- Хипотеза о препуном графу да је граф са максималним степеном класе 2 ако и само ако има препун подграф који задовољава .
- Хипотеза о тоталном бојењу Бехзада и Визинга да је тотални хроматски број највише два плус максимални степен.[101]
Цртање и уграђивање графова
[уреди | уреди извор]- Албертсонова хипотеза: број пресека може се доње ограничити бројем пресека комплетног графа са истим хроматским бројем.[102]
- Конвејева хипотеза о треклу[103] да трекли не могу имати више ивица него темена.
- GNRS хипотеза о томе да ли фамилије графова затворене под минорима имају уграђивања са ограниченом дисторзијом.[104]
- Харбортова хипотеза: сваки планарни граф може се нацртати са целобројним дужинама ивица.[105]
- Негамијева хипотеза о уграђивању графова са планарним покривачима у пројективну раван.[106]
- Снажна Пападимитриу-Ратајчакова хипотеза: сваки полиедарски граф има конвексно похлепно уграђивање.[107]
- Туранов проблем циглане – Да ли постоји цртеж било ког комплетног бипартитног графа са мање пресека од броја датог Заранкијевичевом формулом?[108]
- Универзални скуп тачака субквадратне величине за планарне графове.[109]
Ограничење параметара графа
[уреди | уреди извор]- Конвејев проблем 99-графа: да ли постоји јако регуларан граф са параметрима (99,14,1,2)?[110]
- Проблем степен-пречник: дати два позитивна цела броја , који је највећи граф пречника такав да сва темена имају степен највише ?
- Јоргенсенова хипотеза да је сваки 6-теменски повезан граф без минора K6 апекс граф.[111]
- Да ли постоји Муров граф са обимом 5 и степеном 57?[112]
- Да ли постоји бесконачно много јако регуларних геодетских графова, или било којих јако регуларних геодетских графова који нису Мурови графови?[113]
Подграфови
[уреди | уреди извор]- Барнетова хипотеза: сваки кубни бипартитни 3-повезани планарни граф има Хамилтонов циклус.[114]
- Гилберт-Полакова хипотеза о Штајнеровом односу Еуклидске равни да је Штајнеров однос .
- Чваталова хипотеза о жилавости, да постоји број t такав да је сваки t-жилав граф Хамилтонов.[115]
- Хипотеза о двоструком покривачу циклуса: сваки граф без мостова има фамилију циклуса која сваку ивицу укључује двапут.[116]
- Ердеш-Ђарфашова хипотеза о циклусима са дужинама степена два у кубним графовима.[117]
- Ердеш-Хајналова хипотеза о великим кликама или независним скуповима у графовима са забрањеним индукованим подграфом.[118]
- Хипотеза о линеарној арборичности о декомпозицији графова на дисјунктне уније путева према њиховом максималном степену.[119]
- Ловасова хипотеза о Хамилтоновим путевима у симетричним графовима.[120]
- Оберволфахов проблем о томе који 2-регуларни графови имају својство да се комплетан граф на истом броју темена може декомпоновати на ивично-дисјунктне копије датог графа.[121]
- Која је највећа могућа ширина пута n-теменског кубног графа?[122]
- Хипотеза о реконструкцији и нова хипотеза о реконструкцији диграфа о томе да ли је граф јединствено одређен својим подграфовима са избрисаним теменима.[123][124]
- Проблем змије-у-кутији: која је најдужа могућа индуковани пут у -димензионалном хиперкоцкастом графу?
- Самнерова хипотеза: да ли сваки -теменски турнир садржи као подграф свако -теменско оријентисано дрво?[125]
- Шиманскијева хипотеза: свака пермутација на -димензионалном двоструко-усмереном хиперкоцкастом графу може се рутирати ивично-дисјунктним путањама.
- Тузина хипотеза: ако је максималан број дисјунктних троуглова , да ли се сви троуглови могу погодити скупом од највише ивица?[126]
- Визингова хипотеза о броју доминације Декартових производа графова.[127]
- Заранкијевичев проблем: колико ивица може бити у бипартитном графу на датом броју темена без комплетних бипартитних подграфова дате величине?
Репрезентација графова речима
[уреди | уреди извор]- Да ли постоје графови на n темена чија репрезентација захтева више од floor(n/2) копија сваког слова?[128][129][130][131]
- Карактерисати (не-)репрезентативне речју планарне графове.[128][129][130][131]
- Карактерисати графове репрезентативне речју у терминима (индукованих) забрањених подграфова.[128][129][130][131]
- Карактерисати репрезентативне речју скоро-триангулације које садрже комплетан граф K4 (таква карактеризација је позната за K4-слободне планарне графове[132]).
- Класификовати графове са репрезентационим бројем 3, то јест, графове који се могу репрезентовати коришћењем 3 копије сваког слова, али се не могу репрезентовати коришћењем 2 копије сваког слова.[133]
- Да ли је тачно да од свих бипартитних графова, крунски графови захтевају најдуже репрезентанте речи?[134]
- Да ли је линијски граф не-репрезентативног речју графа увек не-репрезентативан речју?[128][129][130][131]
- Који (тешки) проблеми на графовима се могу превести на речи које их репрезентују и решити на речима (ефикасно)?[128][129][130][131]
Остала теорија графова
[уреди | уреди извор]- Имплицитна хипотеза о графу о постојању имплицитних репрезентација за споро-растуће наследне фамилије графова.[135]
- Рајзерова хипотеза која повезује максималну величину спаривања и минималну величину трансверзале у хиперграфовима.
- Проблем другог суседства: да ли сваки оријентисани граф садржи теме за које постоји барем толико других темена на удаљености два колико и на удаљености један?[136]
- Сидоренкова хипотеза о густинама хомоморфизама графова у графонима.
- Татове хипотезе:
- сваки граф без мостова има ток нигде-нула 5.[137]
- сваки граф без Петерсеновог-минора и мостова има ток нигде-нула 4.[138]
- Вудалова хипотеза да је минималан број ивица у дисеку усмереног графа једнак максималном броју дисјунктних диспој.
Теорија модела и формални језици
[уреди | уреди извор]- Черлин-Цилберова хипотеза: Једноставна група чија је теорија првог реда стабилна у је једноставна алгебарска група над алгебарски затвореним пољем.
- Проблем генерализоване висине звезде: да ли се сви регуларни језици могу изразити коришћењем генерализованих регуларних израза са ограниченим дубинама угнежђивања Клинијевих звезда?
- За која поља бројева важи Хилбертов десети проблем?
- Куекерова хипотеза[139]
- Хипотеза о главном процепу, нпр. за непребројиве теорије првог реда, за АЕК, и за -засићене моделе пребројиве теорије.[140]
- Шелахова хипотеза о категоричности за : Ако је реченица категорична изнад Ханфовог броја, онда је категорична у свим кардиналима изнад Ханфовог броја.[140]
- Шелахова хипотеза о евентуалној категоричности: За сваки кардинал постоји кардинал такав да ако је АЕК K са LS(K) категорична у кардиналу изнад , онда је категорична у свим кардиналима изнад .[140][141]
- Хипотеза о стабилном пољу: свако бесконачно поље са стабилном теоријом првог реда је сепарабилно затворено.
- Хипотеза о стабилном гранању за једноставне теорије.[142]
- Тарскијев проблем експоненцијалне функције: да ли је теорија реалних бројева са експоненцијалном функцијом одлучива?
- Проблем универзалности за C-слободне графове: За које коначне скупове C графова класа C-слободних пребројивих графова има универзалног члана под јаким уграђивањима?[143]
- Проблем спектра универзалности: Да ли постоји теорија првог реда чији је спектар универзалности минималан?[144]
- Вотова хипотеза: број пребројивих модела првог реда комплетне теорије у пребројивом језику је или коначан, , или .
- Претпоставимо да је K класа модела пребројиве теорије првог реда која изоставља пребројиво много типова. Ако K има модел кардиналности да ли има модел кардиналности континуума?[145]
- Да ли Хенсонови графови имају својство коначног модела?
- Да ли коначно презентована хомогена структура за коначан релациони језик има коначно много редукта?
- Да ли постоји о-минимална теорија првог реда са транс-експоненцијалном (брзим растом) функцијом?
- Ако је класа атомских модела комплетне теорије првог реда категорична у , да ли је категорична у сваком кардиналу?[146][147]
- Да ли је свако бесконачно, минимално поље карактеристике нула алгебарски затворено? (Овде, "минимално" значи да је сваки дефинибилан подскуп структуре коначан или ко-коначан.)
- Да ли је Борелова монадна теорија реалног реда (БМТО) одлучива? Да ли је монадна теорија доброг уређења (МТВУ) конзистентно одлучива?[148]
- Да ли је теорија поља Лоранових серија над одлучива? поља полинома над ?
- Да ли постоји логика L која задовољава и Бетово својство и Δ-интерполацију, компактна је, али не задовољава својство интерполације?[149]
- Одредити структуру Кејслеровог реда.[150][151]
Теорија вероватноће
[уреди | уреди извор]Теорија бројева
[уреди | уреди извор]Опште
[уреди | уреди извор]
- Бејлинсонове хипотезе
- Брокаров проблем: да ли постоје целобројна решења за осим ?
- Бихијев проблем о довољно дугим низовима квадратних бројева са константном другом разликом.
- Кармајклова хипотеза о тотијент функцији: да ли све вредности Ојлерове фи функције имају мултиплицитет већи од ?
- Касас-Алверо хипотеза: ако полином степена дефинисан над пољем карактеристике има заједнички фактор са својим првим до -ог извода, да ли мора бити -ти степен линеарног полинома?
- Каталан-Диксонова хипотеза о аликвотним низовима: ниједан аликвотни низ није бесконачан али не-понављајући.
- Ердеш-Уламов проблем: да ли постоји густ скуп тачака у равни које су све на рационалним удаљеностима једна од друге?
- Хипотеза о пару експонената: за све , да ли је пар пар експонената?
- Гаусов проблем круга: колико далеко број целобројних тачака у кругу са центром у координатном почетку може бити од површине круга?
- Гримова хипотеза: сваки елемент скупа узастопних сложених бројева може се доделити различитом простом броју који га дели.
- Холова хипотеза: за било које , постоји нека константа таква да је или или .
- Лемеров проблем тотијента: ако дели , да ли мора бити прост?
- Леополдова хипотеза: p-адски аналог регулатора поља алгебарских бројева не нестаје.
- Магични квадрат од квадрата: да ли постоји магични квадрат 3x3 састављен од различитих савршених квадрата?
- Малеров 3/2 проблем да ниједан реалан број нема својство да су разломљени делови мањи од за све позитивне целе бројеве .
- n хипотеза: генерализација abc хипотезе на више од три цела броја.
- abc хипотеза: за било које , је тачно за само коначно много позитивних таквих да је .
- Спирова хипотеза: за било које , постоји нека константа таква да, за било коју елиптичку криву дефинисану над са минималним дискриминантом и кондуктором , имамо .
- Њуманова хипотеза: партициона функција задовољава било коју произвољну конгруенцију бесконачно често.
- Рамануџан-Петерсонова хипотеза: низ повезаних хипотеза које су генерализације оригиналне хипотезе.
- Сато-Тејтова хипотеза: такође низ повезаних хипотеза које су генерализације оригиналне хипотезе.
- Шолцова хипотеза: дужина најкраћег ланца сабирања који производи је највише плус дужина најкраћег ланца сабирања који производи .
- Сингмастерова хипотеза: да ли постоји коначна горња граница за мултиплицитете уноса већих од 1 у Паскаловом троуглу?[152]
- Војтина хипотеза о висинама тачака на алгебарским варијететима над пољима алгебарских бројева.
- Да ли постоји бесконачно много савршених бројева?
- Да ли постоје неки непарни савршени бројеви?
- Да ли постоје квазисавршени бројеви?
- Да ли постоје неки скоро савршени бројеви који нису степени двојке?
- Да ли постоји 65, 66 или 67 идонеалних бројева?
- Да ли постоје парови пријатељских бројева супротне парности?
- Да ли постоје парови заручених бројева исте парности?
- Да ли постоје парови узајамно простих пријатељских бројева?
- Да ли постоји бесконачно много пријатељских бројева?
- Да ли постоји бесконачно много заручених бројева?
- Да ли постоји бесконачно много Ђугиних бројева?
- Да ли сваки рационалан број са непарним имениоцем има непарну похлепну експанзију?
- Да ли постоје Ликрелови бројеви у бази 10?
- Да ли постоје непарни некототијенти?
- Да ли постоје непарни чудни бројеви?
- Да ли постоје (2, 5)-савршени бројеви?
- Да ли постоје Таксикеб(5, 2, n) за n > 1?
- Да ли постоји покривајући систем са непарним различитим модулима?[153]
- Да ли је нормалан број (тј. да ли је свака цифра 0–9 једнако честа)?[154]
- Да ли су сви ирационални алгебарски бројеви нормални?
- Да ли је 10 усамљени број?
Алгебарска теорија бројева
[уреди | уреди извор]- Проблем класног броја: да ли постоји бесконачно много реалних квадратних поља бројева са јединственом факторизацијом?
- Фонтен-Мазурова хипотеза: заправо бројне хипотезе, све предложене од стране Жан-Марка Фонтена и Берија Мазура.
- Ган-Грос-Прасад хипотеза: проблем ограничења репрезентације у теорији репрезентације реалних или p-адских Лијевих група.
- Гринбергове хипотезе
- Хермитов проблем: да ли је могуће, за сваки природан број , доделити низ природних бројева сваком реалном броју тако да је низ за на крају периодичан ако и само ако је алгебарски степена ?
- Хилбертов једанаести проблем: класификовати квадратне форме над пољима алгебарских бројева.
- Хилбертов девети проблем: наћи најопштији закон реципроцитета за нормне остатке -тог реда у општем пољу алгебарских бројева, где је степен простог броја.
- Хилбертов дванаести проблем: проширити Кронекер-Веберову теорему о Абеловим проширењима на било које базно поље бројева.
- Кумер-Вандиверова хипотеза: прости бројеви не деле класни број максималног реалног потпоља -тог циклотомског поља.
- Ланг и Тротерова хипотеза о суперсингуларним простим бројевима да је број суперсингуларних простих бројева мањи од константе унутар константног умношка .
- Селбергова 1/4 хипотеза: својствене вредности Лапласовог оператора на Масовим таласним формама конгруентних подгрупа су најмање .
- Старкове хипотезе (укључујући Брумер-Старкову хипотезу)
- Карактерисати сва поља алгебарских бројева која имају неку степенску базу.
Адитивна теорија бројева
[уреди | уреди извор]- Ердешова хипотеза о аритметичким прогресијама да ако збир реципрочних вредности чланова скупа позитивних целих бројева дивергира, онда скуп садржи произвољно дуге аритметичке прогресије.
- Ердеш-Туранова хипотеза о адитивним базама: ако је адитивна база реда , онда број начина на које се позитивни цели бројеви могу изразити као збир два броја у мора тежити бесконачности како тежи бесконачности.
- Гилбретова хипотеза о узастопним применама неозначеног оператора коначне разлике унапред на низ простих бројева.
- Голдбахова хипотеза: сваки паран природан број већи од је збир два проста броја.
- Ландер, Паркин и Селфриџова хипотеза: ако је збир -тих степена позитивних целих бројева једнак другом збиру -тих степена позитивних целих бројева, онда је .
- Лемоанова хипотеза: сви непарни цели бројеви већи од могу се представити као збир непарног простог броја и парног полупростог броја.
