Сремска земља

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сремска земља
Краљевина Србија
Земља краља Стефана
Грб
Грб


Srem04-sr.png
Сремска земља са северним границама на Дунаву и Сави (према мишљењу већине историчара).
Географија
Континент Европа
Регија Југоисточна Европа
Главни град Дебрц, Београд
Друштво
Религија Православље
Политика
Облик државе Краљевина
 — Краљ Стефан Драгутин
  Стефан Владислав II
Историја
Историјско доба Средњи век
 — Оснивање 1282.
 — Укидање 1325.
Земље претходнице и наследнице
Претходнице: Наследнице:
Flag of Serbia 1281.svg Краљевина Србија у средњем веку Краљевина Србија у средњем веку Flag of Serbia 1281.svg
Flag of Hungary (15th century, rectangular).svg Краљевина Угарска Краљевина Угарска Flag of Hungary (15th century, rectangular).svg
Сремска земља са данашњим Сремом у свом саставу (према књизи „Историја српског народа“ историчара Станоја Станојевића).[1][2]

Сремска земља (срѣмьска землѩ), у западним наративним изворима позната и као Краљевина Србија (лат. Regnum Servie), или Земља краља Стефана (итал. terra del re Stefano), била је средњовековна, најпре вазална, а потом самостална[када?] српска држава, чије се средиште налазило у Доњем Срему (данашњој Мачви). Прва престоница краљевине био је Дебрц (између Београда и Шапца), а касније је резиденција краља премештена у Београд. Владар ове краљевине био је краљ Стефан Драгутин, а наследио га је син Стефан Владислав II.

Име[уреди]

Ова држава је у литератури позната под различитим називима: Сремска земља, Сремска краљевина,[3] држава Сремске земље, [4] Драгутинова држава, држава краља Драгутина, Краљевина Србија (лат. Regnum Serviae), земља краља Стефана итд. У периоду вазалства је називана и Територија краља Драгутина, Област краља Драгутина, Драгутинова област итд.

Границе[уреди]

Сремска земља је, према мишљењу већине аутора, имала северне границе на Дунаву и Сави и обухватала је Доњи Срем (Мачву), Београд, делове Шумадије, Подриње, Браничево, Кучево, Усору и Соли, док је према неким ауторима (Дејан Микавица,[5] Станоје Станојевић,[6][7] Алекса Ивић,[8] Бењамин Фон Калај,[9] Милојко Брусин,[10] Миомир Филиповић[11]) обухватала и Горњи Срем (данашњи Срем). Краљ Драгутин се такође, према традицији, сматра оснивачем сремских манастира Бешенова, Велике Ремете и Мале Ремете.

Мишљење према којем Драгутин није владао подручјем данашњег Срема базирано је на тумачењу повеља угарских краљева из времена Драгутинове владавине, којима су ови краљеви поклањали добра у Сремској жупанији (подручје данашњег источног Срема) својим људима.[12] Међутим, мађарска историографија истиче да угарски краљ у делу периода Драгутинове владавине није ни вршио непосредну власт над Сремом и да је Сремом управљао осамостаљени олигарх Угрин Чак.[13][14][15] Према једном запису, Драгутинова држава је обухватала области Босна, Мациа и Марциа. Мациа је назив за Мачву, док је према тумачењу М. Динића, Марциа била источни део Вуковске жупаније у Срему.[16]

Историја[уреди]

Стефан Драгутин је првобитно био краљ Србије од 1276. до 1282. године. Сломио је ногу, док је јахао поред града Јелаче, а након тог догађаја дошло је до Дежевског споразума: престо је предао брату Милутину који се обавезао да ће га после његове смрти наследити Драгутинови потомци.

Драгутин је после одрицања од српског престола на сабору у Дежеву задржао власт над неким северним деловима државе. Пошто је свог сина Владислава оженио нећаком угарског краља Андрије II, Драгутин је као наследни посед добио Мачву са Београдом, Усору, Соли, и области јужно од Београда. Драгутин се у српским родословима означава као «сремски краљ», а у делу литературе се његова нова држава назива Сремска земља. Прва Драгутинова престоница је био град Дебрц (између Београда и Шапца), да би касније своје седиште преместио у Београд. Београд је први пут ушао у састав српске државе за време краља Драгутина, а Драгутин је био први српски владар који је владао из овог града.

Место у једном српском родослову које се односи на „сремског краља“ Драгутина.

У то време, именом Срем су називане две територије: Горњи Срем (данашњи Срем) и Доњи Срем (данашња Мачва). Драгутинова Сремска земља је у ствари обухватала Доњи Срем. Неки аутори мисле да је Стефан Драгутин такође владао и Горњим Сремом и Славонијом, али други аутори помињу другог локалног владара, који је владао Горњим Сремом. Име овог владара је било Угрин Чак. Крајем 13. века, Драгутин је проширио своју државу на Браничево и Кучево.

Заједно са братом Милутином, Драгутин је за време своје владавине ратовао против Византије, Бугара и Татара. Потоња сарадња Милутина са Византијом је повредила Драгутинове интересе, те долази до грађанског сукоба између два брата 1301-1312/3 године. Пошто је био у рату и са братом и са угарским краљем, Карлом Робертом, одлучио је да се измири са Милутином 1312. године. Успоставиле су се старе границе. Убрзо се тешко разболео и замонашио примивши име Теоктист. Своју државу је дао на управу сину Владиславу II. Умро је 1316. године.

После смрти краља Драгутина, Стефан Владислав II је почео да влада државом свог оца, али га је убрзо краљ Србије, Милутин, победио и затворио. После Милутинове смрти (1321. године), Владислав је ослобођен и поново је, уз помоћ Мађара и босанског бана Шубића, завладао земљама свог оца, али су га победиле присталице краља Србије Стефана Дечанског (Милутиновог наследника) у близини Рудника. Владислав се 1324. године склонио у Угарску. После тога земљама краља Владислава у Босни (Усором и Соли) је завладао бан Стефан II, а око Мачве су се водили дуги спорови између Срба и Мађара. Краљ Владислав је умро у Угарској после 1326.

Политички статус[уреди]

Краљ Стефан Драгутин је у периоду после одрицања од српског престола на сабору у Дежеву био вазал свог брата, краља Стефана Уроша II — Милутина. Након 1284. године, Драгутин је једновремено био вазал српског и угарског краља.[17] Крајем 13. века, Краљевина Угарска је била захваћена унутрашњим сукобима, због којих је уследила њена дезинтеграција, односно распад на територије „олигарха“, осамостаљених господара, који су владали пространим територијама. Услед оваквих околности, и краљ Стефан Драгутин је постао један од ових осамостаљених господара.[18]

Владари[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Станоје Станојевић, Историја српског народа, