Списак тренера освајача Купа шампиона и Лиге шампиона

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Куп европских шампиона било је фудбалско клупско такмичење које се одржавало сваке године од 1956. до 1992. године. Шпанац Хосе Виљалонга водио је Реал Мадрид до титуле у првом одржаном финалу 1956. и поновио је успех следеће сезоне. Енглески клубови и тренери су доминирали крајем 1970-их и почетком 1980-их година када су освојили свако такмичење одржано од 1977. до 1982. Упркос томе, тренери из Италије су били најуспешнији пошто су били победници купа једанаест пута.

Шампионат је преименован у УЕФА Лигу шампиона 1992. године.[1] Први освајач реформисаног такмичења био је Марсељ под вођством Рајмонда Гуталса.

Једино су Боб Пејзли, Карло Анчелоти и Зинедин Зидан освојили титулу првака Европе по три пута; Пејзли је с Ливерпулом освојио три титуле у пет сезона, Анчелоти је био победник три пута из четири покушаја док је водио Милан и Реал Мадрид а Зидан је постао европски првак с Реалом три пута заредом. Седамнаест тренера је два пута подигла „ушати пехар”. Само је пет тренера успело да постану прваци Европе с два различита клуба: Анчелоти док је водио Реал и Милан, Ернст Хапел док је водио Фејенорд и Хамбургер, Отмар Хицфелд док је био на челу Борусије Дортмунд и Бајерн Минхен, Жозе Морињо док је био на челу Порта и Интера као и Јуп Хајнкес с Реалом и Бајерном. Седам особа је освојило турнир и као играчи и као тренери а оне су: Мигел Муњос, Ђовани Трапатони, Јохан Кројф, Карло Анчелоти, Франк Рајкард, Пеп Гвардиола и Зинедин Зидан.[2][3]

Победници по годинама[уреди | уреди извор]

