Средњобанатски управни округ
Изглед
Средњобанатски управни округ | |
---|---|
Држава | Србија |
Регион | Војводина |
Историјске области | средишњи Банат |
Админ. центар | Зрењанин |
Површина | 3.256 km2 |
Становништво | 2022.[1] |
— број ст. | 157.711 |
— густина ст. | 48,44 ст./km2 |
Позивни број | +381 (0)23 |
Општине и градови | 5 Житиште Град Зрењанин Нова Црња Нови Бечеј Сечањ |
Број насеља | 55 (4 градска и 51 сеоско) |
Званични веб-сајт |
Средњобанатски управни округ се налази у североисточном делу Србије. Према подацима са последњег пописа 2022. године у округу је живело 157.711 становника[1] Седиште округа је у граду Зрењанину.[2]
Град и општине
[уреди | уреди извор]Округ обухвата следећу територију[2]:
- Град Зрењанин, насељено место Зрењанин
- Општина Нови Бечеј, са седиштем у Новом Бечеју
- Општина Нова Црња, са седиштем у Новој Црњи
- Општина Житиште, са седиштем у Житишту
- Општина Сечањ, са седиштем у Сечњу
-
Општине Средњобанатског округа
-
Општине Средњобанатског округа
Етнички састав
[уреди | уреди извор]Етничка група |
попис 2002. | попис 2011. | ||
---|---|---|---|---|
Број | % | Број | % | |
Срби | 72,33% | 134.264 | 71,54% | |
Мађари | 13,35% | 23.550 | 12,55% | |
Роми | 2,72% | 7.267 | 3,87% | |
Румуни | 2,47% | 4.214 | 2,24% | |
Словаци | 1,19% | 2.135 | 1,14% |
Култура
[уреди | уреди извор]По лепоти се истичу следеће грађевине:
- православна Успенска црква из 1746. године
- римокатоличка катедрала из 1868. године
- реформаторска црква из 1891. године
Привреда
[уреди | уреди извор]Привреда Зрењанина је веома разноврсна: индустрија, пољопривреда, шумарство, грађевинарство и саобраћај.
Водећа грана је прехрамбена индустрија.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Коначни резултати пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)” (PDF). popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 9. 7. 2023.
- ^ а б „Званични веб сајт”. Средњобанатски управни округ. Приступљено 5. 2. 2020.