- Минимални проблем преклапања процене минималног могућег максималног броја појављивања броја у разлици по члановима два једнако велика скупа који партиционишу скуп .
- Полокове хипотезе
- Да ли се сваки ненегативан цео број појављује у Рекамановој секвенци?
- Сколемов проблем: да ли алгоритам може одредити да ли константно-рекурзивна секвенца садржи нулу?
- Вредности g(k) и G(k) у Воринговом проблему.
- Да ли Уламови бројеви имају позитивну густину?
- Одредити стопу раста rk(N) (види Семередијева теорема).
Аналитичка теорија бројева
[уреди | уреди извор]- Велика Риманова хипотеза: да ли нетривијалне нуле свих аутоморфних Л-функција леже на критичној линији са реалним ?
- Генерализована Риманова хипотеза: да ли нетривијалне нуле свих Дирихлеових Л-функција леже на критичној линији са реалним ?
- Риманова хипотеза: да ли нетривијалне нуле Риманове зета-функције леже на критичној линији са реалним ?
- Генерализована Риманова хипотеза: да ли нетривијалне нуле свих Дирихлеових Л-функција леже на критичној линији са реалним ?
- Харди-Литлвудове хипотезе о зета-функцији
- Китинг-Снејтова хипотеза о асимптотикама интеграла који укључује Риманову зета-функцију.[155]
- Хилберт-Полина хипотеза: нетривијалне нуле Риманове зета-функције одговарају својственим вредностима самоадјунгованог оператора.
- Линделефова хипотеза да за све , .
- Хипотеза о густини за нуле Риманове зета-функције.
- Монтгомеријева хипотеза о парној корелацији: нормализована парна корелациона функција између парова нула Риманове зета-функције је иста као парна корелациона функција случајних Хермитских матрица.
- Пилцов проблем делилаца о ограничавању .
- Дирихлеов проблем делилаца: специфичан случај Пилцовог проблема делилаца за .
- Да ли постоје Сигелове нуле?
- Наћи вредност Де Бројн-Њуманове константе.
Рачунарска теорија бројева
[уреди | уреди извор]- Да ли се факторизација целих бројева може урадити у полиномијалном времену?
Диофантска апроксимација и теорија трансцендентних бројева
[уреди | уреди извор]
- Литлвудова хипотеза: за било која два реална броја , , где је удаљеност од до најближег целог броја.
- Шануелова хипотеза о трансцендентном степену одређених проширења поља рационалних бројева.[156] Конкретно: Да ли су и алгебарски независни? Које нетривијалне комбинације трансцендентних бројева (као што су ) су саме по себи трансцендентне?[157][158]
- Хипотеза четири експоненцијала: трансценденција барем једног од четири експоненцијала комбинација ирационалних бројева.[156]
- Да ли су Ојлерова константа и Каталанова константа ирационалне? Да ли су трансцендентне? Да ли је Аперијева константа трансцендентна?[159][160]
- Који трансцендентни бројеви су (експоненцијални) периоди?[161]
- Колико добро се не-квадратни ирационални бројеви могу апроксимирати? Која је мера ирационалности специфичних (сумњивих) трансцендентних бројева као што су и ?[160]
- Који ирационални бројеви имају чланове простог верижног разломка чија геометријска средина конвергира ка Хинчиновој константи?[162]
Диофантске једначине
[уреди | уреди извор]- Билова хипотеза: за сва интегрална решења где су , сва три броја морају делити неки прост фактор.
- Проблем конгруентног броја (королар Бирчове и Свинертон-Дајерове хипотезе, према Танеловој теореми): одредити тачно који су рационални бројеви конгруентни бројеви.
- Ердеш-Мозеров проблем: да ли је једино решење Ердеш-Мозерове једначине?
- Ердеш-Штраусова хипотеза: за свако , постоје позитивни цели бројеви такви да је .
- Ферма-Каталанова хипотеза: постоји коначно много различитих решења једначине са као позитивним узајамно простим целим бројевима и <математика>м, н, к</математика> као позитивним целим бројевима који задовољавају .
- Гурмагтигова хипотеза о решењима где су и .
- Хипотеза јединствености за Марковљеве бројеве[163] да је сваки Марковљев број највећи број у тачно једном нормализованом решењу Марковљеве Диофантске једначине.
- Пилаијева хипотеза: за било које , једначина има коначно много решења када нису оба .
- Који се цели бројеви могу написати као збир три савршена куба?[164]
- Да ли се сваки цео број може написати као збир четири савршена куба?
Прости бројеви
[уреди | уреди извор]
- Аго-Ђугина хипотеза о Бернулијевим бројевима да је прост ако и само ако је .
- Агравалова хипотеза да за дате узајамно просте позитивне целе бројеве и , ако је , онда је или прост или .
- Артинова хипотеза о примитивним коренима да ако цео број није ни савршен квадрат ни , онда је примитивни корен по модулу бесконачно много простих бројева .
- Брокарова хипотеза: увек постоје најмање проста броја између узастопних квадрата простих бројева, осим између и .
- Буњаковскијева хипотеза: ако полином са целобројним коефицијентима има позитиван водећи коефицијент, нередуктибилан је над целим бројевима и нема заједничких фактора за све где је позитиван цео број, тада је прост број бесконачно много пута.
- Каталанова хипотеза о Мерсеновим бројевима: неки Каталан-Мерсенов број је сложен, те су стога сви Каталан-Мерсенови бројеви сложени након одређене тачке.
- Диксонова хипотеза: за коначан скуп линеарних форми где је свако , постоји бесконачно много за које су све форме просте, осим ако постоји неки конгруентни услов који то спречава.
- Дубнерова хипотеза: сваки паран број већи од је збир два проста броја који обојица имају близанца.
- Елиот-Халберстамова хипотеза о расподели простих бројева у аритметичким низовима.
- Ердеш-Молин-Волшова хипотеза: не постоје три узастопна моћна броја.
- Фајт-Томпсонова хипотеза: за све различите просте бројеве и , не дели .
- Форчунова хипотеза да ниједан срећни број није сложен.
- Проблем Гаусовог шанца: да ли је могуће пронаћи бесконачан низ различитих Гаусових простих бројева тако да је разлика између узастопних бројева у низу ограничена?
- Гилисова хипотеза о расподели простих делитеља Мерсенових бројева.
- Ландауови проблеми
- Голдбахова хипотеза: сви парни природни бројеви већи од су збир два проста броја.
- Лежандрова хипотеза: за сваки позитиван цео број , постоји прост број између и .
- Хипотеза о простим близанцима: постоји бесконачно много простих близанаца.
- Да ли постоји бесконачно много простих бројева облика ?
- Проблеми повезани са Линиковом теоремом.
- Нова хипотеза о Мерсеновим бројевима: за било који непаран природан број , ако су било која два од три услова или , је прост, и је прост тачна, онда је и трећи услов тачан.
- Полињакова хипотеза: за све позитивне парне бројеве , постоји бесконачно много размака између простих бројева величине .
- Шинцелова хипотеза H: за сваку коначну колекцију неконстантних иредуцибилних полинома над целим бројевима са позитивним водећим коефицијентима, или постоји бесконачно много позитивних целих бројева за које су сви прости, или постоји неки фиксни делитељ који, за све , дели неки .
- Селфриџова хипотеза: да ли је 78.557 најмањи Сјерпињскијев број?
- Да ли конверзација Волстенхолмове теореме важи за све природне бројеве?
- Да ли су сви Еуклидови бројеви без квадрата?
- Да ли су сви Фермаови бројеви без квадрата?
- Да ли су сви Мерсенови бројеви са простим индексом без квадрата?
- Да ли постоје било који сложени c који задовољавају 2c − 1 ≡ 1 (mod c2)?
- Да ли постоје Вол-Сан-Сан прости бројеви?
- Да ли постоје Виферихови прости бројеви у бази 47?
- Да ли постоји бесконачно много уравнотежених простих бројева?
- Да ли постоји бесконачно много Карол простих бројева?
- Да ли постоји бесконачно много кластер простих бројева?
- Да ли постоји бесконачно много простих рођака?
- Да ли постоји бесконачно много Каленових простих бројева?
- Да ли постоји бесконачно много Еуклидових простих бројева?
- Да ли постоји бесконачно много Фибоначијевих простих бројева?
- Да ли постоји бесконачно много Кумерових простих бројева?
- Да ли постоји бесконачно много Кинеа простих бројева?
- Да ли постоји бесконачно много Лукасових простих бројева?
- Да ли постоји бесконачно много Мерсенових простих бројева (Ленстра-Померанс-Вагстафова хипотеза); еквивалентно, бесконачно много парних савршених бројева?
- Да ли постоји бесконачно много Њуман-Шенкс-Вилијамсових простих бројева?
- Да ли постоји бесконачно много палиндромских простих бројева у свакој бази?
- Да ли постоји бесконачно много Пелових простих бројева?
- Да ли постоји бесконачно много Пјерпонтових простих бројева?
- Да ли постоји бесконачно много простих четворки?
- Да ли постоји бесконачно много простих тројки?
- Зигелова хипотеза: да ли постоји бесконачно много регуларних простих бројева, и ако је тако, да ли је њихова природна густина као подскуп свих простих бројева ?
- Да ли постоји бесконачно много секси простих бројева?
- Да ли постоји бесконачно много сигурних и Софи Жермен простих бројева?
- Да ли постоји бесконачно много Вагстафових простих бројева?
- Да ли постоји бесконачно много Виферихових простих бројева?
- Да ли постоји бесконачно много Вилсонових простих бројева?
- Да ли постоји бесконачно много Волстенхолмових простих бројева?
- Да ли постоји бесконачно много Вудалових простих бројева?
- Да ли прост број p може задовољити и истовремено?[165]
- Да ли се сваки прост број појављује у Еуклид-Мулиновом низу?
- Који је најмањи Скјузов број?
- За било који дати цео број a > 0, да ли постоји бесконачно много Лукас-Виферихових простих бројева повезаних са паром (a, −1)? (Посебно, када је a = 1, то су Фибоначи-Виферихови прости бројеви, а када је a = 2, то су Пел-Виферихови прости бројеви)
- За било који дати цео број a > 0, да ли постоји бесконачно много простих бројева p таквих да је ap − 1 ≡ 1 (mod p2)?[166]
- За било који дати цео број b који није савршен степен и није облика −4k4 за цео број k, да ли постоји бесконачно много репјунит простих бројева у бази b?
- За било које дате целе бројеве , са gcd(k, c) = 1 и gcd(b, c) = 1, да ли постоји бесконачно много простих бројева облика са целим бројем n ≥ 1?
- Да ли је сваки Фермаов број сложен за ?
- Да ли је 509.203 најмањи Ризелов број?
Теорија скупова
[уреди | уреди извор]Напомена: Ове хипотезе се односе на моделе Цермело-Френкелове теорије скупова са аксиомом избора, и можда се не могу изразити у моделима других теорија скупова као што су различите конструктивне теорије скупова или теорије скупова без фундирања.
- (Вудин) Да ли генерализована хипотеза континуума испод јако компактног кардинала имплицира генерализовану хипотезу континуума свуда?
- Да ли генерализована хипотеза континуума повлачи за собом <math>{\diamondsuit(E^{\lambda^+}_{\operatorname{cf}(\lambda)}})</math> за сваки сингуларни кардинал ?
- Да ли генерализована хипотеза континуума имплицира постојање ℵ2-Суслиновог дрвета?
- Ако је ℵω јак лимитни кардинал, да ли је (видети Хипотеза о сингуларним кардиналима)? Најбољу границу, ℵω4, добио је Шелах користећи своју PCF теорију.
- Проблем проналажења коначног језгро модела, оног који садржи све велике кардинале.
- Вудинова Ω-хипотеза: ако постоји права класа Вудинових кардинала, тада Ω-логика задовољава аналог Геделове теореме о потпуности.
- Да ли конзистентност постојања јако компактног кардинала имплицира конзистентно постојање суперкомпактног кардинала?
- Да ли постоји Јонсонова алгебра на ℵω?
- Да ли је OCA (аксиом отвореног бојења) конзистентан са ?
- Рајнхартови кардинали: Без претпоставке аксиома избора, може ли постојати нетривијално елементарно утапање V→V?
Топологија
[уреди | уреди извор]
- Баум-Конова хипотеза: мапа склапања је изоморфизам.
- Бержова хипотеза да су једини чворови у 3-сфери који допуштају просторне сочивасте хирургије Бержови чворови.
- Бинг-Борсукова хипотеза: сваки -димензионални хомогени апсолутни суседски ретракт је тополошка многострукост.
- Борелова хипотеза: асферичне затворене многострукости су одређене до хомеоморфизма својом фундаменталном групом.
- Халперинова хипотеза о рационалним Серовим спектралним секвенцама одређених фибрација.
- Хилберт-Смитова хипотеза: ако локално компактана тополошка група има непрекидну, верно деловање групе на тополошкој многострукости, онда група мора бити Лијева група.
- Мазурове хипотезе[167]
- Новиковљева хипотеза о хомотопској инваријантности одређених полинома у Понтрјагиновим класама многострукости, које произилазе из фундаменталне групе.
- Квадрисеканте дивљих чворова: претпоставља се да дивљи чворови увек имају бесконачно много квадрисеканти.[168]
- Хипотеза телескопа: последња од Равенелових хипотеза у стабилној хомотопској теорији која треба да буде решена.Објављен је деманти, са препринтом доступним на arXiv.[169]</ref>
- Проблем одвезивања чвора: да ли се тривијални чворови могу препознати у полиномијалном времену?
- Хипотеза о запремини која повезује квантне инваријанте чворова са хиперболичком геометријом њихових комплемената чворова.
- Вајтхедова хипотеза: сваки повезани поткомплекс дводимензионалног асферичног CW-комплекса је асферичан.
- Земанова хипотеза: ако је дат коначан контрактибилан дводимензионални CW-комплекс , да ли је простор колапсибилан?
