Спољна трговина Кнежевине и Краљевине Србије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Прва званична публикација која обрађује податке о спољној трговини јесте "Државопис Србије" из 1863. године.

У њој је сва роба разврстана односно приказана у осам група (родова робе): 'рана' — храна, стока, пиће, производи — биљни и животињски, копови, колонијална роба и рукотворине. Укупан промет робe је био количински и вредносно исказан и односио се на само три земље с којима се Србија у то време граничила. Кретање спољне трговине Србије у периоду 1843-1875. године односило се искључиво на промет с пограничним државама: Аустроугарском, Румунијом и Турском. Аустроугарска је била највећи увозник робе Србије, као и посредник преко кога је роба Србије стизала у остале земље Средње и Западне Европе.

Постојало је тринаест царинских места према Турској, исто толико према Аустрији, а према Румунији само једно место. Србија је целокупну трговину обављала преко 27 царинских места односно прелаза. Највећи и најзначајнији царински прелаз био је Београд, преко ког се реализовала трећина укупног промета Србије. Царинска места су била под непосредном управом Министарства финансија и доносила су шестину целокупног државног прихода.

Кад је реч о робној структури, Србија је углавном извозила сировине а увозила прерађевине. У овом периоду, најважнији производ у извозу била је стока (2/3 укупног извоза), затим следе животињска кожа и ракија.

Од 1879. до 1884. године, после рата за независност Србије, извоз и увоз и даље су ограничени на пограничне земље Аустроугарску, Босну, Бугарску, Румунију и Турску.

Тек од 1884. године Србија почиње да директно тргује и са земљама које се не налазе у њеном непосредном окружењу.

Од токова робне размене пратио се извоз, увоз и провоз-транзит. Како се цене производа нису евидентирале, накнадно су рађене процене вредности, а поред тога коришћене су и средње годишње цене.

Каснијим прописима о царинској служби унапређена је статистика спољне трговине.

Као основа за прикупљање статистичког материјала служиле су царинске декларације.

Класификација робе по групама вршена је по општој царинској тарифи.

Сва роба која се јавља у трговинском обрту Краљевине Србије обухваћена је Законом о општој царинској тарифи од 31.03.1904. године, у 670 разних ставова. У трговинској статистици она је класификована — према сличности и једнакости, у 17 категорија, а категорије у 84 групе, које су разврстане у 1393 статистичка става, не узимајући у обзир делове појединих ставова, којих има 116. Осим класификовања робе по врстама, увоз, извоз и провоз разврставају се и по земљама порекла — код увоза, и земљама дестинације — код извоза.

До 1906. године статистичке податке о кретању трговине сређивале су саме царинарнице. Тако сређене податке, у виду тромесечних извештаја, царинарнице су слале Царинској управи искључиво ради припремања и издавања годишње публикације.

Циркуларом од 16.10.1906. године прописане су све одредбе које се односе на прикупљање статистичких података за трговинску статистику. Као основа за прикупљање података служи “статистичка пријава” (извозна, увозна, провозна), коју декларанти подносе царинским властима приликом декларисања робе. Сада се целокупан статистички материјал обрађује у Царинској управи, а рад царинарница сведен је само на прикупљање статистичких пријава.

Статистика трговине имала је обавезу да региструје сву робу која би прешла границе царинске области Краљевине Србије (било да се роба увози, извози или провози). У то време, статистика спољне трговине примењивала је углавном општи концепт трговине. Општа трговина има за предмет целокупан трговински промет с иностранством.[1]

Извоз, увоз и салдо трговинског биланса, 1843-1912.[уреди]

Бројеви у хиљ. дин.

