Спрингфилд модел 1855
| Изолучена мускета модел 1855 | |
|---|---|
 Изолучена мускета модел 1855 са обе стране. | |
| Врста | изолучена мускета |
| Порекло |  САД |
| Употреба | |
| Бојно деловање | Амерички грађански рат Француско-пруски рат |
| Производња | |
| Произвођач | Државни арсенал САД у Спрингфилду: 47.115 Државни арсенал САД у Харперс Ферију: 23.139[1] |
| Произведено | 70.254[2] комада |
| Варијанте | Тип 1 (око 26.000) и Тип 2 (око 54.000) |
| Спецификације | |
| Дужина | 56 инча/1.422[2] mm |
| Дужина цеви | 40 инча/1.016[1] mm |
| Калибар | 0,58 инча/14,7 mm |
| Врста операције | капислара |
| Брзина паљбе | 1-3 мет/мин |
| Макс. еф. домет | 270-720 m |
| Начин пуњења | спредњача |
| Нишан | Предњи (фиксирани) и задњи (подесиви) |
Спрингфилд модел 1855 (енгл. Springfield Model 1855), званично Изолучена мускета модел 1855 (енгл. Model 1855 Rifled Musket), америчка војничка пушка спредњача (изолучена мускета) са табаном на капислу и Мејнардовом траком за припалу. Прва изолучена мускета произведена у САД.[3][4][5]
Историја
[уреди | уреди извор]До 1855. основно пешадијско оружје САД била је глаткоцевна мускета капислара Спрингфилд модел 1842 калибра 0,69 инча (17,5 мм), која је била у употреби од 1844. Мали део ових пушака био је накнадно изолучен, што им је повећало домет и прецизност. Најзад је 5. јула 1855. тадашњи министар рата Џеферсон Дејвис одобрио усвајање нове изолучене војничке пушке, смањеног калибра. Ново оружје била је Изолучена мускета модел 1855, калибра 0,58 инча (14,7 мм), прва изолучена мускета произведена у САД. Ова пушка развијена је у државном арсеналу у Харперс Ферију, а производила се и у Спрингфилду. Скоро 60.000 произведено је до рата (1861-1865), али је пре тога била замењена Изолученом мускетом модел 1861 (енгл. Model 1861 Rifled Musket).[3]
Карактеристике
[уреди | уреди извор]
Изолучене цеви и Мињеово зрно
[уреди | уреди извор]Усвајање Изолучене мускете модел 1855 било је део таласа модернизације војничких пушака који је захватио Европу након што су борбе у Кримском рату (1853-1856) показале предност изолучених пушака које су користили Британци и Французи у домету и прецизности над глаткоцевним мускетама које су користили Руси. Пошто су изолучене мускете постале основно пешадијско оружје у Европи (као Енфилд модел 1853 у Великој Британији и Лоренц модел 1854 у Аустрији), америчка војска била је принуђена да размотри модернизацију властитог оружја. Старије изолучене пушке кремењаче, које су коришћене у Америци од средине 19. века, пуњене су зрном у облику кугле калибра нешто већег од цеви како би се урезало у жлебове цеви приликом набијања шипком, што је побољшавало заптивање цеви и смањивало губитак барутних гасова, повећавајући кинетичку енергију зрна, док би спирални жлебови завртели зрно (око уздужне осе) преликом испаљивања, што је повећавало стабилност лета. Иако знатно прецизније и већег домета, ове пушке пуниле су се веома споро, 2-3 пута спорије од глаткоцевних мускета. Међутим, конструкција шупљег цилиндричног Мињеовог зрна шиљастог врха са отвором на дну (у Француској 1849) олакшала је и убрзала пуњење изолученог оружја, пошто се Мињеово зрно нешто мањег калибра брзо убацивало у цев, а ширило се и урезивало у жлебове цеви под дејством барутних гасова приликом опаљивања. Уз то, цилиндрично-конични (ваљак са купом на врху) облик Мињеовог зрна побољшао је балистичке особине метка, његову стабилност у лету и прецизност. Тако су конструисане прве изолучене мускете, са дужином цеви и брзином паљбе као код мускета (1-3 метка у минуту), далеко већим дометом (до 1.200 м према само 200 м код мускета) и прецизношћу још већом него код старијих изолучених пушака због веће дужине цеви.[6][7]
Тако је америчка Изолучена мускета модел 1855, пуњена Мињеовим зрном, била краћа (56 инча - 142 цм[2]) и лакша од претходних војничких мускета, са ефикасним дометом до 300 јарди, иако је могла да добаци чак и до 800 јарди.[3] Модел 1855 био је далеко прецизнији и већег домета од најмодернијих постојећих глаткоцевних мускета Спрингфилд модел 1842, сачувавши при томе исту брзину паљбе.[3][8]
Додавање задњег нишана
[уреди | уреди извор]
Док су старије глаткоцевне америчке војничке мускете имале само предњи нишан заварен 1,25 инча (3,3 цм) иза уста цеви, који је уједно служио за причвршћивање бајонета, новим изолученим мускетама додат је задњи нишан.[9] По типу задњег нишана, све мускете Модел 1855 деле се на Тип 1 и Тип 2.[9] Укупно је направљено око 26.500 мускета Типа 1 и око 54.000 мускета Типа 2.
