Споменик деспоту Стефану Лазаревићу (Стари град)

С Википедије, слободне енциклопедије
Споменик деспоту Стефану Лазаревићу
Опште информације
МестоБеоград
ОпштинаСтари град
Ентитет Београд
Држава Србија
Врста споменикаспоменик
Време настанка19. април 2021.

Споменик деспоту Стефану Лазаревићу jе постављен 20. априла 2021. године на тргу у Булевару деспота Стефана, између Гундулићевог венца, Дринчићеве и Улице Милана Кашанина.[1]

Аутор идејног решења је српски вајар Светомир Арсић Басара, редовни члан Српске академије наука и уметности.

Историјат[уреди | уреди извор]

Остаци двора деспота Стефана у Београдској тврђави

Деспот Стефан и Београд[уреди | уреди извор]

Деспот Стефан Лазаревић, син кнеза Лазара Хребељановића и кнегиње Милице, владао је Србијом као кнез (1389–1402) и деспот (1402–1427). Пошто је крајем 1403. или почетком 1404. године, постао вазал угарског краља Жигмунда, од њега је добио Београд, који је 1405. године први пут прогласио престоницом српске државе.

У северозападном делу Београдске тврђаве, у непосредној близини чесме Мехмед-паше Соколовића, налазио се двор или замак деспота Стефана, који је страдао приликом експлозије барутног магацина у октобру 1690. године за време Великог турског рата. Остаци деспотовог замка су видљиви и данас.

Споменици и улице[уреди | уреди извор]

Недалеко од Деспотове куле у Горњем граду Београдске тврђаве је 1981. године откривен споменик деспоту Стефану Лазаревићу, рад београдског вајара Небојше Митрића.

Две улице у Београду носе име деспота Стефана: Булевар деспота Стефана (некада: Улица 29. новембра) и Улица Високог Стевана на Дорћолу.

Откривање споменика[уреди | уреди извор]

Споменик је откривен 19. априла 2021. године, на годишњицу предаја кључева Београда кнезу Михаилу Обреновићу, када је град коначно прешао у српске руке, а из њега је изашао турски војни гарнизон.[2]

Споменик су открили министар спољних послова Никола Селаковић, заменик градоначелника Београда Горан Весић, председник Скупштине града Београда Никола Никодијевић и председник Градске општине Стари град Радослав Марјановић.

Протест[уреди | уреди извор]

Непосредно пре откривања споменика, 16. априла, одржан је протест на тргу који је предвиђен за споменик.[3] Организатор протеста је била иницијатива Не да(ви)мо Београд, а окупило се неколико десетима људи, међу којима је био и Ђорђе Павићевић, професор Факултета политичких наука Универзитета у Београду.

Композиција споменика[уреди | уреди извор]

Идејно решење споменика које је урадио академик Светомир Арсић-Басара, налази се у изложбеној поставци Историјског музеја Србије.

Споменик је изливен у бронзи и висок је четири метра, а постамент девет центиметара.[1] Деспот Стефан је приказан као средњовековни владар са хришћанским знамењима на грудима, мачем и ратничким шлемом, што указује на његов витешки позив, будући да је био припадник витешког реда Змаја. У левој руци држи књигу, чиме се указује да је деспот Стефан био законодавац (Законик о рудницима, 1412) и књижевник (Слово љубве), а такође и један од најобразованијих владара свог времена.

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Vesić: Svečano otkrivanje spomenika despotu Stefanu Lazareviću 19. aprila”. N1. 28. 03. 2021. 
  2. ^ „Svečano otkriven spomenik despotu Stefanu Lazareviću”. Danas. 19. april 2021. 
  3. ^ „Protest na Dorćolu protiv spomenika Dospotu Stefanu, NDM BGD: Spomenik Vesiću”. N1. 16. april 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]