Срби у Француској

Из Википедије, слободне енциклопедије
Срби у Француској
Civil Flag of Serbia.svg
Prince Bojidar Karageorgevitch.jpg
Petar-Pjer Marinovic.jpg
Jovan Deroko.jpg
Mihailo Petrovich Negosh.jpg
Младен Ј. Жујовић у Паризу 1925.jpg
Pavle Karađorđević.jpg
Dusko-Popov-fp-large.jpg
Aleksandar Petrovic1.jpg
Velickovic Zarko-Vijatovic.jpg
Bojan-z.jpg
NikolaKarabatic.jpg
Kristina Mladenovic - Roland-Garros 2013 cropped - 002.jpg
Укупна популација
120.000 [1]
Региони са значајном популацијом
углавном Париз, Гренобл, Лион
Језици
француски и српски
Религија
православље
Сродне етничке групе
Српска дијаспора
Овај чланак је део серије о
Србима
Serbian Cross.svg
Француска је у групи од првих 10 земља света као одредиште српске емиграције

Срба у Француској данас има око 120.000. Они се налазе углавном у регионима Париз, Лион, Гренобл, Белфорт, Милуз, Монбелијар и Стразбур.

Историја[уреди]

Први талас Срба у Француској дошао је заједно са осталим јужним Европљанима (Италијани, Шпанци, Португалци, Грци). Већина Срба, међутим, дошла је у током 1960-их и 1970-их, неки су такође дошли касније као избеглице Југословенских ратова 1990-их. Мањи део Срба у Француској су потомци досељеника из периода после Првог светског рата.

Срби у Паризу[уреди]

У Паризу је било Срба у 19. веку који су се школовали по тамошњим универзитетима. Било их је 1886. године толико да су основали "Српску читаоницу" у Паризу. Читаоница је била уређена на адреси: Paris, 128. Rue St. Germain, а њен Одбор су чинили: проф. Давид Савић, Тихомиљ Јовановић правник и Шпиро Б. Познановић новинар.[2] Та читаоница је лепо напредовала, а добијала је више српских листова и часописа бесплатно. Преместила је своје седиште на нову адресу: Paris, Rue Dolomien 3. О српској читаоници се пише (али као тазе основаној!?) и фебруара 1899. године, на адреси: Salle de lecture Serbe s Rue Jean de Beauvais, Paris.[3]

Правник Јанићије Дробњак професор на Правном факултету у Паризу, умро је тамо 1899. године. Упамћен је по драми у пет чинова "Последњи деспот", која је својевремено играна у београдском Народном позоришту. Објављивао је и у листовима, попут "Гимназијалац"-а - прво дело звано "Пустињак".[4]

Познати Срби у Француској[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Дијаспора може да промени Србију politika.rs
  2. "Застава", Нови Сад 1886. године
  3. "Застава", Нови Сад 1899. године
  4. "Цариградски гласник", Цариград 1899. године

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]