Далекометни нишан модел 1855
[уреди | уреди извор]Изолучене мускете М1855 (тип 1), произведене од 1855. до 1858, имале су далекометни нишан модел 1855, причвршћен на задњи крај цеви 5,5 инча (14 цм) испред затварача. Нишан је имао базу у облику кутије (дужине 3,5 цм и ширине 1,5 цм) и преклопни лист (четвртасти оквир) са клизећим нишаном спојен шарком на задњем крају (ближе стрелцу), који се могао подизати и спуштати.[9]
Степенасти бочни зидови базе нишана били су градуисани од 100 до 400 јарди са обе стране. Лева грана преклопног листа била је градуисана од 500 до 800 јарди и за 900 јарди на левој ивици на предњем крају. Преклопни лист носио је два нишана (уреза) у облику латиничног слова „V“, један на горњој страни предњег краја када је лист у хоризонталном или нагнутом положају (за гађање од 100 до 400 јарди), и још један урез на горњој ивици (када је лист у вертикалном положају), за гађање на 900 јарди. Постоји и „V“ зарез на врху клизача, који се користио када је лист у вертикалном положају, на удаљеностима од 500 до 800 јарди.[9]
Нишан модел 1858
[уреди | уреди извор]
Изолучене мускете М1855 (тип 2), произведене од 1859. до 1861, имале су задњи нишан модел 1858. Нишан модел 1858 био је причвршћен за цев 2,5 инча (7 цм) испред затварача помоћу жлеба и завртња са кључем. Једностепена база нишана била је дугачка 1,25 инча (3,3 цм) и опремљена центрирајућим клином који улази у кратки прорез усечен у горњем средишњем делу цеви. Два листа нишана се окрећу око бочног завртња провученог кроз задњи део бочних зидова базе. Горњи лист је у облику слова „L“, а сваки крак се завршава урезом у облику слова „V“. Кратким краком (када је нишан у основном положају) се нишани на 100 јарди, а дугим краком (када се горњи лист усправи) на 300 јарди. Доњи лист се такође завршава „V“ зарезом на предњем крају и њиме се (када се усправи) нишани на 500 јарди.[10]
Мејнардов систем за припалу
[уреди | уреди извор]Међутим, у једној ствари модернизација Модела 1855 отишла је предалеко: увођење Мејнардове траке за припалу, која је требало (теоријски) да додатно повећа брзину паљбе, показало се погрешним. У пракси, скоро свака друга каписла на Мејнардовој траци би затајила, док је механизам био неупотребљив по влажном времену, непотребно компликујући и поскупљујући производњу оружја. Зато је Модел 1855 после само 5 година производње замењен једнако ефикасном, али једноставнијом Изолученом мускетом модел 1861.[3][8]
Употреба
[уреди | уреди извор]Амерички грађански рат
[уреди | уреди извор]Иако је до почетка рата 1861. произведено преко 70.000 пушака Модел 1855, у тренутку избијања рата само је око 22.000 било у државним складиштима, док је остатак већ био подељен милицијама разних држава. Од тога, око 7.500 било је на територији отцепљених држава, где је пало у руке Конфедерације. Уз то, више хиљада пушака уништено је од снага Конфедерације у државном арсеналу у Харперс Ферију, који је спаљен 8. априла 1861.[1]
Француско-пруски рат
[уреди | уреди извор]Велике количине америчких изолучених мускета калибра 0,58 инча извезене су у Француску током Француско-пруског рата 1870–1871. У Француску је послато укупно 282.731 изолучених мускета, међу којима и већина преосталих Мускета модел 1855.[2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Молер 2011, стр. 399.
- ^ а б в г Молер 2011, стр. 398.
- ^ а б в г д Pritchard 2003, стр. 44-45.
- ^ Miller 2001, стр. 242.
- ^ Молер 2011, стр. 396.
- ^ Хаџи-Дамјановић 1973, стр. 520.
- ^ Ђурашиновић 1974, стр. 548.
- ^ а б Молер 2011, стр. 442.
- ^ а б в г Молер 2011, стр. 399–400.
- ^ Молер 2011, стр. 404–405.
Литература
[уреди | уреди извор]- Miller, David, ур. (2001). Illustrated Directory of Uniforms,Weapons and Equipment of the Civil War [Илустровани речник униформи, оружја и опреме Грађанског рата, уредио Дејвид Милер]. MBI Publishing company. ISBN 0-7603-1048-3.
- Pritchard, Russ A. (2003). Civil War Weapons and Equipment [Оружје и опрема грађанског рата, написао Рос Причард]. London: Salamander Books Ltd. ISBN 1-84065-456-2.
- Хаџи-Дамјановић, Јован (1973). „Миње, Клод”. Ур.: Гажевић, Никола. Војна енциклопедија. 5 (2. изд.).
- Ђурашиновић, Радомир (1974). „Пушка”. Ур.: Гажевић, Никола. Војна енциклопедија. 7 (2. изд.).
- Moller, George D., ур. (2011). Flintlock alterations and muzzleloading percussion shoulder arms, 1840-1865 [Америчке војничке пушке, том 3: Преправљене кремењаче и каписларе спредњаче, 1840-1865. Написао Џорџ Молер.]. American military shoulder arms. 3. Albuquerque: University of New Mexico Press. стр. 396—406. ISBN 978-0-8263-5002-2.
