Срби у Босни и Херцеговини

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Срби у Сарајеву)
Срби у Босни и Херцеговини
Ploča Kulina bana iz crkve kod Visokog.jpg
Стефан Твртко I Котроманић.jpg
Sokullupasa.jpg
Makarije Sokolovic2.JPG
Saint Basil of Ostrog.jpg
Sava Vladislavic Raguzinski.jpeg
Filip Visnjic guslar.jpg
Sima Milutinovic Sarajlija.jpg
Petar Popović Pecija.jpg
Mico Ljubibratic 1875 HumL.png
Aleksa Santic.JPG
Jovan Ducic.jpg
Petar Kocic.jpg
Vladimir Ćorović.jpg
Andric Ivo.jpg
G Princip (cropped).jpg
Mselimovic.jpg
Branko Copic.jpg
MiloradEkmecic.jpg
Emir Kusturica Bruxelles05.jpg
Укупна популација

1.369.883 — 31,38 % (1991)[1]

1.086.733 — 30,78 % (2013)[2]
Региони са значајном популацијом
 Босна и Херцеговина
Језици
српски језик (ијекавски изговор)
Религија
углавном православна, мањим дијелом атеисти, муслимани и католици
Сродне етничке групе
Бошњаци и босанскохерцеговачки Хрвати
Овај чланак је део серије о
Србима
Serbian Cross.svg

Срби су један од три конститутивна народа Босне и Херцеговине, који у највећем броју живе у Републици Српској, једном од два ентитета земље. Осим у Републици Српској, гдје Срби чине око 81,51 %[2] становништва, Срби живе у веома малом броју и у другом ентитету Босне и Херцеговине, Федерацији Босне и Херцеговине, гдје их је око 2,55 %[2] у цјелокупном становништву. У Босни и Херцеговини Срби насељавају области: Крајине, Семберије, Источне Херцеговине, Посавине и Подриња па се према регионалној припадности могу називати: Крајишницима, Семберцима, Херцеговцима, Подрињцима.

Становништво[уреди]

Срби највећим дијелом живе у Републици Српској, док их у Федерације Босне и Херцеговине има у занемаривом броју, у Унско-санском и Кантону 10. Срби су територијално најраспрострањенији народ у Босни и Херцеговини. Говоре српским језиком ијекавског изговора, и већином су православне вјере, док мали број њих чине атеисти.

Историја Срба у Босни и Херцеговини[уреди]

Србија у средњем вијеку[уреди]

Босна и Херцеговина у саставу Османског царства[уреди]

Опадање моћи Отоманске царевине[уреди]

Невесињска пушка и Берлински конгрес[уреди]

Ослобођење и Уједињење[уреди]

Распад Југославије и Република Српска[уреди]

1992—1995.[уреди]

У некима областима Федерације Босне и Херцеговине прије Грађанског рата, живјели су већином Срби, али су током рата те области етнички очишћене. Према попису становништва из 1991. године, Срби у БиХ су чинили око 32% укупног становништва и посједовали 51,4% укупног земљишта (поређења ради Муслимани су посједовали 27, 3% земље). Дејвид Овен је у једном интервјуу рекао: „Босански Срби су били сеоско становништво и пре рата живели на 60% територије. Босански Срби се боре за територију на којој су вековима живели“. Они су махом избјегли у Србију или у Републику Српску. Један број избјеглих Срба из Босне и Херцеговине се налази и у дијаспори. Највише избјеглица је било из западне и централне Босне и Херцеговине (Дрвар, Гламоч, Грахово, Ливно, Петровац, Травник и др.). Исту судбину су доживјели Срби из Сарајева који су прије Другог свјетског рата чинили већинско становништво Сарајева, претпоставља се да је из Сарајева исељено око 150.000 Срба.[тражи се извор од 07. 2014.]

Чедомир Антић тврди да у БиХ постоје настојања да Република Српска буде лишена овлашћења и да расту притисци за ревизију Дејтонског споразума на штету српског народа. У Федерацији БиХ није враћена само имовина Српске православне цркве. Нису враћени станови носиоцима права припадницима ЈНА, а у Федерацији БиХ не постоје, како он каже, српске школе.[3] Двојезични натписи на саобраћајним знаковима у Федерацији БиХ су постављени 2009. године, међутим на већини су обрисани натписи на ћирилици, а чести су и случајеви увриједљивих порука на рачун Срба.[4]

Култура[уреди]

Допринос човјечанству[уреди]

Међу знаменитим Србима из Босне и Херцеговине налазе се писци Јован Дучић, Петар Кочић, Алекса Шантић, Иво Андрић, Меша Селимовић, Бранко Ћопић и други, гуслар и народни пјесник Филип Вишњић, Кнез Иво од Семберије, филозоф и визионар Димитрије Митриновић, сликар Коста Хакман, историчари Владимир Ћоровић и Јован Деретић, ликовни умјетник Мирко Илић и режисер Емир Кустурица.

Мехмед-паша Соколовић, Србин из Соколовића поред Вишеграда, био је велики везир (предсједник владе) у Османском царству. Макарије Соколовић је био први патријарх Српске православне цркве када је она обновљена као Пећка патријаршија 1557. године. Лука Вукаловић допринио је ослобођењу Босне од османлијске власти. Убијени премијер Србије, Зоран Ђинђић, родио се у Босанском Шамцу, а бивши предсједник Србије Борис Тадић рођен је у Сарајеву.

