Списак топонима названих по Србима

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Списак топонима названих по Србима садржи имена насељених мјеста, (градова и села), ненасељених предјела, хидронима (ријека и језера), планина итд. широм свијета, који своје име темеље у имену народа Срби. Такође, списак садржи и оне топониме који се могу повезати са етнонимом Срби. Списак је подијељен према одређеним макрорегионима или континетима, те државама, у зависности од концетрације броја топонима.

Југоисточна Европа[уреди]

На простору бивше Југославије, Албаније, Грчке и Бугарске постоји преко 90 топонима названих по Србима. Изузев неколико древних насеља у Панонији (нпр. Сербинум, Сербетијум), за већину осталих топонима званична наука нема дилеме да је коријен ријечи изведен од етнонима за балканске Србе.[1]

Јужнословенске земље[уреди]

Грчка и Албанија[уреди]

Западна и јужна Европа[уреди]

У западној и дијеловима јужне, те југозападне Европе постоје многи топоними са корјеном ријечи који подсјећа на етноним Србин. Међутим, по мишљењу многих етимолога, њихова стварна повезаност са Србима је итекако упитна. Са друге стране, на неким подручјима Француске и Италије су забиљежене миграције Словена током раног средњег вијека,[4][5] док је на Пиринејском полуострву интересантна појава народа под именом Сеурби који вијек раније.[6] На списак су уврштени само неки од топонима:

Француска[уреди]

У Француској не постоји нити један топоним за који је стручна јавност сагласна да се коријен ријечи односи првенствено на Србе. Међутим, имена неких насеља у алпском дијелу земље подсјећају на етноним Срби, а током раног средњег вијека у тим мјестима су забиљежене и словенске миграције.[7][8] Касније, током XIV вијека, готово у истом дијелу земље, појављује се властелинска породица Сервијен за коју се вјерује да су поријеклом били повезани са тадашњом Србијом.[9] Ова породица ће касније имати посједе широм Француске, а неки топоними су засигурно своја имена добила по њима:

  • Серба — дио града Нанта;
  • Сербан [4] — насеље и општина у Оверњату;
  • Серва (Гар) — насеље и општина у департману Гар;
  • Серва (Ен) — насеље и општина у департману Ен;
  • Сервин — насеље и општина у департаменту Ду, региону Франш-Конте;
  • Сервиња — насеље и општина у департаменту Ен, региону Рона-Алпи;
  • Сорбон — насеље и општина у департману Ардени, на истоку Француске;
  • Сербат (Нерак) — насеље у општини Нерак, департману Лот и Гарона, Нова Аквитанија;
  • Сербиље (Ангу) — насеље у општини Ангу, департману Атлантски Пиринеји, Нова Аквитанија;
  • Сербуе (Ескалан) — насеље у општини Ескалан, департману Ландри, Нова Аквитанија;
  • Сервијан — насеље и општина у департаменту Еро, Окситанија;
  • Сорб (Еро) — насеље и општина у департману Еро, Окситанија;
  • Сурба — насеље департману Аријеж, Окситанија;

Италија[уреди]

Осим набројаних, у Италији постоје и други топоними са корјеном „серв” и „сорб”, а који се не могу везати за име Срби. Коријен ријечи „серв” најчешће долази од латинске ријечи serve или италијанске servire, што значи служити, робовати, док коријен ријечи „сорб” долазе од италијанске ријечи sorbus, што значи јаребика[15] (врста дрвећа):

Шпанија и Португалија[уреди]

У Шпанији и Португалији не постоје топоними који су директно повезани са народом Срби. Међутим, постоје топоними који у свом корјену имају ријеч „Серб”, а што се доводи у везу са древним народом познатим као Сеурби, Серби, Сорби или Сирби, (лат. Sevrbi).[6] Овај народ је у Хиспанију дошао из источне или јужне Европе и населио се у предјелу данашње сјеверне Португалије, те Галисије и Леона у Шпанији. Претходно, прије доласка, био је под утицајем Келта.[16] Утицајем Шпаније и Португалије током раног новог вијека, пренесене топониме имамо и у земљама Новог свијета.

