Списак топонима названих по Србима

С Википедије, слободне енциклопедије

Списак топонима названих по Србима садржи имена насељених мјеста, (градова и села), ненасељених предјела, хидронима (ријека и језера), планина итд. широм свијета, који своје име темеље у имену народа Срби. Такође, списак садржи и оне топониме који се могу повезати са етнонимом Срби. Списак је подијељен према одређеним макрорегионима или континетима, те државама, у зависности од концетрације броја топонима.

Југоисточна Европа[уреди | уреди извор]

На простору бивше Југославије, Албаније, Грчке и Бугарске постоји преко 90 топонима названих по Србима. Изузев неколико древних насеља у Панонији (нпр. Сербинум, Сербетијум), за већину осталих топонима званична наука нема дилеме да је коријен ријечи изведен од етнонима за балканске Србе.[1]

Јужнословенске земље[уреди | уреди извор]

Грчка и Албанија[уреди | уреди извор]

Западна и јужна Европа[уреди | уреди извор]

У западној и дијеловима јужне, те југозападне Европе постоје многи топоними са корјеном ријечи који подсјећа на етноним Србин. Међутим, по мишљењу многих етимолога, њихова стварна повезаност са Србима је и те како упитна. Са друге стране, на неким подручјима Француске и Италије су забиљежене миграције Словена током раног средњег вијека,[5][6] док је на Пиринејском полуострву интересантна појава народа под именом Сеурби који вијек раније.[7] На списак су уврштени само неки од топонима:

Француска[уреди | уреди извор]

У Француској не постоји нити један топоним за који је стручна јавност сагласна да се коријен ријечи односи првенствено на Србе. Међутим, имена неких насеља у алпском дијелу земље подсјећају на етноним Срби, а током раног средњег вијека у тим мјестима су забиљежене и словенске миграције.[8][9] Касније, током XIV вијека, готово у истом дијелу земље, појављује се властелинска породица Сервијен за коју се вјерује да су поријеклом били повезани са тадашњом Србијом.[10] Ова породица ће касније имати посједе широм Француске, а наведени топоними вјероватно носе имена по овој породици:

  • Серба — дио града Нанта;
  • Сербан [5] — насеље и општина у Оверњату;
  • Серва (Гар) — насеље и општина у департману Гар;
  • Серва (Ен) — насеље и општина у департману Ен;
  • Сервин — насеље и општина у департаменту Ду, региону Франш-Конте;
  • Сервиња — насеље и општина у департаменту Ен, региону Рона-Алпи;
  • Сорбон — насеље и општина у департману Ардени, на истоку Француске;
  • Сербат (Нерак) — насеље у општини Нерак, департману Лот и Гарона, Нова Аквитанија;
  • Сербиље (Ангу) — насеље у општини Ангу, департману Атлантски Пиринеји, Нова Аквитанија;
  • Сербуе (Ескалан) — насеље у општини Ескалан, департману Ландри, Нова Аквитанија;
  • Сервијан — насеље и општина у департаменту Еро, Окситанија;
  • Сорб (Еро) — насеље и општина у департману Еро, Окситанија;
  • Сурба — насеље департману Аријеж, Окситанија;

Италија[уреди | уреди извор]

Осим набројаних, у Италији постоје и други топоними са корјеном „серв” и „сорб”, а који се не могу везати за име Срби. Коријен ријечи „серв” најчешће долази од латинске ријечи serve или италијанске servire, што значи служити, робовати, док коријен ријечи „сорб” долазе од италијанске ријечи sorbus, што значи јаребика[18] (врста дрвећа):

Шпанија и Португалија[уреди | уреди извор]

У Шпанији и Португалији не постоје топоними који су директно повезани са народом Срби. Међутим, постоје топоними који у свом корјену имају ријеч „Серб”, а што се доводи у везу са древним народом познатим као Сеурби, Серби, Сорби или Сирби, (лат. Sevrbi).[7] Овај народ је у Хиспанију дошао из источне или јужне Европе и населио се у предјелу данашње сјеверне Португалије, те Галисије и Леона у Шпанији. Претходно, прије доласка, био је под утицајем Келта.[19] Утицајем Шпаније и Португалије током раног новог вијека, пренесене топониме имамо и у земљама Новог свијета.

