Србе на врбе

Часопис Словенец 27. јула 1914 са песмом "Бојни гром" на насловној страни
Место прохапсбуршког митинга (тада Крањски дежелни дворец, данас зграда ректората Универзитета у Љубљани) где су се 28. јула 1914. чуле прохапсбуршке и антисрпске песме (Србе на врбе) пет година касније (1919) постао је први словеначки Универзитет којег је подписао краљ Александар Карађорђевић [1]
Слоган „Србе на врбе” написан 2010. године испред књижаре Свети Доминик у Сплиту

Србе на врбе” је шовинистички слоган изведен из ксенофобичне песме „Бојни гром” или „Србе на врбе”, која је објављења у часопису „Словенец” 27. јула 1914. године [2], дан пре него што је Аустроугарска објавила рат Краљевини Србији.[3][4] Популаризовао га је пред почетак Другог светског рата Миле Будак,[5] главни усташки идеолог и један од оснивача усташког покрета. Током Другог светског рата у Независној Држави Хрватској су извођена масовна вешања Срба у склопу усташког прогона Срба.

У данашњој Хрватској, хрватски неонацисти, екстремни националисти и људи који се противе повратку Срба, често користе слоган. Графити са овом фразом су чести и медији су забележили цртеже са слоганима који су пронађени у црквама 2004,[тражи се извор] 2006.[6] и 2008. године.[7] Године 2010, банер са слоганом истакнут је усред туристичке сезоне на улазу у Сплит, туристичком чворишту Хрватске, током тениског меча у Дејвис купу између две земље. Полиција га је уклонила у року од неколико сати,[8] а творац банера је касније ухапшен и оптужен за кривично дело.[9][10]

Ауторство[уреди | уреди извор]

Песма је први пут цитирана од Марка Натлачена (према занимању адвокат и политик), на дан објаве рата, 28. јула 1914 за време прохапсбуршког митинга у центру Љубљане. Према речима Франца Кобларја[11] аутор је песник и римокатолички парох Фрањо Неубауер, који је службовао у Руми и Земуну. [12] Након цитирања те песме Марко Натлачен, стојечи на канделабру, узвикао је „Србе на врбе!”.[13]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „NOVICE UNI LJ, Aktualno, Novice”. uni-lj.si. Приступљено 23. 1. 2022. 
  2. ^ „Bojni grom”. Slovenec. XLII (168): 1. 27. 7. 1914. Приступљено 23. 1. 2022. 
  3. ^ Repe, Božo (2005). „Slovene History – 20th century, selected articles” (PDF). Department of History of the University of Ljubljana. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 8. 6. 2011. Приступљено 6. 8. 2010. 
  4. ^ Petition of 120 Croatian intellectuals. „O Mili Budaku, opet: Deset činjenica i deset pitanja – s jednim apelom u zaključku” (на језику: хрватски). Index.hr. Приступљено 6. 8. 2010. 
  5. ^ Nikolić, Vinko (1990). Mile Budak, pjesnik i mučenik Hrvatske: spomen-zbornik o stotoj godišnjici rođenja 1899-1989. Hrvatska revija. стр. 55. ISBN 978-84-599-4619-3. Приступљено 30. 8. 2013. »...gdje je Budak, izgleda po prvi puta, upotrijebio krilaticu «Srbe na vrbe»« 
  6. ^ „World Report 2006 – Croatia”. Human Rights Watch. јануар 2006. 
  7. ^ „Uvredljivi grafiti na Pravoslavnoj crkvi u Splitu (Offensive graffiti on the Serbian Orthodox church in Split)” (на језику: хрватски). Nova TV/Dnevnik.hr. 18. 1. 2008. Приступљено 6. 8. 2010. 
  8. ^ „Na ulazu u Split osvanuo sramotni transparent”. Jutarnji list (на језику: хрватски). 9. 7. 2010. Архивирано из оригинала на датум 11. 7. 2010. Приступљено 6. 8. 2010. 
  9. ^ „Otkriven idejni začetnik izrade rasističkog transparenta – Antonio V. (23) osmislio transparent "Srbe na vrbe". Večernji list (на језику: хрватски). 23. 7. 2010. Архивирано из оригинала на датум 26. 7. 2010. Приступљено 6. 8. 2010. 
  10. ^ Parliament, Croatian (21. 10. 1997). „Kazneni zakon” (на језику: хрватски). Narodne novine NN 110-1997. Приступљено 6. 8. 2010. »Rasna i druga diskriminacija – Članak 174.« 
  11. ^ Pleterski, Janko (1935). Slovenski biografski leksikon: Zapis pogovora s Francetom Koblarjem - O Franju Neubauerju. Ljubljana: Slovenska akademija znanosti in umetnosti. стр. 21. 
  12. ^ Čepič 2012, стр. 42.
  13. ^ Ravnihar, Vladimir (1997). Mojega življenja pot : Spomini dr. Vladimirja Ravniharja (Filozofska fakulteta Univerze v Ljubljani изд.). стр. 99. ISBN 9616200577. Приступљено 23. 1. 2022. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]