Споменко Гостић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Споменко Гостић
Spomenko Gostic vrs.jpg
Споменко Гостић
Пуно име Споменко Гостић
Датум рођења (1978-08-15)15. август 1978.
Место рођења Добој
 СФРЈ
Датум смрти 20. март 1993.(1993-03-20) (14 год.)
Место смрти село Јовићи на Озрену
 Република Српска

Споменко Гостић (19781993) био је војник и најмлађи одликовани борац Војске Републике Српске у Одбрамбено-отаџбинском рату. Одликован је Медаљом заслуга за народ.[1]

Биографија[уреди]

Рођен је 15. августа 1978.[2] у Добоју. Основну школу[1] похађао је у Маглају, али је због избијања ратног сукоба у Босни и Херцеговини није завршио.

Године 1992, почетком рата, живио је са мајком Миленом у селу Јовићи надомак Маглаја. Село је било окружено насељима са већинским муслиманским становништвом, па се убрзо нашло на првој линији фронта. На почетку рата, тачније у мјесецу априлу умрла му је мајка, па је остао да живи са баком која је септембра 1992. године погинула у гранатирању села од стране тзв. Армије Републике Босне и Херцеговине.

Борац ВРС[уреди]

Убрзо се пријављује у Војску Републике Српске[3] гдје је у почетку био курир, да би потом био пребачен на развожење хране борцима на првим линијама фронта. Обављајући повјерене му задатке, једном приликом је са коњском запрегом упао у минско поље, при чему су коњи страдали, а он је био лакше повријеђен. Након тог рањавања, још је једном био лакше рањен.

У офанзиви муслиманских снага на планину Озрен[4] народ се повукао из Јовића, а Гостић је са неколико војника остао да брани село. У марту 1993, у гранатирању положаја српске војске, пет војника је погинуло, а Гостић је тешко рањен. Умро је 20. марта 1993. у Јовићима на Озрену, а сахрањен је са страдалим саборцима на сеоском гробљу у Горњем Улишњаку.

Послије рата[уреди]

Гробно мјесто у селу Горњи Улишњак

Након завршетка рата Јовићи су припали Федерацији Босне и Херцеговине, а село Бочиња, надомак Јовића убрзо је постало духовно и политичко упориште радикалних исламиста, вехабија.[5] Револтирани овим догађајем, његови бивши саборци траже, а тадашњи предсједник Борачке организације Републике Српске Пантелија Ћургуз,[3] у изјавама за медије (почев од 12. децембра 2011), обећава покретање иницијативе за измјештање посмртних остатака Споменка Гостића на територију Српске. Међутим, то обећање још увек није остварено. У неким градовима Републике Српске покренуте су иницијативе за именовање улица[6] по Споменку Гостићу. На годишњицу његове погибије, 20. марта 2014. године, у Добоју испред цркве откривен је споменик овом младом хероју.[7] Три године касније, 19. марта 2017, у вишеградском насељу Гарча, једна од улица је понијела име овог младог хероја.[8]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 Spomenka Gostića svi zaboravili. Вечерње Новости. 20. 11. 2011. 
  2. За крст часни и слободу златну, стр. 420”. 
  3. 3,0 3,1 СПОМЕНКО ГОСТИЋ – ДЕЧАК У ОДБРАНИ ОТАЏБИНЕ. СРБ-ФБР. 24. 2. 2013. 
  4. Rat od 1992 do 1995. Радио „ Озрен". 18. 8. 2009. 
  5. Bočinja: Policija dežura zbog vehabija. Независне Новине. 10. 9. 2012. 
  6. Ulice nazvati po herojima. Press RS. 13. 12. 2011. 
  7. Otkriven spomenik Spomenku Gostiću, najmlađem poginulom borcu VRS. Глас Српске. 20. 3. 2014. 
  8. РТРС: Споменко Гостић добија улицу у Вишеграду 19. 3. 2017.