- Хипотеза о блиској Лагранжовој подмногострукости: доказати или пронаћи контрапример тврдњи: Свака затворена тачна Лагранжова подмногострукост котангентног снопа затворене многострукости је Хамилтоновски изотопска нултој секцији.[170]
Проблеми решени од 1995. године
[уреди | уреди извор]
Алгебра
[уреди | уреди извор]- Мазурова хипотеза Б (Веселин Димитров, Зијанг Гао и Филип Хабегер, 2020)[171]
- Суитина хипотеза (Ћиан Гуан и Сјангју Џоу, 2015) [172]
- Торзиона хипотеза (Лоик Мерел, 1996)[173]
- Карлиц-Ван хипотеза (Хендрик Ленстра, 1995)[174]
- Серова хипотеза о ненегативности (Офер Габер, 1995)
Анализа
[уреди | уреди извор]- Кадисон-Сингеров проблем (Адам Маркус, Данијел Спилман и Никил Сривастава, 2013)[175][176] (и Фајхтингерова хипотеза, Андерсонове хипотезе о поплочавању, Виверова диспаритетна теоријска и хипотезе, Бурген-Цафриријева хипотеза и -хипотеза)
- Алфорсова хипотеза о мери (Ијан Агол, 2004)[177]
- Хипотеза о градијенту (Кшиштоф Курдика, Тадеуш Мостовски, Адам Парусински, 1999)[178]
Комбинаторика
[уреди | уреди извор]- Ердешова хипотеза о збировима скупова (Жоел Мореира, Флоријан Рихтер, Доналд Робертсон, 2018)[179]
- Мекмуленова г-хипотеза о могућим бројевима страна различитих димензија у симплицијалној сфери (такође Гринбаумова хипотеза, неколико хипотеза Кинела) (Карим Адипрасито, 2018)[180][181]
- Хиршова хипотеза (Франсиско Сантос Леал, 2010)[182][183]
- Геселова хипотеза о путањама на решетки (Мануел Кауерс, Кристоф Кучан и Дорон Цајлбергер, 2009)[184]
- Стенли-Вилфова хипотеза (Габор Тардош и Адам Маркус, 2004)[185] (и такође Алон-Фридгут хипотеза)
- Кемницова хипотеза (Кристијан Рајер, 2003, Карлос ди Фиоре, 2003)[186]
- Камерон-Ердешова хипотеза (Бен Грин, 2003, Александар Сапоженко, 2003)[187][188]
Динамички системи
[уреди | уреди извор]- Цимерова хипотеза (Арон Браун, Дејвид Фишер и Себастијан Уртадо-Салазар, 2017)[189]
- Пенлевеова хипотеза (Ђинсин Сјуе, 2014)[190][191]
Теорија игара
[уреди | уреди извор]- Постојање незавршне игре мољакање комшије (Брејден Касела, 2024)[192]
- Проблем анђела (Разни независни докази, 2006)[193][194][195][196]
Геометрија
[уреди | уреди извор]21. век
[уреди | уреди извор]- Ајнштајнов проблем (Дејвид Смит, Џозеф Семјуел Мајерс, Крејг С. Каплан, Хаим Гудман-Штраус, 2024)[197]
- Хипотеза о максималном рангу (Ерик Ларсон, 2018)[198]
- Вејбелова хипотеза (Мориц Керц, Флоријан Штрунк и Георг Таме, 2018)[199]
- Јауова хипотеза (Антоан Сонг, 2018)[200][201]
- Поплочавање петоуглом (Микаел Рао, 2017)[202]
- Вилморова хипотеза (Фернандо Кода Маркес и Андре Невес, 2012)[203]
- Ердешов проблем различитих растојања (Лари Гат, Нетс Хок Кац, 2011)[204]
- Хипотеза о хетерогеном поплочавању (квадрирање равни) (Фредерик В. Хенле и Џејмс М. Хенле, 2008)[205]
- Хипотеза о питомости (Ијан Агол, 2004)[177]
- Теорема о крајњој ламинацији (Џефри Ф. Брок, Ричард Д. Канари, Јаир Н. Мински, 2004)[206]
- Проблем столарског лењира (Роберт Конели, Ерик Демен, Гинтер Роте, 2003)[207]
- Ламбда г хипотеза (Карел Фабер и Рахул Пандхарипанде, 2003)[208]
- Нагатина хипотеза (Иван Шестаков, Уалбаи Умирбаев, 2003)[209]
- Хипотеза о двоструком мехуру (Мајкл Хачингс, Френк Морган, Мануел Ритор, Антонио Рос, 2002)[210]
20. век
[уреди | уреди извор]- Теорема саћа (Томас Калистер Хејлс, 1999)[211]
- Лангеова хипотеза (Монсерат Теишидор и Бигас и Барбара Русо, 1999)[212]
- Богомоловљева хипотеза (Емануел Улмо, 1998, Шоу-Ву Џанг, 1998)[213][214]
- Кеплерова хипотеза (Семјуел Фергусон, Томас Калистер Хејлс, 1998)[215]
- Додекаедарска хипотеза (Томас Калистер Хејлс, Шон Меклохлин, 1998)[216]
Теорија графова
[уреди | уреди извор]- Кан-Калаи хипотеза (Џињоунг Парк и Хуи Туан Фам, 2022)[217]
- Бланкеншип-Опоровски хипотеза о дебљини књиге подела (Вида Дујмовић, Дејвид Епстајн, Роберт Хикингботам, Пет Морин и Дејвид Вуд, 2021)[218]
- Рингелова хипотеза да се комплетан граф може разложити на копија било ког дрвета са грана (Ричард Монтгомери, Бени Судаков, Алексеј Покровски, 2020)[219][220]
- Деманти Хедетнијемијеве хипотезе о хроматском броју тензорских производа графова (Јарослав Шитов, 2019)[221]
- Келманс-Симорова хипотеза (Давеи Хе, Јан Ванг и Сингсинг Ју, 2020)[222][223][224][225]
- Голдберг-Симорова хипотеза (Гуантао Чен, Гуангминг Ђинг и Венан Цанг, 2019)[226]
- Бабаијев проблем (Алиреза Абдолахи, Мајсам Залаги, 2015)[227]
- Алспахова хипотеза (Дарин Брајант, Данијел Хорсли, Вилијам Петерсон, 2014)
- Алон-Сакс-Симорова хипотеза (Хао Хуанг, Бени Судаков, 2012)
- Рид-Хогарова хипотеза (Џун Хух, 2009)[228]
- Шајнерманова хипотеза (Жереми Шалопен и Данијел Гонсалвес, 2009)[229]
- Ердеш-Менгерова хипотеза (Рон Ахарони, Ели Бергер 2007)[230]
- Хипотеза о бојењу путева (Аврахам Трахтман, 2007)[231]
- Робертсон-Симорова теорема (Нил Робертсон, Пол Симор, 2004)[232]
- Јака хипотеза о савршеном графу (Марија Чудновски, Нил Робертсон, Пол Симор и Робин Томас, 2002)[233]
- Тоидина хипотеза (Михаил Музичук, Михаил Клин и Рајнхард Пешел, 2001)[234]
- Хараријева хипотеза о интегралном збирном броју комплетних графова (Џибо Чен, 1996)[235]
Теорија група
[уреди | уреди извор]- Хана Нојманова хипотеза (Џоел Фридман, 2011, Игор Минејев, 2011)[236][237]
- Теорема о густини (Хосеин Намази, Хуан Соуто, 2010)[238]
- Потпуна класификација коначних простих група (Коичиро Харада, Роналд Соломон, 2008)
Теорија бројева
[уреди | уреди извор]21. век
[уреди | уреди извор]- Андре-Ортова хипотеза (Џонатан Пила, Анант Шанкар, Јакоб Цимерман, 2021)[239]
- Дафин-Шеферова теорема (Димитрис Кукулопулос, Џејмс Мејнард, 2019)
- Главна хипотеза у Виноградовљевој теореми о средњој вредности (Жан Бурген, Чипријан Деметра, Лари Гат, 2015)[240]
- Слаба Голдбахова хипотеза (Харалд Хелфгот, 2013)[241][242][243]
- Постојање ограничених размака између произвољно великих простих бројева (Јитанг Џанг, Polymath8, Џејмс Мејнард, 2013)[244][245][246]
- Проблем Сидоновог скупа (Хавијер Сиљеруело, Имре З. Ружа и Карлос Винуеса, 2010)[247]
- Серова модуларна хипотеза (Чандрашекхар Кхаре и Жан-Пјер Винтенбергер, 2008)[248][249][250]
- Грин-Таова теорема (Бен Грин и Теренс Тао, 2004)[251]
- Каталанова хипотеза (Преда Михаилеску, 2002)[252]
- Ердеш-Грејемов проблем (Ернест С. Крут III, 2000)[253]
20. век
[уреди | уреди извор]- Лафоргова теорема (Лоран Лафорг, 1998)[254]
- Последња Фермаова теорема (Ендру Вајлс и Ричард Тејлор, 1995)[255][256]
Ремзијева теорија
[уреди | уреди извор]- Бур-Ердешова хипотеза (Чонгбум Ли, 2017)[257]
- Проблем Булових Питагориних тројки (Маријн Хеуле, Оливер Кулман, Виктор В. Марек, 2016)[258][259]
Теоријска рачунарска наука
[уреди | уреди извор]- Хипотеза о осетљивости за Булове функције (Хао Хуанг, 2019)[260]
Топологија
[уреди | уреди извор]- Одлучивање да ли је Конвејев чвор slice чвор (Лиса Пичирило, 2020)[261][262]
- Виртуелна Хакенова хипотеза (Ијан Агол, Данијел Гроувс, Џејсон Менинг, 2012)[263] (и радом Данијела Вајса такође и виртуално фибрирана хипотеза)
- Хсианг-Лосонова хипотеза (Симон Брендле, 2012)[264]
- Еренпрајсова хипотеза (Џереми Кан, Владимир Марковић, 2011)[265]
- Атијаова хипотеза за групе са коначним подгрупама неограниченог реда (Остин, 2009)[266]
- Хипотеза о кобордизму (Јакоб Лури, 2008)[267]
- Хипотеза о сферном просторном облику (Григориј Перелман, 2006)
- Поенкареова хипотеза (Григориј Перелман, 2002)[268]
- Геометризациона хипотеза, (Григориј Перелман,[268] серија препринта 2002–2003)[269]
- Никиелова хипотеза (Мери Елен Рудин, 1999)[270]
- Деманти Ганеине хипотезе (Ивасе, 1997)[271]
Некатегоризовано
[уреди | уреди извор]2010-е
[уреди | уреди извор]- Ердешов проблем диспаритета (Теренс Тао, 2015)[272]
- Умбрална месечина хипотеза (Џон Ф. Р. Данкан, Мајкл Џ. Грифин, Кен Оно, 2015)[273]
- Андерсонова хипотеза о коначном броју класа дифеоморфизма колекције 4-многострукости које задовољавају одређена својства (Џеф Чигер, Арон Набер, 2014)[274]
- Гаусова корелациона неједнакост (Томас Ројен, 2014)[275]
- Бекова хипотеза о диспаритетима система скупова конструисаних од три пермутације (Аланта Њуман, Александар Николов, 2011)[276]
- Блох-Като хипотеза (Владимир Војеводски, 2011)[277] (и Квилен-Лихтенбаумова хипотеза и радом Томаса Гајсера и Марка Левина (2001) такође и Беилинсон-Лихтенбаумова хипотеза[278][279][280])
2000-е
[уреди | уреди извор]- Кауфман-Хараријева хипотеза (Томас Матман, Пабло Солис, 2009)[281]
- Хипотеза о површинској подгрупи (Џереми Кан, Владимир Марковић, 2009)[282]
- Нормална скаларна кривинска хипотеза и Бетхер-Венцелова хипотеза (Џићин Лу, 2007)[283]
- Ниренберг-Тревесова хипотеза (Нилс Денкер, 2005)[284][285]
- Лаксова хипотеза (Адријан Луис, Пабло Парило, Мотакури Рамана, 2005)[286]
- Ленглендс-Шелстадова основна лема (Нго Бао Чау и Жерар Ломон, 2004)[287]
- Милонова хипотеза (Владимир Војеводски, 2003)[288]
- Кирилова хипотеза (Ехуд Барух, 2003)[289]
- Кушниренкова хипотеза (Бертран Хас, 2002)[290]
- n! хипотеза (Марк Хајман, 2001)[291] (и такође хипотеза о позитивности Макдоналдових полинома)
- Катонова хипотеза (Паскал Оше, Стив Хофман, Мајкл Лејси, Алан Мекинтош и Филип Чамичијан, 2001)[292]
- Делињова хипотеза о 1-мотивима (Лука Барбијери-Виале, Андреас Розеншон, Морихико Саито, 2001)[293]
- Теорема о модуларности (Кристоф Број, Брајан Конрад, Фред Дајмонд и Ричард Тејлор, 2001)[294]
- Ердеш-Стјуартова хипотеза (Флоријан Лука, 2001)[295]
- Бери-Робинсов проблем (Мајкл Атија, 2000)[296]
Види још
[уреди | уреди извор]- Списак хипотеза
- Списак нерешених проблема у статистици
- Списак нерешених проблема у рачунарству
- Списак нерешених проблема у физици
- Списак нерешених проблема
- Open Problems in Mathematics
- The Great Mathematical Problems
- Шкотска књига
Белешке
[уреди | уреди извор]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Thiele, Rüdiger (2005), „On Hilbert and his twenty-four problems”, Ур.: Van Brummelen, Glen, Mathematics and the historian's craft. The Kenneth O. May Lectures, CMS Books in Mathematics/Ouvrages de Mathématiques de la SMC, 21, стр. 243—295, ISBN 978-0-387-25284-1
- ^ Guy, Richard (1994), Unsolved Problems in Number Theory (2nd изд.), Springer, стр. vii, ISBN 978-1-4899-3585-4, Архивирано из оригинала 2019-03-23. г., Приступљено 2016-09-22.
- ^ Shimura, G. (1989). „Yutaka Taniyama and his time”. Bulletin of the London Mathematical Society. 21 (2): 186—196. doi:10.1112/blms/21.2.186.
- ^ Friedl, Stefan (2014). „Thurston's vision and the virtual fibering theorem for 3-manifolds”. Jahresbericht der Deutschen Mathematiker-Vereinigung. 116 (4): 223—241. MR 3280572. S2CID 56322745. doi:10.1365/s13291-014-0102-x.
- ^ Thurston, William P. (1982). „Three-dimensional manifolds, Kleinian groups and hyperbolic geometry”. Bulletin of the American Mathematical Society. New Series. 6 (3): 357—381. MR 648524. doi:10.1090/S0273-0979-1982-15003-0.
- ^ а б „Millennium Problems”. claymath.org. Архивирано из оригинала 2017-06-06. г. Приступљено 2015-01-20.
- ^ „Fields Medal awarded to Artur Avila”. Centre national de la recherche scientifique. 2014-08-13. Архивирано из оригинала 2018-07-10. г. Приступљено 2018-07-07.
- ^ Bellos, Alex (2014-08-13). „Fields Medals 2014: the maths of Avila, Bhargava, Hairer and Mirzakhani explained”. The Guardian. Архивирано из оригинала 2016-10-21. г. Приступљено 2018-07-07.
- ^ Abe, Jair Minoro; Tanaka, Shotaro (2001). Unsolved Problems on Mathematics for the 21st Century. IOS Press. ISBN 978-90-5199-490-2.
- ^ „DARPA invests in math”. CNN. 2008-10-14. Архивирано из оригинала 2009-03-04. г. Приступљено 2013-01-14.
- ^ „Broad Agency Announcement (BAA 07-68) for Defense Sciences Office (DSO)”. DARPA. 2007-09-10. Архивирано из оригинала 2012-10-01. г. Приступљено 2013-06-25.
- ^ Bloom, Thomas. „Erdős Problems”. Приступљено 2024-08-25.
- ^ „Math Problems Guide: From Simple to Hardest Math Problems Tips & Examples.”. blendedlearningmath (на језику: енглески). Приступљено 2024-11-28.
- ^ „Poincaré Conjecture”. Clay Mathematics Institute. Архивирано из оригинала 2013-12-15. г.
- ^ rybu (7. 11. 2009). „Smooth 4-dimensional Poincare conjecture”. Open Problem Garden. Архивирано из оригинала 2018-01-25. г. Приступљено 2019-08-06.
- ^ Khukhro, Evgeny I.; Mazurov, Victor D. (2019), Unsolved Problems in Group Theory. The Kourovka Notebook, arXiv:1401.0300v16
- ^ RSFSR, MV i SSO; Russie), Uralʹskij gosudarstvennyj universitet im A. M. Gorʹkogo (Ekaterinbourg (1969). Свердловская тетрадь: нерешенные задачи теории подгрупп (на језику: руски). S. l.
- ^ Свердловская тетрадь: Сб. нерешённых задач по теории полугрупп. Свердловск: Уральский государственный университет. 1979.
- ^ Свердловская тетрадь: Сб. нерешённых задач по теории полугрупп. Свердловск: Уральский государственный университет. 1989.