Година Извоз Увоз Салдо трговинског биланса Покривеност увоза извозом,%
1843. 8 960 5 587 3 373 160%
1844. 5 632 7 066 -1 434 80%
1845. 6 185 8 674 -2 489 71%
1846. 10 925 6 853 4 072 159%
1847. 10 920 7 237 3 683 151%
1848. 12 409 9 233 3 176 134%
1849. 10 241 7 671 2 570 134%
1850. 19 006 12 577 6 429 151%
1851. 12 015 13 112 -1 097 92%
1852. 14 675 7 793 6 882 188%
1853. 11 999 10 172 1 827 118%
1854. 12 936 7 842 5 094 165%
1855. 18 666 13 943 4 723 134%
1856. 20 402 12 682 7 720 161%
1857. 15 168 13 413 1 755 113%
1858. 11 298 15 046 -3 748 75%
1859. 11 844 12 728 -884 93%
1860. 12 783 11 098 1 685 115%
1861. 13 695 14 086 -391 97%
1862. 15 903 12 696 3 207 125%
1863. 19 876 15 577 4 299 128%
1864. 14 626 16 825 -2 199 87%
1865. 17 902 19 186 -1 284 93%
1866. 18 798 21 677 -2 879 87%
1867. 24 812 26 451 -1 639 94%
1868. 37 824 29 963 7 861 126%
1869. 33 864 26 660 7 204 127%
1870. 30 595 27 937 2 658 110%
1871. 27 627 27 715 -88 100%
1872. 32 858 29 494 3 364 111%
1873. 31 711 26 676 5 035 119%
1874. 35 381 31 788 3 593 111%
1875. 35 015 31 219 3 796 112%
1876. За ове три године нема података о извозу и увозу, јер је Србија тада била у рату и борила се за своју независност. Призната је као независна држава 1878. године и припојене су јој нове територије.
1877.
1878.
1879. 38 881 41 568 -2 687 94%
1880. 35 212 46 096 -10 884 76%
1881. 40 127 43 174 -3 047 93%
1882. 40 334 48 451 -8 117 83%
1883. 40 232 49 717 -9 485 81%
1884. 39 969 50 947 -10 978 78%
1885. 37 625 40 473 -2 848 93%
1886. 40 719 51 694 -10 975 79%
1887. 36 130 36 479 -349 99%
1888. 38 909 35 184 3 725 111%
1889. 39 066 34 843 4 223 112%
1890. 45 841 38 045 7 796 120%
1891. 52 280 42 806 9 474 122%
1892. 46 452 37 070 9 382 125%
1893. 48 910 40 923 7 987 120%
1894. 46 023 34 881 11 142 132%
1895. 43 390 28 240 15 150 154%
1896. 53 386 33 448 19 938 160%
1897. 55 940 45 314 10 626 123%
1898. 56 991 41 102 15 889 139%
1899. 65 744 46 429 19 315 142%
1900. 66 522 54 027 12 495 123%
1901. 65 686 43 835 21 851 150%
1902. 72 124 44 821 27 303 161%
1903. 59 967 58 235 1 732 103%
1904. 62 156 60 926 1 230 102%
1905. 71 996 55 601 16 395 129%
1906. 71 604 44 329 27 275 162%
1907. 81 491 70 583 10 908 115%
1908. 77 749 75 635 2 114 103%
1909. 92 982 73 535 19 447 126%
1910. 98 388 84 696 13 692 116%
1911. 116 916 115 425 1 491 101%
1912. 84 221 106 094 -21 873 79%

[1]

Спољња трговина по земљама[уреди]

Извоз, увоз и салдо трговинског биланса — по земљама, 1843-1875.[уреди]

Бројеви у хиљ. дин.

