Средња класа

Из Википедије, слободне енциклопедије

Средња класа је израз који се у најширем смислу користи за појединце и друштвене групе који се налазе на средини хијерархијске лествице одређеног друштва, односно између више или владајуће, односно ниже или потлачене класе.

Критеријуми по којима се одређује припадност, па и само постојање средње класе, варирају исто као и критеријуми према којима се одређују друштвене класе, односно према различитом историјском периоду, географским околностима, економским приликама, животном стандарду, али и идеологији на којој се темељи социјална стратификација.

Најчешћа и најједноставније одређивање средње класе је било везано уз друштвене групе и слојеве које не држе власт и утицај у неком друштву, али уживају економску независност, а самим тиме и бољи животни стандард од најнижих слојева. Кроз историју су се у средњу класу најчешће уврштавали нижеразредни чиновници, војници, ситни трговци, обртници, предузетници, имућнији сељаци или ситни земљопоседници.

Марксистичка теорија је средњу класу, односно средњи слој, често наводила као својеврсну тампон-зону између владајуће и потлачене класе, а који је имао сврху да апсорбује класне сукобе и олакша власт класа као што су робовласничка аристократија, феудално племство и капиталистичка буржоазија.

У данашњем свету се често под појмом средња класа подразумева друштвени слој чији припадници себи и својим породицама без већих проблема могу приуштити „пристојни“ стандард везан уз савремена достигнућа цивилизације, односно сав приход не троше искључиво за задовољавање најелементарнијих егзистенцијалних потреба.

Уз појам средња класа се често везују политичке и културне конотације. У политичком смислу се средња класа често сматра најстабилнијим друштвеним слојем, који је највише заинтересован за очување статус квоа. Уз тај слој се врло често користи пејоративни термин малограђанство.

Врло често се удео средње класе у становништву сматра индикатором друштвене кохезије, односно „успешности“ неког друштва или владе. По том критеријуму, што је удео средње класе мањи, то је већи јаз између богатих и сиромашних, а самим тиме и веће сиромаштво, а с њиме и политичка нестабилност у неком друштву. Придобијање средње класе на своју страну или представљање њених интереса је стога циљ којем теже предизборне кампање савремених политичких странака у вишестраначким демократијама.

По економском критеријуму се средња класа понекад зна делити на нижу и вишу средњу класу.

Извори[уреди]