Споменик Ћирилу и Методију у Београду

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Споменик Ћирилу и Методију

Споменик Ћирилу и Методију је споменик у Београду. Налази се у општини Звездара у Парку Ћирила и Методија, окружен Рузвелтовом, Улицом краљице Марије и Булеваром краља Александра.

Подизање и изглед споменика[уреди | уреди извор]

Споменик је постављен 2. јуна 2006. године, а израдио га је македонски вајар Томе Серафимовски. Израђен је у бронзи у Уметничкој ливници „Вождовац”, а са постаментом је висок 5 метара.[1][2] Споменик су открили тадашњи председници Македонске и Српске академија наука и уметности Никола Хајдин и Цветан Грозданов, а свечаности је присуствовао и тадашњи градоначелник Београда Ненад Богдановић.[3]

Идеја за израду споменика настала је 2002. године у Охриду, када су се сусреле делегације САНУ и Македонске академије наука и уметности. Када је тадашњи председник САНУ, Дејан Медаковић видео скулптуру Ћирила и Методија, замолио је уметника, који је иначе био члан обе поменуте академије, да уради споменик словенским просветитељима и у Београду.[3]

„Договорили смо се да то не буде копија охридског споменика, већ потпуно оригинално дело. Бићу пресрећан ако сам успео у томе да се света браћа Ћирило и Методије осећају лагодно покрај свог великог следбеника Вука Караџића, као и ако он осећа да је са њима један дух и једно тело”. — Томе Серафимовски

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Spomenik Ćirilu i Metodiju”. beogradskevesti.info. Приступљено 1. 2. 2020. 
  2. ^ „Četrdeset tri pobednika”. vreme.com. 22. 6. 2006. 
  3. 3,0 3,1 „Otkriven spomenik Ćirilu i Metodiju”. mondo.rs. 2. 6. 2006.