- ^ ДНЕСТРОВСКАЯ ТЕТРАДЬ [ДЊЕСТАРСКА СВЕСКА] (PDF) (на језику: руски), The Russian Academy of Sciences, 1993
- ^ „DNIESTER NOTEBOOK: Unsolved Problems in the Theory of Rings and Modules” (PDF), University of Saskatchewan, Приступљено 2019-08-15
- ^ Эрлагольская тетрадь [Ерлаголска свеска] (PDF) (на језику: руски), The Novosibirsk State University, 2018
- ^ Dowling, T. A. (фебруар 1973). „A class of geometric lattices based on finite groups”. Journal of Combinatorial Theory. Series B. 14 (1): 61—86. doi:10.1016/S0095-8956(73)80007-3
.
- ^ Aschbacher, Michael (1990). „On Conjectures of Guralnick and Thompson”. Journal of Algebra. 135 (2): 277—343. doi:10.1016/0021-8693(90)90292-V.
- ^ Kung, H. T.; Traub, Joseph Frederick (1974). „Optimal order of one-point and multipoint iteration”. Journal of the ACM. 21 (4): 643—651. S2CID 74921. doi:10.1145/321850.321860.
- ^ Smyth, Chris (2008), „The Mahler measure of algebraic numbers: a survey”, Ур.: McKee, James; Smyth, Chris, Number Theory and Polynomials, London Mathematical Society Lecture Note Series, 352, Cambridge University Press, стр. 322—349, ISBN 978-0-521-71467-9
- ^ Berenstein, Carlos A. (2001) [1994], „Pompeiu problem”, Ур.: Hazewinkel, Michiel, Encyclopedia of Mathematics, Springer Science+Business Media B.V. / Kluwer Academic Publishers, ISBN 978-1-55608-010-4
- ^ Brightwell, Graham R.; Felsner, Stefan; Trotter, William T. (1995), „Balancing pairs and the cross product conjecture”, Order, 12 (4): 327—349, CiteSeerX 10.1.1.38.7841
, MR 1368815, S2CID 14793475, doi:10.1007/BF01110378.
- ^ Tao, Terence (2018). „Some remarks on the lonely runner conjecture”. Contributions to Discrete Mathematics. 13 (2): 1—31. arXiv:1701.02048
. doi:10.11575/cdm.v13i2.62728
.
- ^ González-Jiménez, Enrique; Xarles, Xavier (2014). „On a conjecture of Rudin on squares in arithmetic progressions”. LMS Journal of Computation and Mathematics. 17 (1): 58—76. S2CID 11615385. arXiv:1301.5122
. doi:10.1112/S1461157013000259.
- ^ Bruhn, Henning; Schaudt, Oliver (2015), „The journey of the union-closed sets conjecture” (PDF), Graphs and Combinatorics, 31 (6): 2043—2074, MR 3417215, S2CID 17531822, arXiv:1309.3297
, doi:10.1007/s00373-014-1515-0, Архивирано (PDF) из оригинала 2017-08-08. г., Приступљено 2017-07-18
- ^ Murnaghan, F. D. (1938), „The Analysis of the Direct Product of Irreducible Representations of the Symmetric Groups”, American Journal of Mathematics, 60 (1): 44—65, JSTOR 2371542, MR 1507301, PMC 1076971
, PMID 16577800, doi:10.2307/2371542
- ^ „Dedekind Numbers and Related Sequences” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2015-03-15. г. Приступљено 2020-04-30.
- ^ Liśkiewicz, Maciej; Ogihara, Mitsunori; Toda, Seinosuke (2003-07-28). „The complexity of counting self-avoiding walks in subgraphs of two-dimensional grids and hypercubes”. Theoretical Computer Science. 304 (1): 129—156. S2CID 33806100. doi:10.1016/S0304-3975(03)00080-X.
- ^ S. M. Ulam, Problems in Modern Mathematics. Science Editions John Wiley & Sons, Inc., New York, 1964, page 76.
- ^ Kaloshin, Vadim; Sorrentino, Alfonso (2018). „On the local Birkhoff conjecture for convex billiards”. Annals of Mathematics. 188 (1): 315—380. S2CID 119171182. arXiv:1612.09194
. doi:10.4007/annals.2018.188.1.6.
- ^ Sarnak, Peter (2011). „Recent progress on the quantum unique ergodicity conjecture”. Bulletin of the American Mathematical Society. 48 (2): 211—228. MR 2774090. doi:10.1090/S0273-0979-2011-01323-4
.
- ^ Paul Halmos, Ergodic theory. Chelsea, New York, 1956.
- ^ Kari, Jarkko (2009). „Structure of reversible cellular automata”. Structure of Reversible Cellular Automata. International Conference on Unconventional Computation. Lecture Notes in Computer Science. 5715. Springer. стр. 6. Bibcode:2009LNCS.5715....6K. ISBN 978-3-642-03744-3. doi:10.1007/978-3-642-03745-0_5
.
- ^ а б в „Open Q – Solving and rating of hard Sudoku”. english.log-it-ex.com. Архивирано из оригинала 10. 11. 2017. г.
- ^ „Higher-Dimensional Tic-Tac-Toe”. PBS Infinite Series. YouTube. 2017-09-21. Архивирано из оригинала 2017-10-11. г. Приступљено 2018-07-29.
- ^ Barlet, Daniel; Peternell, Thomas; Schneider, Michael (1990). „On two conjectures of Hartshorne's”. Mathematische Annalen. 286 (1–3): 13—25. S2CID 122151259. doi:10.1007/BF01453563.
- ^ Dupont, Johan L. (2001), Scissors congruences, group homology and characteristic classes, Nankai Tracts in Mathematics, 1, World Scientific Publishing Co., Inc., River Edge, NJ, стр. 6, ISBN 978-981-02-4507-8, MR 1832859, doi:10.1142/9789812810335, Архивирано из оригинала 2016-04-29. г..
- ^ Maulik, Davesh; Nekrasov, Nikita; Okounov, Andrei; Pandharipande, Rahul (2004-06-05), Gromov–Witten theory and Donaldson–Thomas theory, I, Bibcode:2003math.....12059M, arXiv:math/0312059
- ^ Zariski, Oscar (1971). „Some open questions in the theory of singularities”. Bulletin of the American Mathematical Society. 77 (4): 481—491. MR 0277533. doi:10.1090/S0002-9904-1971-12729-5
.
- ^ Bereg, Sergey; Dumitrescu, Adrian; Jiang, Minghui (2010). „On covering problems of Rado”. Algorithmica. 57 (3): 538—561. MR 2609053. S2CID 6511998. doi:10.1007/s00453-009-9298-z.
- ^ Melissen, Hans (1993). „Densest packings of congruent circles in an equilateral triangle”. American Mathematical Monthly. 100 (10): 916—925. JSTOR 2324212. MR 1252928. doi:10.2307/2324212.
- ^ Conway, John H.; Neil J.A. Sloane (1999), Sphere Packings, Lattices and Groups (3rd изд.), New York: Springer-Verlag, стр. 21–22, ISBN 978-0-387-98585-5
- ^ Hales, Thomas (2017), The Reinhardt conjecture as an optimal control problem, arXiv:1703.01352
- ^ Brass, Peter; Moser, William; Pach, János (2005), Research Problems in Discrete Geometry, New York: Springer, стр. 45, ISBN 978-0387-23815-9, MR 2163782
- ^ Gardner, Martin (1995), New Mathematical Diversions (Revised Edition), Washington: Mathematical Association of America, стр. 251
- ^ Musin, Oleg R.; Tarasov, Alexey S. (2015). „The Tammes Problem for N = 14”. Experimental Mathematics. 24 (4): 460—468. S2CID 39429109. doi:10.1080/10586458.2015.1022842.
- ^ Barros, Manuel (1997), „General Helices and a Theorem of Lancret”, Proceedings of the American Mathematical Society, 125 (5): 1503—1509, JSTOR 2162098, doi:10.1090/S0002-9939-97-03692-7
- ^ Katz, Mikhail G. (2007), Systolic geometry and topology, Mathematical Surveys and Monographs, 137, American Mathematical Society, Providence, RI, стр. 57, ISBN 978-0-8218-4177-8, MR 2292367, doi:10.1090/surv/137
- ^ Rosenberg, Steven (1997), The Laplacian on a Riemannian Manifold: An introduction to analysis on manifolds, London Mathematical Society Student Texts, 31, Cambridge: Cambridge University Press, стр. 62—63, ISBN 978-0-521-46300-3, MR 1462892, doi:10.1017/CBO9780511623783
- ^ Nikolayevsky, Y. (2003), „Two theorems on Osserman manifolds”, Differential Geometry and Its Applications, 18 (3): 239—253, doi:10.1016/S0926-2245(02)00160-2
- ^ Ghosh, Subir Kumar; Goswami, Partha P. (2013), „Unsolved problems in visibility graphs of points, segments, and polygons”, ACM Computing Surveys, 46 (2): 22:1—22:29, S2CID 8747335, arXiv:1012.5187
, doi:10.1145/2543581.2543589
- ^ Boltjansky, V.; Gohberg, I. (1985), „11. Hadwiger's Conjecture”, Results and Problems in Combinatorial Geometry, Cambridge University Press, стр. 44—46.
- ^ Morris, Walter D.; Soltan, Valeriu (2000), „The Erdős-Szekeres problem on points in convex position—a survey”, Bull. Amer. Math. Soc., 37 (4): 437—458, MR 1779413, doi:10.1090/S0273-0979-00-00877-6
; Suk, Andrew (2016), „On the Erdős–Szekeres convex polygon problem”, J. Amer. Math. Soc., 30 (4): 1047—1053, S2CID 15732134, arXiv:1604.08657
, doi:10.1090/jams/869
- ^ Kalai, Gil (1989), „The number of faces of centrally-symmetric polytopes”, Graphs and Combinatorics, 5 (1): 389—391, MR 1554357, S2CID 8917264, doi:10.1007/BF01788696.
- ^ Moreno, José Pedro; Prieto-Martínez, Luis Felipe (2021). „El problema de los triángulos de Kobon” [The Kobon triangles problem]. La Gaceta de la Real Sociedad Matemática Española (на језику: шпански). 24 (1): 111—130. MR 4225268. hdl:10486/705416.
- ^ Guy, Richard K. (1983), „An olla-podrida of open problems, often oddly posed”, American Mathematical Monthly, 90 (3): 196—200, JSTOR 2975549, MR 1540158, doi:10.2307/2975549
- ^ Matoušek, Jiří (2002), Lectures on discrete geometry, Graduate Texts in Mathematics, 212, Springer-Verlag, New York, стр. 206, ISBN 978-0-387-95373-1, MR 1899299, doi:10.1007/978-1-4613-0039-7
- ^ Brass, Peter; Moser, William; Pach, János (2005), „5.1 The Maximum Number of Unit Distances in the Plane”, Research problems in discrete geometry, Springer, New York, стр. 183—190, ISBN 978-0-387-23815-9, MR 2163782
- ^ Dey, Tamal K. (1998), „Improved bounds for planar k-sets and related problems”, Discrete & Computational Geometry, 19 (3): 373—382, MR 1608878, doi:10.1007/PL00009354
; Tóth, Gábor (2001), „Point sets with many k-sets”, Discrete & Computational Geometry, 26 (2): 187—194, MR 1843435, doi:10.1007/s004540010022
.
- ^ Aronov, Boris; Dujmović, Vida; Morin, Pat; Ooms, Aurélien; Schultz Xavier da Silveira, Luís Fernando (2019). „More Turán-type theorems for triangles in convex point sets”. Electronic Journal of Combinatorics. 26 (1): P1.8. Bibcode:2017arXiv170610193A. arXiv:1706.10193
. doi:10.37236/7224
. Архивирано из оригинала 2019-02-18. г. Приступљено 2019-02-18.
- ^ Atiyah, Michael (2001), „Configurations of points”, Philosophical Transactions of the Royal Society of London. Series A: Mathematical, Physical and Engineering Sciences, 359 (1784): 1375—1387, Bibcode:2001RSPTA.359.1375A, ISSN 1364-503X, MR 1853626, S2CID 55833332, doi:10.1098/rsta.2001.0840
- ^ Finch, S. R.; Wetzel, J. E. (2004). „Lost in a forest”. American Mathematical Monthly. 11 (8): 645—654. JSTOR 4145038. MR 2091541. doi:10.2307/4145038.
- ^ Howards, Hugh Nelson (2013), „Forming the Borromean rings out of arbitrary polygonal unknots”, Journal of Knot Theory and Its Ramifications, 22 (14): 1350083, 15, MR 3190121, S2CID 119674622, arXiv:1406.3370
, doi:10.1142/S0218216513500831
- ^ Miller, Ezra; Pak, Igor (2008), „Metric combinatorics of convex polyhedra: Cut loci and nonoverlapping unfoldings”, Discrete & Computational Geometry, 39 (1–3): 339—388, MR 2383765, doi:10.1007/s00454-008-9052-3
. Announced in 2003.
- ^ Solomon, Yaar; Weiss, Barak (2016). „Dense forests and Danzer sets”. Annales Scientifiques de l'École Normale Supérieure. 49 (5): 1053—1074. MR 3581810. S2CID 672315. arXiv:1406.3807
. doi:10.24033/asens.2303.; Conway, John H., Five $1,000 Problems (Update 2017) (PDF), On-Line Encyclopedia of Integer Sequences, Архивирано (PDF) из оригинала 2019-02-13. г., Приступљено 2019-02-12
- ^ Brandts, Jan; Korotov, Sergey; Křížek, Michal; Šolc, Jakub (2009). „On nonobtuse simplicial partitions” (PDF). SIAM Review. 51 (2): 317—335. Bibcode:2009SIAMR..51..317B. MR 2505583. S2CID 216078793. doi:10.1137/060669073. Архивирано (PDF) из оригинала 2018-11-04. г. Приступљено 2018-11-22.. See in particular Conjecture 23, p. 327.
- ^ Arutyunyants, G.; Iosevich, A. (2004), „Falconer conjecture, spherical averages and discrete analogs”, Ур.: Pach, János, Towards a Theory of Geometric Graphs, Contemp. Math., 342, Amer. Math. Soc., Providence, RI, стр. 15—24, ISBN 978-0-8218-3484-8, MR 2065249, doi:10.1090/conm/342/06127
- ^ Matschke, Benjamin (2014). „A survey on the square peg problem”. Notices of the American Mathematical Society. 61 (4): 346—352. doi:10.1090/noti1100
.
- ^ Katz, Nets; Tao, Terence (2002), „Recent progress on the Kakeya conjecture”, Proceedings of the 6th International Conference on Harmonic Analysis and Partial Differential Equations (El Escorial, 2000), Publicacions Matemàtiques, стр. 161—179, CiteSeerX 10.1.1.241.5335
, MR 1964819, S2CID 77088, doi:10.5565/PUBLMAT_Esco02_07
- ^ Weaire, Denis, ур. (1997), The Kelvin Problem, CRC Press, стр. 1, ISBN 978-0-7484-0632-6
- ^ Brass, Peter; Moser, William; Pach, János (2005), Research problems in discrete geometry, New York: Springer, стр. 457, ISBN 978-0-387-29929-7, MR 2163782
- ^ Mahler, Kurt (1939). „Ein Minimalproblem für konvexe Polygone”. Mathematica (Zutphen) B: 118—127.
- ^ Norwood, Rick; Poole, George; Laidacker, Michael (1992). „The worm problem of Leo Moser”. Discrete & Computational Geometry. 7 (2): 153—162. MR 1139077. doi:10.1007/BF02187832
.