Сјеверна и централна Европа[уреди | уреди извор]

У сјеверној и централној Европи, укључујући и цијели прибалтик, постоје бројни топоними са коријеном у имену „срб” (серб, сорб). У већини случајева етимолози се слажу да су ти топоними имена добила по прецима данашњих Лужичких Срба.[20][21][22] Изузетак чине нека мјеста у источном прибалтику, гдје су мишљења етимолога донекле подијељења, као и топоними у Словачкој [23], Мађарској [24], те неким дјеловима Чешке, за које се тврди да називи потичу по прецима балканских Срба.

Скандинавија[уреди | уреди извор]

  • Сербе црква [25] — црква у општини Ренесеј, округ Рогаланд, Норвешка;
  • Серби (Вестра Јеталанд) — насеље у општини Фалћепинг, округу Вестра Јеталанд, Шведска;
    • Серби Кирка — црква и црквена парохија Шведске цркве са сједиштем у насељу Серби;
    • Серби дистрикт у Вестра Јеталанду — дистрикт у општини Фалћепинг, округу Вестра Јеталанд, Шведска;
  • Серби (Еланд) — насеље у општини Борјхолм, на острву Еланд, округу Калмар, Шведска;
  • Серби (Естерјетланд) — (до 1791) бивша црквена парохија близу насеља Вифолка у општини Мјелби, округ Естерјетланд, Шведска;
  • Серби (Еребро) — насеље у општини Еребро, округ Нерке, Шведска;
  • Серби (Норбиос) — дворац у насељу Норбиос, општина Еребро, округ Нерке, Шведска;
  • Серби (Ронеби) — насеље у општини Ронеби, округ Блећинге, Шведска;
  • Серби (Сканија) — насеље у општини Хеслехолм, округу Сканија, Шведска;
    • Серби (епархија Лунд) — црква и бивша црквена парохија (до 2006) Шведске цркве, у насељу Серби;
    • Серби дистрикт у Сканији — дистрикт у општини Хеслехол, округу Сканија, Шведска;
    • Серби — бивша општина (до 1951) у округу Сканија, са сједиштем у насељу Серби Сокен;
  • Серби (Скараборг) — насеље и општина у округу Скараборг, Шведска;
  • Серби (Торсокер) — дворац у насељу Торсокер, општина Гнеста, округ Седерманланд, Шведска;
  • Серби (Трелеборг) — насеље у парохији Андерслев, општина Трелеборг, округ Сканија, Шведска;
  • Серби (Фелингсбро), познат и као Сербихолм — дворац у насељу Фелингсбро, општина Линдесберг, округ Вестманланд, Шведска;
  • Сербијенген — насеље у општини Еребро, округ Нерке, Шведска;
  • Сербилунг — (до 2015) бивше насеље у парохији Андерслев, општина Трелеборг, округ Сканија, Шведска;
  • Сербин (Боден) — насеље у општини Боден, округ Нурботен, Шведска;
  • Сербин (Умеа) — село у општини Умеа, у округу Вестернботен, Шведска;
  • Сербо (Норвешка) — село у Ренесеју, у Рагаланду, Норвешка;

Њемачка[уреди | уреди извор]

  • Серба или Зерба — насеље и општина у Тирингији;
  • Сербах — рјечица у Хесену, притока Аубаха;
  • Сербике (током средњег вијека), касније познато као Цорбикер (Zörbigker), данас Цобикер (Михелн)[26] — напуштено село у округу Зале у Саксонија-Анхалт;
  • Сербици, познати и као Сурбици, данас Цербиг [27] — град у Саксонији-Анхалт;
  • Сербски Будестеци, касније Будестеце, данас Гроспоствиц — варошица у Саксонији;
  • Србице (Видемар) — насеље у општини Видемар, Саксонија;
  • Србице (Требен) — насеље у општини Требен, Тирингија;
  • Србиште (Анхалт) или Цербст — град у Саксонији-Анхалт;
  • Србов, те (од 13. вијека) познато и као Сурбов, Сорбен, Сораби, данас Цорбау (Михелн)[28] — напуштано село у општини Михелн (Гајзелтал), округу Мерзебург-Кверфурт, Саксонија-Анхалт;
  • Сорбици у 9. вијеку , касније Зурбици, данас Цербиг[29] — град у округу Анхалт-Битерфелд, Саксонија-Анхалт;
  • Сорба у 11. вијеку, данас Цорбау[30] — општина у округу Бургенланд, Саксонија-Анхалт;

Швајцарска[уреди | уреди извор]

Пољска[уреди | уреди извор]

