Споменици Народноослободилачке борбе
Споменици посвећени Народноослободилачкој борби народа Југославије од 1941. до 1945. године постављани су широм Југославије у виду фигурално-уметничких дела, архитектонских објеката, спомен-маузолеја, скулптура, спомен-бисти, спомен-плоча, спомен-зграда, спомен-гробља и др. Према непотпуним подацима у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији подигнуто је око 15.000 споменика посвећених Народноослободилачком рату (од тога 6.000 отпада на подручје Хрватске, 1.000 на Словенију итд.).[1] Многи ови споменици срушени су или оштећени током распада СФРЈ деведесетих година.
Историјат
[уреди | уреди извор]Током прве денценије након Другог светског рата, многи споменици посвећени погинулим партизанима и жртвама фашизма израђени су у традиционалном реалсоцијалистичком стилу, по узору на споменике у Совјетском Савезу. Након Резолуције Информбироа 1948. и разлаза Тита са Стаљином, на свим пољима се радило да се Југославија разликује од Совјетског Савеза па тако и у изградњи споменика и спомен-обележја посвећених Другом светском рату. Као резултат те нове политике, бројни споменици посвећени Народноослободилчачкој борби и жртвама фашизма дизајнирани у стилу апстрактног експресионизма, геометријске апстракције и минимализма.[2]
Током грађанског рата на подручју бивше Југославије, уништени су или измештени многи споменици посвећени Народноослободилачкој борби. На подручју Хрватске уништено је преко 3.000 спомен-обележја[3] (од чега 740 отпада на споменике, остало су бисте и спомен-плоче), а међу њима се истичу: Споменик „Победе народа Славоније“ у селу Каменска, рад вајара Војина Бакића, срушен 1992. године; споменик народном хероју Стевану Филиповићу у Опузену, рад Мира Вуча, срушен 1991. године; споменик „Туђе нећемо - своје не дамо“ на Вису, рад Антуна Аугустинчића из 1964, уклоњен 1994. године; Споменик народном хероју Николи Миљановићу Караули у Подравској Слатини, срушен 1991. године и др. На подручју Босне и Херцеговине срушени су споменици: „Палим борцима“ у Ливну, рад Антуна Аугустинчића из 1952, срушен 1992. године; „Палим борцима“ на Макљену, код Прозора, рад Бошка Кућанског из 1978. године, срушен 2000. године; као и споменици у Дрвару, Босанском Петровцу и Босанском Грахову.
Досад је у Хрватској влада финансирала обнављање само Титове бисте у Кумровцу, споменика „Позив на устанак“ у Бјеловару и споменик устанку у Србу. Локалне власти обновиле су досад око 300 споменика мање уметничке вредности. Августа 2011. године, Савез антифашистичких бораца и антифашиста Републике Хрватске покренуо је „Апел за обнову седам капиталних споменика НОБ-у“. Иницијативни одбор апела предводи бивши хрватски председник Стјепан Месић. Апел је досада потписало око 150 особа из културног и политичког живота Хрватске.[4]
Списак аутора значајнијих споменика
[уреди | уреди извор]- Антун Аугустинчић
- Споменик „Захвалности Црвеној армији“, 1947. година - посвећен броцима совјетске Црвене армије, погунлим у Батинској бици, постављен у меморијалном комплексу „Батинска битка“.
- Споменик „Маршал Тито“, 1946. година - најпознатији споменик Јосипу Брозу Титу, изливен у неколико примерака, коју су постављени: у Кумровцу, испред Титове родне куће, 1948. године; у Титовом Велењу, 1977. године; у музеју „Прве пролетерске брригаде“ у Рудом (данас се налази у Ужицу); у дворишту музеја Историје Југославије (испред Куће цвећа) и на још неколико локација.
- Споменик „Ношење рањеника“, 1952. година - изливен у неколико примерака, коју су постављени: У Ливну, 1952. године (називан и Споменик „Палим борцима“, срушен 1992. године од стране ХВО-а); у Имотском (тешко оштећен); у Вуковару (оштећен пропуцавањем); на Ветеринарском факултету у Загребу 1953. године; у Дервенти, 1966. године (у мало измењеном облику); у Крапинским Топлицама, 1973. године; и на Медицинском факултету у Загребу 1983. године.[5]
- Споменик „Црвеноармејац“, 1954. година - постављен на Гробљу ослободилаца Београда 1944. у Београду.