Карло Анчелоти постао је тек други тренер који је био троструки шампион Европе када је водио Реал Мадрид до своје десете титуле 2014. године. Укупно је учествовао у четири финала ЛШ.
Зинедин Зидан је једини тренер коме је пошло за руком да освоји титулу шампиона Европе трипут заредом, све с Реал Мадридом.
Боб Пејзли је први тренер који је био првак купа три пута. Подухват је остварио са Ливерпулом.
Ернст Хапел је први тренер који је био европски шампион с два различита клуба.
Отмар Хицфелд, освојио трофеј 1997. и 2001.
Јуп Хајнкес, освојио трофеј 1998. и 2013.
Алекс Фергусон, освојио трофеј 1999. и 2008.
Висенте дел Боске, освојио трофеј 2000. и 2002.
Финале Тренер Клуб Референца
1956. Шпанија Хосе Виљалонга Шпанија Реал Мадрид [4]
1957. Шпанија Хосе Виљалонга Шпанија Реал Мадрид [4]
1958. Аргентина Луис Карниглија Шпанија Реал Мадрид [4]
1959. Аргентина Луис Карниглија Шпанија Реал Мадрид [4]
1960 Шпанија Мигел Муњоз Шпанија Реал Мадрид [4]
1961. Мађарска Бела Гутман Португалија Бенфика [4]
1962. Мађарска Бела Гутман Португалија Бенфика [4]
1963. Италија Нерео Роко Италија Милан [4]
1964. Аргентина Еленио Ерера Италија Интер Милан [4]
1965. Аргентина Еленио Ерера Италија Интер Милан [4]
1966. Шпанија Мигел Муњоз Шпанија Реал Мадрид [4]
1967. Шкотска Џок Стајн Шкотска Селтик [5]
1968. Шкотска Мет Базби Енглеска Манчестер јунајтед [6]
1969. Италија Нерео Роко Италија Милан [4]
1970. Аустрија Ернст Хапел Холандија Фејенорд [7]
1971. Холандија Ринус Михелс Холандија Ајакс [8]
1972. Румунија Штефан Ковач Холандија Ајакс [4]
1973 Румунија Штефан Ковач Холандија Ајакс [4]
1974. Западна Немачка Удо Латек Западна Немачка Бајерн Минхен [9]
1975. Западна Немачка Детмар Крамер Западна Немачка Бајерн Минхен [4]
1976. Западна Немачка Детмар Крамер Западна Немачка Бајерн Минхен [4]
1977. Енглеска Боб Пејзли Енглеска Ливерпул [4]
1978. Енглеска Боб Пејзли Енглеска Ливерпул [4]
1979. Енглеска Брајан Клаф Енглеска Нотингем форест [4]
1980. Енглеска Брајан Клаф Енглеска Нотингем форест [4]
1981. Енглеска Боб Пејзли Енглеска Ливерпул [4]
1982. Енглеска Ентони Бартон Енглеска Астон Вила [10]
1983. Аустрија Ернст Хапел Западна Немачка Хамбургер [11]
1984. Енглеска Џо Фејган Енглеска Ливерпул [12]
1985. Италија Ђовани Трапатони Италија Јувентус [13]
1986. Румунија Емерик Јенеј Румунија Стеауа [14]
1987. Португалија Артур Жорже Португалија Порто [15]
1988. Холандија Гус Хидинк Холандија ПСВ Ајндховен [16]
1989. Италија Ариго Саки Италија Милан [4]
1990. Италија Ариго Саки Италија Милан [4]
1991. Социјалистичка Федеративна Република Југославија Љупко Петровић Социјалистичка Федеративна Република Југославија Црвена звезда [17]
1992. Холандија Јохан Кројф Шпанија Барселона [18]
1993 Белгија Рајмонд Гуталс Француска Олимпик Марсељ [19]
1994. Италија Фабио Капело Италија Милан [20]
1995. Холандија Луј ван Гал Холандија Ајакс [21]
1996. Италија Марчело Липи Италија Јувентус [22]
1997. Немачка Отмар Хицфелд Немачка Борусија Дортмунд [4]
1998. Немачка Јуп Хајнкес Шпанија Реал Мадрид [23]
1999. Шкотска Алекс Фергусон Енглеска Манчестер јунајтед [24]
2000. Шпанија Висенте дел Боске Шпанија Реал Мадрид [4]
2001. Немачка Отмар Хицфелд Немачка Бајерн Минхен [4]
2002. Шпанија Висенте дел Боске Шпанија Реал Мадрид [4]
2003. Италија Карло Анчелоти Италија Милан [25]
2004. Португалија Жозе Морињо Португалија Порто [26]
2005. Шпанија Рафаел Бенитез Енглеска Ливерпул [27]
2006. Холандија Франк Рајкард Шпанија Барселона [28]
2007. Италија Карло Анчелоти Италија Милан [29]
2008. Шкотска Алекс Фергусон Енглеска Манчестер јунајтед [30]
2009. Шпанија Пеп Гвардиола Шпанија Барселона [31]
2010. Португалија Жозе Морињо Италија Интер Милан [32]
2011. Шпанија Пеп Гвардиола Шпанија Барселона [33]
2012. Италија Роберто ди Матео Енглеска Челси [34]
2013. Немачка Јуп Хајнкес Немачка Бајерн Минхен [35]
2014. Италија Карло Анчелоти Шпанија Реал Мадрид [36]
2015. Шпанија Луис Енрике Шпанија Барселона [37]
2016. Француска Зинедин Зидан Шпанија Реал Мадрид [38]
2017. Француска Зинедин Зидан Шпанија Реал Мадрид [39]
2018. Француска Зинедин Зидан Шпанија Реал Мадрид [40]
2019. Немачка Јирген Клоп Енглеска Ливерпул [41]
2020. Немачка Ханс-Дитер Флик Немачка Бајерн Минхен [42]

Тренери с више титула Купа шампиона и Лиге шампиона[уреди | уреди извор]

Три титуле[уреди | уреди извор]

Тренер Шампионске године Клуб(ови)
Енглеска Боб Пејзли 1977, 1978, 1981. Ливерпул
Италија Карло Анчелоти 2003, 2007, 2014. Милан, Реал Мадрид
Француска Зинедин Зидан 2016, 2017, 2018. Реал Мадрид

Две титуле[уреди | уреди извор]