Прибалтик[уреди | уреди извор]

Чешка[уреди | уреди извор]

Словачка[уреди | уреди извор]

  • Србова или Сарбова, данас Шарбов — насељено мјесто у округу Свидњик, Прешовски крај;
  • Осрбљанка — поток у југозападном дијелу округа Брезно;
  • Осрбље — насељено мјесто у округу Брезно, Банскобистрички крај;

Мађарска[уреди | уреди извор]

  • Србоград, данас Шарбогард — град у жупанији Фејер;
  • Српска Варош, данас Табан — дио града Будима;
  • Српска Боја или Рац Боја — данас Неметбоља
  • Српска Мечка или Рац Мечка — село у Барањској жупанији;
  • Српска Река, данас Сарберек — дио града Татабања;
  • Српски Алмаш, познат и као Рацалмаш или Рац Алмаш — насеље у оквиру Пештанске жупаније;
  • Српски Гарчин или Рац Гарчин — село Барањској жупанији;
  • Српски Ковин[33], познат и као Рацкеве или Рац Кеве — насељено место у Пештанској жупанији;
  • Српски Козар или Рац Козар — село у Барањској жупанији;
  • Српски Крстур, познат и као Рацкерестур, Рац Керестур и Рац Крстур — насеље у оквиру Фејер жупаније;
  • Српски Поток, данас Сарберки Патак — поток на западу Мађарске, притока Велике Крке, слив Муре;
  • Српски Титош — село у Барањској жупанији;
  • Српски Чанад, данас Чанад — село у близини Макоа, жупанија Чонград.

Источна Европа[уреди | уреди извор]

Већина топонима названих по Србима у источној Европи, имена су добила након српских миграција током XVII и XVIII вијека,[34][35] иако су српске миграције биљежене и раније (од XV вијека). Срби су тад подједнако мигрирали и у Панонију, Трансилванију, али су (заједно са Власима) прелазили и преко Карпата па су населили неке крајеве данашње Украјине и Русије.[36][37][38]

Румунија и Молдавија[уреди | уреди извор]

Украјина[уреди | уреди извор]

Русија[уреди | уреди извор]

  • Сербилово — село у Гавриловопосадском рејоне, Ивановска област;
  • Сербин (Краснодар) — мање село у Славјанском рејоне, Краснодарскога Покрајина;
  • Сербин Горици — село у Сонковском рејоне, Тверска област;
  • Сербинка — засеок у атару села Нижњи Теребуж, Шчигровски рејон, Курска област;
  • Сербино — село у Пљушком рејону, Псковска област;
  • Сербишино — село у Невјанском градском округу, Свердловска област;

Азија[уреди | уреди извор]

Кавказ[уреди | уреди извор]

Турска[уреди | уреди извор]

  • Град Срба или Гордосервон — древни град у Битинији, спомиње се у византијским записима 680. године;
  • Сарибелен [39] — село у округу Каш, вилајету Анадолија;
  • Сербан (Чорум) — село у вилајету Чорум;
  • Сирбашмак (Самсун) (дословно: „Срби прелазе”) — насеље у округу Везиркопру, вилајет Самсун;
  • Сирбасан (Карс) (дословно: „Срби мисле”) — селу у округу Сарикамиш, вилајету Карс;
  • Сирбели Махалеси Мухтарлики (дословно: „Српски сеоски кнез”) — дио насеља Савчили Буџукоба, вилајет Каман;
  • Сирпи — дио насеља Аташехир, у Истанбулу;
  • Сирпсиндиги (дословно: „Мјесто уништења Срба”) — данас Акбунар, или Сарајкпинар, вилајет Једрене;
  • Сирпсиндиги — централни дио насеља Јенибосна, у округу Бахчелиевлер, у Истанбулу;

Израел[уреди | уреди извор]

Кина[уреди | уреди извор]

Серба је назив једног бившег округа, Серба (Сичуан), у Тибетанском аутономном округу Гардзе, који је у саставу кинеске провинције Сичуан (данас дио округа Сертар), као и једног древног народа на Тибету. Према легенди, овај бивши округ у давна времена био је насељен народом Серба (народ) којим је владао митолошки Гесер.[40] На локалном језику, назив округа дословно значи „Златни ниво”. Данас постоји више научних теорија о поријеклу тог народа, а најприхватљивија је она да су то била племена тибетанског поријекла.[41] Постоје мишљења и да су народ Серба били преци модерних Шерпаса, али етимологија Шерпаса гласи „народ са истока”, што додатно збуњује научнике.[42] Повезаност народа Серба са балканским Србима у озбиљним научним круговима је одбачена.

