Сребро

Из Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили руску музичку групу, погледајте чланак Серебро.
Сребро,  47Ag
Ag,47.jpg
Општа својства
Име, симбол сребро, Ag
Сребро у периодном систему
Водоник (диатомски неметал)
Хелијум (племенити гас)
Литијум (алкални метал)
Берилијум (земноалкални метал)
Бор (металоид)
Угљеник (полиатомски неметал)
Азот (диатомски неметал)
Кисеоник (диатомски неметал)
Флуор (диатомски неметал)
Неон (племенити гас)
Натријум (алкални метал)
Магнезијум (земноалкални метал)
Алуминијум (постпрелазни метал)
Силицијум (металоид)
Фосфор (полиатомски неметал)
Сумпор (полиатомски неметал)
Хлор (диатомски неметал)
Аргон (племенити гас)
Калијум (алкални метал)
Калцијум (земноалкални метал)
Скандијум (прелазни метал)
Титанијум (прелазни метал)
Ванадијум (прелазни метал)
Хром (прелазни метал)
Манган (прелазни метал)
Гвожђе (прелазни метал)
Кобалт (прелазни метал)
Никл (прелазни метал)
Бакар (прелазни метал)
Цинк (прелазни метал)
Галијум (постпрелазни метал)
Германијум (металоид)
Арсен (металоид)
Селен (полиатомски неметал)
Бром (диатомски неметал)
Криптон (племенити гас)
Рубидијум (алкални метал)
Стронцијум (земноалкални метал)
Итријум (прелазни метал)
Цирконијум (прелазни метал)
Ниобијум (прелазни метал)
Молибден (прелазни метал)
Технецијум (прелазни метал)
Рутенијум (прелазни метал)
Родијум (прелазни метал)
Паладијум (прелазни метал)
Сребро (прелазни метал)
Кадмијум (прелазни метал)
Индијум (постпрелазни метал)
Калај (постпрелазни метал)
Антимон (металоид)
Телур (металоид)
Јод (диатомски неметал)
Ксенон (племенити гас)
Цезијум (алкални метал)
Баријум (земноалкални метал)
Лантан (лантаноид)
Церијум (лантаноид)
Празеодијум (лантаноид)
Неодијум (лантаноид)
Прометијум (лантаноид)
Самаријум (лантаноид)
Еуропијум (лантаноид)
Гадолинијум (лантаноид)
Тербијум (лантаноид)
Диспрозијум (лантаноид)
Холмијум (лантаноид)
Ербијум (лантаноид)
Тулијум (лантаноид)
Итербијум (лантаноид)
Лутецијум (лантаноид)
Хафнијум (прелазни метал)
Тантал (прелазни метал)
Волфрам (прелазни метал)
Ренијум (прелазни метал)
Осмијум (прелазни метал)
Иридијум (прелазни метал)
Платина (прелазни метал)
Злато (прелазни метал)
Жива (прелазни метал)
Талијум (постпрелазни метал)
Олово (постпрелазни метал)
Бизмут (постпрелазни метал)
Полонијум (постпрелазни метал)
Астат (металоид)
Радон (племенити гас)
Францијум (алкални метал)
Радијум (земноалкални метал)
Актинијум (актиноид)
Торијум (актиноид)
Протактинијум (актиноид)
Уранијум (актиноид)
Нептунијум (актиноид)
Плутонијум (актиноид)
Америцијум (актиноид)
Киријум (актиноид)
Берклијум (актиноид)
Калифорнијум (актиноид)
Ајнштајнијум (актиноид)
Фермијум (актиноид)
Мендељевијум (актиноид)
Нобелијум (актиноид)
Лоренцијум (актиноид)
Радерфордијум (прелазни метал)
Дубнијум (прелазни метал)
Сиборгијум (прелазни метал)
Боријум (прелазни метал)
Хасијум (прелазни метал)
Мајтнеријум (непозната хемијска својства)
Дармштатијум (непозната хемијска својства)
Рендгенијум (непозната хемијска својства)
Коперницијум (прелазни метал)
Нихонијум (непозната хемијска својства)
Флеровијум (постпрелазни метал)
Московијум (непозната хемијска својства)
Ливерморијум (непозната хемијска својства)
Тенесин (непозната хемијска својства)
Оганесон (непозната хемијска својства)
Cu

Ag

Au
паладијумсреброкадмијум
Атомски број (Z) 47
Група, блок група 11, d-блок
Периода периода 5
Категорија   прелазни метал
Рел. ат. маса (Ar) 107,8682 u
Ел. конфигурација [Kr]4d105s1
по љускама
2, 8, 18, 18, 1
Физичка својства
Боја сребрна
Агрегатно стање чврсто
Тачка топљења 1.234,93 K
(961,71 &°C)
Тачка кључања 2.435 K
(2162 °C)
Густина 10.490 kg/m3
Моларна запремина 10,27×10−3 m3/mol
Топлота фузије 11,3 kJ/mol
Топлота испаравања 250,58 kJ/mol
Сп. топл. капацитет 232 J/(kg·K)
Атомска својства
Оксидациона стања 1
Особине оксида амфотеран
Електронегативност 1,93 (Полинг)
1,42 (Олред)
Енергије јонизације 1: 731,0 kJ/mol
2: 2.070 kJ/mol
3: 3.361 kJ/mol
Атомски радијус 160 (165) pm
Ковалентни радијус 153 pm
Валсов радијус 172 pm
Кристална структура постраничноцентрирана кубична (FCC)
Површинскицентрирана тесерална кристална структура за сребро
Брзина звука 2.600 m/s (293,15 K)
Топл. водљивост 429 W/(m·K)
Сп. ел. водљивост 63×106 S/m
Мосова тврдоћа 2,5
референцеВикиподаци

