Србска акција

С Википедије, слободне енциклопедије
Србска акција
upright=200п
Грб Србске акције
Основана2010. год.; пре 14 година (2010)
СедиштеСрбија
Идеологијасрпски национализам
ултранационализам
неофашизам
клерофашизам
десничарски популизам
монархизам
евроскептицизам
клерофашизам
русофилија
антиатлантизам
Политичка позицијакрајња десница
Бојецрвена, бела
Застава странке
Веб-сајт
www.srb-akcija.org

Србска акција је ултранационалистички и клерофашистички[1] покрет, активан у Србији од 2010.[2][3]

Идеологија[уреди | уреди извор]

Идеали Србске акције су у великој мери засновани на учењу југословенског и српског политичара Димитрија Љотића,[4] вође националистичког, конзервативног и монархистичког покрет Збор. Православље се види као један од главних стубова друштва. Оштро су против секуларизма, залажући се за обнову православне монархије[5] која би била „изражена кроз заветну српску вертикалу: Бог – Краљ – Домаћин". Већа сарадња између хришћанских православних народа представљена је као алтернатива ЕУ интеграцијама. Србска акција такође има снажне антидемократске ставове и изражава идеју парламента састављеног од представника професија, а не од представника политичких партија. Сматрајући себе паневропским и антиционистички, њихове акције су против мултикултурализма, промоције ЛГБТ права и легализације дрога и за очување српског народа и његовог биолошког опстанка.[6]

Штавише, Србска акција се представља као трећепозициона и као православни хришћански револуционарни националистички покрет, тврдећи да су национализам и борба за социјалну правду повезани.[6]

Активисти Србске акције се подстичу да се духовно и физички усавршавају, а све у циљу да постану „политички војник “.

Организацију често у медијима, политички противници и поједини посматрачи описују као неофашистичку[7][8][9][10] или неонацистичку.[2][11][12] Међутим, други академици сугеришу да се оптужбе за неонацизам заснивају на чињеници да Србска акција користи келтски крст и показује симпатије према Димитрију Љотићу и Милану Недићу, иако је њена идеологија првенствено хришћанска и националистичка[4][5]; тако да би Србска акција радије била упоредива са Образом, са неким неонацистичким аспектима унутар организације.[5]

Историја[уреди | уреди извор]

Добровољци Србске акције у Украјини

Србску акцију је основао млади правник који је дипломирао на Правном факултету Универзитета[11] у Београду почетком 2010.[2][3]

Србска акција постала је познатија јавности крајем 2014. године, када су власти ухапсиле неке од њихових чланова због говора мржње, дељења летака против нелегалних насеља Рома[13] и позивања на линч. Пропаганду мржње Србске акције најоштрије је осудила српска политичка класа, а у врху државе Кори Удовички, потпредседница владе.[14][15] Ове 2014. године група крајње деснице окупила је педесетак чланова и симпатизера, углавном студената од 20 до 32 године.[11]

Након избијања грађанских немира у Украјини, пар активиста Србске акције се пријавило и борило у Донбасу. Они су критиковали српску владу што толерише волонтирање људи у ИСИС-у, али прогони добровољце из Украјине.[16]

Чланови Србска акција су 2014. године присуствовали годишњем пољском маршу подршке српској тврдњи о Косову, под називом „Kosowo jest serbskie“ (Косово је Србија).

У мају 2014. године, током великих поплава, активисти Србске акције волонтирали су са залихама и људима да помогну онима који су погођени трагедијом.

Србска акција је 11. јула на свом сајту објавила текст "Ђенерале, хвала ти!", захваљивање Ратку Младићу за ослобођење Сребренице, где кажу да је масакр 5.000 Бошњака западна антисрпска пропаганда.

Србска акција је 22. марта 2015. присуствовала руском међународном конзервативном форуму.[17]

Србска акција је активна и на универзитетима, организујући митинге и протесте. Власт је забранила њихове састанке на тему комунистичких злочина, на шта је Србска акција тврдила да су комунисти и њихове репресије и даље присутни на универзитетима.

2015. године организовали су студентски марш поводом обележавања 20 година од операције Олуја и протеста због њеног обележавања у Хрватској. Хиљаде људи је присуствовало маршу.[18]

Србска акција је на врхунцу имигрантске кризе у Европи позвала на протест против имиграције и тражилаца азила. Протест је забранила српска полиција, која је спречила било кога да присуствује.

Србска акција је 19. септембра организовала марш са слоганом " За здраву Србију ". Био је то контра-марш ЛГБТ паради. Присуствовало је око хиљаду људи.