- Споменик „Палим Крајишницима“, 1961. година - налази се на Бањ брду (раније Шехитлуци), код Бање Луке.
- Споменик „Туђе нећемо - своје недамо“, 1964. година - постављен на острву Вису, уништен и уклоњен 1994. године.
- Споменик „Устанку“, 1965. година - подигнут у Сиску.
- Споменик Влади Зечевићу, 1973. година - постављен у Лозници.
- Борка Аврамова
- Споменик „Победи“ (познат и под именом „Жена борац“), 1961. година - постављен у Тетову.
- Коста Ангели Радовани
- Споменик „Устанка у Дрежници“, 1949. година - постављен у Партизанској Дрежници.
- Споменик „Ради Кончару и друговима“, 1961. година - подигнут у спомен парку Шубићевац у Шибенику. Посвећен Ради Кончару и осталих 25 антифашиста које су у парку Шубићевац стрељали италијански фашисти 22. маја 1942. године. У изградњи споменика учествовао је и архитекта Зденко Колацио.
- Споменик „Револуцији“, 1962. година - постављен у Куманову.
- Ђорђе Андрејевић Кун
- Споменик-мозаик „Револуцији“, 1957. година - постављен у Ивањици. У изградњи споменика учествовали су и Нада Худе, Милош Гвозденовић и Љуба Лах.
- Војин Бакић
- Споменик „Позив на устанак“, 1946. година - изливен у три примерка, који су постављени: у спомен-парку Борик у Бјеловару (познат и под називом „Бјеловарац“, постављен 1947, срушен 1991, обновљен 2010); у Београду, испред Музеја „4. јули“ и у Војном музеју у Београду.
- Споменик „Палим борцима“, 1947. година - подигнут у Колашину.
- Споменик „Пред стрељање“ (познат и под називом „Гудовчан“), 1955. година - постављен спомен−парку код села Гудовцу, код Бјеловара (срушен 1991. године од стране Хрватске војске).
- Споменик Ивану Горану Ковачићу, 1960. година - постављен у Луковдолу.
- Споменик народном хероју Стевану Филиповићу, 1960. година - подигнут на брду Видаку, код Ваљева.
- Споменик „Револуцији“ (познат и под називом Споменик „Победе народа Словеније“), 1968. година - подигнут у селу Каменска, на раскрсници путева Славонска Пожега-Пакрац-Воћин (срушен фебруара 1992. године од стране Хрватске војске).
- Скулптуре у Спомен-парку „Дотршћина“, 1968. година - аутор је централног споменика „Палим жртвама“ и 6-7 скулптура, које су постављене у спомен-парку „Дотршћина“, код Загреба. Током 1990-их су биле оштећене, али су касније обновљене.
- Споменик на Петровој гори, 1981. година - подигнут на највишем врху Великом Петровцу. Посвећен Народноослободилачкој борби и жртвама фашистичког терора на Кордуну. У периоду после 1995. године оштећен и девастиран.
- Стојан Батич
- Споменик „Палим борцима“, 1958. година - постављен у Доњем Логатецу.
- Споменик револуционару Борису Кидричу, 1963. година - подигнут у Марибору.
- Споменик Дражгошкој бици, 1977. година - подигнут код Дражгоша. Стојан Батич је аутор скулптура бораца, Борис Кобета аутор архитектонске структуре споменика, а Иве Шубиц аутор мозаика на споменику.
- Ана Бешлић
- Споменик „Стрељаним партизанима“, 1961. година - подигнут код Партизанских Вода. Посвећен стрељаним партизанским рањеницима новембра и децембра 1941. године. У изградњи споменика је учествовала и Јованка Јефтановић.
- Богдан Богдановић
- Споменик „Јеврејским жртвама фашизма и палим борцима“, 1952. година - постављен на Јеврејском гробљу у Београду.
- Спомен-гробље у Сремској Митровици, 1960. година.
- Могила непобеђених, 1961. година - постављен у спомен-парку „Револуције“ у Прилепу.
- Спомен-парк Слободиште, 1964. година - на брду Багдала, код Крушевца.
- „Партизанска некропола“, 1961-65. година - Партизанско спомен-гробље у Мостару.
