Споменици Народноослободилачке борбе

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
СПОМЕНИЦИ НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКЕ БОРБЕ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ 1941 - 1945
Споменик „Бомбаш“ у Градском парку у Земуну, рад вајара Вање Радауша Споменик „Палим борцима“ у селу Дамаљу, код Врбовског, рад вајара Звонка Цара
Споменик „Стрељаним ђацима“ у Крагујевцу, рад вајара Миодрага Живковића
Споменик „Жртвама рације“ у Новом Саду, рад вајара Јована Солдатовића Споменик „Камени цвет“ у меморијалном центру „Јасеновац“ у Јасеновцу, рад вајара Богдана Богдановића
Део споменика „Слобода“ на Иришком венцу, рад вајара Сретена Стојановића
Споменик „Палима у Народноослободилачкој борби“ у Вишкову Споменик „Народноослободилачкој борби“, на тврђави Кале у Скопљу
Споменик „Ослободиоцима Скопља“ у Скопљу, рад вајра Ивана Мирковића
Споменик „Револуције“, рад вајара Сретена Стојановића и Косте Зордумиса
Споменик „Космајском НОП одреду“, рад вајара Војина Стојића
Спомен-парк „Револуције“ код Лесковца, рад архитекте Богдана Богдановића
Споменик „Палим борцима НОБ-а“ код села Белчишта, рад вајара Јордана Грабулоског
Споменик „Палим борцима Цигленице“ у Загребу, рад вајара Томислава Остоје
Спомен-парк борбе и победе у Чачку, рад архитекте Богдана Богдановића
Споменик Сисачком партизанском одред у шуми Брезовици код Сиска, рад вајара Желимира Јанеша
Споменик „Палим борцима“ у Струги, рад вајара Војислава Васиљевића
Споменик „Стрељање талаца“ у Загребу, рад вајара Фране Кршинића
Споменик палим борцима и жртвама фашизма код Плованије, рад вајара Вјекослава Рукљача
Споменик „Слободи“ код Ђевђелије, рад вајара Јордана Грабулоског
Спомен-костурница у Велесу, рад архитекте Саве Суботина
Споменик „Палим борцима“ у Цриквеници, рад вајара Звонка Цара
Споменик „Палим борцима и жртвама фашизма“ у Ровињу, рад вајара Ивана Саболића
Споменик „Рударима палим у НОБ-у“ изнад Косовске Митровице, рад архитекте Богдана Богдановића
Централни споменик жртвама фашизма у спомен-парку Јајинци, рад вајара Војина Стојића
Споменик „Устанку народа Хрватске 1941“ у Србу, рад вајара Вање Радауша
Споменик „Револуцији“ у Подгарићу, рад вајара Душана Џамоње
Споменик „Храбрима“ код Остре, рад Миодрага Живковића
Споменик „Звезда“ у спомен-парку „Чачалица“ код Пожаревца, рад архитекте Бранислава Стојановића и вајара С. Мишића
Маузолеј у спомен-парку Кампор на острву Рабу, рад архитекте Едварда Равникара и вајара Владимир Лаковича

Споменици посвећени Народноослободилачкој борби народа Југославије од 1941. до 1945. године постављани су широм Југославије у виду фигурално-уметничких дела, архитектонских објеката, спомен-маузолеја, скулптура, спомен-бисти, спомен-плоча, спомен-зграда, спомен-гробља и др. Према непотпуним подацима у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији подигнуто је око 15.000 споменика посвећених Народноослободилачком рату (од тога 6.000 отпада на подручје Хрватске, 1.000 на Словенију итд.).[1] Многи ови споменици срушени су или оштећени током распада СФРЈ деведесетих година.

Историјат[уреди]

Током грађанског рата на подручју бивше Југославије, уништени су или измештени многи споменици посвећени Народноослободилачкој борби. На подручју Хрватске уништено је преко 3.000 спомен-обележја[2] (од чега 740 отпада на споменике, остало су бисте и спомен-плоче), а међу њима се истичу: Споменик „Победе народа Славоније“ у селу Каменска, рад вајара Војина Бакића, срушен 1992. године; споменик народном хероју Стевану Филиповићу у Опузену, рад Мира Вуча, срушен 1991. године; споменик „Туђе нећемо - своје не дамо“ на Вису, рад Антуна Аугустинчића из 1964, уклоњен 1994. године; Споменик народном хероју Николи Миљановићу Караули у Подравској Слатини, срушен 1991. године и др. На подручју Босне и Херцеговине срушени су споменици: „Палим борцима“ у Ливну, рад Антуна Аугустинчића из 1952, срушен 1992. године; „Палим борцима“ на Макљену, код Прозора, рад Бошка Кућанског из 1978. године, срушен 2000. године; као и споменици у Дрвару, Босанском Петровцу и Босанском Грахову.

Досад је у Хрватској влада финансирала обнављање само Титове бисте у Кумровцу, споменика „Позив на устанак“ у Бјеловару и споменик устанку у Србу. Локалне власти обновиле су досад око 300 споменика мање уметничке вредности. Августа 2011. године, Савез антифашистичких бораца и антифашиста Републике Хрватске покренуо је „Апел за обнову седам капиталних споменика НОБ-у“. Иницијативни одбор апела предводи бивши хрватски председник Стјепан Месић. Апел је досада потписало око 150 особа из културног и политичког живота Хрватске.[3]

Списак аутора значајнијих споменика[уреди]

  • Ђорђе Андрејевић Кун
    • Споменик-мозаик „Револуцији“, 1957. година - постављен у Ивањици. У изградњи споменика учествовали су и Нада Худе, Милош Гвозденовић и Љуба Лах.
  • Шиме Вулас
    • Споменик „Подхумским жртвама“, 1970. година - подигнут на месту некадашњег села Подхум код Ријеке, чије су становништво 1942. године италијански фашисти у целости побили, а село спалили.


Споменик борцима Револуције познат и као споменик Стеви Филиповићу на брду Видраку, код Ваљева. Подигнут 28. октобра 1969. године, рад вајара Војина Бакића.

Галерија[уреди]

Босна и Херцеговина[уреди]

Македонија[уреди]

Словенија[уреди]

Србија[уреди]

Војводина[уреди]

Хрватска[уреди]

Црна Гора[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Partizanski spomeniki niso pozabljeni Архивирано на сајту Wayback Machine (фебруар 20, 2014) (на језику: енглески), приступљено 2. 2. 2014.
  2. ^ „Служен парастос за страдале у усташком логору Јадовно”. Радио-телевизија Републике Српске. 27. 4. 2012. Приступљено 28. 4. 2012. 
  3. ^ Glas-slavonije. hr, приступљено 15.10. 2011.
  4. ^ Mdc.hr: Архивирано на сајту Wayback Machine (фебруар 26, 2014) (на језику: енглески) Popis izvedenih spomenika Antuna Augustinčića

Литература[уреди]

  • Милош Бајић, ур. Споменици револуцији: Југославија. „СУБНОР Југославије“ Београд, „Свјетлост“ Сарајево 1968. година.
  • Војна енциклопедија (књига седма). Београд 1974. година.
  • Војна енциклопедија (књига девета). Београд 1975. година.
  • Миленко Патковић, Душан Плећаш. Водич уз карту. Избор спомен-обиљежја Народноослободилачког рата Југославије. „Глас Славоније“, Осијек 1975. година.
  • Драго Здунић, ур. Револуционарно кипарство. „Спектар“, Загреб 1977. година.

Спољашње везе[уреди]

Portal NOB 1.svg Део искључиво посвећен Народноослободилачкој борби.