Познати су по величању Милана Недића, вође српске марионетске владе током Другог светског рата, који је сарађивао са Немцима и био одговоран за прогон Јевреја и српских комуниста током рата.[7] У фебруару 2018. чланови Србске акције били су међу 50-ак активиста екстремне деснице који су протестовали у Београду у знак сећања на Недића, чији потомци траже рехабилитацију.[19]

Међународна сарадња[уреди | уреди извор]

Србска акција има јаку сарадњу са грчком националистичком партијом Златна зора. Они су размењивали посете на маршевима и подржавали једни друге. Активисти Србске акције су 2013. године демонстрирали и делили пропагандни материјал подршке прогањаним члановима Златне зоре. Исте године, представник Златне зоре придружио се и подржао поход Србске акције. Србска акција је 2015. честитала Златној зори на резултату од 7,5% гласова.[20][21]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Jelača, Dijana; Kolanović, Maša; Lugarić, Danijela (ур.). The Cultural Life of Capitalism in Yugoslavia : (Post)Socialism and Its Other. ISBN 978-3-319-47482-3. OCLC 1023107612. 
  2. ^ а б в Kostic, Tatjana (2014). „The significance of Vuk Karadzic and connecting Serbian culture with European civilization”. Godisnjak Fakulteta za kulturu i medije - komunikacije, mediji, kultura. 6 (6): 3—28. ISSN 1821-0171. doi:10.5937/gfkm1406003k. 
  3. ^ а б Predrag Petrović; Isidora Stakić (29 May 2018). "Western Balkans: extremism research forum" (PDF). www.britishcouncil.rs. British Council. pp. 9–10. Retrieved 24 October 2018.
  4. ^ а б INTRODUCTION, Ohio State University Press, 2021-01-29, стр. 1—18, Приступљено 2022-03-28 
  5. ^ а б в „(2021) Volume 2, Issue 4 Cultural Implications of China Pakistan Economic Corridor”. Journal of Development and Social Sciences. 2 (IV). 2021-12-31. ISSN 2709-6254. doi:10.47205/jdss.2021(2-iv)74. 
  6. ^ а б „Figure 1: Minimum-Spanning-Tree of 462 hemagglutinin gene sequences of “Old-World”-orthopoxviruses retrieved from NCBI (March 2018).”. dx.doi.org. Приступљено 2022-03-28. 
  7. ^ а б Etheridge, William, (born 18 March 1970), Member (UK Ind) West Midlands, European Parliament, since 2014, Oxford University Press, 2014-12-01, Приступљено 2022-03-28 
  8. ^ Antliff, Allan (2013-10-22). „Ever an Anarchist”. Art History. 36 (5): 1084—1086. ISSN 0141-6790. doi:10.1111/1467-8365.12052. 
  9. ^ "SOLIDARITY WITH SKOJ LEADER ALEKSANDAR DJENIC". NKPJ. Retrieved 18 March 2019.
  10. ^ "The KKE denounces the neo-fascist attacks against communists in Serbia and the provocative state persecution of the secretary of the Communist Youth (SKOJ)". inter.kke.gr. Retrieved 18 March 2019.
  11. ^ а б в Vuk Z. Cvijic (5 December 2014). "Otkrivamo pravnik na celu nacistickog stroja" (in Serbian). Blic. Retrieved 18 March 2019.
  12. ^ Christian Unger (13 June 2015). "Roma – ein unsicheres Leben am Rand von Europa". www.abendblatt.de (in German). Retrieved 18 March 2019.
  13. ^ "Novine novosadske: Uhapšen aktivista "Srbska Akcija" zbog poziva na linč roma" (in Serbian).
  14. ^ Radio Television of Serbia (1 December 2014). "Leci protiv Roma". www.rts.rs (in Serbian). Retrieved 8 October 2018.
  15. ^ Government of Serbia (Office of Human Rights and Minorities). "Paunovic osudila pozivanje na linc Roma" [Paunovic condemned the call to lynching Roma]. www.ljudskaprava.gov.rs (in Serbian). Retrieved 8 October 2018.
  16. ^ "SA:Правда за новоруске добровољце!" (in Serbian).
  17. ^ "SA: Велики националистички конгрес у Русији" (in Serbian).
  18. ^ Kubat, Rodoljub (2021). „Serbian Translation of the Septuagint: “LXX in the Serbian Language””. Serbian Studies: Journal of the North American Society for Serbian Studies. 32 (1-2): 169—173. ISSN 1941-9511. doi:10.1353/ser.2021.0013. 
  19. ^ Handa, Rumiko (2018). „Architecture and the Place of Difficult Memory: Documentation Center Nazi Party Rally Grounds in Nuremberg, Germany”. 106th ACSA Annual Meeting Proceedings, The Ethical Imperative. ACSA Press. doi:10.35483/acsa.am.106.62. 
  20. ^ Tsoraeva, Olesya Igorevna (2020). „Comparative Study of Synonymic Relations within Semantic Field “Успех” / “Success” in the Russian and English Languages”. Filologičeskie nauki. Voprosy teorii i praktiki (8): 275—279. ISSN 1997-2911. doi:10.30853/filnauki.2020.8.52. 
  21. ^ Stamos, Yannis (2021-04-01). „Idees tis Sklirotitas kai tis Kalosynis: Ethnikismos, Sosialismos, Ratsismos (1897‐1922) (‘Ideas of Cruelty and Kindness: Nationalism, Socialism, Racism [1897‐1922]’), Pantelis Voutouris (2017)”. Journal of Greek Media & Culture. 7 (1): 113—116. ISSN 2052-3971. doi:10.1386/jgmc_00030_5. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Србска_акција&oldid=27014078”