Сјеверна и централна Европа[уреди]

У сјеверној и централној Европи, укључујући и цијели прибалтик, постоје бројни топоними са коријеном у имену „срб” (серб, сорб). У већини случајева етимолози се слажу да су ти топоними имена добила по прецима данашњих Лужичких Срба.[17][18][19] Изузетак чине нека мјеста у источном прибалтику, гдје су мишљења етимолога донекле подијељења, као и топоними у Словачкој [20], Мађарској [21], те неким дјеловима Чешке, за које се тврди да називи потичу по прецима балканских Срба.

Скандинавија[уреди]

Њемачка[уреди]

Швајцарска[уреди]

Пољска[уреди]

Чешка[уреди]

Словачка[уреди]

  • Србова или Сарбова, данас Шарбов — насељено мјесто у округу Свидњик, Прешовски крај;
  • Осрбљанка — поток у југозападном дијелу округа Брезно;
  • Осрбље — насељено мјесто у округу Брезно, Банскобистрички крај;

Мађарска[уреди]

Источна Европа[уреди]

Већина топонима названих по Србима у источној Европи, имена су добила након српских миграција током XVII и XVIII вијека,[26][27] иако су српске миграције биљежене и раније (од XV вијека). Срби су тад подједнако мигрирали и у Панонију, Трансилванију, али су (заједно са Власима) прелазили и преко Карпата па су населили неке крајеве данашње Украјине и Русије.[28][29][30]

Румунија и Молдавија[уреди]

Украјина[уреди]

Русија[уреди]

  • Сербилово — село у Гавриловопосадском рејоне, Ивановска област;
  • Сербин (Краснодар) — мање село у Славјанском рејоне, Краснодарскога Покрајина;
  • Сербин Горици — село у Сонковском рејоне, Тверска област;
  • Сербинка — засеок у атару села Нижњи Теребуж, Шчигровски рејон, Курска област;
  • Сербино — село у Пљушком рејону, Псковска област;
  • Сербишино — село у Невјанском градском округу, Свердловска област;

Азија[уреди]

Кавказ[уреди]

Турска[уреди]

  • Град Срба или Гордосервон — древни град у Битинији, спомиње се у византијским записима 680. године;
  • Сарибелен [31] — село у округу Каш, вилајету Анадолија;
  • Сербан (Чорум) — село у вилајету Чорум;
  • Сирбашмак (Самсун) (дословно: „Срби прелазе”) — насеље у округу Везиркопру, вилајет Самсун;
  • Сирбасан (Карс) (дословно: „Срби мисле”) — селу у округу Сарикамиш, вилајету Карс;
  • Сирбели Махалеси Мухтарлики (дословно: „Српски сеоски кнез”) — дио насеља Савчили Буџукоба, вилајет Каман;
  • Сирпи — дио насеља Аташехир, у Истанбулу;
  • Сирпсиндиги (дословно: „Мјесто уништења Срба”) — данас Акбунар, или Сарајкпинар, вилајет Једрене;
  • Сирпсиндиги — централни дио насеља Јенибосна, у округу Бахчелиевлер, у Истанбулу;

Израел[уреди]

Кина[уреди]

Серба је назив једног бившег округа, Серба (Сичуан), у Тибетанском аутономном округу Гардзе, који је у саставу кинеске провинције Сичуан (данас дио округа Сертар), као и једног древног народа на Тибету. Према легенди, овај бивши округ у давна времена био је насељен народом Серба (народ) којим је владао митолошки Гесер.[32] На локалном језику, назив округа дословно значи „Златни ниво”. Данас постоји више научних теорија о поријеклу тог народа, а најприхватљивија је она да су то била племена тибетанског поријекла.[33] Постоје мишљења и да су народ Серба били преци модерних Шерпаса, али етимологија Шерпаса гласи „народ са истока”, што додатно збуњује научнике.[34] Повезаност народа Серба са балканским Србима у озбиљним научним круговима је одбачена.