Америка[уреди | уреди извор]

Канада[уреди | уреди извор]

Сједињене Државе[уреди | уреди извор]

Океанија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Стево Ћосовић: „Рјечник српског имена”, Просвета, Нови Сад 1994. године
  2. ^ "Браник", Нови Сад 3. септембар 1898.
  3. ^ «δύο Σερβιανά κοντά στήν περιοχή των Ιωαννίνων. Όλες αυτές οί ονομασίες χωριών της κυρίως Ελλάδας πού παράγονται άπ' τό Σέρβος ή απλώς έχοντάς το ως πρώτο συνθετικό, έρχονται νά επιβεβαιώσουν τό γεγονός.», Εγκατάσταση και παρουσία Σλάβων στη βυζαντινή Μ. Ασία, Ηλιάδη, Αμαλία Κ.
  4. ^ Константин Порфирогенит: De administrando imperio, средина X вијека
  5. ^ а б Balbi: „Atlas ethnographique”, 14# tableu, pp 181
  6. ^ Bibliotheque Nationale de France, Инв. бр. B. 1131 (Paris, République française)
  7. ^ а б „Leite de Vasconcelos, José. Os Seúrros. Opúsculos.Vol. V. Etnologia (Parte I). Lisboa, Imprensa Nacional, 1938” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 30. 09. 2007. Приступљено 07. 04. 2017. 
  8. ^ Balbi: „Atlas ethnographique”, 14# tableu
  9. ^ Serbannes
  10. ^ Louis-Marc Servien, "Louis XIV and Abel de Servien - Eight Centuries of the Servien Family". . Melrose Books. 2012. , Ely, Cambridgeshire, UK.
  11. ^ Giovanni Antonio Sanna: Le ferrovie del Sulcis - nella Sardegna sud occidentale fra documenti immagini e racconti, Calosci Editore, Cortona,. ISBN=978-88-7785-267-0, Sanna, 2012.
  12. ^ Edoardo Altara: Binari a Golfo Aranci - Ferrovie e treni in Sardegna dal 1874 ad oggi, Ermanno Albertelli Editore, isbn=978-88-85909-31-1, Altara, 1992.
  13. ^ а б Risto Kovačić: Srpske naseobine u Južnoj Italiji, Glasnik Srpskog učenog društva 62, 1885.
  14. ^ R. Ambrogio, Nomi d'Italia. Origine e significato dei nomi geografici e di tutti i comuni (Novariae: Istituto Geografico De Agostini, 2009)
  15. ^ Jo. Baptistae De Luca Venusini... Tractatus de officiis venalibus ... - Di Giovanni Battista De Luca
  16. ^ Da "Surbo" di De Masi Angelo (језик: италијански)
  17. ^ Surbo - Cenni storici Архивирано на сајту Wayback Machine (12. март 2012) (језик: италијански)
  18. ^ Personaltrainer.it: „Acido Sorbico”, Приступљено: 19. април 2016.
  19. ^ Историјска библиотека: Виријатов устанак
  20. ^ Нидерле 1956, стр. 111, 112.
  21. ^ Нидерле 2001.
  22. ^ Lewaszkiewicz 2014, стр. 41.
  23. ^ The Pride of Komarno
  24. ^ Stojan Vujičić, Srbi u Budimu i Pešti, Budimpešta, 1997.
  25. ^ Kvitrud Arne: Stavangers middelaldergeografi : betraktninger om kongens gård og odelskirke i Stavanger, Ætt og heim : lokalhistorisk årbok for Rogaland, 2013.
  26. ^ Steffan Bruns: Ortschronik Möckerling, Zöbigker (Sachsen-Anhalt, Saalekreis, Geiseltal), mit dem Ortsfamilienbuch der Gemeinden. Vollständige Auswertung der Kirchenbücher für die Jahre 1647 - 1703. Plaidt: Cardamina 2014. ISBN 978-3-86424-192-5.
  27. ^ Karlheinz Blaschke, Uwe Ulrich Jäschke: Kursächsischer Ämteratlas. Leipzig. 2009. ISBN 978-3-937386-14-0.; S. 56 f.
  28. ^ Ernst Eichler (2009), Die slawischen Ortsnamen zwischen Saale und Neiße (на језику: немачки), IV, Bautzen: Domowina-Verlag, p. 127, ISBN 978-3-7420-1716-1 
  29. ^ Ernst Eichler (2009), Die slawischen Ortsnamen zwischen Saale und Neiße (на језику: немачки), IV, Bautzen: Domowina-Verlag, p. 128, ISBN 978-3-7420-1716-1 
