Сребреничка бановина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Сребреничка бановина
Географија
Континент Европа
Регија Југоисточна Европа
Земља Краљевина Угарска
Друштво
Званични језици латински, говорни језици: српски
Религија Православље, Католицизам
Владавина
Облик владавине бановина
Титула владара бан
Оснивање 1464.
Престанак 1512.
Статус Бивша покрајина
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Портал:Историја

Сребреничка бановина је била једна од провинција Краљевине Угарске са потпуно војничком организацијом која је служила као нека врста страже. Постојала је од 1464. до 1512. године.

После разбијања турске опсаде Јајца, у јесен 1464. Матија Корвин је продирујући из Славоније заузео северну Босну и у Сребренику основао Сребреничку бановину, која је имала задатак да штити бановине Хрватску и Славонију од Турака. За то заслужан Влатко Херцеговић није добио ништа, већ је за бана постављен хрватски великаш Никола V Илочки.[1]

Пад Сребреничке бановине[уреди]

Иза Угарско-турског мира 1512. године Турци су изненада напали и заузели Сребреничку бановину. Угрозили су Јајачку бановину са истока и опсели Јајце. Иза тога провалила је огромна турска војска до Скадрина и безуспешно га опседала. Попалили су Цазин, Корлаковић и продрли до Ловрана. Хрватском бану веспремском бискупу Петру Бериславићу Трогиранину папа Лав X платио је 50.000 дуката да се супротстави Турцима и 16. августа 1513. године поразио их је код Дубице.

Банови[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Јелена Мргић (2008). Северна Босна: 13-16. век. Историјски институт

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]