Средња Европа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Земље Средње Европе (тамно зелено), и историјске области (светло зелено)

Средња или централна Европа обухвата подручје од Балтичког мора до високих веначних планина које чине северну границу јужне Европе. Осим тога, може се сматрати да се и северна, јужна и југоисточна Европа у одређеној мери граниче и преклапају са средњом Европом тј. положај ове регије је веома значајан јер повезује све остале регије Европе.

Сви главни путеви који повезују западну и источну, северну и јужну Европу прелазе преко територије средње Европе. Ова регија обухвата девет земаља: Мађарску, Чешку, Словачку, Румунију, Швајцарску, Аустрију, Лихтенштајн, Немачку и Пољску. На основу географског положаја могу се поделити на: подунавске земље (Мађарска, Чешка, Словачка и Румунија), алпске земље (Швајцарска, Аустрија и Лихтенштајн) и балтичке земље (Немачка и Пољска). Од ових девет земаља само три излазе на море, тако да у овој европској регији преовлађују континенталне земље. С обзиром да средњоевропске земље немају море које би их повезивало, ту улогу имају реке Рајна и Дунав.

Положај[уреди]

Регион је географски положен у центру Европе између Северног, Балтичког и Јадранског мора. Због положаја у центру Европе важна је за саобраћај ту су се због тога често водили ратови. На северу проходност омогућује низак рељеф, испресецан пловним каналима, рекама и густином саобраћајне мреже. У средишњем делу то су долине река а у планинском простору то су тунели и превоји. Земље с излазом на море су: Њемачка (Балтичко и Северно), Пољска (Балтичко), Словенија и Хрватска (Јадранско).

Земље региона[уреди]

Регион обухвата следећих девет земаља:

Регион понекад обухвата делове суседних земаља из историјских и културолошких разлога као што су:

Површина, клима, вегетација[уреди]

Површина средње Европе је јако различита. Овде се могу наћи низије, ниске громадне планине и високе веначне планине. Од веначних планина ту су Алпи и Карпати. Преовладава мирна прелазна клима и густа речна мрежа. Вегетацију сачињава мешана шума које је у великој мери промењана на земљорадничку земљу и шумовитост је релативно ниска.

Реке[уреди]

Велике реке средње Европе: Дунав, Рајна, Лаба, Одра, Висла извиру у Алпима и Карпатима, где им је и разводница. Уливају се у Црно, Балтичко и Северно море. Водостај зависи од падавина и отапања снега, па је највиши у прољеће. Река Рајна има уједначен водостај што је важно за пловидбу па је она најпрометнија европска река. Најпрометнији канали су Рајна—Мајна—Дунав и Килски канал.

Становништво[уреди]

Природни услови у значној су мери одредили положај становништва. Највећа концентрација се јавља около долина река и на местима бивше или садашњих копова угља. Државе у средњој Европи се карактеришу високом настањеношћу и великом структуром градова и насеља. Смањење броја становништва надокнађује се миграцијом становништва нарочито у Немачку и Швајцарску од стране Турака.

Подунавске земље[уреди]

Дунав и Подунавље[уреди]

Главни чланак: Дунав

Дунав је једна од најважнијих водених саобраћајница у Европи. Он повезује најразвијенија пољопривредна и индустријска подручја и окосница је велике регије - Подунавља, у којој живи више од двеста милиона људи. Подунавље чине делови свих земаља кроз које протиче Дунав, а међу њима и делови наше земље. Припадају му и четири земље Средње Европе, које због тога чине подрегију Подунавске земље. То су: Мађарска, Чешка, Словачка, и Румунија. Све су оне чланице Европске уније.

Подунавске земље - основни статички подаци[уреди]

Земља              Површина(км2)Број становника (у милионима) Главни град и бр. становника
Република Мађарска 93 030       10,1                          Будимпешта (1 700 000)
Румунија           237 500      21,6                          Букурешт (1 900 000)
Чешка Република    78 864       10,2                          Праг (1 200 000)
Словачка Република 49 035       5,4                           Братислава (430 000)

Минерални ресурси и главне пољопривредне културе подунавских земаља[уреди]

          Минерални ресурси            Главне пољопривредне културе
Мађарска  боксит, угаљ, природни гас   пшеница, кукуруз, сунцокрет, кромпир,
                                       шећерна репа
Румунија  нафта, природни гас, угаљ    пшеница, кукуруз, воће (шљива),сунцокрет,
          руда гвожђа                  шећерна репа, кромпир
Словачка  угаљ, лигнит, руде гвожђа и  жито, кромпир, шећерна репа, хмељ, воће
          бакра
Чешка     угаљ, каолин                 жито, шећерна репа, кромпир, хмељ, воће

Подунавске земље све више јачају привредну сарадњу и договарају се око заштите и коришћења Дунава. Тако су заједничким напорима Србије и Румуније изграђене две хидроелектране ("Ђердап 1" и "Ђердап 2") а сарадњом Словачке и Мађарске хидроелектрана "Гобчиково".

Историја појма[уреди]

Појам „средња Европа“ био је први пут употребљан на Бечком мировном конгресу, када је тим термином био обележен простор данашње Немачке и Бенелукса као Europe intermediaire.

Пре него физичка окупљеност појам „средња Европа“ је симбол уједињења у односу на контраст са „Истоком“ који репрезентује Османлијска империја и Руска Империја и до Првог светског рата се разликује од „Запада“ тиме да су стварани областима релативног конзервативизма за разлику од либерализма на Западу Француске и Велике Британије и утицаја Француске револуције. У 19. веку када је Француска постала република а Британија била парламентарна монархија у којој је владар имао веома малу моћ, Аустроугарска и Прусија на другој страни остале су конзервативне монархије у којима је владар са црквом играо кључну улогу.

Посебан став средње Европе се најбоље огледало у постављању Немачке које се налазило у средњем положају и у доба Првог светског рата развијало концепт Немачком овладан средњоевропски простор тзв. „Mitteleurope“

После Првог светског рата и у то више после Другог светског рата. Либералне и конзервативне разлике између Истоком и Западом се нарушавају и били су замењени политичком поделом међу капиталистичким и социјалистичким уређењем земље.

Употреба појма „средња Европа“ је јако ослабила у доба хладнога рата али се у последње доба стално више употребљава и то углавном у вези са недавним размештајем Европске уније.

С времена на време се чује шаљиво тумачење да је средња Европа део континента које су Западоевропејци сматрали за Исток а Источни Европљани сматрали за Запад.

Привреда[уреди]

Економски гигант је Немачка. Економски ниво се смањује како се иде према истоку. У индустрији преовладава машинска индустрија и саобраћајна средства, металургија и хемија. У земљорадњи преовлађује сточна производња над биљном. Та се усредсређује на гајење обиља, шећерне репе и кромпира. Густа и фреквентна је саобраћајна мрежа.

Извори:[уреди]

Ситарица Рада, Тадић Милутин, Географија 6, за 6. разред основне школе, Завод за уџбенике Београд, 2008.

Спољашње везе[уреди]