Сребро (Ag, лат. argentum). Убраја се у племените метале, у природи се јавља у елементарном стању као и у својим једињењима. Сребро је најбољи проводник топлоте и електрицитета од свих елемената.[1]

Сребро је мекано, растегљиво и лако ковно што омогућава његово лако обликовање и извлачење у танке жице и фолије зато се још у далекој прошлости користило за прављење накита. Сребро има неколико својих минерала као што су : аргентит (Ag2S), бромаргентит (AgBr) или караргентит (AgCl); углавном се добија као споредни производ прераде руда других метала.[2]

Услед специфичних физичких и хемијских особина његове легуре и његова једињења налазе бројне примене у индустрији и електротехници. Услед дужег стајања на ваздуху сребро се превлачи танким црним слојем.[3][4]

Историјат[уреди]

Сребро је познато још од давнина. Заједно са златом употребљивано је у трговини као ознака за вредност. Још у старо време од њега је кован новац и израђиван накит. Стари називи за сребро везани су за његов изглед – сјајност и белу боју. Ag је изведено из грчког грч. Argos – сјајан.

Налажење[уреди]

Сребро

Нативно сребро се понекад налази у великим масама и у кристалном облику – обично коцкама. Такође се јавља удружено са бакром златом и другим металима. Главне руде сребра садрже аргентит (Ag2S). Највећи рудници сребра се налазе у Мексику, Перуу, Чилеу и Боливији.

Особине[уреди]

Сребро је бео, сјајан метал који изгледа жут ако се светлост пре него што доспе до ока много пута одбије с његове површине. Веома танки слојеви сребра су плавкасти. Спрашено сребро је сиве боје. Сребро је веома ковно и тегљиво. Топи се на температури 960 °C у атмосфери угљенмоноксида. Испаравања почињу на око 850 °C, док кључање почиње на 2193 °C. Сребро проводи топлоту и електрицитет боље од бакра.

Употреба сребра[уреди]

Метално сребро се у великим количинама употребљава за ковање новца и за прављење посуђа, украса и накита. У чистом стању оно је исувисе меко за ове сврхе, па се стога легира са другим металима (нпр. бакром). Британски новац је пре 1919. имао 92% сребра, 1920. количина сребра је смањена на 50% а остали састојци су били 40% бакар и 10% никл. Различита једијења сребра имају широку примену - нпр. у фотографији, у медицини, за прављење мастила, за обележавање платна. Велике количине сребра се такође употребљавају за галванско посребривање и у производњи огледала.

Оксиди[уреди]

Соли[уреди]

Већина сребрових соли је у води нерастворна или у најмању руку само мало растворна. Од обичних соли у води се расварају једино нитрат, хлорат, перхлорат и флурид.

  • Сребро нитрат - је безбојна кристална со, растворљива у води. Сребронитрат оксидује органске супстанце и тиме се редукује у елементарно сребро. Употребљава се у медицини као дезинфекционо средство.
  • Сребро хлорид - налази се у природи као минерал кераргирит. Среброхлорид се на светлости распада на сребро и хлор. Овај хемијски процес искоришћен је у фотографији. Сребробромид – добија се као бледо жут талог, у води се раствара теже од среброхлорида и осетљивије је на светлост од среброхлорида.
  • Сребро јодид – ствара се као жути талог, слично среброхлориду и сребробромиду. Та со се још мање раствара у води него хлорид и бромид.
  • Сребро флорид - његов значај је у томе што је једини халогенид сребра који се лако раствара у води.

Фотографија[уреди]

Филм и фотографске плоче су превучене танким слојем желатина у коме су фине честице сребробромида. Када се филм или фотографска плоча кратко време изложи светлости неке честице се делимично разложе у елементарно сребро, па се онда не ствара правилна слика.

Занимљивости[уреди]

Забележена употреба сребра је за спречавање инфекције у време античке Грчке и Рима. Сребро се поново користи у средњем веку, када је коришћено за више намена, као што је за дезинфекцију воде и хране током складиштења, као и за лечење опекотина и рана. У 19. веку, морнари на дугим путовањима по океану стављали су сребрни новац у бурад воде и вина, да би течност дезинфиковали за пиће. Пионири у Америци користи су исту идеју. Сребрна решења су одобрена 1920. године од стране ФДА за употребу као антибактеријски агенти. Чисто сребро не потамни на ваздуху. Кад потамни то је знак да у ваздуху има сумпора, који се налази у градском диму или у близини петролејских извора.

Референце[уреди]

  1. Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 
  2. Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  3. Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. 
  4. Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]