Споменик „Менора у пламену”

С Википедије, слободне енциклопедије
Споменик „Менора у пламену”

Споменик „Менора у пламену” дело је вајара Нандора Глида. Постављен је 21. октобра 1990. године на дорћолској обали Дунава у знак сећања на јеврејске жртве нацистичког геноцида у Београду и Србији од 1941. до 1944. године.[1]

Споменик представља један од главних симбола јудаизма и јеврејског народаменору, захваћену пламеном, заједно са људским фигурама. Упечатљивим сценама ужаса и снажном симболиком, она недвосмислено подсећа на све страхоте Холокауста. Споменик је постављен на Дорћолу, пошто су Јевреји пре Другог светског рата у великом броју живели у том делу града. Нандор Глид, и сам Јеврејин, који је изгубио породицу у Холокаусту, истакао се својим уметничким представљањем страдања Јевреја током Другог светског рата још пре подизања овог споменика. Његови споменици се налазе и на просторима некадашњих логора Маутхаузен и Дахау.[2]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Нандор Глид” (PDF). jevrejskadigitalnabiblioteka.rs. Јеврејска дигитална библиотека. 
  2. ^ Манојловић-Пинтар, Олга; Радановић, Милан; Писари, Милован; Лајбеншпергер, Ненад; Траверсо, Енцо (2013). Места страдања и антифашистичке борбе у Београду 1941-44. Приручник за читање града. Београд: Форум за примењену историју. стр. 103. ISBN 978-86-916789-0-6.