Споразум у Збориву

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Пољско-Литванска унија 1648.
Овај чланак је део серије о историји Пољске
Историја Пољске
Herb Polski.svg
Пољски краљ Јан II Казимир.

Споразум у Збориву закључен је 17. августа 1649, након Битке код Зборива, представља низ привилегија које је краљ Јан II Казимир дао Запорошким козацима, чиме је окончана прва фаза устанка Богдана Хмељницког.[1]

По уговору, Пољско-Литванска унија се обавезала:

Последице[уреди]

Запорошки хетман Богдан Хмељницки.

Мада је привремено прекинуо рат, овај споразум никада није у потпуности примењен. Са пољске стране, против споразума устали су католичка црква и разбаштињена властела и великаши који су изгубили поседе у Украјини, предвођени Јеремијом Вишњовјецким и литванским великим хетманом Јанушом Рађивилом.[2]Са козачке стране, Хмељницки није могао да врати побуњене сељаке и нерегистроване козаке у положај кметова, тако да је рат настављен у пролеће 1651.[1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Fajfrić 2008, стр. 258-267
  2. 2,0 2,1 Zamoyski 1988, стр. 160-166

Литература[уреди]