Србољуб Живановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Србољуб Живановић
Датум рођења(1933-12-21)21. децембар 1933.
Место рођењаСарајево
 Краљевина Југославија
Датум смрти1. јануар 2024.(2024-01-01) (90 год.)
Место смртиЛондон
 Уједињено Краљевство

Србољуб Живановић (Сарајево, 21. децембар 1933 — Лондон, 1. јануар 2024[1]) био је српски антрополог, палеопатолог, директор Европског института за изучавање историје древних Словена (European Institute of Early Slavonic Studies) у Лондону, председник Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу, председник Фонда за истраживање геноцида, и члан Словенске академије наука и умјетности.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у Сарајеву у Краљевини Југославији пред Други свјетски рат.

Отац му је био жељезнички чиновник на Жељезницама Краљевине Југославије, а из Сарајева су заједно побјегли због злочина над Србима 1941. године. Из Сарајева 1941. одлазе за Вишеград, затим Лајковац, а након тога у Ваљево, гдје је Србољуб завршио други разред основне школе. Током Другог свјетског рата након Ваљева се сели за Београд, гдје је као дјете гледао извлачење српских лешева на ушћу Саве у Дунав, гдје су испод тврђаве Калемегдан на локацији код куле Небојша налази масовна гробница у којој су сахрањени лешеви Срба које је доносила ријека Сава са територије Независне Државе Хрватске.

Антропологијом је почео да се бави 1954. током студија медицине, након чега 1959. постаје асистент проф. Бранка Шљивића на Анатомском институту Медицинског факултета Универзитета у Београду, а након тога прелази на новоосновани Медицински факултет Универзитета у Новом Саду.[2]

Југословенска Комисија судских антрополога за Јасеновац[уреди | уреди извор]

Био је члан југословенске Комисије судских антрополога која је 1964. вршила ископавање масовних гробница у усташком логору смрти Јасеновац. Пошто се 1964. године јако мало јавно говорило о страдању у усташком логору смрти Јасеновац, чланови Комисије су се међусобно договорили да свако води свој дневник, који су сви чланови Комисије потписали. Југословенске власти нису никада јавно објавиле извјештаје Комисије. Комисија је вршила ископавања масовних гробница на простору јасеновачког логора Доња Градина, а југословенске власти су забраниле члановима Комисије да имају било какав контакт са јавношћу. Новинарима и фотографима је био забрањен приступ. Комисија је вршила ископавања великих шанчева, и специјалних бушилица које су кориштене за лоцирање масовних гробница, јер су сва обиљежја на подручју логора смрти непосредно након рата по одлуци југословенских власти прекопана булдожерима и тенковима, заједно са остацима усташког логора смрти Јасеновац.[3]


Комисија је на простору усташког логора смрти Доња Градина вршила ископавања великих рака, односно масовних гробница у којима су масовно сахрањиване жртве које су довођене директно из села у којима су их усташе ухватиле, и одмах убијале код претходно ископаних великих рака. Приликом ископавања је пронађен великих број личних предмета, као што су дјечје флашице за млијеко, златници, крстићи, што је указивало да, у логору смрти Доња Градина, починиоци злочина нису имали времена ни да опљачкају жртве, као и то да су масовна убиства вршена толико често да џелати нису имали времена за пљачку.


Комисија је на основу извршених ексхумација масовних гробница израчунала приближан број усташких жртава, са напоменом да се у број жртава у масовним гробницама не убрајају жртве које се убијане на тополама ужаса, затим жртве чији остаци су спаљени у Пичилијевој пећи, жртве убијене ван логора, или жртве чији су лешеви бачени у ријеку Саву. Комисија је у масовним гробницама на простору јасеновачког логора Доња Градина, на простору од два квадратна метра (површини једног просечног гроба), у просјеку проналазила двадесет седам лешева (27).


Прије ексхумације жртава система усташких логора смрти Јасеновац, Србољуб Живановић је отишао у логор Аушвиц, да би се упознао са начином истраживања спроведеним у том логору. Комисија је тада утврдила да се у масовним гробницама налазило седам стотина и тридесет хиљада жртава (730 000).[5][6]

Одлазак из Југославије[уреди | уреди извор]

Након завршетка рада југословенске Комисије судских антрополога за систем усташких логора смрти Јасеновац, југословенске власти су одбиле да објаве извјештаје Комисије, а Србољуб Живановић недуго потом напушта Југославију и одлази у Африку гдје се као већ искусни антрополог прикључује међународном тиму антрополога. Након експедиције у Африци, Србољуб је покушао да се врати у Југославију, али су му власти то забраниле. На позив Лондонског универзитета, 1968. одлази у Уједињено Краљевство и прикључује се Медицинском факултету Светог Вартоломеја у Лондону. Године 1982. у Лондону издаје уџбеник у којем објављује властити метод за узимање узорака са скелета, који је данас прихваћен у читавом свијету. Редовни члан Међународне словенске академије наука и уметности постаје 1995. године, те председник Британског и Ирског одјељења исте. Био је врло близак сарадник покојног Милана Булајића.


Награде[уреди | уреди извор]

  • Награда Растко Петровић, за књигу „Јасеновац“, коју додјељује Матица исељеника Србије „за најбоље аутентично дјело од националног значаја“ 2009. године.[7]

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Живановић Србољуб: Хрватски геноцид против Срба,Јевреја и Рома, Пешић и синови, (2018)
  • Живановић Србољуб: Борба за веру, Пешић и синови, (2015)
  • Живановић Србољуб: Кромањонци у Ђердапу
  • Живановић Србољуб: Јасеновац, Српска књига, (2009)
  • Живановић Србољуб: Медицинска антропологија: погледи и размишљања, Академија Нова, Центар за истраживање и производњу идеја, Београд, (1997)
  • Живановић Србољуб: Болести древних људи: основи палеопатологије, Српска књижевна задруга, Београд, (1984) (2000)
  • Живановић Србољуб: Ancient Diseases: The Elements of Paleopathology, Methuen & Co. ltd, London (1982)
  • Живановић Србољуб: Патологија: са 1260 илустрација и 7 слика у боји, Научна књига, Београд, (1975)
  • Живановић Србољуб: Анатомија и физиологија: за медицинске школе, Научна књига, Београд, (1965)
  • Живановић Србољуб: Основи остеологије и антропометрије, Универзитет у Београду, Београд, (1964)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Preminuo akademik Srboljub Živanović”. РТРС. 2. 1. 2024. Приступљено 2. 1. 2024. 
  2. ^ In Memoriam – Akademik Prof. dr Srboljub Živanović (1933 – 2024) rasejanje.info
  3. ^ Jovan Janjić. 2022. Rehabilitacija ndh umanjivanjem broja žrtava u jasenovcu. Institut za političke studije, Beograd p. 208.
  4. ^ а б в Србољуб Живановић (15. децембар 2006). „др Србољуб Живановић - Говорити у име оних чија је ћутња вечна (Разговор са др. Србољубом Живановићем, чланом Међународне комисије за истину о Јасеновцу)”. Православље. Приступљено 28. децембар 2010. 
  5. ^ „Tito je sakrio istinu o Jasenovcu”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2023-01-30. 
  6. ^ Jovan Janjić. 2022. Rehabilitacija ndh umanjivanjem broja žrtava u jasenovcu. Institut za političke studije, Beograd pp. 208-209.
  7. ^ Preminuo Srboljub Živanović, istaknuti istraživač genocida na prostoru NDH 021.rs 2. 1. 2024.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Србољуб_Живановић&oldid=27665634”