- ^ Wagner, Neal R. (1976). „The Sofa Problem” (PDF). The American Mathematical Monthly. 83 (3): 188—189. JSTOR 2977022. doi:10.2307/2977022. Архивирано (PDF) из оригинала 2015-04-20. г. Приступљено 2014-05-14.
- ^ Senechal, Marjorie; Galiulin, R. V. (1984). „An introduction to the theory of figures: the geometry of E. S. Fedorov”. Structural Topology (на језику: енглески и француски) (10): 5—22. MR 768703. hdl:2099/1195.
- ^ Grünbaum, Branko; Shephard, G. C. (1980). „Tilings with congruent tiles”. Bulletin of the American Mathematical Society. New Series. 3 (3): 951—973. MR 585178. doi:10.1090/S0273-0979-1980-14827-2
.
- ^ Chai, Ying; Yuan, Liping; Zamfirescu, Tudor (June—July 2018). „Rupert Property of Archimedean Solids”. The American Mathematical Monthly. 125 (6): 497—504. S2CID 125508192. doi:10.1080/00029890.2018.1449505. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=(помоћ) - ^ Steininger, Jakob; Yurkevich, Sergey (27. 12. 2021), An algorithmic approach to Rupert's problem, arXiv:2112.13754
- ^ Demaine, Erik D.; O'Rourke, Joseph (2007), „Chapter 22. Edge Unfolding of Polyhedra”, Geometric Folding Algorithms: Linkages, Origami, Polyhedra, Cambridge University Press, стр. 306—338
- ^ Ghomi, Mohammad (2018-01-01). „Dürer's Unfolding Problem for Convex Polyhedra”. Notices of the American Mathematical Society. 65 (1): 25—27. ISSN 0002-9920. doi:10.1090/noti1609
.
- ^ Whyte, L. L. (1952). „Unique arrangements of points on a sphere”. The American Mathematical Monthly. 59 (9): 606—611. JSTOR 2306764. MR 0050303. doi:10.2307/2306764.
- ^ ACW (24. 5. 2012), „Convex uniform 5-polytopes”, Open Problem Garden, Архивирано из оригинала 5. 10. 2016. г., Приступљено 2016-10-04.
- ^ Klostermeyer, W.; Mynhardt, C. (2015). „Protecting a graph with mobile guards”. Applicable Analysis and Discrete Mathematics. 10: 21. arXiv:1407.5228
. doi:10.2298/aadm151109021k..
- ^ Pleanmani, Nopparat (2019). „Graham's pebbling conjecture holds for the product of a graph and a sufficiently large complete bipartite graph”. Discrete Mathematics, Algorithms and Applications. 11 (6): 1950068, 7. MR 4044549. S2CID 204207428. doi:10.1142/s179383091950068x.
- ^ Baird, William; Bonato, Anthony (2012). „Meyniel's conjecture on the cop number: a survey”. Journal of Combinatorics. 3 (2): 225—238. MR 2980752. S2CID 18942362. arXiv:1308.3385
. doi:10.4310/JOC.2012.v3.n2.a6.
- ^ Zhu, Xuding (1999). „The Game Coloring Number of Planar Graphs”. Journal of Combinatorial Theory, Series B. 75 (2): 245—258. doi:10.1006/jctb.1998.1878
.
- ^ Bousquet, Nicolas; Bartier, Valentin (2019), „Linear Transformations Between Colorings in Chordal Graphs”, Ур.: Bender, Michael A.; Svensson, Ola; Herman, Grzegorz, 27th Annual European Symposium on Algorithms, ESA 2019, September 9-11, 2019, Munich/Garching, Germany, LIPIcs, 144, Schloss Dagstuhl – Leibniz-Zentrum für Informatik, стр. 24:1—24:15, ISBN 978-3-95977-124-5, S2CID 195791634, doi:10.4230/LIPIcs.ESA.2019.24
- ^ Gethner, Ellen (2018), „To the Moon and beyond”, Ур.: Gera, Ralucca; Haynes, Teresa W.; Hedetniemi, Stephen T., Graph Theory: Favorite Conjectures and Open Problems, II, Problem Books in Mathematics, Springer International Publishing, стр. 115—133, ISBN 978-3-319-97684-6, MR 3930641, doi:10.1007/978-3-319-97686-0_11
- ^ Chung, Fan; Graham, Ron (1998), Erdős on Graphs: His Legacy of Unsolved Problems, A K Peters, стр. 97—99.
- ^ Chudnovsky, Maria; Seymour, Paul (2014), „Extending the Gyárfás-Sumner conjecture”, Journal of Combinatorial Theory, Series B, 105: 11—16, MR 3171779, doi:10.1016/j.jctb.2013.11.002
- ^ Toft, Bjarne (1996), „A survey of Hadwiger's conjecture”, Congressus Numerantium, 115: 249—283, MR 1411244.
- ^ Croft, Hallard T.; Falconer, Kenneth J.; Guy, Richard K. (1991), Unsolved Problems in Geometry, Springer-Verlag, Problem G10.
- ^ Hägglund, Jonas; Steffen, Eckhard (2014), „Petersen-colorings and some families of snarks”, Ars Mathematica Contemporanea, 7 (1): 161—173, MR 3047618, doi:10.26493/1855-3974.288.11a
, Архивирано из оригинала 2016-10-03. г., Приступљено 2016-09-30.
- ^ Jensen, Tommy R.; Toft, Bjarne (1995), „12.20 List-Edge-Chromatic Numbers”, Graph Coloring Problems, New York: Wiley-Interscience, стр. 201—202, ISBN 978-0-471-02865-9.
- ^ Molloy, Michael; Reed, Bruce (1998), „A bound on the total chromatic number”, Combinatorica, 18 (2): 241—280, CiteSeerX 10.1.1.24.6514
, MR 1656544, S2CID 9600550, doi:10.1007/PL00009820.
- ^ Barát, János; Tóth, Géza (2010). „Towards the Albertson Conjecture”. Electronic Journal of Combinatorics. 17 (1): R73. Bibcode:2009arXiv0909.0413B. arXiv:0909.0413
. doi:10.37236/345
..
- ^ Fulek, Radoslav; Pach, János (2011). „A computational approach to Conway's thrackle conjecture”. Computational Geometry. 44 (6–7): 345—355. MR 2785903. arXiv:1002.3904
. doi:10.1016/j.comgeo.2011.02.001
..
- ^ Gupta, Anupam; Newman, Ilan; Rabinovich, Yuri; Sinclair, Alistair (2004), „Cuts, trees and -embeddings of graphs”, Combinatorica, 24 (2): 233—269, CiteSeerX 10.1.1.698.8978
, MR 2071334, S2CID 46133408, doi:10.1007/s00493-004-0015-x
- ^ Hartsfield, Nora; Ringel, Gerhard (2013), Pearls in Graph Theory: A Comprehensive Introduction, Dover Books on Mathematics, Courier Dover Publications, p. 247, ISBN 978-0-486-31552-2, MR 2047103.
- ^ Hliněný, Petr (2010), „20 years of Negami's planar cover conjecture” (PDF), Graphs and Combinatorics, 26 (4): 525—536, CiteSeerX 10.1.1.605.4932
, MR 2669457, S2CID 121645, doi:10.1007/s00373-010-0934-9, Архивирано (PDF) из оригинала 2016-03-04. г., Приступљено 2016-10-04.
- ^ Nöllenburg, Martin; Prutkin, Roman; Rutter, Ignaz (2016), „On self-approaching and increasing-chord drawings of 3-connected planar graphs”, Journal of Computational Geometry, 7 (1): 47—69, MR 3463906, S2CID 1500695, arXiv:1409.0315
, doi:10.20382/jocg.v7i1a3
- ^ Pach, János; Sharir, Micha (2009), „5.1 Crossings—the Brick Factory Problem”, Combinatorial Geometry and Its Algorithmic Applications: The Alcalá Lectures, Mathematical Surveys and Monographs, 152, American Mathematical Society, стр. 126—127.
- ^ Demaine, E.; O'Rourke, J. (2002—2012), „Problem 45: Smallest Universal Set of Points for Planar Graphs”, The Open Problems Project, Архивирано из оригинала 2012-08-14. г., Приступљено 2013-03-19.
- ^ Conway, John H., Five $1,000 Problems (Update 2017) (PDF), Online Encyclopedia of Integer Sequences, Архивирано (PDF) из оригинала 2019-02-13. г., Приступљено 2019-02-12
- ^ mdevos; Wood, David (7. 12. 2019), „Jorgensen's Conjecture”, Open Problem Garden, Архивирано из оригинала 2016-11-14. г., Приступљено 2016-11-13.
- ^ Ducey, Joshua E. (2017), „On the critical group of the missing Moore graph”, Discrete Mathematics, 340 (5): 1104—1109, MR 3612450, S2CID 28297244, arXiv:1509.00327
, doi:10.1016/j.disc.2016.10.001
- ^ Blokhuis, A.; Brouwer, A. E. (1988), „Geodetic graphs of diameter two”, Geometriae Dedicata, 25 (1–3): 527—533, MR 925851, S2CID 189890651, doi:10.1007/BF00191941
- ^ Florek, Jan (2010), „On Barnette's conjecture”, Discrete Mathematics, 310 (10–11): 1531—1535, MR 2601261, doi:10.1016/j.disc.2010.01.018.
- ^ Broersma, Hajo; Patel, Viresh; Pyatkin, Artem (2014), „On toughness and Hamiltonicity of $2K_2$-free graphs” (PDF), Journal of Graph Theory, 75 (3): 244—255, MR 3153119, S2CID 1377980, doi:10.1002/jgt.21734, Архивирано из оригинала (PDF) 20. 04. 2024. г., Приступљено 27. 07. 2025
- ^ Jaeger, F. (1985), „A survey of the cycle double cover conjecture”, Annals of Discrete Mathematics 27 – Cycles in Graphs, North-Holland Mathematics Studies, 27, стр. 1—12, ISBN 978-0-444-87803-8, doi:10.1016/S0304-0208(08)72993-1.
- ^ Heckman, Christopher Carl; Krakovski, Roi (2013). „Erdös-Gyárfás conjecture for cubic planar graphs”. Electronic Journal of Combinatorics. 20 (2). P7. doi:10.37236/3252
..
- ^ Chudnovsky, Maria (2014), „The Erdös–Hajnal conjecture—a survey” (PDF), Journal of Graph Theory, 75 (2): 178—190, MR 3150572, S2CID 985458, Zbl 1280.05086, arXiv:1606.08827
, doi:10.1002/jgt.21730, Архивирано (PDF) из оригинала 2016-03-04. г., Приступљено 2016-09-22.
- ^ Akiyama, Jin; Exoo, Geoffrey; Harary, Frank (1981), „Covering and packing in graphs. IV. Linear arboricity”, Networks, 11 (1): 69—72, MR 608921, doi:10.1002/net.3230110108.
- ^ Babai, László (9. 6. 1994). „Automorphism groups, isomorphism, reconstruction”. Handbook of Combinatorics. Архивирано из оригинала (PostScript) 13. 6. 2007. г.
- ^ Lenz, Hanfried; Ringel, Gerhard (1991), „A brief review on Egmont Köhler's mathematical work”, Discrete Mathematics, 97 (1–3): 3—16, MR 1140782, doi:10.1016/0012-365X(91)90416-Y
- ^ Fomin, Fedor V.; Høie, Kjartan (2006), „Pathwidth of cubic graphs and exact algorithms”, Information Processing Letters, 97 (5): 191—196, MR 2195217, doi:10.1016/j.ipl.2005.10.012
- ^ Schwenk, Allen (2012). Some History on the Reconstruction Conjecture (PDF). Joint Mathematics Meetings. Архивирано из оригинала (PDF) 2015-04-09. г. Приступљено 2018-11-26.
- ^ Ramachandran, S. (1981), „On a new digraph reconstruction conjecture”, Journal of Combinatorial Theory, Series B, 31 (2): 143—149, MR 630977, doi:10.1016/S0095-8956(81)80019-6
- ^ Kühn, Daniela; Mycroft, Richard; Osthus, Deryk (2011), „A proof of Sumner's universal tournament conjecture for large tournaments”, Proceedings of the London Mathematical Society, Third Series, 102 (4): 731—766, MR 2793448, S2CID 119169562, Zbl 1218.05034, arXiv:1010.4430
, doi:10.1112/plms/pdq035.
- ^ Tuza, Zsolt (1990). „A conjecture on triangles of graphs”. Graphs and Combinatorics. 6 (4): 373—380. MR 1092587. S2CID 38821128. doi:10.1007/BF01787705.
- ^ Brešar, Boštjan; Dorbec, Paul; Goddard, Wayne; Hartnell, Bert L.; Henning, Michael A.; Klavžar, Sandi; Rall, Douglas F. (2012), „Vizing's conjecture: a survey and recent results”, Journal of Graph Theory, 69 (1): 46—76, CiteSeerX 10.1.1.159.7029
, MR 2864622, S2CID 9120720, doi:10.1002/jgt.20565.
- ^ а б в г д Kitaev, Sergey; Lozin, Vadim (2015). Words and Graphs. Monographs in Theoretical Computer Science. An EATCS Series. ISBN 978-3-319-25857-7. S2CID 7727433. doi:10.1007/978-3-319-25859-1 — преко link.springer.com.
- ^ а б в г д Kitaev, Sergey (2017-05-16). A Comprehensive Introduction to the Theory of Word-Representable Graphs. International Conference on Developments in Language Theory (на језику: енглески). arXiv:1705.05924v1
. doi:10.1007/978-3-319-62809-7_2.
- ^ а б в г д Kitaev, S. V.; Pyatkin, A. V. (1. 4. 2018). „Word-Representable Graphs: a Survey”. Journal of Applied and Industrial Mathematics. 12 (2): 278—296. S2CID 125814097. doi:10.1134/S1990478918020084 — преко Springer Link.
- ^ а б в г д Kitaev, Sergey V.; Pyatkin, Artem V. (2018). „Графы, представимые в виде слов. Обзор результатов” [Word-representable graphs: A survey]. Дискретн. анализ и исслед. опер. (на језику: руски). 25 (2): 19—53. doi:10.17377/daio.2018.25.588.
- ^ Marc Elliot Glen (2016). „Colourability and word-representability of near-triangulations”. arXiv:1605.01688
[math.CO].
- ^ Kitaev, Sergey (2014-03-06). „On graphs with representation number 3”. arXiv:1403.1616v1
[math.CO].
- ^ Glen, Marc; Kitaev, Sergey; Pyatkin, Artem (2018). „On the representation number of a crown graph”. Discrete Applied Mathematics. 244: 89—93. S2CID 46925617. arXiv:1609.00674
. doi:10.1016/j.dam.2018.03.013.
- ^ Spinrad, Jeremy P. (2003), „2. Implicit graph representation”, Efficient Graph Representations, American Mathematical Soc., стр. 17—30, ISBN 978-0-8218-2815-1.
- ^ „Seymour's 2nd Neighborhood Conjecture”. faculty.math.illinois.edu. Архивирано из оригинала 11. 1. 2019. г. Приступљено 17. 8. 2022.
- ^ mdevos (4. 5. 2007). „5-flow conjecture”. Open Problem Garden. Архивирано из оригинала 26. 11. 2018. г.
- ^ mdevos (31. 3. 2010). „4-flow conjecture”. Open Problem Garden. Архивирано из оригинала 26. 11. 2018. г.