Година Аустроугарска Турска Румунија
Извоз Увоз Салдо Извоз Увоз Салдо Извоз Увоз Салдо
1843. 7 764 3 887 3 877 1 159 1 143 16 37 557 -520
1844. 4 677 3 393 1 284 944 1 670 -726 10 2 002 -1 992
1845. 5 120 5 253 -133 1 029 3 384 -2 355 35 38 -3
1846. 7 924 3 463 4 461 2 980 2 044 936 20 1 345 -1 325
1847. 8 337 3 906 4 431 2 549 2 381 168 34 951 -917
1848. 10 354 4 355 5 999 1 975 3 722 -1 747 79 1 156 -1 077
1849. 8 136 3 361 4 775 2 044 2 986 -942 61 1 324 -1 263
1850. 15 573 6 872 8 701 3 346 4 258 -912 87 1 446 -1 359
1851. 9 938 4 601 5 337 1 963 7 203 -5 240 113 1 309 -1 196
1852. 12 918 3 426 9 492 1 668 4 334 -2 666 88 33 55
1853. 10 284 4 459 5 825 1 151 5 624 -4 473 563 90 473
1854. 10 970 4 392 6 578 1 885 3 408 -1 523 81 41 40
1855. 13 824 8 660 5 164 4 512 5 233 -721 330 49 281
1856. 14 800 7 389 7 411 5 129 5 265 -136 473 28 445
1857. 11 134 8 119 3 015 3 762 5 246 -1 484 272 47 225
1858. 7 445 8 655 -1 210 3 551 6 177 -2 626 302 215 87
1859. 8 065 6 956 1 109 3 619 5 420 -1 801 160 352 -192
1860. 8 689 7 495 1 194 3 878 3 217 661 216 385 -169
1861. 10 811 8 846 1 965 2 676 4 985 -2 309 208 236 -28
1862. 13 245 8 377 4 868 2 455 3 263 -808 204 1 056 -852
1863. 16 675 10 026 6 649 2 747 2 411 336 454 3 140 -2 686
1864. 11 585 13 059 -1 474 2 656 1 279 1 377 385 2 488 -2 103
1865. 13 761 14 898 -1 137 3 564 2 835 729 577 1 453 -876
1866. 14 479 17 100 -2 621 3 424 2 670 754 896 1 877 -981
1867. 19 713 20 584 -871 3 904 3 917 -13 1194 1 950 -756
1868. 30 660 23 076 7 584 5 016 5 297 -281 2149 1 590 559
1869. 27 783 20 670 7 113 4 775 4 815 -40 1306 1 175 131
1870. 24 872 22 227 2 645 4 995 4 460 535 729 1 250 -521
1871. 23 388 23 150 238 3 579 3 855 -276 660 710 -50
1872. 27 963 22 978 4 985 4 113 4 508 -395 782 2 007 -1 225
1873. 27 323 18 863 8 460 3 845 4 771 -926 544 3 042 -2 498
1874. 29 905 24 796 5 109 5 082 5 247 -165 395 1 746 -1 351
1875. 30 951 25 076 5 875 3 522 4 414 -892 542 1 729 -1 187

[1]

Извоз и увоз — по земљама, 1879-1912.[уреди]

Бројеви у хиљ. дин.

