Списак председника Сједињених Америчких Држава

Списак америчких председника коју су дали заклетву након ратификације Устава САД 17. септембра 1787. у Филаделфији.

Списак председника[уреди | уреди извор]

Боје означавају страначку припадност:

Боја	Странка
	Демократска странка
	Републиканска странка
	Федералиста
	Демократско-републиканска странка
	Виг
	Нестраначки кандидат

#	Председник	Од	До	Странка	Потпредседник	Мандат
1	Џорџ Вашингтон	30. април 1789.	4. март 1797.	Без странке	Џон Адамс	1
1	Џорџ Вашингтон	30. април 1789.	4. март 1797.	Без странке	Џон Адамс	2
2	Џон Адамс	4. март 1797.	4. март 1801.	Федералиста	Томас Џеферсон	3
3	Томас Џеферсон	4. март 1801.	4. март 1809.	Демократа-републиканац	Арон Бер	4
3	Томас Џеферсон	4. март 1801.	4. март 1809.	Демократа-републиканац	Џорџ Клинтон^[1]	5
4	Џејмс Медисон	4. март 1809.	4. март 1817.	Демократа-републиканац	Џорџ Клинтон^[1]	6
4	Џејмс Медисон	4. март 1809.	4. март 1817.	Демократа-републиканац	Елбриџ Џери^[1] слободно	7
5	Џејмс Монро	4. март 1817.	4. март 1825.	Демократа-републиканац	Данијел Томпкинс	8
5	Џејмс Монро	4. март 1817.	4. март 1825.	Демократа-републиканац	Данијел Томпкинс	9
6	Џон Квинси Адамс	4. март 1825.	4. март 1829.	Демократа-републиканац	Џон Калхун	10
7	Ендру Џексон	4. март 1829.	4. март 1837.	Демократа	Џон Калхун^[2] нема	11
7	Ендру Џексон	4. март 1829.	4. март 1837.	Демократа	Мартин ван Бјурен	12
8	Мартин ван Бјурен	4. март 1837.	4. март 1841.	Демократа	Ричард Џонсон	13
9	Вилијам Х. Харисон	4. март 1841.	4. април 1841.^[1]	Виговац	Џон Тајлер	14
10	Џон Тајлер	4. април 1841.	4. март 1845.	Виговац^[3]	нема	14
11	Џејмс К. Полк	4. март 1845.	4. март 1849.	Демократа	Џорџ Далас	15
12	Закари Тејлор	4. март 1849.	9. јул 1850^[1]	Виговац	Милард Филмор	16
13	Милард Филмор	9. јул 1850.	4. март 1853.	Виговац	нема	16
14	Френклин Пирс	4. март 1853.	4. март 1857.	Демократа	Вилијам Кинг^[1] нема	17
15	Џејмс Бјукенан	4. март 1857.	4. март 1861.	Демократа	Џон Брекинриџ	18
16	Абрахам Линколн	4. март 1861.	15. април 1865.^[4]	Републиканац	Ханибал Хамлин	19
16	Абрахам Линколн	4. март 1861.	15. април 1865.^[4]	Републиканац	Ендру Џонсон^[5]	20
17	Ендру Џонсон	15. април 1865.	4. март 1869.	Национална унија^[5]	нема	20
18	Јулисиз С. Грант	4. март 1869.	4. март 1877.	Републиканац	Скајлер Колфакс	21
18	Јулисиз С. Грант	4. март 1869.	4. март 1877.	Републиканац	Хенри Вилсон^[1] нема	22
19	Радерфорд Б. Хејз	4. март 1877.	4. март 1881.	Републиканац	Вилијам Вилер	23
20	Џејмс Гарфилд	4. март 1881.	19. септембар 1881.^[4]	Републиканац	Честер А. Артур	24
21	Честер А. Артур	19. септембар 1881.	4. март 1885.	Републиканац	нема	24
22	Гровер Кливленд	4. март 1885.	4. март 1889.	Демократа	Томас Хендрикс^[1] нема	25
23	Бенџамин Харисон	4. март 1889.	4. март 1893.	Републиканац	Ливи Мортон	26
24	Гровер Кливленд (други мандат)	4. март 1893.	4. март 1897.	Демократа	Адлеј Ј. Стивенсон	27
25	Вилијам Мекинли	4. март 1897.	14. септембар 1901.^[4]	Републиканац	Гарет Хобарт^[1] нема	28
25	Вилијам Мекинли	4. март 1897.	14. септембар 1901.^[4]	Републиканац	Теодор Рузвелт	29
26	Теодор Рузвелт	14. септембар 1901.	4. март 1909.	Републиканац	нема	29