  30. ^ Ernst Eichler (2009), Die slawischen Ortsnamen zwischen Saale und Neiße (на језику: немачки), IV, Bautzen: Domowina-Verlag, pp. 127f., ISBN 978-3-7420-1716-1 
  31. ^ Dr F. Lorentz "Polskie i kaszubskie nazwy miejscowości na Pomorzu Kaszubskiem". ISBN 978-83-60437-22-3. ISBN 978-83-60437-22-3
  32. ^ Званични сајт села Сарбск у Пољској
  33. ^ Мата Косовац: "Српска православна Митрополија карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910.
  34. ^ Енциклопедија Југославије, 2. издање
  35. ^ Војна енциклопедија, Београд, 1972.
  36. ^ Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона (језик: руски)
  37. ^ Волости, Важнейшие селения европейской России, Санкт-Петербург 1886.
  38. ^ КорресподенТ.net: Кабмин назвал города Донбасса, подконтрольные сепаратистам
  39. ^ Sözlerin Soyağacı: Çağdaş Türkçenin Etimolojik Sözlüğü. (Stammbaum der Wörter: Ein etymologisches Wörterbuch des gegenwärtigen Türkisch). 2007.
  40. ^ unesco: Gesar epic tradition
  41. ^ „Traditionelle tibetische Wohnhäuser in Sêrba”. Архивирано из оригинала на датум 23. 01. 2016. Приступљено 16. 06. 2017. 
  42. ^ Sêrba — на кинеској онлајн енциклопедији Baidu
  43. ^ Statistik zu Serb (језик: немачки)
  44. ^ Näheres zum Gipfel Serb(језик: немачки)
  45. ^ Geologie beim Serb
  46. ^ Serbin, Texas from the Handbook of Texas Online
  47. ^ Wends from the Handbook of Texas Online
  48. ^ „Servia, Indiana”. Geographic Names Information System. United States Geological Survey. Приступљено 2016-07-05. 
  49. ^ „Wabash County”. Jim Forte Postal History. Приступљено 11. 07. 2016. 
  50. ^ Meany, Edmond S. (1923). Origin of Washington geographic names. Seattle: University of Washington Press. стр. 267. 
  51. ^ Braxton County, West Virginia General Highway Map (PDF) (Мапа). West Virginia Department of Transportation. 2011. стр. 2. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 25. 04. 2012. Приступљено 30. 12. 2011. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Bibliotheque Nationale de France, Инв. бр. B. 1131 (Paris, République française)
  • Више аутора: „Српски духовни простор”, Бања Лука - Српско Сарајево, 1999. године
  • Vujić, Sava S. - Basarić, Bogdan M. Severni Srbi (ne)zaboravljeni narod, Beograd, 1998.
  • Gkoutzioukostas, Andreas. „Judges of the velum and judges of the hippodrome in Thessalonike”. Архивирано из оригинала на датум 02. 04. 2015. Приступљено 18. 06. 2017. 
  • David Rumsey Historical Map Collection: „Atlas historique et geographique de la Grece et de l'Italie” (L'Empire Romain d'Orient et le Royaume des Lombards 553 a 774), Houze, Antoine Philippe, 1844
  • Erdeljanovich.J.: „O naseljavanju Slovena u Maloj Aziji i Siriji od VII do X veka” Glasnik geografskog drushtva vol. VI 1921 pp. 189
  • Ernst Eichler: Die slawischen Ortsnamen zwischen Saale und Neiße, Domowina-Verlag, Bautzen, IV, 2019. ISBN=978-3-7420-1716-1
  • Живковић, Тибор (2002). Јужни Словени под византијском влашћу 600-1025 (South Slavs under the Byzantine Rule 600-1025). Београд: Историјски институт САНУ, Службени гласник. 
  • Živković, Tibor (2008). Forging unity: The South Slavs between East and West 550-1150. Belgrade: The Institute of History, Čigoja štampa. 
  • Јанковић, Ђорђе. „Погреб Срба у раном средњем веку“, реферат на VI међународном конгресу словенске археологије, Новгород, 1996. (прелиминарна синтеза о српским громилама)