- Споменик „Камени цвет“, 1966. година - меморијални комплекс Јасеновац, код Јасеновца.
- Споменик „Револуције“, 1964-71. година - постављен у Лесковцу.
- Споменик „Палим борцима Револуције“, 1973-75. година - постављен у Власотинцу.
- Спомен-комплекс „Палих бораца Револуције“, 1974. година - код Штипа.
- Спомен-парк „Дудик“, 1980. година - код Вуковара.
- Спомен-парк „Борбе и победе“, 1970-80. година - код Чачка.
- Спомен-парк „Попина“, 1978-81. година - код Трстеника. Посвећен борцима Краљевачког партизанског одреда погинулим у борби са [[Трећи рајх|Немци]ма 13. октобра 1941. године.
- Стеван Боднаров
- Споменик народном хероју Јанку Чмелику, 1949. година - постављен у Старој Пазови.
- Гробница народних хероја, 1949. година - бисте: Ђуре Ђаковића, Ивана Милутиновића и Иве Лоле Рибара на Гробници народних хероја на Калемегдану.
- Споменик стрељанима у Јајинцима, 1951. година - постављен у спомен-парку Јајинци, у Јајинцима, код Београда.
- Споменик „Партизански курир“, 1955. година - изливен у неколико примерака, који су посављени: испред куће (у којој је одржано саветовање Главног штаба) у Столицима, код Крупња, 1955. године; испред спортског центра „Шумице“ у Београду и др.
- Јанез Бољка
- Споменик борцима Горице и Бенешког краја, 1962. година - постављен у Горишким Брдима.
- Споменик „Таоцима и борцима“, 1965. година - постављен у Желама код Љубљане. У изградњи споменика учествовао је и архитекта Феђа Кошир.
- Бранко Бон
- Споменик „Палим борцима“, 1963. година - постављен у Жабљаку.
- Војислав Вујисић
- Споменик „Палим борцима и жртвама фашизма“, 1967. година - подигнут у Андријевици.
- Шиме Вулас
- Нандор Глид
- Споменик „Палим борцима у НОР-у“, 1953. година - подигнут у Требињу.
- Споменик „Балада о вешанима“, 1967. година - постављен у Суботици.
- Споменик „Сто за једног“, 1980. година - постављен у спомен-парку „Крагујевачки октобар“ у Крагујевцу.
- Јордан Грабулоски
- Маузолеј „Палих бораца и жртава фашизма“, 1954. година - подигнут у Кичеву.
- Споменик „Палим борцима“, 1958. година - подигнут код Белчишта.
- Меморијални комплекс Бутел, 1961. година - у Скопљу. У изградњи је учествовао и архитекта Душан Пецовски.
- Споменик „Стрељаним омладинцима“, 1962. година“ - подигнут у Ваташи.
- Споменик „Илинден“ (познат и под називом „Македониум“), 1974. година - подигнут у Крушеву. Посвећен је палим борцима Илинданског устанка и Народноослободилачке борбе. У изградњи споменика учествовали су и Искра Грабулоска и Борко Лазески.
- Анте Гржетић
- Споменик Бола и Пркоса, 1959. година - постављен у спомен-парку „Крагујевачки октобар“ у Крагујевцу. Посвећен народном хероју Нади Наумовић, јединој жени стрељаној током масовног стрељања у Крагујевцу, октобра 1941. године.
- Споменим „Отпора и слободе“, 1966. година - постављен у спомен-парку „Крагујевачки октобар“ у Крагујевцу.
- Споменик „Мајци и кћеркама“, 1967. година - постављен у Тополи. Посвећен народном хероју Даринки Радовић и њеним ћеркама Радмили и Станки, које су четници заклали маја 1943. године, у селу Рајковцу, код Тополе.
- Лојзе Долинар
- Споменик „4. децембар“, 1953. година - подигнут у Пријепољу. Посвећен је борцима погинулим у Пријепољској бици, 4. децембра 1943. године.
- Споменик „Стрељаним родољубима“, 1955. година - постављен у Краљеву.
- Споменик „Револуцији“, 1961. година - постављен у Крању.
- Драго Ђуровић
- Споменик „Партизану-борцу“, 1957. година - изграђен на брду Горица у Титограду. У изградњи споменика учествовао је и архитекта Војислав Ђокић.