26	Теодор Рузвелт	14. септембар 1901.	4. март 1909.	Републиканац	Чарлс Фербанкс	30
27	Вилијам Х. Тафт	4. март 1909.	4. март 1913.	Републиканац	Џејмс Шерман^[1] нема	31
28	Вудро Вилсон	4. март 1913.	4. март 1921.	Демократа	Томас Маршал	32
28	Вудро Вилсон	4. март 1913.	4. март 1921.	Демократа	Томас Маршал	33
29	Ворен Г. Хардинг	4. март 1921.	2. август 1923.^[1]	Републиканац	Калвин Кулиџ	34
30	Калвин Кулиџ	2. август 1923.	4. март 1929.	Републиканац	нема	34
30	Калвин Кулиџ	2. август 1923.	4. март 1929.	Републиканац	Чарлс Доз	35
31	Херберт Хувер	4. март 1929.	4. март 1933.	Републиканац	Чарлс Кертис	36
32	Френклин Д. Рузвелт	4. март 1933.	12. април 1945.^[1]	Демократа	Џон Гарнер	37
					Џон Гарнер	38
					Хенри Волас	39
					Хари С. Труман	40
33	Хари С. Труман	12. април 1945.	20. јануар 1953.	Демократа	нема	40
33	Хари С. Труман	12. април 1945.	20. јануар 1953.	Демократа	Олбен Баркли	41
34	Двајт Ајзенхауер	20. јануар 1953.	20. јануар 1961.	Републиканац	Ричард Никсон	42
34	Двајт Ајзенхауер	20. јануар 1953.	20. јануар 1961.	Републиканац	Ричард Никсон	43
35	Џон Ф. Кенеди	20. јануар 1961.	22. новембар 1963.^[4]	Демократа	Линдон Б. Џонсон	44
36	Линдон Б. Џонсон	22. новембар 1963.	20. јануар 1969.	Демократа	нема	44
36	Линдон Б. Џонсон	22. новембар 1963.	20. јануар 1969.	Демократа	Хјуберт Хамфри	45
37	Ричард Никсон	20. јануар 1969.	9. август 1974.^[2]	Републиканац	Спиро Егњу^[2] нема	46
37	Ричард Никсон	20. јануар 1969.	9. август 1974.^[2]	Републиканац	Џералд Форд	47
38	Џералд Форд	9. август 1974.	20. јануар 1977.	Републиканац	нема Нелсон Рокфелер	47
39	Џими Картер	20. јануар 1977.	20. јануар 1981.	Демократа	Волтер Мондејл	48
40	Роналд Реган	20. јануар 1981.	20. јануар 1989.	Републиканац	Џорџ Х. В. Буш	49
40	Роналд Реган	20. јануар 1981.	20. јануар 1989.	Републиканац	Џорџ Х. В. Буш	50
41	Џорџ Х. В. Буш	20. јануар 1989.	20. јануар 1993.	Републиканац	Ден Квејл	51
42	Бил Клинтон	20. јануар 1993.	20. јануар 2001.	Демократа	Ал Гор	52
42	Бил Клинтон	20. јануар 1993.	20. јануар 2001.	Демократа	Ал Гор	53
43	Џорџ В. Буш	20. јануар 2001.	20. јануар 2009.	Републиканац	Дик Чејни	54
43	Џорџ В. Буш	20. јануар 2001.	20. јануар 2009.	Републиканац	Дик Чејни	55
44	Барак Обама	20. јануар 2009.	20. јануар 2017.	Демократа	Џо Бајден	56
44	Барак Обама	20. јануар 2009.	20. јануар 2017.	Демократа	Џо Бајден	57
45	Доналд Трамп	20. јануар 2017.	20. јануар 2021.	Републиканац	Мајк Пенс	58
46	Џо Бајден	20. јануар 2021.	Тренутни	Демократа	Камала Харис	59

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј Природна смрт .
^ ^а ^б ^в Поднео оставку
^ Бивши демократа као кандидат виговаца. Након свађе са виговцима истеран је из Конгреса 1841.
^ ^а ^б ^в ^г Убијен.
^ ^а ^б Демократа као противкандидат републиканцу Линколну.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[D-1] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј Природна смрт .

[R-2] а ^б ^в Поднео оставку

[3] Бивши демократа као кандидат виговаца. Након свађе са виговцима истеран је из Конгреса 1841.

[A-4] а ^б ^в ^г Убијен.

[U-5] а ^б Демократа као противкандидат републиканцу Линколну.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]