Споменко Гостић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Споменко Гостић
Spomenko Gostic vrs.jpg
Споменко Гостић
Пуно име Споменко Гостић
Датум рођења (1978-08-15)15. август 1978.
Место рођења Добој
 СФРЈ
Датум смрти 20. март 1993.(1993-03-20) (14 год.)
Место смрти село Јовићи на Озрену
 Република Српска

Споменко Гостић (15. август 197820. март 1993) био је војник и најмлађи одликовани борац Војске Републике Српске у Одбрамбено-отаџбинском рату. Одликован је Медаљом заслуга за народ.[1]

Биографија[уреди]

Рођен је 15. августа 1978.[2] у Добоју. Основну школу[1] похађао је у Маглају, али је због избијања ратног сукоба у Босни и Херцеговини није завршио.

Године 1992, почетком рата, живио је са мајком Миленом у селу Јовићи надомак Маглаја. Село је било окружено насељима са већинским муслиманским становништвом, па се убрзо нашло на првој линији фронта. На почетку рата, тачније у мјесецу априлу умрла му је мајка, па је остао да живи са баком која је септембра 1992. године погинула у гранатирању села од стране тзв. Армије Републике Босне и Херцеговине.

Борац ВРС[уреди]

Убрзо се пријављује у Војску Републике Српске[3] гдје је у почетку био курир, да би потом био пребачен на развожење хране борцима на првим линијама фронта. Обављајући повјерене му задатке, једном приликом је са коњском запрегом упао у минско поље, при чему су коњи страдали, а он је био лакше повријеђен. Након тог рањавања, још је једном био лакше рањен.

У офанзиви муслиманских снага на планину Озрен[4] народ се повукао из Јовића, а Гостић је са неколико војника остао да брани село. У марту 1993, у гранатирању положаја српске војске, пет војника је погинуло, а Гостић је тешко рањен. Умро је 20. марта 1993. у Јовићима на Озрену, а сахрањен је са страдалим саборцима на сеоском гробљу у Горњем Улишњаку.

Послије рата[уреди]

Гробно мјесто у селу Горњи Улишњак

Након завршетка рата Јовићи су припали Федерацији Босне и Херцеговине, а село Бочиња, надомак Јовића убрзо је постало духовно и политичко упориште радикалних исламиста, вехабија.[5] Револтирани овим догађајем, његови бивши саборци траже, а тадашњи предсједник Борачке организације Републике Српске Пантелија Ћургуз,[3] у изјавама за медије (почев од 12. децембра 2011), обећава покретање иницијативе за измјештање посмртних остатака Споменка Гостића на територију Српске. Међутим, то обећање још увек није остварено. У неким градовима Републике Српске покренуте су иницијативе за именовање улица[6] по Споменку Гостићу. На годишњицу његове погибије, 20. марта 2014. године, у Добоју испред цркве откривен је споменик овом младом хероју.[7] Три године касније, 19. марта 2017, у вишеградском насељу Гарча, једна од улица је понијела име овог младог хероја.[8]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 Spomenka Gostića svi zaboravili. Вечерње Новости. 20. 11. 2011. 
  2. ^ За крст часни и слободу златну, стр. 420”. 
  3. 3,0 3,1 СПОМЕНКО ГОСТИЋ – ДЕЧАК У ОДБРАНИ ОТАЏБИНЕ. СРБ-ФБР. 24. 2. 2013. 
  4. ^ Rat od 1992 do 1995. Радио „ Озрен". 18. 8. 2009. 
  5. ^ Bočinja: Policija dežura zbog vehabija. Независне Новине. 10. 9. 2012. 
  6. ^ Ulice nazvati po herojima. Press RS. 13. 12. 2011. 
  7. ^ Otkriven spomenik Spomenku Gostiću, najmlađem poginulom borcu VRS. Глас Српске. 20. 3. 2014. 
  8. ^ РТРС: Споменко Гостић добија улицу у Вишеграду 19. 3. 2017.