Срби у Азербејџану
| Укупна популација | |
|---|---|
| 6 (1989)[1] | |
| Региони са значајном популацијом | |
| Баку | |
| Језици | |
| азерски и српски | |
| Религија | |
| православље | |
| Сродне етничке групе | |
| Српска дијаспора |
| Овај чланак је део серије о Србима |
| Срби |
|---|
Срби у Азербејџану су грађани Азербејџана српског порекла и Срби који живе и раде у Азербејџану.
Историја
[уреди | уреди извор]Срби су се у Азербејџан досељавали појединачно, зависно од пословних ангажмана. Своје заступнике и раднике имају српске компаније „Златиборац“ и „Делта група“ које се баве трговином. Постоји и компанија „Сербаз“ чији су власници Милан и Божо Вученовић, која ради на градилиштима у Бакуу и Мингачевиру. Она је запошљавала око 800 грађевинских радника из Србије и других балканских земаља. Једно време у Бакуу је живела и српска списатељица Биљана Србљановић. Многобројни српски спортисти су живели и радили у Азербејџану. Међу њима су одбојкашки тренер Драгутин Балтић, који је био тренер репрезентације Азербејџана,[2] фудбалери Саша Стаменковић, Срђан Баљак, Ненад Ковачевић, Јован Крнета, Весељко Тривуновић, Војислав Станковић и репрезентативац Азербејџана Бранимир Субашић.[3]
У Бакуу, почетком фебруара 2013. године, председници Србије и Азербејџана, Томислав Николић и Илхам Алијев, су открили споменик српском научнику Николи Тесли.[4]
Демографија
[уреди | уреди извор]Према попису из 1989. године, у тадашњој Азербејџанској ССР је било 6 Срба.[1] Данас, не постоје прецизни подаци колико Срба живи у Азербејџану.[4]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Национальный состав населения по республикам СССР demoscope.ru (на руском)
- ^ Лопушина 2014, стр. 230.
- ^ Branimir Subaşiç: "Dağlıq Qarabağ Azərbaycanın tarixi ərazisidi" Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (6. мај 2016) dsport.az (на азерском)
- ^ а б Лопушина 2014, стр. 229.
Литература
[уреди | уреди извор]- Лопушина, Марко (2014). Срби у Источној Европи. Нови Сад.