Спомен-црква Вазнесења Господњег у Крупњу

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Спомен-црква Вазнесења Господњег
Krupanj church.jpg
Спомен-црква Вазнесења Господњег
Основни подаци
Статусхришћанска православна богомоља
Типцрква
ЈурисдикцијаСрпска православна црква
ЕпархијаЕпархија шабачка
Оснивање1932.
ОснивачСрпска православна црква
ПосвећенВазнесењу Господњем
Локација
МестоКрупањ
ДржаваСрбија

Спомен-црква Вазнесења Господњег у Крупњу је српска православна црква у Крупњу подигнута у спомен жртвама Првог светског рата у Бици на Мачковом камену и око Крупња 1914. године. У крипти цркве се налази костурница у коју су донети посмртни остаци погинулих војника.

Оснивање и изградња[уреди]

Разгледница из прве половине 20. века

Током помена на Мачковом камену 29. јуна 1924. године, идеју за изградњу спомен обележја су изнели начелник рађевског среза Душан Миладиновић, свештеник добропоточки Петар Грујичић и школски надзорник Коста Николић. Тада је формиран одбор за подизање Спомен цркве са костурницом у Крупњу и Спомен костурнице на Мачковом камену. Коста Николић је био председник тог одбора.[1]

Када се идеја проширила на предлог министра „на расположењу“ Милорада Вујичића 4. децембра 1924. осим крупањског основан је и београдски одбор, чији је председник био Љубомир Јовановић, председник народне скупштине, а после његове смрти 1928. године био је Ђорђе Вајферт, гувернер Народне банке. Генерални секретар београдског одбора био је Арчибалд Рајс, који је 1926. проглашен за почасног грађанина Крупња и главна улица је названа по њему.

Копање темеља за цркву је почело 16. августа 1926, а свечано полагање камена темељца је било 23. септембра 1926. уз присуство епископа шабачко-ваљевског Михаила. Камен за изградњу је вађен у Кржави, Ликодри и Планини. Градња цркве је завршена крајем 1929. године, а покривање крова лимом 1930. године. Унутрашње уређење је завршено 1932. године.

Архитекта цркве је био Момир Коруновић. Са њим је постигнут договор да црква личи на манастирску цркву светог Ђорђа у Старом Нагоричану, задужбину краља Милутина из 14. века.[2]

Иконостас је осликао Живорад Настасијевић. Висина иконостаса је 7,80 м, а ширина 8,80 м.[3]

Удружење Српкиња „Кнегиња Зорка“ из Београда даривало је новој цркви звоно тешко 400 килограма, уметнички израђен полијелеј од чаура и два велика свећњака (чирака). Председница овог удружења била је Милица Јовановић, рођена у Крупњу.[4] У цркви се налази 12 мермерних спомен плоча са именима погинулих.[5]

Свечано освећење цркве и спомен костурнице било је 18. септембра 1932. године, били су ту патријарх српски Варнава, епископ Михаило, дивизијски ђенерал Милан Јечменић као изасланик краља Александра, као и командант српских снага на Мачковом камену 1914. године генерал у пензији Љубомир Милић. Вест о овом догађају испратила је већина новина у Југославији, али и чешка и немачка штампа.[6]

Крипта[уреди]

У склопу крипте цркве налази се костуриница са моштима војника настрадалих у борбама на Мачковом камену у Првом светском рату и натписом Виле ће се грабит у вјекове да вам венце достојне саплету. У костурници су изложене фотографије са бојног поља, венци, као и споменици мајору Светиславу Марковићу, команданту 4. батаљона, првог пука другог позива и Душану В. Поповићу, резервном поручнику. Догађаји из ове битке и херојство јунака сахрањених у крипти цркве, инспирисали су писца Вељка Петровића који их је описао у свом делу Изданци из опаљена грма 1932ге године, а по том делу Радио Телевизија Србије снимила је и истоимену серију 1972ге године у којој насловну улогу мајора Светислава тумачи Драгомир Бојанић Гидра.

Црква данас[уреди]

Током Другог светског рата 1941. године Крупањ је бомбардовала и запалила немачка казнена експедиција. Црква је остала сачувана јер се авионска бомба зарила у зид олтара и није експлодира, па је после рата демонтирана.[3]

Значајне обнове и радови у овом храму биле су више пута, и то 1960, 1968, 1971, 1973, 1983 и 1992. године. Посебно, крајем 2012. године црква је добила нови фрескопис.[7]

У истој порти налази се и стара црква Вазнесења Господњег из 1842. године, као и новоизграђена звонара висине 22 метра освећена 1994. године.[3]

Нова црква[уреди]

Нова црква - Крипта[уреди]

Стара црква[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Ненад Лајбеншпергер: „Подизање спомен-костурнице на Мачковом камену и спомен-цркве са костурницом у Крупњу“, стр. 311.
  2. ^ Ненад Лајбеншпергер, мастер рад, стр. 12.
  3. 3,0 3,1 3,2 Александар Ђурђев: Цркве Крупња
  4. ^ Ненад Лајбеншпергер: Српство, југословенство и локалпатриотизам приликом подизања спомен-костурница на Мачковом камену и у Крупњу (Зборник, Етнографски институт САНУ, књига 26, страна 197, Београд 2008)
  5. ^ Ненад Лајбеншпергер: „Подизање спомен-костурнице на Мачковом камену и спомен-цркве са костурницом у Крупњу“, стр. 322.
  6. ^ Ненад Лајбеншпергер: „Подизање спомен-костурнице на Мачковом камену и спомен-цркве са костурницом у Крупњу“, стр. 328-329.
  7. ^ Црква у Крупњу: Српски војник као Свети Георгије („Вечерње новости“, 15. септембар 2013)

Литература[уреди]

  • Ненад Лајбеншпергер: Подизање спомен-костурнице на Мачковом камену и спомен-цркве са костурницом у Крупњу, стране 311-331, „Саопштења“, ISSN 0354-4346, број 40, 2008. године
  • Ненад Лајбеншпергер: „Спомен-костурница Дринске битке (1914) на Мачковом камену и у Крупњу“, мастер рад, област историја, 56 страна, Филозофски факултет, Универзитет у Београду, Београд 2007.