Србобран

Из Википедије, слободне енциклопедије
Србобран
Srbobran centar.JPG
Православна црква у центру Србобрана
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобачки
Општина Србобран
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 12009
 — густина 66/км2
Географске карактеристике
Координате 45°33′08″ СГШ; 19°48′06″ ИГД / 45.552333° СГШ; 19.801666° ИГД / 45.552333; 19.801666Координате: 45°33′08″ СГШ; 19°48′06″ ИГД / 45.552333° СГШ; 19.801666° ИГД / 45.552333; 19.801666
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 80 м
Површина 197,2 км2
Србобран на мапи Србије
Србобран
Србобран
Остали подаци
Поштански број 21480
Позивни број 021
Регистарска ознака NS

Србобран је градско насеље у Србији у општини Србобран у Јужнобачком округу (АП Војводина). Према попису из 2011. било је 12009 становника.

Овде се налази Српска православна црква у Србобрану.

Називи[уреди]

Град се раније звао Сентомаш. Србобран је познат по још неким називима на другим језицима: мађ. Szenttamás, хрв. Sveti Tomo, нем. Thomasberg.

Географија[уреди]

Град Србобран већим делом лежи на левој, а мањим делом на десној обали Великог бачког канала. Са севера и истока опасан је меандром речице Криваје, која се источније од Србобрана улива у Велики бачки канал.

Географски положај Србобрана је веома повољан. У њему се укрштају два значајна сувоземна пута. Меридијанског правца је међународни пут који повезује југ са севером Србије, односно Средњу и јужни Европу. Упоредничког правца је и пут који повезује Подунавље са Потисјем. Исти упореднички правац, покрај јужне стране насеља има и железничка пруга Сомбор-Бечеј. Повољан географски положај и близина Новог Сада, утицали су да се Србобран развије у једно од већих и значајнијих насеља у Војводини.

Историја[уреди]

Свој данашњи назив, Србобран је добио по шанцу-утврђењу симболично названом „Србобран“, изграђеном за одбрану у борбама које су вођене у Србобрану 1848. и 1849. године, за аутономију и национална права Срба у бившој Аустроугарској.

Србобранска велика Богојављенска православна црква поново је освећена априла 1939. године. Та монументална грађевина са високим звоницима подигнута је између 1802-1807. године. Међутим страдала је током мађарске револуције 1848-1849. године толико (од рушења и паљења), да су остали само зидови, у којима су остала топовска ђула. Црква је привремено обновљена 1852. године, а украшена тек 1864-1866. године када је иконостас осликао иконописац Новак Радонић. Храм је лоше прошао и током Првог светског рата, када су му скинута сва звона од стране аустроугарске војске, а такође оронуо због неодржавања. После рата је уследила обнова коју су извели ангажовани стручњаци, вредна 375.000 динара. Чин освећања је обавио епископ бачки Иринеј Ћирић уз саслужење србобранског проте Гојка Каћанског.[1]

Демографија[уреди]

У насељу Србобран живи 10253 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,2 година (37,5 код мушкараца и 40,7 код жена). У насељу има 4713 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,78.

Становништво у овом насељу веома је етнички разнолико (нехомогено).

Демографија[2]
Година Становника
1948. 13.747
1953. 13.635
1961. 14.391
1971. 14.189
1981. 13.596
1991. 12.798 12.651
2002. 13.091 13.296
2011. 12.009
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
7.838 59,87 %
Мађари
  
3.715 28,37 %
Југословени
  
396 3,02 %
Роми
  
245 1,87 %
Хрвати
  
134 1,02 %
Црногорци
  
118 0,90 %
Македонци
  
26 0,19 %
Украјинци
  
24 0,18 %
Муслимани
  
21 0,16 %
Русини
  
18 0,13 %
Немци
  
14 0,10 %
Албанци
  
13 0,09 %
Словаци
  
12 0,09 %
Словенци
  
10 0,07 %
Румуни
  
8 0,06 %
Бугари
  
6 0,04 %
Руси
  
3 0,02 %
Буњевци
  
2 0,01 %
Бошњаци
  
2 0,01 %
Чеси
  
1 0,00 %
непознато
  
86 0,65 %


Градови-побратими[уреди]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. "Политика", Београд 1939. године
  2. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]