- ^ Hrushovski, Ehud (1989). „Kueker's conjecture for stable theories”. Journal of Symbolic Logic. 54 (1): 207—220. JSTOR 2275025. S2CID 41940041. doi:10.2307/2275025.
- ^ а б в Shelah S (1990). Classification Theory. North-Holland.
- ^ Shelah, Saharon (2009). Classification theory for abstract elementary classes. College Publications. ISBN 978-1-904987-71-0.
- ^ Peretz, Assaf (2006). „Geometry of forking in simple theories”. Journal of Symbolic Logic. 71 (1): 347—359. S2CID 9380215. arXiv:math/0412356
. doi:10.2178/jsl/1140641179.
- ^ Cherlin, Gregory; Shelah, Saharon (мај 2007). „Universal graphs with a forbidden subtree”. Journal of Combinatorial Theory. Series B. 97 (3): 293—333. S2CID 10425739. arXiv:math/0512218
. doi:10.1016/j.jctb.2006.05.008
.
- ^ Džamonja, Mirna, "Club guessing and the universal models." On PCF, ed. M. Foreman, (Banff, Alberta, 2004).
- ^ Shelah, Saharon (1999). „Borel sets with large squares”. Fundamenta Mathematicae. 159 (1): 1—50. Bibcode:1998math......2134S. S2CID 8846429. arXiv:math/9802134
. doi:10.4064/fm-159-1-1-50.
- ^ Baldwin, John T. (24. 7. 2009). Categoricity (PDF). American Mathematical Society. ISBN 978-0-8218-4893-7. Архивирано (PDF) из оригинала 29. 7. 2010. г. Приступљено 20. 2. 2014.
- ^ Shelah, Saharon (2009). „Introduction to classification theory for abstract elementary classes”. arXiv:0903.3428
[math.LO].
- ^ Gurevich, Yuri, "Monadic Second-Order Theories," in J. Barwise, S. Feferman, eds., Model-Theoretic Logics. New York: Springer-Verlag. 1985. , 479–506.
- ^ Makowsky J, "Compactness, embeddings and definability," in Model-Theoretic Logics, eds Barwise and Feferman, Springer 1985 pps. 645–715.
- ^ Keisler, HJ (1967). „Ultraproducts which are not saturated”. J. Symb. Log. 32 (1): 23—46. JSTOR 2271240. S2CID 250345806. doi:10.2307/2271240.
- ^ Malliaris, Maryanthe; Shelah, Saharon (10. 8. 2012). „A Dividing Line Within Simple Unstable Theories”. arXiv:1208.2140
[math.LO]. Malliaris, M.; Shelah, S. (2012). „A Dividing Line within Simple Unstable Theories”. arXiv:1208.2140
[math.LO].
- ^ Singmaster, David (1971). „Research Problems: How often does an integer occur as a binomial coefficient?”. American Mathematical Monthly. 78 (4): 385—386. JSTOR 2316907. MR 1536288. doi:10.2307/2316907..
- ^ Guo, Song; Sun, Zhi-Wei (2005), „On odd covering systems with distinct moduli”, Advances in Applied Mathematics, 35 (2): 182—187, MR 2152886, S2CID 835158, arXiv:math/0412217
, doi:10.1016/j.aam.2005.01.004
- ^ „Are the Digits of Pi Random? Berkeley Lab Researcher May Hold Key”. Архивирано из оригинала 2016-03-27. г. Приступљено 2016-03-18.
- ^ Conrey, Brian (2016), „Lectures on the Riemann zeta function (book review)”, Bulletin of the American Mathematical Society, 53 (3): 507—512, doi:10.1090/bull/1525
- ^ а б Waldschmidt, Michel (2013), Diophantine Approximation on Linear Algebraic Groups: Transcendence Properties of the Exponential Function in Several Variables, Springer, стр. 14, 16, ISBN 978-3-662-11569-5
- ^ Waldschmidt, Michel (2008). An introduction to irrationality and transcendence methods. (PDF). 2008 Arizona Winter School. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 12. 2014. г. Приступљено 15. 12. 2014.
- ^ Albert, John, Some unsolved problems in number theory (PDF), Архивирано из оригинала (PDF) 17. 1. 2014. г., Приступљено 15. 12. 2014
- ^ For some background on the numbers in this problem, see articles by Eric W. Weisstein at Wolfram MathWorld (all articles accessed 22 August 2024):
- Euler's Constant
- Catalan's Constant
- Apéry's Constant
- irrational numbers (Архивирано 2015-03-27 на сајту Wayback Machine)
- transcendental numbers (Архивирано 2014-11-13 на сајту Wayback Machine)
- irrationality measures (Архивирано 2015-04-21 на сајту Wayback Machine)
- ^ а б Waldschmidt, Michel (2003-12-24). „Open Diophantine Problems” (на језику: енглески). arXiv:math/0312440
.
- ^ Kontsevich, Maxim; Zagier, Don (2001), Engquist, Björn; Schmid, Wilfried, ур., „Periods”, Mathematics Unlimited — 2001 and Beyond (на језику: енглески), Berlin, Heidelberg: Springer, стр. 771—808, ISBN 978-3-642-56478-9, doi:10.1007/978-3-642-56478-9_39, Приступљено 2024-08-22
- ^ Weisstein, Eric W. „Khinchin's Constant”. mathworld.wolfram.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-09-22.
- ^ Aigner, Martin (2013), Markov's theorem and 100 years of the uniqueness conjecture, Cham: Springer, ISBN 978-3-319-00887-5, MR 3098784, doi:10.1007/978-3-319-00888-2
- ^ Huisman, Sander G. (2016). „Newer sums of three cubes”. arXiv:1604.07746
[math.NT].
- ^ Dobson, J. B. (1. 4. 2017), „On Lerch's formula for the Fermat quotient”, стр. 23, arXiv:1103.3907v6
[math.NT]
- ^ Ribenboim, P. (2006). Die Welt der Primzahlen. Springer-Lehrbuch (на језику: немачки) (2nd изд.). Springer. стр. 242—243. ISBN 978-3-642-18078-1. doi:10.1007/978-3-642-18079-8.
- ^ Mazur, Barry (1992). „The topology of rational points”. Experimental Mathematics. 1 (1): 35—45. S2CID 17372107. doi:10.1080/10586458.1992.10504244. Архивирано из оригинала 2019-04-07. г. Приступљено 7. 4. 2019.
- ^ Kuperberg, Greg (1994), „Quadrisecants of knots and links”, Journal of Knot Theory and Its Ramifications, 3: 41—50, MR 1265452, S2CID 6103528, arXiv:math/9712205
, doi:10.1142/S021821659400006X
- ^ Burklund, Robert; Hahn, Jeremy; Levy, Ishan; Schlank, Tomer (2023). „K-theoretic counterexamples to Ravenel's telescope conjecture”. arXiv:2310.17459
[math.AT].
- ^ Lisa Traynor (2024). "Eliashberg's contributions towards the theory of generating functions"
- ^ Dimitrov, Vessilin; Gao, Ziyang; Habegger, Philipp (2021). „Uniformity in Mordell–Lang for curves” (PDF). Annals of Mathematics. 194: 237—298. S2CID 210932420. arXiv:2001.10276
. doi:10.4007/annals.2021.194.1.4.
- ^ Guan, Qi'an; Zhou, Xiangyu (2015). „A solution of an <math>L^2</math> extension problem with optimal estimate and applications”. Annals of Mathematics. 181 (3): 1139—1208. JSTOR 24523356. S2CID 56205818. arXiv:1310.7169
. doi:10.4007/annals.2015.181.3.6.
- ^ Merel, Loïc (1996). „"Bornes pour la torsion des courbes elliptiques sur les corps de nombres" [Bounds for the torsion of elliptic curves over number fields]”. Inventiones Mathematicae. 124 (1): 437—449. Bibcode:1996InMat.124..437M. MR 1369424. S2CID 3590991. doi:10.1007/s002220050059.
- ^ Cohen, Stephen D.; Fried, Michael D. (1995), „Lenstra's proof of the Carlitz–Wan conjecture on exceptional polynomials: an elementary version”, Finite Fields and Their Applications, 1 (3): 372—375, MR 1341953, doi:10.1006/ffta.1995.1027
- ^ Casazza, Peter G.; Fickus, Matthew; Tremain, Janet C.; Weber, Eric (2006). „The Kadison-Singer problem in mathematics and engineering: A detailed account”. Ур.: Han, Deguang; Jorgensen, Palle E. T.; Larson, David Royal. Large Deviations for Additive Functionals of Markov Chains: The 25th Great Plains Operator Theory Symposium, June 7–12, 2005, University of Central Florida, Florida. Contemporary Mathematics. 414. American Mathematical Society. стр. 299—355. ISBN 978-0-8218-3923-2. doi:10.1090/conm/414/07820. Приступљено 24. 4. 2015.
- ^ Mackenzie, Dana. „Kadison–Singer Problem Solved” (PDF). SIAM News (January/February 2014). Society for Industrial and Applied Mathematics. Архивирано (PDF) из оригинала 23. 10. 2014. г. Приступљено 24. 4. 2015.
- ^ а б Agol, Ian (2004). „Tameness of hyperbolic 3-manifolds”. arXiv:math/0405568
.
- ^ Kurdyka, Krzysztof; Mostowski, Tadeusz; Parusiński, Adam (2000). „Proof of the gradient conjecture of R. Thom”. Annals of Mathematics. 152 (3): 763—792. JSTOR 2661354. S2CID 119137528. arXiv:math/9906212
. doi:10.2307/2661354.
- ^ Moreira, Joel; Richter, Florian K.; Robertson, Donald (2019). „A proof of a sumset conjecture of Erdős”. Annals of Mathematics (на језику: енглески). 189 (2): 605—652. S2CID 119158401. arXiv:1803.00498
. doi:10.4007/annals.2019.189.2.4.
- ^ Stanley, Richard P. (1994), „A survey of Eulerian posets”, Ур.: Bisztriczky, T.; McMullen, P.; Schneider, R.; Weiss, A. Ivić, Polytopes: abstract, convex and computational (Scarborough, ON, 1993), NATO Advanced Science Institutes Series C: Mathematical and Physical Sciences, 440, Dordrecht: Kluwer Academic Publishers, стр. 301—333, MR 1322068. See in particular p. 316.
- ^ Kalai, Gil (2018-12-25). „Amazing: Karim Adiprasito proved the g-conjecture for spheres!”. Архивирано из оригинала 2019-02-16. г. Приступљено 15. 2. 2019.
- ^ Santos, Franciscos (2012). „A counterexample to the Hirsch conjecture”. Annals of Mathematics. 176 (1): 383—412. S2CID 15325169. arXiv:1006.2814
. doi:10.4007/annals.2012.176.1.7.
- ^ Ziegler, Günter M. (2012). „Who solved the Hirsch conjecture?”. Documenta Mathematica. Documenta Mathematica Series. 6 (Extra Volume "Optimization Stories"): 75—85. ISBN 978-3-936609-58-5. doi:10.4171/dms/6/13
.
- ^ Kauers, Manuel; Koutschan, Christoph; Zeilberger, Doron (2009-07-14). „Proof of Ira Gessel's lattice path conjecture”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 106 (28): 11502—11505. Bibcode:2009PNAS..10611502K. ISSN 0027-8424. PMC 2710637
. arXiv:0806.4300
. doi:10.1073/pnas.0901678106
.
- ^ Chung, Fan; Greene, Curtis; Hutchinson, Joan (април 2015). „Herbert S. Wilf (1931–2012)”. Notices of the AMS. 62 (4): 358. ISSN 1088-9477. OCLC 34550461. doi:10.1090/noti1247
. „The conjecture was finally given an exceptionally elegant proof by A. Marcus and G. Tardos in 2004.”
- ^ Savchev, Svetoslav (2005). „Kemnitz' conjecture revisited”. Discrete Mathematics. 297 (1–3): 196—201. doi:10.1016/j.disc.2005.02.018
.
- ^ Green, Ben (2004). „The Cameron–Erdős conjecture”. The Bulletin of the London Mathematical Society. 36 (6): 769—778. MR 2083752. S2CID 119615076. arXiv:math.NT/0304058
. doi:10.1112/S0024609304003650.
- ^ <!--Staff writer(s); no by-line.--> (31. 12. 2007). „News from 2007”. American Mathematical Society. AMS. Архивирано из оригинала 17. 11. 2015. г. Приступљено 13. 11. 2015. „The 2007 prize also recognizes Green for "his many outstanding results including his resolution of the Cameron-Erdős conjecture..."”
- ^ Brown, Aaron; Fisher, David; Hurtado, Sebastian (2017-10-07). „Zimmer's conjecture for actions of SL(𝑚,ℤ)”. arXiv:1710.02735
[math.DS].
- ^ Xue, Jinxin (2014). „Noncollision Singularities in a Planar Four-body Problem”. arXiv:1409.0048
[math.DS].
- ^ Xue, Jinxin (2020). „Non-collision singularities in a planar 4-body problem”. Acta Mathematica. 224 (2): 253—388. S2CID 226420221. doi:10.4310/ACTA.2020.v224.n2.a2.
- ^ Richard P Mann. „Known Historical Beggar-My-Neighbour Records”. Приступљено 10. 2. 2024.
- ^ Bowditch, Brian H. (2006). „The angel game in the plane” (PDF). School of Mathematics, University of Southampton: warwick.ac.uk Warwick University. Архивирано (PDF) из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 18. 3. 2016.
- ^ Kloster, Oddvar. „A Solution to the Angel Problem” (PDF). Oslo, Norway: SINTEF ICT. Архивирано из оригинала (PDF) 7. 1. 2016. г. Приступљено 18. 3. 2016.
- ^ Mathe, Andras (2007). „The Angel of power 2 wins” (PDF). Combinatorics, Probability and Computing. 16 (3): 363—374. S2CID 16892955. doi:10.1017/S0963548306008303. Архивирано (PDF) из оригинала 13. 10. 2016. г. Приступљено 18. 3. 2016.
- ^ Gacs, Peter (19. 6. 2007). „THE ANGEL WINS” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 4. 3. 2016. г. Приступљено 18. 3. 2016.
- ^ Smith, David; Myers, Joseph Samuel; Kaplan, Craig S.; Goodman-Strauss, Chaim (2024). „An aperiodic monotile”. Combinatorial Theory (на језику: енглески). 4 (1). ISSN 2766-1334. doi:10.5070/C64163843.
- ^ Larson, Eric (2017). „The Maximal Rank Conjecture”. arXiv:1711.04906
[math.AG].
- ^ Kerz, Moritz; Strunk, Florian; Tamme, Georg (2018), „Algebraic K-theory and descent for blow-ups”, Inventiones Mathematicae, 211 (2): 523—577, Bibcode:2018InMat.211..523K, MR 3748313, S2CID 253741858, arXiv:1611.08466
, doi:10.1007/s00222-017-0752-2
- ^ Song, Antoine. „Existence of infinitely many minimal hypersurfaces in closed manifolds.” (PDF). www.ams.org. Приступљено 19. 6. 2021. „"..I will present a solution of the conjecture, which builds on min-max methods developed by F. C. Marques and A. Neves.."”
- ^ „Antoine Song | Clay Mathematics Institute”. „"...Building on work of Codá Marques and Neves, in 2018 Song proved Yau's conjecture in complete generality"”
- ^ Wolchover, Natalie (11. 7. 2017), „Pentagon Tiling Proof Solves Century-Old Math Problem”, Quanta Magazine, Архивирано из оригинала 6. 8. 2017. г., Приступљено 18. 7. 2017
- ^ Marques, Fernando C.; Neves, André (2013). „Min-max theory and the Willmore conjecture”. Annals of Mathematics. 179 (2): 683—782. S2CID 50742102. arXiv:1202.6036
. doi:10.4007/annals.2014.179.2.6.