- Споменик „Палим борцима“, 1959. година - подигнут у Даниловграду.
- Споменик „Стрељаним омладинцима“, 1959. година - подигнут у Лазинама код Даниловграда. У изградњи споменика учествовао је и архитекта Војислав Ђокић.
- Споменик „Палим борцима“, 1960. година - подигнут у Пљевљима. У изградњи споменика учествовао је и архитекта Мирко Ђокић.
- Миодраг Живковић
- Споменик храбрости, 1969. година - постављен у Остри, код Чачка. Посвећен је погинулим борцима Чачанског партизанског одреда, у борби с жандармима и четницима, 4—5. марта 1943. године.
- Споменик „Палим борцима у Народноослодбоилачком рату“, 1961. година - постављен у Приштини.
- Споменик стрељаним ђацима и професорима - „V/3”, 1963. година - постављен у спомен-парку „Крагујевачки октобар“ у Крагујевцу.
- Споменик „Бици на Сутјесци“, 1971. година - постављен у Долини хероја, на Тјентишту.
- Спомен-парк „Устанка и Револуције“, 1978. година - Грахово, код Никшића.
- Споменик „Кадињача“, 1979. година - постаљвен у Спомен комплексу „Кадињача“, на Кадињачи код Ужица.
- Александар Зарин
- Споменик „Отпору“, 1961. година - постављен у Ади.
- Споменик „Палим борцима“ (познат и под називом „Ратници“), 1965. година - постављен у Новом Кнежевцу.
- Борис Калин
- Споменик „Грамозна јама“, 1947. година - постављен у Љубљани.
- Гробница народних хероја, 1952. година - подигнута у Љубљани. У изградњи је учествовао и архитекта Едо Михевц.
- Споменик „Палиум борцима и таоцима“, 1949. година - постављен у Бегуњама. У изградњи споменика учествовао је и архитекта Едвард Равникар.
- Зденко Калин
- Споменик „Палима на Урху“, 1955. година - постављен на Урху, код Љубљане.
- Споменик народном хероју Борису Кидричу, 1960. година - постављен у Љубљани.
- Споменик „Пионирима палим у НОБ-у“, 1962. година - постављен у Љубљани.
- Зденко Колацио
- Спомен-костурница Владимиру Гортану, 1952. година - подигнута у Берму. У изградњи је учествовао и архитекта Зденко Сила.
- Споменик „Жртвама фашизма“, 1963. година - постављен у Каменском Вучјаку.
- Маријан Коцковић
- Франо Кршинић
- Споменик „Стрељање талаца“, 1951. година - постављен у Загребу. Посвећен жртвама фашизма стрељаним у Максимиру, Дотршћини и Раковом Потоку.
- Споменик „Палим борцима“ (познат и под називом „Рањени курир“), 1953. година - изливен у неколико примерака, који су постављени: на Вису; у Бакру, 1953. године; и у Музеју историје Југославије у Београду.
- Споменик „Устанку“, 1954. година - посвећен палим борцима и жртвама фашизма котара Сисак, 1991. премештен с Трга слободе у круг спомен-парка „Брезовица“, оштећен.
- Споменик „Јосипу Брозу Титу“, 1961. година - постављен у на Тргу партизана у Титовом Ужицу, поводом двадесетогишњице устанка. Августа 1991. године премештен у двориште Народног музеја.
- Богољуб Курпјел
- Споменик Првој пролетерској бригади, 1961. година - подигнут у Рудом, где је 21. децембра 1941. године формирана Прва пролетерска бригада.
- Бошко Кућански
- Споменик „Битке за рањенике“, 1978. година - подигнут на Макљену, код Прозора. Посвећен борцима погинулим у бици за рањенике, током Четврте непријатељске офанзиве, марта 1943. године. Уништили га националисти 2000. године.
- Јанез Ленаси
- Споменик „Прекоморским бригадама“, 1965. година - подигнут у Илирској Бистрици.
- Светислав Личина
- Споменик „Палим борцима“, 1961. година - подигнут на спомен-гробљу палих бораца НОБ-а у Приштини. У изградњи споменика учествовао је и архитекта Првослав Јанковић.
- Мирко Остоја
- Споменик „Палим борцима“, 1956. година - подигнут у Билећи.
- Споменик Иви Лоли Рибару, 1961. година - постављен у Сухом Пољу.
