Спомен-парк Враца
|
Овај чланак је део чланка о Споменицима посвећеним Народноослободилачкој борби 1941—1945.
|
Спомен-парк Враца је комплекс посвећен палим борцима НОБ-а и жртвама фашизма страдалима у Сарајеву од 1941. до 1945. године[1]. Налази се на мјесту масовног стратишта на коме су усташе за вријеме Другог свјетског рата стрељале 11.000 Сарајлија, међу којима највише Јевреја и Срба.[2][3] Међу сахрањеним усташким жртвама је велики број беба и дјеце млађе од пет година.[4] Налази се у општини Ново Сарајево, на самој граници са општином Источно Ново Сарајево у Источном Сарајеву. Парк је смјештен на Врацама у подножју Требевића.
Простире се на 78.000 km², а унутар њега је исписано преко 11.000 имена мукараца, жена и деце, страдалих у Другом светском рату. На улазу у парка налази се плоча са цитатом Јосипа Броза Тита. У склопу парка се налази и Гробница народних хероја. Аутор остварења је Владимир Добровић.
Историја[уреди | уреди извор]
Спомен парк се налази на мјесту некадашње аустроугарске тврђаве. Усташке власти су 23. јула 1941. издале наредбу „о хитном хапшењу свих Жидова и Срба који су већ били познати као комунисти, било пак да су и мало сумњиви“, а прво масовно стрељање сарајевских Јевреја и Срба је извршено 1. августа 1941. на Врацама у Сарајеву.[5]
Изградња[уреди | уреди извор]
Изградња спомен-парка започела је априла 1980. на месту старе аустроугарске трврђаве из 19. века[6], а завршена је новембра 1981. године[1]. Комплекс је свечано отворен 25. новембра, на Дан државности Босне и Херцеговине, односно на дан Првог заседања ЗАВНОБиХ-а 1943. године.
Спомен-парк је био тешко оштећен током грађанског рата 1992—1995.[7] и још увек није у целости обновљен.
Године 2005, Комисија за очување националних споменика прогласила је парк националним спомеником Босне и Херцеговине.[8]
Садржај парка[уреди | уреди извор]
.jpg)
Спомен-парк се састоји од укупно дванаест целина:
- Простор с улазом
- Место смакнућа
- Споменик женама-борцима
- Белведер
- Вечна ватра са водоскоком
- Манифестациони простор
- Споменик погинулим сарајевским илегалцима
- Гробница народних хероја
- Споменик сарајевским илегалцима (с Титовим цитатом похвале борби илегалаца свих градова током фашистичке окупације)
- Споменик жртвама фашизма (с Титовим цитатом)
- Изложба у тврђави (ратна збивања у Сарајеву 1941—1945)
- Споменик борцима Југословенске армије-ослободиоцима Сарајева
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Donia 2006, стр. 240-241
- ^ Жак Финци (октобар 2010). „Волим овај град, стр. 19”. Јеврејски глас. Приступљено 26. 2. 2012.
- ^ Јевреји Југославије, 1941-1945, жртве геноцида и учесници НОР, Јаша Романо, Савез јеврејских општина Југославије, Београд (1980)
- ^ „Кец из рукава: Ненад Кецмановић, Саветник Арие”. Јадовно 1941: Удружење потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Госпић 1941. 8. 11. 2011. Приступљено 26. 2. 2012.
- ^ Јевреји Југославије, 1941-1945, жртве геноцида и учесници НОР, Јаша Романо, Савез јеврејских општина Југославије, Београд (1980), стр. 128
- ^ Titomanija.com: Архивирано на сајту Wayback Machine (16. март 2012) Antifašistički spomenici u BiH
- ^ Hoare, Marko Attila. „Bosnian Serbs and Anti-Bosnian Serbs”. Bosnian Institute. Архивирано из оригинала на датум 04. 03. 2016. Приступљено 26. 02. 2012.
- ^ „Vraca Memorial Park, the architectural ensemble”. Commission to Preserve National Monuments.
Литература[уреди | уреди извор]
- Donia, Robert J. (2006). Sarajevo: A Biography. University of Michigan Press. стр. 240—241. ISBN 978-0-472-11557-0.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Sa-c.info: Djelimična rekonstrukcija i sanacija Spomen – parka Vraca, 3. novembar 2010.
- Spomen-park Vraca: Radovi počinju na proljeće, 18. novembar 2012.
- Vraca: spomenik koji umire, 11. novembar 2013.
- Spomen-park Vraca zapušteni čuvar stradalih od zaborava, 24. novembar 2013.
| |||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||
.svg){kind=small}