Тренер Шампионске године Клуб(ови)
Шпанија Хосе Виљалонга 1956, 1957. Реал Мадрид
Аргентина Луис Карниглија 1958, 1959. Реал Мадрид
Мађарска Бела Гутман 1961, 1962. Бенфика
Аргентина Еленио Ерера 1964, 1965. Интер Милан
Шпанија Мигел Муњоз 1960, 1966. Реал Мадрид
Италија Нерео Роко 1963, 1969. Милан
Румунија Штефан Ковач 1972, 1973. Ајакс
Немачка Детмар Крамер 1975, 1976. Бајерн Минхен
Енглеска Брајан Клаф 1979, 1980. Нотингем форест
Аустрија Ернст Хапел 1970, 1983. Фејенорд, Хамбургер
Италија Ариго Саки 1989, 1990. Милан
Немачка Отмар Хицфелд 1997, 2001. Борусија Дортмунд, Бајерн Минхен
Шпанија Висенте дел Боске 2000, 2002. Реал Мадрид
Шкотска Алекс Фергусон 1999, 2008. Манчестер јунајтед
Португалија Жозе Морињо 2004, 2010. Порто, Интер Милан
Шпанија Пеп Гвардиола 2009, 2011. Барселона
Немачка Јуп Хајнкес 1998, 2013. Реал Мадрид, Бајерн Минхен

Победници по државама[уреди | уреди извор]

У доњој табели су наведени тренери и њихов број европских титула са земљом којој припадају.