Од музичара најпознатији су: Здравко Чолић, Неле Карајлић, Саша Лошић, Горан Бреговић и други.

Из Босне и Херцеговине поријеклом су владаоци средњовјековне династије Мрњавчевића, као и владаоци из црногорске династије Петровића Његоша.

Српски народ у Босни и Херцеговини на попису 1991.[уреди]

Православни хришћани у БиХ, према попису из 1921. године.
  50-100%
  30-50%
  0-30%
Удео Срба у БиХ по насељима 1981. године
Приватни земљишни посед Срба у БиХ 1981. године по насељима
Удео Срба у БиХ по насељима 1991. године
Етнички састав БиХ 2006. године
Удео Срба у Сарајеву по насељима 1961. године
Удео Срба у Сарајеву по насељима 1991. године
Удео Срба у Брчком по насељима 1961. године
Удео Срба у Брчком по насељима 1971. године
Удео Срба у Брчком по насељима 1981. године
Удео Срба у Брчком по насељима 1991. године

Према попису становништва у Босни и Херцеговини 1991. године, број становника изјашњених као Срби, био је следећи:

По општинама Града Сарајева:

Број Срба по општинама Босне и Херцеговине према Попису становништва из 1991.:

Сарајево[уреди]

Саборна црква у центру Сарајева

Срба у Сарајеву, по попису из 1991. године, је било 157.526 (29,94 %)[а]. Данас, после рата у Босни и Херцеговини, мало их је остало у граду. Већина се одселила, или у иностранство, или у Источно Сарајево, у Републици Српској (некадашње Српско Сарајево). За време рата су у Сарајеву постојали концентрациони логори за Србе од којих су најпознатији Виктор Бубањ, Сунце и Силос у којима је страдало 6.628 Срба. Из концентрационих логора су преко дана одвођени на принудни рад, да копају ровове муслиманској војсци или да чисте минска поља. Најпознатије мјесто где су Срби одвођени, мучени и брутално убијани одсецањем главе је јама Казани.

Три најзначајније српске православне цркве у граду су Стара православна црква (црква Светих архангела Михаила и Гаврила) из 16. века,[5] Саборна црква из шездесетих године 19. вијека и Црква Светог Преображења у Новом Сарајеву.

Мостар[уреди]

Саборна црква у Мостару 1890—1900.

Срба у општини Мостар, по попису из 1991. године, је било 23.846 (18,83% становништва), а у самом граду Мостару 14.142 (18,64%). Данас, послије рата у Босни и Херцеговини, мало их је остало у граду. Већина се одселила а повратника је врло мало. Према процјенама федералног завода за статистику федерације Босне и Херцеговине из 2003. године, Срба у Мостару има 3.644.

Током рата у Босни и Херцеговини, 1993. године, хрватски ексремисти су уништили Саборну цркву Св. Тројице и Цркву Рођења Пресвете Богородице (познате и као Нова и Стара православна црква), које датирају из средине 19. вијека.[6][7]

Видовдански покољ[уреди]

На Видовдан 1941. године усташе су хапсиле и убијале мостарске Србе, међу њима и знамените личности као и свештенике. Око 30 Срба бачено је у јаму изнад Читлука, 10 km од Мостара.[8][9][10]

Усташе су побиле и цијело братство манастира Житомислића и бациле у Видоњску јаму, на десној обали Неретве. Крајем 1941. године манастирске конаке су запалили усташе и Немци, пошто су претходно опљачкали ризницу, архиву и библиотеку.

У јуну 1992. године Хрвати су спалили и уништили исти манастир.

Култура[уреди]

Пјевачко удружење „Гусле“ основано је у Мостару 18. децембра 1888. Имало је око 50 оснивача, а за предсједника је изабран Јово Р. Шола. Часопис „Зора: Часопис за забаву, поуку и књижевност“ (познатији као Зора) излазио је од 1896. године.

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

  1. Укупан број Срба у свим сарајевским општинама: Вогошћа 8.843, Илијаш 11.339, Илиџа 25.061, Нови град 37.736, Ново Сарајево 33.014, Пале 11.269, Стари град 5.178, Трново 2.063, Хаџићи 6.391 и Центар 16.632[1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Становништво према националној припадности и површини насеља” (PDF). 1991. Приступљено 15. 7. 2016. 
  2. 2,0 2,1 2,2 „Попис становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини” (PDF). 2013. Приступљено 15. 7. 2016. 
  3. Политика: „Права српског народа“, аутор: Чедомир Антић, 04.08.2011.
  4. Радио телевизија Републике Српске: ФБиХ - Ћирилица не може да опстане, 04.08.2011. (српски)
  5. Old Serbian Orthodox Church Sarajevo, Official Website
  6. ICTY indictment against the Croat Herzeg-Bosnia leadership, Statement of the Case, Article 27, 2003.
  7. Prof. Michael Sells' page documenting the destruction, Приступљено 25. 4. 2013.
  8. Архив Југославије, ЗКРЗ БиХ, инв. бр. 55.802 & 55.325
  9. Архив Херцеговине, фонд Окружног суда у Мостару, бр. Ко. 248/1946
  10. Споменица Мостара 1941-1945

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]