Списак спелеолошких објеката у Србији

Ово је списак спелеолошких објеката у Србији.^[1]

Најдужа пећина у Србији, односно спелеолошки објекат, је Лазарева пећина код села Злот дужине преко 16 km, а најдубљи је Ракин понор код Доњег Милановца дубине 303 m.

Појам спелеолошких објеката[уреди | уреди извор]

Спелеолошки објекти, у ужем смислу, су пећине и јаме као подземни облици рељефа настали карстним процесом. Пећинама се називају хоризонтални и субхоризонтални подземни канали. Јамама се називају вертикални и субвертикални канали. У свету (на енглеском говорном подручју) за јаме и пећине одавно је прихваћен јединствен термин caves. ^[2]

Најдужи спелеолошки објекти[уреди | уреди извор]

Ранг	Назив	Локација	Општина/град	Дужина
1.	Лазарева пећина	Кучајске планине, село Злот	Бор	16.041 m^[3]
2.	Ушачки пећински систем	Пештерско поље, село Горње Лопиже	Сјеница	6.185 m
3.	Церјанска пећина	Калафат, село Церје	Ниш	6.131 m
4.	Боговинска пећина	Кучајске планине, село Боговина	Бољевац	5.842 m
5.	Пећина Самар	Калафат, село Копајкошара	Сврљиг	3.829 m
6.	Дрењарски систем	Џевринска греда, Брза Паланка	Кладово	3.731 m
7.	Буронов понор	Мироч, Доњи Милановац	Мајданпек	3.593 m
8.	Немачки понор	Мироч, село Текија	Кладово	3.422 m
9.	Велика пећина у Дубокој	село Дубока	Кучево	2.734 m
10.	Рајкова пећина	Мајданпек	Мајданпек	2.304 m

Најдубљи спелеолошки објекти[уреди | уреди извор]

Ранг	Назив	Локација	Општина/град	Дубина
1.	Ракин понор	Мироч, Доњи Милановац	Мајданпек	303 m
2.	Јама на Дубашници	Кучајске планине, село Злот	Бор	276 m
3.	Јама у Ланишту	Мироч, Доњи Милановац	Мајданпек	272 m
4.	Јама Фаца Шора	Мироч, Доњи Милановац	Мајданпек	266 m
5.	Јама Ибрин понор	Мироч, Доњи Милановац	Мајданпек	239 m
6.	Тисова јама	Бељаница, Жагубица	Жагубица	235 m
7.	Немачки понор	Мироч, село Текија	Кладово	210 m
8.	Буронов понор	Мироч, Доњи Милановац	Мајданпек	204 m
9.	Драгов понор	село Лелић	Ваљево	200 m
10.	Церјанска пећина	Калафат, село Церје	Ниш	187 m
11.	Јама на Великом Игришту	Кучајске планине, Честобродица	Параћин	171 m