- ^ Guth, Larry; Katz, Nets Hawk (2015). „On the Erdos distinct distance problem in the plane”. Annals of Mathematics. 181 (1): 155—190. arXiv:1011.4105
. doi:10.4007/annals.2015.181.1.2
.
- ^ Henle, Frederick V.; Henle, James M. „Squaring the Plane” (PDF). www.maa.org Mathematics Association of America. Архивирано (PDF) из оригинала 24. 3. 2016. г. Приступљено 18. 3. 2016.
- ^ Brock, Jeffrey F.; Canary, Richard D.; Minsky, Yair N. (2012). „The classification of Kleinian surface groups, II: The Ending Lamination Conjecture”. Annals of Mathematics. 176 (1): 1—149. arXiv:math/0412006
. doi:10.4007/annals.2012.176.1.1
.
- ^ Connelly, Robert; Demaine, Erik D.; Rote, Günter (2003), „Straightening polygonal arcs and convexifying polygonal cycles” (PDF), Discrete & Computational Geometry, 30 (2): 205—239, MR 1931840, S2CID 40382145, doi:10.1007/s00454-003-0006-7
- ^ Faber, C.; Pandharipande, R. (2003), „Hodge integrals, partition matrices, and the <math>\lambda_g</math> conjecture”, Ann. of Math., 2, 157 (1): 97—124, arXiv:math.AG/9908052
, doi:10.4007/annals.2003.157.97
- ^ Shestakov, Ivan P.; Umirbaev, Ualbai U. (2004). „The tame and the wild automorphisms of polynomial rings in three variables”. Journal of the American Mathematical Society. 17 (1): 197—227. MR 2015334. doi:10.1090/S0894-0347-03-00440-5.
- ^ Hutchings, Michael...; Morgan, Frank; Ritoré, Manuel; Ros, Antonio (2002). „Proof of the double bubble conjecture”. Annals of Mathematics. Second Series. 155 (2): 459—489. JSTOR 3062123. MR 1906593. arXiv:math/0406017
. doi:10.2307/3062123. hdl:10481/32449.
- ^ Hales, Thomas C. (2001). „The Honeycomb Conjecture”. Discrete & Computational Geometry. 25: 1—22. arXiv:math/9906042
. doi:10.1007/s004540010071
.
- ^ Teixidor i Bigas, Montserrat; Russo, Barbara (1999). „On a conjecture of Lange”. Journal of Algebraic Geometry. 8 (3): 483—496. Bibcode:1997alg.geom.10019R. ISSN 1056-3911. MR 1689352. arXiv:alg-geom/9710019
.
- ^ Ullmo, E (1998). „Positivité et Discrétion des Points Algébriques des Courbes”. Annals of Mathematics. 147 (1): 167—179. JSTOR 120987. S2CID 119717506. Zbl 0934.14013. arXiv:alg-geom/9606017
. doi:10.2307/120987.
- ^ Zhang, S.-W. (1998). „Equidistribution of small points on abelian varieties”. Annals of Mathematics. 147 (1): 159—165. JSTOR 120986. doi:10.2307/120986.
- ^ Hales, Thomas; Adams, Mark; Bauer, Gertrud; Dang, Dat Tat; Harrison, John; Hoang, Le Truong; Kaliszyk, Cezary; Magron, Victor; McLaughlin, Sean; Nguyen, Tat Thang; Nguyen, Quang Truong; Nipkow, Tobias; Obua, Steven; Pleso, Joseph; Rute, Jason; Solovyev, Alexey; Ta, Thi Hoai An; Tran, Nam Trung; Trieu, Thi Diep; Urban, Josef; Ky, Vu; Zumkeller, Roland (2017). „A formal proof of the Kepler conjecture”. Forum of Mathematics, Pi. 5. arXiv:1501.02155
. doi:10.1017/fmp.2017.1
. Непознати параметар |article-number=игнорисан (помоћ) - ^ Hales, Thomas C.; McLaughlin, Sean (2010). „The dodecahedral conjecture”. Journal of the American Mathematical Society. 23 (2): 299—344. Bibcode:2010JAMS...23..299H. arXiv:math/9811079
. doi:10.1090/S0894-0347-09-00647-X
.
- ^ Park, Jinyoung; Pham, Huy Tuan (2022-03-31). „A Proof of the Kahn-Kalai Conjecture”. arXiv:2203.17207
[math.CO].
- ^ Dujmović, Vida; Eppstein, David; Hickingbotham, Robert; Morin, Pat; Wood, David R. (август 2021). „Stack-number is not bounded by queue-number”. Combinatorica. 42 (2): 151—164. S2CID 226281691. arXiv:2011.04195
. doi:10.1007/s00493-021-4585-7.
- ^ Huang, C.; Kotzig, A.; Rosa, A. (1982). „Further results on tree labellings”. Utilitas Mathematica. 21: 31—48. MR 668845..
- ^ Hartnett, Kevin (19. 2. 2020). „Rainbow Proof Shows Graphs Have Uniform Parts”. Quanta Magazine (на језику: енглески). Приступљено 29. 2. 2020.
- ^ Shitov, Yaroslav (2019-09-01). „Counterexamples to Hedetniemi's conjecture”. Annals of Mathematics. 190 (2): 663—667. JSTOR 10.4007/annals.2019.190.2.6. MR 3997132. S2CID 146120733. Zbl 1451.05087. arXiv:1905.02167
. doi:10.4007/annals.2019.190.2.6. Приступљено 19. 7. 2021.
- ^ He, Dawei; Wang, Yan; Yu, Xingxing (2019-12-11). „The Kelmans-Seymour conjecture I: Special separations”. Journal of Combinatorial Theory, Series B. 144: 197—224. ISSN 0095-8956. S2CID 29791394. arXiv:1511.05020
. doi:10.1016/j.jctb.2019.11.008.
- ^ He, Dawei; Wang, Yan; Yu, Xingxing (2019-12-11). „The Kelmans-Seymour conjecture II: 2-Vertices in K4−”. Journal of Combinatorial Theory, Series B. 144: 225—264. ISSN 0095-8956. S2CID 220369443. arXiv:1602.07557
. doi:10.1016/j.jctb.2019.11.007.
- ^ He, Dawei; Wang, Yan; Yu, Xingxing (2019-12-09). „The Kelmans-Seymour conjecture III: 3-vertices in K4−”. Journal of Combinatorial Theory, Series B. 144: 265—308. ISSN 0095-8956. S2CID 119625722. arXiv:1609.05747
. doi:10.1016/j.jctb.2019.11.006.
- ^ He, Dawei; Wang, Yan; Yu, Xingxing (2019-12-19). „The Kelmans-Seymour conjecture IV: A proof”. Journal of Combinatorial Theory, Series B. 144: 309—358. ISSN 0095-8956. S2CID 119175309. arXiv:1612.07189
. doi:10.1016/j.jctb.2019.12.002.
- ^ Zang, Wenan; Jing, Guangming; Chen, Guantao (2019-01-29). „Proof of the Goldberg–Seymour Conjecture on Edge-Colorings of Multigraphs” (на језику: енглески). arXiv:1901.10316v1
[math.CO].
- ^ Abdollahi A., Zallaghi M. (2015). „Character sums for Cayley graphs”. Communications in Algebra. 43 (12): 5159—5167. S2CID 117651702. doi:10.1080/00927872.2014.967398.
- ^ Huh, June (2012). „Milnor numbers of projective hypersurfaces and the chromatic polynomial of graphs”. Journal of the American Mathematical Society. 25 (3): 907—927. arXiv:1008.4749
. doi:10.1090/S0894-0347-2012-00731-0
.
- ^ Chalopin, Jérémie; Gonçalves, Daniel... (2009). „Every planar graph is the intersection graph of segments in the plane: extended abstract”. Ур.: Mitzenmacher, Michael. Proceedings of the 41st Annual ACM Symposium on Theory of Computing, STOC 2009, Bethesda, MD, USA, May 31 – June 2, 2009. ACM. стр. 631—638. doi:10.1145/1536414.1536500.
- ^ Aharoni, Ron; Berger, Eli (2009). „Menger's theorem for infinite graphs”. Inventiones Mathematicae. 176 (1): 1—62. Bibcode:2009InMat.176....1A. arXiv:math/0509397
. doi:10.1007/s00222-008-0157-3
.
- ^ Seigel-Itzkovich, Judy (2008-02-08). „Russian immigrant solves math puzzle”. The Jerusalem Post. Приступљено 12. 11. 2015.
- ^ Diestel, Reinhard (2005). „Minors, Trees, and WQO” (PDF). Graph Theory (Electronic Edition 2005 изд.). Springer. стр. 326—367.
- ^ Chudnovsky, Maria; Robertson, Neil; Seymour, Paul; Thomas, Robin (2002). „The strong perfect graph theorem”. Annals of Mathematics. 164: 51—229. Bibcode:2002math.....12070C. S2CID 119151552. arXiv:math/0212070
. doi:10.4007/annals.2006.164.51.
- ^ Klin, M. H., M. Muzychuk and R. Poschel: The isomorphism problem for circulant graphs via Schur ring theory, Codes and Association Schemes, American Math. Society, 2001.
- ^ Chen, Zhibo (1996). „Harary's conjectures on integral sum graphs”. Discrete Mathematics. 160 (1–3): 241—244. doi:10.1016/0012-365X(95)00163-Q
.
- ^ Friedman, Joel (јануар 2015). „Sheaves on Graphs, Their Homological Invariants, and a Proof of the Hanna Neumann Conjecture: with an Appendix by Warren Dicks” (PDF). Memoirs of the American Mathematical Society (на језику: енглески). 233 (1100): 0. ISSN 0065-9266. S2CID 117941803. doi:10.1090/memo/1100.
- ^ Mineyev, Igor (2012). „Submultiplicativity and the Hanna Neumann conjecture”. Annals of Mathematics. Second Series. 175 (1): 393—414. MR 2874647. doi:10.4007/annals.2012.175.1.11.
- ^ Namazi, Hossein; Souto, Juan (2012). „Non-realizability and ending laminations: Proof of the density conjecture”. Acta Mathematica. 209 (2): 323—395. doi:10.1007/s11511-012-0088-0
.
- ^ Pila, Jonathan; Shankar, Ananth; Tsimerman, Jacob; Esnault, Hélène; Groechenig, Michael (2021-09-17). „Canonical Heights on Shimura Varieties and the André-Oort Conjecture”. arXiv:2109.08788
[math.NT].
- ^ Bourgain, Jean; Ciprian, Demeter; Larry, Guth (2015). „Proof of the main conjecture in Vinogradov's Mean Value Theorem for degrees higher than three”. Annals of Mathematics. 184 (2): 633—682. Bibcode:2015arXiv151201565B. S2CID 43929329. arXiv:1512.01565
. doi:10.4007/annals.2016.184.2.7. hdl:1721.1/115568.
- ^ Helfgott, Harald A. (2013). „Major arcs for Goldbach's theorem”. arXiv:1305.2897
[math.NT].
- ^ Helfgott, Harald A. (2012). „Minor arcs for Goldbach's problem”. arXiv:1205.5252
[math.NT].
- ^ Helfgott, Harald A. (2013). „The ternary Goldbach conjecture is true”. arXiv:1312.7748
[math.NT].
- ^ Zhang, Yitang (2014-05-01). „Bounded gaps between primes”. Annals of Mathematics. 179 (3): 1121—1174. ISSN 0003-486X. doi:10.4007/annals.2014.179.3.7.
- ^ „Bounded gaps between primes – Polymath Wiki”. asone.ai. Архивирано из оригинала 8. 12. 2020. г. Приступљено 27. 8. 2021.
- ^ Maynard, James (2015-01-01). „Small gaps between primes”. Annals of Mathematics: 383—413. ISSN 0003-486X. S2CID 55175056. arXiv:1311.4600
. doi:10.4007/annals.2015.181.1.7.
- ^ Cilleruelo, Javier (2010). „Generalized Sidon sets”. Advances in Mathematics. 225 (5): 2786—2807. S2CID 7385280. doi:10.1016/j.aim.2010.05.010
. hdl:10261/31032
.
- ^ Khare, Chandrashekhar; Wintenberger, Jean-Pierre (2009), „Serre's modularity conjecture (I)”, Inventiones Mathematicae, 178 (3): 485—504, Bibcode:2009InMat.178..485K, CiteSeerX 10.1.1.518.4611
, S2CID 14846347, doi:10.1007/s00222-009-0205-7
- ^ Khare, Chandrashekhar; Wintenberger, Jean-Pierre (2009), „Serre's modularity conjecture (II)”, Inventiones Mathematicae, 178 (3): 505—586, Bibcode:2009InMat.178..505K, CiteSeerX 10.1.1.228.8022
, S2CID 189820189, doi:10.1007/s00222-009-0206-6
- ^ <!--Staff writer(s); no by-line.-->. „2011 Cole Prize in Number Theory” (PDF). Notices of the AMS. 58 (4): 610—611. ISSN 1088-9477. OCLC 34550461. Архивирано (PDF) из оригинала 6. 11. 2015. г. Приступљено 12. 11. 2015.
- ^ <!--Staff writer(s); no by-line.--> (мај 2010). „Bombieri and Tao Receive King Faisal Prize” (PDF). Notices of the AMS. 57 (5): 642—643. ISSN 1088-9477. OCLC 34550461. Архивирано (PDF) из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 18. 3. 2016. „Working with Ben Green, he proved there are arbitrarily long arithmetic progressions of prime numbers—a result now known as the Green–Tao theorem.”
- ^ Metsänkylä, Tauno (5. 9. 2003). „Catalan's conjecture: another old diophantine problem solved” (PDF). Bulletin of the American Mathematical Society. 41 (1): 43—57. ISSN 0273-0979. doi:10.1090/s0273-0979-03-00993-5. Архивирано (PDF) из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 13. 11. 2015. „The conjecture, which dates back to 1844, was recently proven by the Swiss mathematician Preda Mihăilescu.”
- ^ Croot, Ernest S. III (2000). Unit Fractions. Ph.D. thesis. University of Georgia, Athens. Croot, Ernest S. III (2003). „On a coloring conjecture about unit fractions”. Annals of Mathematics. 157 (2): 545—556. Bibcode:2003math.....11421C. S2CID 13514070. arXiv:math.NT/0311421
. doi:10.4007/annals.2003.157.545.
- ^ Lafforgue, Laurent (1998), „Chtoucas de Drinfeld et applications” [Drinfelʹd shtukas and applications], Documenta Mathematica (на језику: француски), II: 563—570, ISSN 1431-0635, MR 1648105, Архивирано из оригинала 27. 4. 2018. г., Приступљено 18. 3. 2016
- ^ Wiles, Andrew (1995). „Modular elliptic curves and Fermat's Last Theorem” (PDF). Annals of Mathematics. 141 (3): 443—551. CiteSeerX 10.1.1.169.9076
. JSTOR 2118559. OCLC 37032255. doi:10.2307/2118559. Архивирано (PDF) из оригинала 10. 5. 2011. г. Приступљено 6. 3. 2016.
- ^ Taylor R, Wiles A (1995). „Ring theoretic properties of certain Hecke algebras”. Annals of Mathematics. 141 (3): 553—572. CiteSeerX 10.1.1.128.531
. JSTOR 2118560. OCLC 37032255. doi:10.2307/2118560. Архивирано из оригинала 16. 9. 2000. г.