Година Америка Аустроугарска Белгија Босна Бугарска Енглеска
Извоз Увоз Извоз Увоз Извоз Увоз Извоз Увоз Извоз Увоз Извоз Увоз
1879. 23 168 35 929 7 536 742 3 618 679
1880. 26 782 41 812 2 536 457 3 691 814
1881. 32 992 38 726 1 793 360 3 067 517
1882. 34 144 44 649 2 257 358 1 501 468
1883. 35 695 45 613 666 190 1 059 202
1884. 2 376 34 458 31 802 31 493 388 1 672 272 4 073
1885. 528 31 932 39 872 16 555 107 1 036 163 194 3 405
1886. 1 301 35 503 37 265 490 542 53 830 169 57 4 103
1887. 248 31 707 27 417 499 428 82 906 160 0 3 179
1888. 241 1 188 33 475 23 773 215 220 49 660 127 81 3 545
1889. 107 1 081 34 377 22 656 206 270 112 548 321 159 3 742
1890. 80 1 621 39 397 22 819 211 455 70 808 1 192 210 4 888
1891. 1 559 45 633 26 141 24 209 161 75 576 284 5 5 021
1892. 1 612 40 749 21 956 19 517 174 103 487 92 29 3 759
1893. 1 595 43 196 23 755 39 388 153 65 667 91 33 4 548
1894. 1 447 41 117 20 529 285 211 44 649 104 3 592
1895. 1 163 38 746 16 624 181 452 45 533 111 2 435
1896. 1 428 47 035 19 234 172 107 28 608 107 4 122
1897. 1 350 49 146 25 501 201 137 34 976 646 6 481
1898. 1 053 50 982 22 965 546 167 39 956 1 526 3 837
1899. 1 078 54 749 27 437 30 186 116 60 1046 245 5 732
1900. 1 119 56 585 25 529 69 357 223 41 629 279 3 774
1901. 1 191 55 613 23 166 309 418 210 39 605 268 580 3 931
1902. 941 57 541 25 019 2 785 532 202 49 725 337 1 111 4 810
1903. 766 51 325 35 363 353 242 159 77 780 387 261 4 921
1904. 1 745 55 351 36 584 230 561 191 56 1 013 2 103 3 5 002
1905. 1 299 64 712 33 376 323 356 158 38 1 221 2 325 5 314
1906. 30 032 22 206 6 260 383 61 21 3 695 504 66 4 563
1907. 3 186 12 032 25 600 13 011 756 103 50 1 995 308 2 337 10 220
1908. 1 986 474 21 501 32 152 16 134 1 602 65 120 1 860 294 499 8 803
1909. 3 005 870 29 097 17 797 9 900 1 589 89 169 3 633 351 142 7 585
1910. 1 011 16 148 900 208 483 11 425
1911. 3 609 2 136 48 433 47 448 6 142 2 081 112 220 2 802 697 87 9 524
1912. 3 922 1 283 36 045 47 659 4 178 914 232 117 1 588 429 16 8 511
Година Италија Немачка Румунија Турска Француска Швајцарска
Извоз Увоз Извоз Увоз Извоз Увоз Извоз Увоз Извоз Увоз Извоз Увоз
1879. 834 1 813 3 725 2 404
1880. 713 1 688 1 490 1 324
1881. 642 2 268 1 634 1 303
1882. 620 1 763 1 813 1 214
1883. 1 020 1 791 1 792 1 920
1884. 1 301 137 7 590 411 895 2 597 903 201 341 0 297
1885. 1 259 55 2 276 281 862 3 100 488 327 140 145 199
1886. 173 657 36 2 043 89 1 096 2 619 726 870 2 573 0 316
1887. 92 482 533 1 296 20 1 178 1 813 578 525 93 106 347
1888. 25 461 1 141 1 476 156 977 1 332 1 685 1 535 143 42 420
1889. 8 469 782 2 055 278 1 514 1 547 854 738 180 252 521
1890. 19 367 811 2 868 277 977 3 338 1 057 353 157 92 609
1891. 0 1 017 1 002 4 285 834 1 111 1 521 1 200 467 257 56 565
1892. 21 701 1 184 3 846 545 892 1 962 1 775 282 478 518
1893. 60 1 540 1 656 4 097 826 619 2 099 2 486 187 476 453
1894. 5 637 1 982 2 814 252 1 183 1 543 2 517 235 447 573
1895. 397 1 617 1 928 185 1 213 1 421 2 086 428 362 10 300
1896. 499 2 508 3 550 675 900 1 989 1 609 437 606 22 572
1897. 548 3 738 4 808 116 618 1 488 2 947 313 784 17 625
1898. 3 733 2 243 4 282 201 2 357 1 969 1 805 378 652 14 507
1899. 13 876 5 922 4 792 1 312 1 058 2 156 1 882 182 690 124 750
1900. 766 3 913 15 016 3 063 944 1 456 1 239 369 3 553 115 351
1901. 40 900 4 125 6 831 539 1199 1 737 2 408 721 1238 216 581
1902. 114 979 5 503 6 798 1 499 941 1 482 1 135 675 974 329 769
1903. 283 1 176 3 053 7 089 1 334 1 122 2 119 1 860 135 2 735 62 873
1904. 138 977 2 607 8 055 843 1 255 1 707 1 965 22 975 908
1905. 65 782 2 117 6 263 1 097 620 2 246 2 603 37 819 2 653
1906. 572 937 19 054 9 733 2 354 769 5 411 1 846 3 353 1 143 18 646
1907. 4 899 2 299 32 926 20 320 1 187 1 752 4 379 3 327 2 704 2 429 316 1 424
1908. 3 490 2 272 14 019 21 361 3 004 734 10 968 3 147 3 043 1 563 91 1 337
1909. 3 047 2 345 15 595 28 852 2 282 1 620 21 974 4 856 2 429 3 536 156 1 376
1910. 3 645 34 976 1 180 5 935 3 604 1 968
1911. 4 394 4 861 28 933 31 347 6 141 1 539 11 984 3 814 3 841 5 746 258 1 553
1912. 3 785 3 431 18 279 31 117 5 474 2 142 7 190 2 734 2 948 3 713 448 1 683

[1]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Два века развоја Србије — статистички преглед -, РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА СТАТИСТИКУ, Београд, 2008.