Држава Бр. титула
 Италија 11
 Шпанија 10
 Немачка[a] 9
 Енглеска 7
 Француска[b] 5
 Холандија 5
 Аргентина[c] 4
 Шкотска 4
 Португалија 3
 Румунија 3
 Аустрија 2
 Мађарска 2
 Белгија 1
 Србија[d] 1
  1. ^ Урачунате титуле тренера из Западне Немачке.
  2. ^ Урачунате титуле Елениа Ерере који је имао и аргентинско држављанство.
  3. ^ Урачунате титуле Елениа Ерере који је имао и француско држављанство.
  4. ^ Урачуната титула тренера из СФР Југославије.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „History”. UEFA. 2. 7. 2007. Приступљено 24. 8. 2020. 
  2. ^ „Frank Rijkaard”. UEFA. Архивирано из оригинала на датум 2008-02-05. Приступљено 24. 8. 2020. 
  3. ^ „Josep Guardiola”. UEFA. Приступљено 24. 8. 2020. 
  4. 4,00 4,01 4,02 4,03 4,04 4,05 4,06 4,07 4,08 4,09 4,10 4,11 4,12 4,13 4,14 4,15 4,16 4,17 4,18 4,19 4,20 4,21 4,22 4,23 4,24 4,25 4,26 „Final facts and figures”. Union of European Football Associations. Приступљено 24. 8. 2020. 
  5. ^ „Celtic adventure reaps reward”. Union of European Football Associations. 1. 1. 2006. Приступљено 24. 8. 2020. 
  6. ^ „Charlton leads United charge”. Union of European Football Associations. 1. 1. 2006. Приступљено 24. 8. 2020. 
  7. ^ „Feyernoord establish new order”. Union of European Football Associations. 2006-01-01. Приступљено 2008-03-04. 
  8. ^ „Cruyff pulls the strings”. Union of European Football Associations. 1. 1. 2006. Приступљено 24. 8. 2020. 
  9. ^ „Müller ends Bayern wait”. Union of European Football Associations. 2006-01-01. Приступљено 2008-03-04. 
  10. ^ „Withe brings Villa glory”. Union of European Football Associations. 1. 1. 2006. Приступљено 24. 8. 2020. 
  11. ^ „Magath thunderbolt downs Juve”. Union of European Football Associations. 2006-01-01. Приступљено 2008-03-04. 
  12. ^ „Kennedy spot on for Liverpool”. Union of European Football Associations. 1. 1. 2006. Приступљено 24. 8. 2020. 
  13. ^ „Football mourns Heysel victims”. Union of European Football Associations. 2006-01-01. Приступљено 2008-03-04. 
  14. ^ „Steaua stun Barcelona”. Union of European Football Associations. 1. 1. 2006. Приступљено 24. 8. 2020. 
  15. ^ „Madjer inspires Porto triumph”. Union of European Football Associations. 2006-01-01. Приступљено 25. 8. 2020. 
  16. ^ „PSV prosper from Oranje boom”. Union of European Football Associations. 1. 1. 2006. Приступљено 25. 8. 2020. }
  17. ^ „Crvena Zvezda spot on”. Union of European Football Associations. 1. 1. 2006. Приступљено 24. 8. 2020. 
  18. ^ „Koeman ends Barcelona's wait”. Union of European Football Associations. 1. 1. 2006. Приступљено 24. 8. 2020. 
  19. ^ „Ex-Marseille coach Goethals dies”. BBC Sport. 6. 12. 2004. Приступљено 24. 8. 2020. 
  20. ^ „Massaro leads Milan rout”. Union of European Football Associations. 1. 1. 2006. Приступљено 24. 8. 2020. 
  21. ^ „Kluivert strikes late for Ajax”. Union of European Football Associations. 1. 1. 2006. Приступљено 24. 8. 2020. 
  22. ^ „Juve hold their nerve”. Union of European Football Associations. 1. 1. 2006. Приступљено 24. 8. 2020. 
  23. ^ „Seventh heaven for Madrid”. Union of European Football Associations. 1. 1. 2006. Приступљено 24. 8. 2020. 
  24. ^ „Solskjær answers United's prayers”. Union of European Football Associations. 1. 1. 2006. Приступљено 24. 8. 2020. 
  25. ^ „Shevchenko spot on for Milan”. Union of European Football Associations. 1. 1. 2006. Приступљено 24. 8. 2020. 
  26. ^ „Porto pull off biggest surprise”. Union of European Football Associations. 1. 1. 2006. Приступљено 24. 8. 2020. 
  27. ^ „Liverpool belief defies Milan”. Union of European Football Associations. 1. 1. 2006. Приступљено 24. 8. 2020. 
  28. ^ „Ronaldinho delivers for Barça”. Union of European Football Associations. 1. 6. 2006. Приступљено 24. 8. 2020. 
  29. ^ „Milan avenge Liverpool defeat”. Union of European Football Associations. 18. 7. 2007. Приступљено 24. 8. 2020. 
  30. ^ „United strike gold in shoot-out”. Union of European Football Associations. 22. 5. 2008. Приступљено 24. 8. 2020. 
  31. ^ „Stylish Barcelona take United's crown”. Union of European Football Associations. 27. 5. 2009. Приступљено 24. 8. 2020. 
  32. ^ „Live - Champions League final”. BBC Sport. 22. 5. 2010. Приступљено 24. 8. 2020. 
  33. ^ „Barça crowned as Messi and Villa see off United”. Union of European Football Associations. 28. 5. 2011. Приступљено 24. 8. 2020. 
  34. ^ „MATCH REPORT: BAYERN MUNICH 1 CHELSEA 1 (3-4 ON PENS)”. 19. 5. 2012. 
  35. ^ „Super Bayern crowned champions of Europe”. FC Bayern Munich AG. 25. 5. 2013. Приступљено 24. 8. 2020. 
  36. ^ „Madrid finally fulfil Décima dream”. Union of European Football Associations. 24. 5. 2014. Приступљено 24. 8. 2014. 
  37. ^ „Barcelona claim fifth crown”. Union of European Football Associations. 27. 1. 2016. Приступљено 24. 8. 2020. 
  38. ^ „Zidane proud after Real Madrid penalties win”. Union of European Football Associations. 29. 5. 2016. Приступљено 24. 8. 2020. 
  39. ^ „Zidane completes player/coach double double”. Union of European Football Associations. 4. 6. 2017. Приступљено 24. 8. 2020. 
  40. ^ „Zidane reaches more milestones in Kyiv”. Union of European Football Associations. 26. 5. 2018. Приступљено 24. 8. 2020. 
  41. ^ „Liverpool beat Tottenham to win sixth European Cup”. Union of European Football Associations. 1. 6. 2019. Приступљено 24. 8. 2020. 
  42. ^ „Paris St-Germain 0-1 Bayern Munich: German side win Champions League final”. British Broadcasting Corporation. 23. 8. 2020. Приступљено 24. 8. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]