Америка[уреди]

Канада[уреди]

Сједињене Државе[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Стево Ћосовић: „Рјечник српског имена”, Просвета, Нови Сад 1994. године
  2. ^ «δύο Σερβιανά κοντά στήν περιοχή των Ιωαννίνων. Όλες αυτές οί ονομασίες χωριών της κυρίως Ελλάδας πού παράγονται άπ' τό Σέρβος ή απλώς έχοντάς το ως πρώτο συνθετικό, έρχονται νά επιβεβαιώσουν τό γεγονός.», Εγκατάσταση και παρουσία Σλάβων στη βυζαντινή Μ. Ασία, Ηλιάδη, Αμαλία Κ.
  3. ^ Константин Порфирогенит: De administrando imperio, средина X вијека
  4. 4,0 4,1 Balbi: „Atlas ethnographique”, 14# tableu, pp 181
  5. ^ Bibliotheque Nationale de France, Инв. бр. B. 1131 (Paris, République française)
  6. 6,0 6,1 „Leite de Vasconcelos, José. Os Seúrros. Opúsculos.Vol. V. Etnologia (Parte I). Lisboa, Imprensa Nacional, 1938” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 30. 09. 2007. Приступљено 07. 04. 2017. 
  7. ^ Balbi: „Atlas ethnographique”, 14# tableu
  8. ^ Serbannes
  9. ^ Louis-Marc Servien, "Louis XIV and Abel de Servien - Eight Centuries of the Servien Family", Melrose Books 2012, Ely, Cambridgeshire, UK.
  10. ^ Giovanni Antonio Sanna: Le ferrovie del Sulcis - nella Sardegna sud occidentale fra documenti immagini e racconti, Calosci Editore, Cortona, ISBN=978-88-7785-267-0, Sanna, 2012.
  11. ^ Edoardo Altara: Binari a Golfo Aranci - Ferrovie e treni in Sardegna dal 1874 ad oggi, Ermanno Albertelli Editore, id=ISBN 88-85909-31-0, Altara, 1992.
  12. 12,0 12,1 Risto Kovačić: Srpske naseobine u Južnoj Italiji, Glasnik Srpskog učenog društva 62, 1885.
  13. ^ Da "Surbo" di De Masi Angelo (на језику: италијански)
  14. ^ Surbo - Cenni storici Архивирано на сајту Wayback Machine (март 12, 2012) (на језику: енглески) (на језику: италијански)
  15. ^ Personaltrainer.it: „Acido Sorbico”, Приступљено: 19. април 2016.
  16. ^ Историјска библиотека: Виријатов устанак
  17. ^ Нидерле 1956, стр. 111, 112.
  18. ^ Нидерле 2001.
  19. ^ Lewaszkiewicz 2014, стр. 41.
  20. ^ The Pride of Komarno
  21. ^ Stojan Vujičić, Srbi u Budimu i Pešti, Budimpešta, 1997.
  22. ^ Karlheinz Blaschke, Uwe Ulrich Jäschke: Kursächsischer Ämteratlas. Leipzig. 2009. ISBN 978-3-937386-14-0.; S. 56 f.
  23. ^ Dr F. Lorentz "Polskie i kaszubskie nazwy miejscowości na Pomorzu Kaszubskiem". ISBN 83-60437-22-X.. ISBN 978-83-60437-22-3.
  24. ^ Званични сајт села Сарбск у Пољској
  25. ^ Мата Косовац: "Српска православна Митрополија карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910.
  26. ^ Енциклопедија Југославије, 2. издање
  27. ^ Војна енциклопедија, Београд, 1972.
  28. ^ Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона (на језику: руски)
  29. ^ Волости, Важнейшие селения европейской России, Санкт-Петербург 1886.
  30. ^ КорресподенТ.net: Кабмин назвал города Донбасса, подконтрольные сепаратистам
  31. ^ Sözlerin Soyağacı: Çağdaş Türkçenin Etimolojik Sözlüğü. (Stammbaum der Wörter: Ein etymologisches Wörterbuch des gegenwärtigen Türkisch). 2007.
  32. ^ unesco: Gesar epic tradition
  33. ^ Traditionelle tibetische Wohnhäuser in Sêrba
  34. ^ Sêrba — на кинеској онлајн енциклопедији Baidu
  35. ^ Statistik zu Serb (на језику: немачки)
  36. ^ Näheres zum Gipfel Serb(на језику: немачки)
  37. ^ Geologie beim Serb
  38. ^ Serbin, Texas from the Handbook of Texas Online
  39. ^ Wends from the Handbook of Texas Online
  40. ^ „Servia, Indiana”. Geographic Names Information System. United States Geological Survey. Приступљено 2016-07-05. 
  41. ^ „Wabash County”. Jim Forte Postal History. Приступљено 11. 07. 2016. 
  42. ^ Meany, Edmond S. (1923). Origin of Washington geographic names. Seattle: University of Washington Press. стр. 267. 
  43. ^ Braxton County, West Virginia General Highway Map (PDF) (Мапа). West Virginia Department of Transportation. 2011. стр. 2. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 25. 04. 2012. Приступљено 30. 12. 2011. 

