Спомен костурница погинулим ратницима 1912—1918. године на гробљу у Чачку

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Спомен костурница погинулим ратницима 1912—1918
Споменик костурница ратницима четири вере-Градско гробље у Чачку.JPG
Спомен костурница ратницима четири вере
Фото 2012.
Опште информације
Место Град Чачак
Општина Чачак
Држава  Србија
Врста споменика непокретно културно добро
Време настанка 1934.
Тип културног добра споменик културе
Степен заштите I
Надлежна институција
Надлежна установа за заштиту Завод за заштиту споменика културе Краљево
Седиште Краљево
Адреса Цара Лазара 36000
Званични веб-сајт

Спомен костурница погинулим ратницима 1912—1918 на гробљу у Чачку или Споменик ратницима четири вере на Градском гробљу у Чачку је спомен костурница подигнута 23. септембра 1934. године, ратницима који су погинули за време Балканских и Првог светског рата, на подручју Чачка. На споменику су уклесани симболи четири верске заједнице: православне, католичке, исламске и јеврејске. Представља јединствен пример поштовања према ратницима свих нација и религија, и у рату и у миру.

Историја[уреди]

Изгинули и помрли учесници Првог светског рата у Чачку били су у први мах сахрањивани на два места. Срби, на свом војничком гробљу, у саставу градског, а припадници Централних сила на Швапском гробљу, у близини болнице. На овом другом је био и мермерни споменик са натписом „Умро је сваки за своју отаџбину“ (нем. Es starb ein jeder fur sein Vaterland).[1]

Између два светска рата чачанске госпође, предвођене учитељицом Милицом Обрадовић, оснивале су 22. октобра 1928. године женску секцију „ Удружења резервних официра и ратника“ - ФИДАК (франц. Fédération Interallié des Anciens Combattants).[2] Оне су се тада, још увек под утиском драматичних догађаја из Првог светског рата, обавезале да ће се борити за мир у свету, збрињавати ратнике и чланове њихових породица, уређивати војничка гробља, прослављати датуме везане за Први светски рат. Секција је посебну пажњу посветила проналажењу гробова војника обеју зараћених страна, изгинулих у ширем региону чачанског краја у ратовима од 1912—1918. и преносу њихових посмртних остатака у заједничку спомен костурницу.[3]

На њихову иницијативу и уз помоћ Министарства правде, подигнута је заједничка спомен костурница на чачанском гробљу, где су положени посмртни остаци 914 војника.[4], из 15 данашњих држава[5] Од тога су 652 били српски ратници, из чачанског краја (109), рудничког (96) и свих других округа у Србији.[1]

У костурници су сахрањена и 262 војника Централних сила: 65 из Чешке, 61 из Угарске, 33 из Аустрије, 14 из Словеније, 20 из Хрватске, 19 из БиХ, 9 из Војводине, 26 из Немачке, Бугарске, Италије, Моравске, Галиције и Буковине, док за њих још 15 нема података о пореклу.[6]

Обележје војницима свих вера, коштао је 50.000 динара.[6] Изнад костурнице, по замисли чачанског инжењера Исидора Јањића, каменорезац Франческо Бербеља, такође из овог места, саградио је пирамиду од плавог камена, допремљеног из свог мајдана у Јеминској стени. На свакој страни, од јабланичког гранита, постављена су четири различита амблема: православни крст, католички крст, исламски полумесец и јеврејска шестокрака звезда. Сахрањивање је завршено 5. августа 1934. године, симболичним преносом посмртних остатака тројице војника. Уз БетовеновПосмртни марш“ поворка је из града кренула ка спомен костурници.[5] Споменик је открио краљев изасланик Оскар Часка, 23. септембра 1934, уз присуство представника посланстава Француске, Енглеске, Белгије, Италије, Немачке, Бугарске, Румуније и Турске, као и свештеника све четири вере.[5]

Седам година касније, у Другом светском рату, по налогу немачких нациста, уклоњени су симболи исламске и јеврејске заједнице. Немци су, заузевши Чачак, писмено наредили каменоресцу да са споменика уклони исламски полумесец и Давидову звезду, па су уместо тих симбола остале само видљиве контуре.[1] Нарадних 66 година споменик није обнављан.[3]

Обновљен је и поново откривен 23. септембра 2007. године, уз присуство представника локалне власти, министарства, представника амбасаде Словчке, војних удружења, уметника и представника медија.[3] Београдска сликарка Ирена Келечевић, у саставу свог рада „Сенке прошлости“, с којим је учествовала на 24. Меморијалу Надежде Петровић, обновила је оба знака, вративши споменику првобитни лик.[6][7] Исте године 2007, решењем бр. 126/2007 Спомен костурница погинулим ратницима 1912—1918 на гробљу у Чачку[8] проглашена је спомеником културе.[9]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Политика: „Споменик ратницима четири вере“, Г. Оташевић, 16.3.2011, приступ 20.5.2013
  2. ^ Синдекс - Историја 20. века vol. 29, br. 1: „Удружење резервних официра и ратника 1919—1941“, стр. 33, Данило Шаренац, приступ 20.5.2013
  3. 3,0 3,1 3,2 Европа плус: „Ми смо помирили и ујединили Европу 23. септембра 1934. године“, приступ 20.5.2013
  4. ^ Политика: „Прошлост на нашим леђима“, приступ 20.5.2013
  5. 5,0 5,1 5,2 Блиц: „Обновљен споменик четири вере“, Весна Тртовић 24.9.2007, приступ 20.5.2013
  6. 6,0 6,1 6,2 Политика: „Споменик са симболима четири вере“, Г. Оташевић, 13.01.2008, приступ 20.5.2013
  7. ^ „Уметници о прошлости“, Г. Оташевић, 3.7.2007, приступ 20.5.2013
  8. ^ Завод за заштиту споменика културе Краљево: „Непокретна културна добра на територији Завода за заштиту споменика културе Краљево“, формат пдф, приступ 20.5.2013
  9. ^ Завод за заштиту споменика културе Краљево: „Регистар непокретних културних добара - Општина Чачак“, приступ 20.5.2013

Спољашње везе[уреди]