- Томислав Остоја
- Споменик „Палим борцима Цигленице“, 1972. година - подигнут у Загребу.
- Вања Радауш
- Споменик „Устанку“, 1950. година - подигнут у Пули.
- Споменик „Устанку народа Хрватске 1941“, 1951. година - постављен у селу Србу, у Лици, поводом десетогодишњеице устанка. Срушен августа 1995. године од стране Хрватске војске, обновљен јула 2010. године.
- Споменик „Жртвама фашизма“ (познат и под називом „Вешала“), 1956. година - посвећен жртвама фашизма у логору Јадовно, подигнут у Госпићком Јасиковцу (срушен након операције „Медачки џеп“ од стране Хрватске војске).
- Рајко Радовић
- Споменик „Крила галебова“, 1962. година - подигнут у Подгори. Посвећен оснивању Партизанске морнарице, 1942. године
- Иван Саболић
- Споменик „Хусинским рударима“, 1956. година - постављен у Тузли. Посвећен хусинским рударима погинулим у Хусинској буни 1920. и Народноослободилачкој борби 1941—1945. године.
- Споменик „Три песнице“, 1963. година - постављен у спомен-парку Бубањ, код Ниша.
- Јакоб Савиншек
- Споменик „Таоцу“, 1953. година - постављен у Новом Месту.
- Споменик „Палим борцима“, 1959. година - постављен у Квасици (Бела крајина).
- Јован Солдатовић
- Споменик „Стрељаним родољубима“, 1962. година - подигнут у Спомен-комплексу „Црна Ћуприја“ код Жабља.
- Споменик „Жртвама рације“, 1971. година - постављен у Новом Саду.
- Споменик „Жртвама рације“ - постављен у Чуругу.
- Раде Станковић
- Спомен-рељеф „Ослободиоцима Београда“, 1954. година - постављен на Гробљу ослободилаца Београда у Београду.
- Ратимир Стојадиновић
- Споменик „Палим борцима и жртвама фашизма“, 1955. година - подигнут у Горњем Милановцу.
- Слободан Стојановић
- Споменик „Устанку“, 1977. година - постављен у Параћину. У изградњи је учествовао и архитекта Радомир Прокић.
- Сретен Стојановић
- Споменик „Слобода“, 1951. година - постављен на Иришком венцу, на Фрушкој гори.
- Споменик „Устанку“, 1952. година - подигнут у Босанском Грахову.
- „Македонка“, 1957. година“ - подигнут на спомен-костурници код Куманова.
- Војин Стојић
- Споменик „Палим борцима“, 1963. година - подигнут у Петровцу на Мору.
- Споменик Космајском НОП одреду, 1971. година - подигнут на врху планине Космај и посвећен борцима Космајског партизанског одреда.
- Славко Тихец
- Споменик Похорском батаљону, 1959. година - постављен код Осанкарице на Похорју.
- Споменик „Народноослободилачкој борби“, 1975. година - подигнут у Марибору.
- Лука Томановић
- Споменик „Палим борцима и жртвама фашизма“, 1954. година - подигнут у Херцег-Новом. У изградњи споменика учествовао је и архитекта Никола Добровић.
- Споменик „Палима за слободу“, 1954. година - подигнут у Котору. У изградњи споменика је учествовао и архитекта Војислав Ђокић.
- Драго Тршар
- Споменик „Учесницима револуције“, 1962. година - постављен у Камнику.
- Споменик „Револуције“, 1975. година - постављен на Тргу Републике у Љубљани.
- Споменик „Револуцији“, 1985. година - постављен у спомен парку Вукосавци код Лопара (БиХ).
- Душан Џамоња
- Споменик „Просиначким жртвама“, 1960. година - постављен на Тргу Просиначких жртава у Дубрави, Загреб. Посвећен 16-орици антифашиста које су усташе обесиле 20. децембра 1943. године. Први јавно изложени апстрактни споменик на подручју Југославије.[6]
- Споменик „Револицији“, 1967. година - подигнут у Подгарићу у Мославини.
- Споменик „Револуцији“, 1967. година - подигнут на Мраковици, на планини Козари.
- Спомен костурница палим Југословенима, 1970. година - подигнута у Барлети, Италија.