Литература[уреди]

  • Erdeljanovich.J.: „O naseljavanju Slovena u Maloj Aziji i Siriji od VII do X veka” Glasnik geografskog drushtva vol. VI 1921 pp. 189
  • Lequien, M.: „Oriens Christianus” I, (1740). стр. 659—660
  • Micotky, J.: „Otiorum Chroate”, Vol. I, Budapest, (1806). стр. 89-112
  • Lubor Niederle: „Slovanske starozhitnosti” Dilu II,Svazek pp. 389—399; pp. 444—446
  • Ostrogorski,G.: „Bizantisko-Juzhnoslovenski odnosi”, Enciklopedija Jugoslavije 1,Zagreb 1955,pp. 591—599
  • Ramsay, W. M: „The Historical Geography Of Asia Minor”, London, (1890). стр. 183. стр. 210
  • Више аутора: „Српски духовни простор”, Бања Лука - Српско Сарајево, 1999. године
  • Стево Ћосовић: „Рјечник српског имена”, Просвета, Нови Сад 1994. године
  • Bibliotheque Nationale de France, Инв. бр. B. 1131 (Paris, République française)
  • Museu Marítim de Barcelona, Инв. бр. 3236 (Barcelona, Reino de España)
  • William Mitchell Ramsay: „Hellespontus and Bithynia”, Royal Geographical Society, London (United Kingdom of Great Britain and Ireland: 1801-1927), 1890
  • David Rumsey Historical Map Collection: „Atlas historique et geographique de la Grece et de l'Italie” (L'Empire Romain d'Orient et le Royaume des Lombards 553 a 774), Houze, Antoine Philippe, 1844
  • Wassiliou-Seibt, Alexandra-Kyriaki (2012). „Der Familienname Serblias und seine Träger in Byzanz. Eine prosopographisch-sigillographische Studie”. Ур.: Cheynet, Jean-Claude; Sode, Claudia. Studies in Byzantine Sigillography (на језику: German). Walter de Gruyter. стр. 35—55. ISBN 978-3-11-027114-0. 
  • Gkoutzioukostas, Andreas. „Judges of the velum and judges of the hippodrome in Thessalonike”. 
  • Oaks, Dumbarton (2005). Catalogue of Byzantine Seals at Dumbarton Oaks and in the Fogg Museum of Art: The East (continued), Constantinople and environs, unknown locations, addenda, uncertain readings. Dumbarton Oaks. стр. 16, 171, 173, 176, 183. ISBN 978-0-88402-309-8. 
  • Јанковић, Ђорђе. „Погреб Срба у раном средњем веку“, реферат на VI међународном конгресу словенске археологије, Новгород, 1996. (прелиминарна синтеза о српским громилама)
  • Јанковић, Ђорђе. „Громиле Срба у светлу неких других података“, одељак из књиге Српске громиле, 1998.
  • Статистички годишњак Републике Српске, 2009: Преглед по општинама” (PDF). Републички завод за статистику РС. Приступљено 23. 1. 2013.