Србија воз

С Википедије, слободне енциклопедије
“Србија Воз” а.д.
Акционарско друштво за железнички превоз путника “Србија Воз”, Београд
Делатност• Обављање јавног превоза путника на железничким пругама у унутрашњем и међународном железничком саобраћају

• Одржавање железничких возних средстава

• Вуча возова
ОснованоОдлуком Владе Републике Србије 05 Број 023-7361/2015 од 2. јула 2015. године, основано је Акционарско друштво за железнички превоз путника “Србија Воз” Београд, као друштво стицалац дела имовине “Железнице Србије” а.д. Друштво је уписано у регистар Агенције за привредне регистре, 10. августа 2015. године, када је стекло својство правног лица и почело да послује.
СедиштеНемањина 6, 11000 Београд
Веб-сајтwww.srbvoz.rs
Унутрашњост електромоторног воза ЖС 413. (Видео:Унутрашњост гарнитуре ЖС 413)

Србија воз је привредно Друштво за железнички превоз путника и главни носилац свих активности, у организационом и путничко-комерцијалном смислу за потребе како у унутрашњем тако и међународном саобраћају.[1][2] Парк путничких кола броји 797 кола.[3] Вучна возила чине електричне и дизел локомотиве и моторни возови. Већина активних локомотива су електричне локомотиве серија 441 и 461. Од дизел локомотива у експлоатацији су локомотиве серије 661 и 666, као и маневарка 621.

Брзи возови Србије[уреди | уреди извор]

Од марта 2022. године реконструисаном пругом на релацији Београд - Нови Сад саобраћа и први нови воз велике брзине. Ово је први брзи воз у историји железнице Србије, а такође и најсавременији у региону. [4]

Његово име и лого изабрани су на конкурсу "Пусти инспирацију да те вози".

Поменути воз се може кретати максималном брзином од 200 километара на сат, а удаљеност између Београда и Новог Сада прелази за свега 36 минута.[5]

Историја[6][уреди | уреди извор]

1837 - Пештански „Сербски народни лист“ објавио је текст под називом „Гвоздени пут и паровоз“, што је први текст о железници писан на српском језику.

1881 - 21. јуна у 10 часова, свечано је обележен почетак радова на изградњи пруге Београд – Ниш (датум по јулијанском календару).

1882 - Локомотива „Милан“ је прва ломотива грађена у Србији, наменски, за потребе рудника у Мајданпеку. Названа је „Kраљ Србије“, а рудари су је од миља звали „Милан“. Исте године изграђена је још једна локомотива, названа „Наталија“.

1884 - 23. августа у осам часова и тридесет минута (4. септембар по грегоријанском календару) – први свечани воз кренуо је из Београда до Ниша. 15. септембар 1884, по грегоријанском календару – прва српска пруга предата је јавном саобраћају за превоз путника. Овај датум – 15. септембар – слави се и као Дан железничара.

1884 - 21. септембара зграда Железничке станице Београд на Савском тргу предата је на употребу. Изграђена је између 1882. и 1885. године, по плановима архитекте Драгутина Милутиновића и има статус споменика културе од великог значаја. Након затварања Главне железничке станице, 30. јуна 2018. године, зграда губи своју првобитну функцију.

1888 - 6. маја успостављена је међународна железничка веза Србије са Турском код Ристовца. 1. августа успостављена је међународна железничка веза Србије са Бугарском код Цариброда (Димитровград).

1889 - 1. маја (2. јун) држава званично преузима експлоатацију железнице.

1936 - Завршена је нова „дворска чекаоница“ у станици Топчидер, чиме она добија на значају као полазна и крајња станица путовања краљевске породице и њихових гостију. Рушена у ратовима и обнављана, добијала је различите улоге током свог постојања. После Другог светског рата постаје полазан и долазна станица за бројна путовања Јосипа Броза Тита. Kада је Главна железничка станица престала са радом, 30. јуна 2018. године, преузима њену функцију. „Тајанствена лепотица скривена међу дрвећем“ престаје са радом 1. октобра 2021.

1950 - 1. фебруара основан је Железнички музеј у Београду, као први музеј са железничком тематиком на овим просторима.

1964 - Започети радови на електрификацији пруге код товарника.

1970 - 30. маја стигао је први свечани воз са електровучом из Згареба у Београд.

1973 - Последња парна локомотива испраћена је са београдске станице.

1976 - Саобраћају је предата пруга Београд–Бар. Пруга је дугачка 476 км, а због изузетно специфичног и неприступачног терена, као и неповољне економске ситуације, грађена је 25 година.

1990 - Отворено музејско Одељење узаних пруга у Пожеги, у којем се чувају најзначајнији експонати са пруга узаног колосека.