  • Јанковић, Ђорђе. „Громиле Срба у светлу неких других података“, одељак из књиге Српске громиле, 1998.
  • Jeremić, Nikola : Srpska zemlja Bojka, Zemun, 1993.
  • Jireček, Konstantin (1911), Geschichte der Serben (на језику: немачком), F.A. Perthes 
  • Kostić, Lazo M. : O srpskom imenu, Srbinje - Novi Sad, 2000.
  • Lequien, M.: „Oriens Christianus” I, (1740). стр. 659—660
  • Lubor Niederle: „Slovanske starozhitnosti” Dilu II,Svazek pp. 389—399; pp. 444—446
  • Micotky, J.: „Otiorum Chroate”, Vol. I, Budapest, (1806). стр. 89-112
  • Museu Marítim de Barcelona, Инв. бр. 3236 (Barcelona, Reino de España)
  • Novaković, Relja : Baltički Sloveni u Beogradu i Srbiji, Beograd, 1985.
  • Novaković, Relja : Još o poreklu Srba, Beograd, 1992.
  • Novaković, Relja : Srbi, Beograd, 1993.
  • Novaković, Relja : Srbi i njihovi pradavni srodnici, Beograd, 2000.
  • Oaks, Dumbarton (2005). Catalogue of Byzantine Seals at Dumbarton Oaks and in the Fogg Museum of Art: The East (continued), Constantinople and environs, unknown locations, addenda, uncertain readings. Dumbarton Oaks. стр. 16, 171, 173, 176, 183. ISBN 978-0-88402-309-8. 
  • Ostrogorski,G.: „Bizantisko-Juzhnoslovenski odnosi”, Enciklopedija Jugoslavije 1,Zagreb 1955,pp. 591—599
  • Petković, Živko D. : Prve pojave srpskog imena, Beograd, 1996.
  • Petrović, Aleksandar M.: Kratka arheografija Srba, Novi Sad, 1994.
  • R. Ambrogio, Nomi d'Italia. Origine e significato dei nomi geografici e di tutti i comuni (Novariae: Istituto Geografico De Agostini, 2009)
  • Ramsay, W. M: „The Historical Geography Of Asia Minor”, London, (1890). стр. 183. стр. 210
  • Samardžić, Radovan; Duškov, Milan (1993). Serbs in European civilization. Nova. ISBN 978-86-7583-015-3. 
  • Станојевић, Станоје. „Историја Срба, Хрвата и Словенаца”. Projekat Rastko. 
  • Статистички годишњак Републике Српске, 2009: Преглед по општинама” (PDF). Републички завод за статистику РС. Приступљено 23. 1. 2013.
  • Steffan Bruns: Ortschronik Möckerling, Zöbigker (Sachsen-Anhalt, Saalekreis, Geiseltal), mit dem Ortsfamilienbuch der Gemeinden. Vollständige Auswertung der Kirchenbücher für die Jahre 1647 - 1703. Plaidt: Cardamina. 2014. ISBN 978-3-86424-192-5.
  • The Society for Nordish Physical Anthropology: The Living Slavs
  • Ćirković, Sima M. (2004). The Serbs. Wiley-Blackwell. ISBN 978-0-631-20471-8. 
  • Ћоровић, Владимир (1941). „Историја српског народа (Istorija srpskog naroda)”. (Internet, 2001). Пројекат Растко: Библиотека српске културе; Prојеkat Rastko: Biblioteka srpske kulture. 
  • Ћосовић Стево: „Рјечник српског имена”, Просвета, Нови Сад 1994. године
  • Šebek, Lazar : Stari Srbi, Serbi sveske 2, Izdavač: Krim, Beograd, Ložionička 4.
  • William Mitchell Ramsay: „Hellespontus and Bithynia”, Royal Geographical Society, London (United Kingdom of Great Britain and Ireland: 1801-1927), 1890
  • Wassiliou-Seibt, Alexandra-Kyriaki (2012). „Der Familienname Serblias und seine Träger in Byzanz. Eine prosopographisch-sigillographische Studie”. Ур.: Cheynet, Jean-Claude; Sode, Claudia. Studies in Byzantine Sigillography (на језику: German). Walter de Gruyter. стр. 35—55. ISBN 978-3-11-027114-0. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Списак_топонима_названих_по_Србима&oldid=25630346”