- Споменик „Победе и жртвама“, 1974. година - постављен у меморијалном комплексу „Сремски фронт“ у Адашевцима, код Шида.
Галерија
[уреди | уреди извор]Босна и Херцеговина
[уреди | уреди извор]-
Долина хероја, Тјентиште, група аутора, 1963-1974.
-
-
-
Споменик Јосипу Брозу Титу, Сарајево. Антун Аугустинчић.
-
Северна Македонија
[уреди | уреди извор]Словенија
[уреди | уреди извор]-
Меморијални комплекс Бегуње, страдалим у концентрационом логору од 1941. до 1945. Борис Калин и Антон Битенц.
-
Део спомен-комплекса посвећеног Похорском батаљону.
-
Споменик палим борцима, Крвавец.
Србија
[уреди | уреди извор]-
-
-
-
Споменик „4. децембар 1943“, Пријепоље, Лојзе Долинар, 1953.
-
Споменик „Позив на устанак“, Београд, Војин Бакић.
-
-
-
-
-
Споменик „Слобода“ на Иришком венцу, Сретен Стојановић 1961.
-
Део споменика „Слобода“ на Иришком венцу, рад вајара Сретена Стојановића
-
-
Спомении палим борцима у Манђелосу
-
Споменик палим борцима и жртвама фашизма, Стара Моравица
Хрватска
[уреди | уреди извор]-
Споменик „Позив на устанак“ у Бјеловару, рад вајара Војина Бакића
-
Споменик „Маршал Тито“ у Кумровцу, рад вајара Антуна Аугустинчића
-
-
Меморијални парк Петрова Гора, Петрова гора, група аутора, 1963-1982.
-
-
-
Споменик свим борцима Народноослободилачког рата и жртвама фашистичког терора села Слабиња, 1981.
-
-
-
Споменик „Палим железничарима 1941-1945“, Ријека.
-
Црна Гора
[уреди | уреди извор]-
Споменик „Слободи”, Беране, рад вајара Богдана Богдановића 1977. година.
-
Споменик Партизану-борцу у Подгорици, 1957. година.
Изван граница некадашње Југославије
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]- Партизанска спомен-гробља
- Музеји Народноослободилачке борбе
- „Долина хероја“ на Тјентишту
- Споменик „Слобода“ на Иришком венцу
- Споменик „Палим Крајишницима“ на Бањ брду
- Споменик „Захвалности Црвеној армији“ у Батини
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Partizanski spomeniki niso pozabljeni Архивирано на сајту Wayback Machine (20. фебруар 2014), приступљено 2. 2. 2014.
- ^ „Spomeniks: Why Do They Have Such Unusual Shapes?”. Приступљено 2. 8. 2019.
- ^ „Служен парастос за страдале у усташком логору Јадовно”. Радио-телевизија Републике Српске. 27. 4. 2012. Приступљено 28. 4. 2012.
- ^ Glas-slavonije. hr, приступљено 15.10. 2011.
- ^ Mdc.hr: Архивирано на сајту Wayback Machine (26. фебруар 2014) Popis izvedenih spomenika Antuna Augustinčića
- ^ Spomenici NOB-a - 'neželjena baština' Hrvatske (30.3.2014). Приступљено 15.11.2024.
Литература
[уреди | уреди извор]- Милош Бајић, ур. Споменици револуцији: Југославија. „СУБНОР Југославије“ Београд, „Свјетлост“ Сарајево 1968. година.
- Војна енциклопедија (књига седма). Београд 1974. година.
- Војна енциклопедија (књига девета). Београд 1975. година.
- Миленко Патковић, Душан Плећаш. Водич уз карту. Избор спомен-обиљежја Народноослободилачког рата Југославије. „Глас Славоније“, Осијек 1975. година.
- Драго Здунић, ур. Револуционарно кипарство. „Спектар“, Загреб 1977. година.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Spomenikdatabase.org
- Фотографије 25 споменика посвећених НОБ-у
- Lupiga.com: ZABORAVLJENA POVIJEST
- РТС: Заборављени споменици револуције (24. мај 2010)
- O zaboravljenom antifašizmu: Spomenici revolucije i NOB-a (11. 10. 2012)
- Smrt fašizmu i sloboda narodu: Ovo je 25 najlepših spomenika Titove Jugoslavije (FOTO) (1. 10. 2015)