Активни возни парк[уреди | уреди извор]

Електричне локомотиве[уреди | уреди извор]

30 Произвођач Бројно стање Погонска снага мотора Осовински распоред Макс. брзина Године производње
Коментар
Слика
ЖС 441 Раде Кончар
МИН Ниш
22 (11 у возном стању) 3860 kW Bo'Bo' 140 км/ч 1969–1988 Подсерије 600 и 700, са редукторима за 140 км/ч ŽS 441 in Belgrade-Glavna railway station.jpg
ЖС 461 Електропутера (Electroputere) 4 (1 у возном стању) 5100 kW Co'Co' 120 км/ч 1972-1980 За вучу међународних возова на барској прузи ŽS 461-157.jpg

[7][8]

Дизел локомотиве[уреди | уреди извор]

Ознака Произвођач Бројно стање Погонска снага мотора Осовински распоред Макс. брзина Године производње
Коментар
Слика
ЖС 621 ЧМКС 5 (103,104,106,301 и 302) 392 kW (1700 kW) Bo км/ч 2001 28.09.13 Niš 621.106 (10101060594).jpg
ЖС 661 ЏМ - ЕМД 3 (од тога су 2 изнајмљене од Србија карга) 1454 kW Co'Co' 114 км/ч (124 км/ч) 1960–1971 ŽS 661 143 Šabac1.jpg
ЖС 666 ЏМ - ЕМД 4 (2 изнајмљене Србија каргу; док 2 чекају инвестициону оправку 1845 kW Co'Co' 122 км/ч 1978 ŽS 666 near Ruma.jpg

Електромоторни возови[уреди | уреди извор]

Ознака Произвођач Бројно стање Погонска снага мотора Осовински распоред Макс. брзина Године производње
Коментар
Слика
ЖС 412 Фабрика вагона Рига (Rīgas Vagonbūves Rūpnīca) 29 1360 kW Bo'Bo'+2'2'+2'2'+Bo'Bo' 120 км/ч 1980–1990. У саобраћају је 13 ЕМВ. Девет гарнитура саобраћа као БГ воз, а остале на путничким возовима од Београда ка Новом Саду, Шиду, Пријепољу, Параћину итд. Treinstel in Belgrado.jpg
ЖС 413 Штадлер Флирт (Stadler FLIRT) 21 2000 kW Bo'2'2'2'Bo' 160 км/ч 2014-2015. Током 2014. испоручено је 13 гарнитура, а током 2015. још осам.

Саобраћају на ИЦС и РЕ возовима, као и на појединим путничким возовима (Нови Сад – Суботица, Нови Сад – Шид, Београд – Пријепоље, Београд – Ниш итд.).

ŽS 413 006 3.jpg

[9][10]

Дизел-моторни возови[уреди | уреди извор]

Ознака Произвођач Бројно стање Погонска снага мотора Осовински распоред Макс. брзина Године производње
Коментар
Слика
ЖС 710 Калмар Верстад (Kalmar Verkstad) 10 294 kW 1A-1A 130 км/ч 1979–1981 ŽS 710 near Matejevac.jpg
ЖС 711 Метровагонмаш 39 2x 350 kW Bo'2'-2'Bo' 120 км/ч 2011-2016 Serbian Railways Class 711.jpg
ЖС 712 Макоса (MACOSA) 4 B'B'+2'2' 120 км/ч 1980 25.09.13 Vrbas 712.207 (10101031366).jpg

[9]

Парк путничких кола[уреди | уреди извор]

Путничка кола 1. класе ЖС Aeelmt 61 72 10-70 604-1, део композиције воза Авала пред Братиславом.

Путничка кола 1. класе:

  • A - 19 кола
  • Аеelmt - 6 кола

Путничка кола 1. и 2. класе:

  • AB - 14 кола
Путничка кола 2. класе ЖС Beelmt 61 72 20-70 600-7, део композиције воза у Цириху.

Путничка кола 2. класе:

  • B - 55 кола
  • Beelmt - 14 кола


Путничк кола 2. класе са рестораном:

  • BR - 5 кола
Ресторан вагон ЖС WRl 51 72 87-71 654-5, део композиције воза за Цирих.

Ресторан вагони:

  • WReelm - 3 кола
  • WRl - 1 кола

Кушет вагони:

  • Аc, AcBc, Bc - 19 кола


Спаваћа кола:

  • WL - 8 кола

[11]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Донето решење о упису у Регистар привредних субјекта: Три нова Друштва почела са радом 10. августа Архивирано на сајту Wayback Machine (1. септембар 2015), службена веб страница Железнице Србије, 13. август 2015.
  2. ^ Испуњене обавезе према ММФ-у по питању Железнице, ТАНЈУГ, 19. август 2015.
  3. ^ „ЖЕЛЕЗНИЦЕ СРБИЈЕ Опште информације”. Архивирано из оригинала на датум 04. 10. 2011. Приступљено 22. 08. 2015. 
  4. ^ „Prvi brzi voz u istoriji Srbije – Srbija Voz” (на језику: српски). Приступљено 2022-07-25. 
  5. ^ Soko brzi voz Beograd novi Sad 200 km/h Brzi voz Soko je HIT - Soko brzi voz je sjajan - mart 2022 (на језику: српски), Приступљено 2022-07-25 
  6. ^ „Naša priča – Srbija Voz” (на језику: српски). Приступљено 2022-07-25. 
  7. ^ „ЖЕЛЕЗНИЦЕ СРБИЈЕ Електро локомотиве”. Архивирано из оригинала на датум 09. 10. 2015. Приступљено 22. 08. 2015. 
  8. ^ Друштво пријатеља железнице, Електричне локомотиве
  9. ^ а б Друштво пријатеља железнице, Моторни возови
  10. ^ „Железнице Србије добиле дозволу за коришћење нових електромоторних "Штадлер" возова”. Архивирано из оригинала на датум 19. 06. 2015. Приступљено 22. 08. 2015. 
  11. ^ Путничка кола ЖС, vagonweb (Чешки)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]