Срба Игњатовић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Срба Игњатовић
Датум рођења 1946.
Место рођења Књажевац
 ФНРЈ

Срба Игњатовић (Књажевац, 1946) је српски књижевник.

Дипломирао је, а потом и магистрирао на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Прочуо се као књижевни критичар, а познат је и као песник и приповедач. Као критичар се није предавао такозваној официјелној српској књижевној критици. Објавио је више књига поезије, а заступљен је и у домаћим и страним антологијама поезије. Био је уредник у неколико часописа, а данас уређује часопис Савременик, у склопу издавачког предузећа Апостроф, чији је оснивач и главни уредник.

Председник Удружења књижевника Србије је био до 2010. Управни одбор Удружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности.[1]

Признања[уреди]

Игњатовић је добитник читавог низа књижевних награда:

Дела[уреди]

Књижевне критике, есеји, студије[уреди]

  • Саломина чинија, 1970.
  • Доба колажа, 1978.
  • Поетизам стрипа, 1979.
  • Проза промене, 1981.
  • Текст и свет, 1982.
  • Срећни Вавилон, 1986.
  • Записи слободног стрелца, 1986.
  • Књижевност и нови мит, 1988.
  • Хроничар, бунтовник, алхемичар, 1989.
  • Десет српских песника, 1992.
  • Хроника песничког умећа, 1992.
  • Усуд, сепарат објављен у часопису Стварање, бр. 9-10-11-12 / септембар-децембар 1998, Подгорица
  • На мраву небо/Мало и велико у поезији Зорана Милића, 1999,
  • Без обланде, 2000,
  • Сцена на тацни, 2003,
  • Свет медија Петра Зеца, 2010. и
  • Лирски осмоглас, 2012.
  • Написао је (заједно са Синишом Ристићем) уводну студију за монографију Спајајући вале са звездама: лирски распони Милене Павловић Барили, Београд, 1998.
  • Драган Савић, ликовна монографија, 1990.

Поезија[уреди]

  • Који немају душе, 1971.
  • Десети круг, 1975.
  • Слагачница, 1981.
  • Рептил/полиптих, 1983
  • Зограф оштра срца, 1989.
  • Рашљар, 1989.
  • Гачући у нови век, 1993.
  • Варвари на Понту: изабране и нове песме, избор и предговор Јован Пејчић, Београд, 2000. ISBN 86-07-01237-8.
  • Судбеник, 2001,
  • Слепи путник, 2007,
  • Чим сване и друге утопије, 2011.

Проза[уреди]

  • Црв у глави, кратке приче, Београд, 1998.
  • Како ми је жаба улетела у уста или о самосазнавању, роман-оглед, Београд, 1998.
  • Кад смо сви били Тито и друге приче, Београд, 1994, 1998.
  • Дубока Кина, проза, 2003,
  • Ниже и наниже, проза, 2005. и
  • Пролазна кућа, кратке приче, 2011.

Преводи на стране језике[уреди]

Превођен је на неколико страних језика.

Извори[уреди]

  1. „За дописне чланове САНУ предложено 18 књижевника” (на језику: ср). Радио-телевизија Републике Српске. 30. 3. 2012. Приступљено 31. 3. 2012. 

Спољашње везе[уреди]