Споменик деспоту Стефану Лазаревићу (Стари град)
| Споменик деспоту Стефану Лазаревићу | |
|---|---|
 | |
| Опште информације | |
| Место | Београд |
| Општина | Стари град |
| Ентитет |  Београд |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | споменик |
| Време настанка | 19. април 2021. |
Споменик деспоту Стефану Лазаревићу jе постављен 20. априла 2021. године на тргу у Булевару деспота Стефана, између Гундулићевог венца, Дринчићеве и Улице Милана Кашанина.[1]
Аутор идејног решења је српски вајар Светомир Арсић Басара, редовни члан Српске академије наука и уметности.
Историјат
[уреди | уреди извор]
Деспот Стефан и Београд
[уреди | уреди извор]Деспот Стефан Лазаревић, син кнеза Лазара Хребељановића и кнегиње Милице, владао је Србијом као кнез (1389–1402) и деспот (1402–1427). Пошто је крајем 1403. или почетком 1404. године, постао вазал угарског краља Жигмунда, од њега је добио Београд, који је 1405. године први пут прогласио престоницом српске државе.
У северозападном делу Београдске тврђаве, у непосредној близини чесме Мехмед-паше Соколовића, налазио се двор или замак деспота Стефана, који је страдао приликом експлозије барутног магацина у октобру 1690. године за време Великог турског рата. Остаци деспотовог замка су видљиви и данас.
Споменици и улице
[уреди | уреди извор]Недалеко од Деспотове куле у Горњем граду Београдске тврђаве је 1981. године откривен споменик деспоту Стефану Лазаревићу, рад београдског вајара Небојше Митрића.
Две улице у Београду носе име деспота Стефана: Булевар деспота Стефана (некада: Улица 29. новембра) и Улица Високог Стевана на Дорћолу.
Откривање споменика
[уреди | уреди извор]Споменик је откривен 19. априла 2021. године, на годишњицу предаја кључева Београда кнезу Михаилу Обреновићу, када је град коначно прешао у српске руке, а из њега је изашао турски војни гарнизон.[2]
Споменик су открили министар спољних послова Никола Селаковић, заменик градоначелника Београда Горан Весић, председник Скупштине града Београда Никола Никодијевић и председник Градске општине Стари град Радослав Марјановић.
Протест
[уреди | уреди извор]Непосредно пре откривања споменика, 16. априла, одржан је протест на тргу који је предвиђен за споменик.[3] Организатор протеста је била иницијатива Не да(ви)мо Београд, а окупило се неколико десетима људи, међу којима је био и Ђорђе Павићевић, професор Факултета политичких наука Универзитета у Београду.
Композиција споменика
[уреди | уреди извор]Идејно решење споменика које је урадио академик Светомир Арсић-Басара, налази се у изложбеној поставци Историјског музеја Србије.
Споменик је изливен у бронзи и висок је четири метра, а постамент девет центиметара.[1] Деспот Стефан је приказан као средњовековни владар са хришћанским знамењима на грудима, мачем и ратничким шлемом, што указује на његов витешки позив, будући да је био припадник витешког реда Змаја. У левој руци држи књигу, чиме се указује да је деспот Стефан био законодавац (Законик о рудницима, 1412) и књижевник (Слово љубве), а такође и један од најобразованијих владара свог времена.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Пјацета са спомеником -
Пјацета са спомеником -
Споменик деспоту Стефану -
Натпис на постаменту
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Vesić: Svečano otkrivanje spomenika despotu Stefanu Lazareviću 19. aprila”. N1. 28. 03. 2021.
- ^ „Svečano otkriven spomenik despotu Stefanu Lazareviću”. Danas. 19. april 2021.
- ^ „Protest na Dorćolu protiv spomenika Dospotu Stefanu, NDM BGD: Spomenik Vesiću”. N1. 16. april 2021.