- ^ Lee, Choongbum (2017). „Ramsey numbers of degenerate graphs”. Annals of Mathematics. 185 (3): 791—829. S2CID 7974973. arXiv:1505.04773
. doi:10.4007/annals.2017.185.3.2.
- ^ Lamb, Evelyn (26. 5. 2016). „Two-hundred-terabyte maths proof is largest ever”. Nature. 534 (7605): 17—18. Bibcode:2016Natur.534...17L. PMID 27251254. doi:10.1038/nature.2016.19990
.
- ^ Heule, Marijn J. H.; Kullmann, Oliver; Marek, Victor W. (2016). „Solving and Verifying the Boolean Pythagorean Triples Problem via Cube-and-Conquer”. Ур.: Creignou, N.; Le Berre, D. Theory and Applications of Satisfiability Testing – SAT 2016. Lecture Notes in Computer Science. 9710. Springer, [Cham]. стр. 228—245. ISBN 978-3-319-40969-6. MR 3534782. S2CID 7912943. arXiv:1605.00723
. doi:10.1007/978-3-319-40970-2_15.
- ^ Linkletter, David (27. 12. 2019). „The 10 Biggest Math Breakthroughs of 2019”. Popular Mechanics. Приступљено 20. 6. 2021.
- ^ Piccirillo, Lisa (2020). „The Conway knot is not slice”. Annals of Mathematics. 191 (2): 581—591. S2CID 52398890. doi:10.4007/annals.2020.191.2.5.
- ^ Klarreich, Erica (2020-05-19). „Graduate Student Solves Decades-Old Conway Knot Problem”. Quanta Magazine (на језику: енглески). Приступљено 17. 8. 2022.
- ^ Agol, Ian (2013). „The virtual Haken conjecture (with an appendix by Ian Agol, Daniel Groves, and Jason Manning)” (PDF). Documenta Mathematica. 18: 1045—1087. S2CID 255586740. arXiv:1204.2810v1
. doi:10.4171/dm/421
. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 03. 2023. г. Приступљено 27. 07. 2025.
- ^ Brendle, Simon (2013). „Embedded minimal tori in <math>S^3</math> and the Lawson conjecture”. Acta Mathematica. 211 (2): 177—190. arXiv:1203.6597
. doi:10.1007/s11511-013-0101-2
.
- ^ Kahn, Jeremy; Markovic, Vladimir (2015). „The good pants homology and the Ehrenpreis conjecture”. Annals of Mathematics. 182 (1): 1—72. arXiv:1101.1330
. doi:10.4007/annals.2015.182.1.1
.
- ^ Austin, Tim (децембар 2013). „Rational group ring elements with kernels having irrational dimension”. Proceedings of the London Mathematical Society. 107 (6): 1424—1448. Bibcode:2009arXiv0909.2360A. S2CID 115160094. arXiv:0909.2360
. doi:10.1112/plms/pdt029.
- ^ Lurie, Jacob (2009). „On the classification of topological field theories”. Current Developments in Mathematics. 2008: 129—280. Bibcode:2009arXiv0905.0465L. S2CID 115162503. arXiv:0905.0465
. doi:10.4310/cdm.2008.v2008.n1.a3.
- ^ а б „Prize for Resolution of the Poincaré Conjecture Awarded to Dr. Grigoriy Perelman” (PDF) (Саопштење). Clay Mathematics Institute. 18. 3. 2010. Архивирано из оригинала 22. 3. 2010. г. Приступљено 13. 11. 2015. „The Clay Mathematics Institute hereby awards the Millennium Prize for resolution of the Poincaré conjecture to Grigoriy Perelman.”
- ^ Morgan, John; Tian, Gang (2008). „Completion of the Proof of the Geometrization Conjecture”. arXiv:0809.4040
[math.DG].
- ^ Rudin, M.E. (2001). „Nikiel's Conjecture”. Topology and Its Applications. 116 (3): 305—331. doi:10.1016/S0166-8641(01)00218-8
.
- ^ Norio Iwase (1. 11. 1998). „Ganea's Conjecture on Lusternik-Schnirelmann Category”. ResearchGate.
- ^ Tao, Terence (2015). „The Erdős discrepancy problem”. arXiv:1509.05363v5
[math.CO].
- ^ Duncan, John F. R.; Griffin, Michael J.; Ono, Ken (1. 12. 2015). „Proof of the umbral moonshine conjecture”. Research in the Mathematical Sciences. 2 (1): 26. Bibcode:2015arXiv150301472D. S2CID 43589605. arXiv:1503.01472
. doi:10.1186/s40687-015-0044-7
.
- ^ Cheeger, Jeff; Naber, Aaron (2015). „Regularity of Einstein Manifolds and the Codimension 4 Conjecture”. Annals of Mathematics. 182 (3): 1093—1165. arXiv:1406.6534
. doi:10.4007/annals.2015.182.3.5
.
- ^ Wolchover, Natalie (28. 3. 2017). „A Long-Sought Proof, Found and Almost Lost”. Quanta Magazine. Архивирано из оригинала 24. 4. 2017. г. Приступљено 2. 5. 2017.
- ^ Newman, Alantha; Nikolov, Aleksandar (2011). „A counterexample to Beck's conjecture on the discrepancy of three permutations”. arXiv:1104.2922
[cs.DM].
- ^ Voevodsky, Vladimir (1. 7. 2011). „On motivic cohomology with Z/l-coefficients” (PDF). annals.math.princeton.edu. Princeton, NJ: Princeton University. стр. 401—438. Архивирано (PDF) из оригинала 27. 3. 2016. г. Приступљено 18. 3. 2016.
- ^ Geisser, Thomas; Levine, Marc (2001). „The Bloch-Kato conjecture and a theorem of Suslin-Voevodsky”. Journal für die Reine und Angewandte Mathematik. 2001 (530): 55—103. MR 1807268. doi:10.1515/crll.2001.006.
- ^ Kahn, Bruno. „Algebraic K-Theory, Algebraic Cycles and Arithmetic Geometry” (PDF). webusers.imj-prg.fr. Архивирано (PDF) из оригинала 27. 3. 2016. г. Приступљено 18. 3. 2016.
- ^ „motivic cohomology – Milnor–Bloch–Kato conjecture implies the Beilinson-Lichtenbaum conjecture – MathOverflow”. Приступљено 18. 3. 2016.
- ^ Mattman, Thomas W.; Solis, Pablo (2009). „A proof of the Kauffman-Harary Conjecture”. Algebraic & Geometric Topology. 9 (4): 2027—2039. Bibcode:2009arXiv0906.1612M. S2CID 8447495. arXiv:0906.1612
. doi:10.2140/agt.2009.9.2027.
- ^ Kahn, Jeremy; Markovic, Vladimir (2012). „Immersing almost geodesic surfaces in a closed hyperbolic three manifold”. Annals of Mathematics. 175 (3): 1127—1190. arXiv:0910.5501
. doi:10.4007/annals.2012.175.3.4
.
- ^ Lu, Zhiqin (септембар 2011). „Normal Scalar Curvature Conjecture and its applications”. Journal of Functional Analysis. 261 (5): 1284—1308. arXiv:0711.3510
. doi:10.1016/j.jfa.2011.05.002
. Непознати параметар |orig-date=игнорисан (помоћ) - ^ Dencker, Nils (2006). „The resolution of the Nirenberg–Treves conjecture” (PDF). Annals of Mathematics. 163 (2): 405—444. S2CID 16630732. doi:10.4007/annals.2006.163.405. Архивирано (PDF) из оригинала 20. 7. 2018. г. Приступљено 7. 4. 2019.
- ^ „Research Awards”. Clay Mathematics Institute. Архивирано из оригинала 7. 4. 2019. г. Приступљено 7. 4. 2019.
- ^ Lewis, A. S.; Parrilo, P. A.; Ramana, M. V. (2005). „The Lax conjecture is true”. Proceedings of the American Mathematical Society. 133 (9): 2495—2499. MR 2146191. S2CID 17436983. doi:10.1090/S0002-9939-05-07752-X.
- ^ <!--Staff writer(s); no by-line.--> (19. 8. 2010). „Fields Medal – Ngô Bảo Châu”. International Congress of Mathematicians 2010. ICM. Архивирано из оригинала 24. 9. 2015. г. Приступљено 12. 11. 2015. „Ngô Bảo Châu is being awarded the 2010 Fields Medal for his proof of the Fundamental Lemma in the theory of automorphic forms through the introduction of new algebro-geometric methods.”
- ^ Voevodsky, Vladimir (2003). „Reduced power operations in motivic cohomology”. Publications Mathématiques de l'IHÉS. 98: 1—57. CiteSeerX 10.1.1.170.4427
. S2CID 8172797. arXiv:math/0107109
. doi:10.1007/s10240-003-0009-z. Архивирано из оригинала 28. 7. 2017. г. Приступљено 18. 3. 2016.
- ^ Baruch, Ehud Moshe (2003). „A proof of Kirillov's conjecture”. Annals of Mathematics. Second Series. 158 (1): 207—252. MR 1999922. doi:10.4007/annals.2003.158.207.
- ^ Haas, Bertrand (2002). „A Simple Counterexample to Kouchnirenko's Conjecture” (PDF). Beiträge zur Algebra und Geometrie. 43 (1): 1—8. Архивирано (PDF) из оригинала 7. 10. 2016. г. Приступљено 18. 3. 2016.
- ^ Haiman, Mark (2001). „Hilbert schemes, polygraphs and the Macdonald positivity conjecture”. Journal of the American Mathematical Society. 14 (4): 941—1006. MR 1839919. S2CID 9253880. doi:10.1090/S0894-0347-01-00373-3.
- ^ Auscher, Pascal; Hofmann, Steve; Lacey, Michael; McIntosh, Alan; Tchamitchian, Ph. (2002). „The solution of the Kato square root problem for second order elliptic operators on <math>\mathbb{R}^n</math>”. Annals of Mathematics. Second Series. 156 (2): 633—654. JSTOR 3597201. MR 1933726. doi:10.2307/3597201.
- ^ Barbieri-Viale, Luca; Rosenschon, Andreas; Saito, Morihiko (2003). „Deligne's Conjecture on 1-Motives”. Annals of Mathematics. 158 (2): 593—633. arXiv:math/0102150
. doi:10.4007/annals.2003.158.593
.
- ^ Breuil, Christophe; Conrad, Brian; Diamond, Fred; Taylor, Richard (2001), „On the modularity of elliptic curves over Q: wild 3-adic exercises”, Journal of the American Mathematical Society, 14 (4): 843—939, ISSN 0894-0347, MR 1839918, doi:10.1090/S0894-0347-01-00370-8
- ^ Luca, Florian (2000). „On a conjecture of Erdős and Stewart” (PDF). Mathematics of Computation. 70 (234): 893—897. Bibcode:2001MaCom..70..893L. doi:10.1090/s0025-5718-00-01178-9. Архивирано (PDF) из оригинала 2. 4. 2016. г. Приступљено 18. 3. 2016.
- ^ Atiyah, Michael (2000). „The geometry of classical particles”. Ур.: Yau, Shing-Tung. Papers dedicated to Atiyah, Bott, Hirzebruch, and Singer. Surveys in Differential Geometry. 7. Somerville, Massachusetts: International Press. стр. 1—15. MR 1919420. doi:10.4310/SDG.2002.v7.n1.a1.
Литература
[уреди | уреди извор]Књиге које разматрају проблеме решене од 1995. године
[уреди | уреди извор]- Singh, Simon (2002). Fermat's Last Theorem. Fourth Estate. ISBN 978-1-84115-791-7.
- O'Shea, Donal (2007). The Poincaré Conjecture. Penguin. ISBN 978-1-84614-012-9.
- Szpiro, George G. (2003). Kepler's Conjecture. Wiley. ISBN 978-0-471-08601-7.
- Ronan, Mark (2006). Symmetry and the Monster. Oxford. ISBN 978-0-19-280722-9.
Књиге које разматрају нерешене проблеме
[уреди | уреди извор]- Chung, Fan; Graham, Ron (1999). Erdös on Graphs: His Legacy of Unsolved Problems. AK Peters. ISBN 978-1-56881-111-6.
- Croft, Hallard T.; Falconer, Kenneth J.; Guy, Richard K. (1994). Unsolved Problems in Geometry
. Springer. ISBN 978-0-387-97506-1. - Guy, Richard K. (2004). Unsolved Problems in Number Theory. Springer. ISBN 978-0-387-20860-2.
- Klee, Victor; Wagon, Stan (1996). Old and New Unsolved Problems in Plane Geometry and Number Theory
. The Mathematical Association of America. ISBN 978-0-88385-315-3. - du Sautoy, Marcus (2003). The Music of the Primes: Searching to Solve the Greatest Mystery in Mathematics
. Harper Collins. ISBN 978-0-06-093558-0. - Derbyshire, John (2003). Prime Obsession: Bernhard Riemann and the Greatest Unsolved Problem in Mathematics
. Joseph Henry Press. ISBN 978-0-309-08549-6. - Devlin, Keith (2006). The Millennium Problems – The Seven Greatest Unsolved* Mathematical Puzzles Of Our Time. Barnes & Noble. ISBN 978-0-7607-8659-8.
- Blondel, Vincent D.; Megrestski, Alexandre (2004). Unsolved problems in mathematical systems and control theory. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-11748-5.
- Ji, Lizhen; Poon, Yat-Sun; Yau, Shing-Tung (2013). Open Problems and Surveys of Contemporary Mathematics (volume 6 in the Surveys in Modern Mathematics series) (Surveys of Modern Mathematics). International Press of Boston. ISBN 978-1-57146-278-7.
- Waldschmidt, Michel (2004). „Open Diophantine Problems” (PDF). Moscow Mathematical Journal. 4 (1): 245—305. ISSN 1609-3321. S2CID 11845578. Zbl 1066.11030. arXiv:math/0312440
. doi:10.17323/1609-4514-2004-4-1-245-305. - Mazurov, V. D.; Khukhro, E. I. (1. 6. 2015). „Unsolved Problems in Group Theory. The Kourovka Notebook. No. 18 (English version)”. arXiv:1401.0300v6
[math.GR].
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- 24 нерешена проблема и награде за њих
- Списак линкова ка нерешеним проблемима у математици, наградама и истраживањима
- Open Problem Garden
- AIM листе проблема
- Архива нерешених проблема недеље. MathPro Press.
- Ball, John M. „Some Open Problems in Elasticity” (PDF).
- Constantin, Peter. „Some open problems and research directions in the mathematical study of fluid dynamics” (PDF).
- Serre, Denis. „Five Open Problems in Compressible Mathematical Fluid Dynamics” (PDF).
- Нерешени проблеми у теорији бројева, логици и криптографији
- 200 отворених проблема у теорији графова Архивирано 2017-05-15 на сајту Wayback Machine
- The Open Problems Project (TOPP), проблеми дискретне и рачунарске геометрије
- Кирбијев списак нерешених проблема у нискодимензионалној топологији
- Ердешови проблеми на графовима
- Нерешени проблеми у теорији виртуелних чворова и комбинаторној теорији чворова
- Отворени проблеми са 12. међународне конференције о теорији расплинутих скупова и њеним применама
- Списак отворених проблема у теорији унутрашњих модела
- Aizenman, Michael. „Open Problems in Mathematical Physics”.
- Бари Симонових 15 проблема у математичкој физици
- Александар Еременко. Нерешени проблеми у теорији функција
- Erdos Problems collection