Споменик Вуку Караџићу

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Споменик Вуку Карадџићу у Београду

Споменик Вуку Караџићу је споменик у Београду и представља статуу Вука Караџића. Споменик се налази на раскрсници Булевара краља Александра и Рузвелтове улице.

Подизање споменика[уреди]

Идеју за подизање споменика дала је Српска књижевна задруга 1920. Више година су, преко прилога, прикупљана средства за изградњу овог споменика.

Предвиђено је да се споменик буде изливен у бронзи и постављен на гранитном постољу, а за израду споменика је требало да буде расписан опште југословенски конкурс.[1]

Тек је 1932. изливена фигура од бронзе и донета у Београд. Аутор је био Ђорђе Јовановић.

Првим званичним Решењем из 1932. године, одређено је да се за подизање споменика Вуку Караџићу уступи место у средини парка пред универзитетом (данашњи Студентски парк), између Споменика Доситеју Обрадовићу и Јосифу Панчићу. Ипак 1937. године, непосредно пред обележавање стопедесетогодишњице Вуковог рођења, долази до промене одлуке о месту постављања Вуковог споменика. Као нова и коначна локација одређено је место на углу Булевара краља Александра и Рузвелтове улице у Парку Ћирила и Методија.[1]

Споменик је висок 7,25 метара, а откривен је 7. новембра 1937. године, поводом 150 година од рођења Вука Караџића. По овом споменику названа је подземна железничка станица "Вуков споменик", а цео крај града се назива "код Вука".[2]

Споменик Вуку Караџићу припада групи репрезентативних и монументални јавних споменика подигнути заслужним личностима српског народа. Иако изведен током позног периода уметниковог опуса, споменик носи све квалитете ауторског израза. Због својих културно-историјских вредниости Споменик је утврђен за културно добро.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Документација ЗЗЗСКГБ.
  2. ^ „О Звездари/знаменитости-споменици”. Архивирано из оригинала на датум 15. 12. 2013. Приступљено 19. 02. 2014. 

Спољашње везе[уреди]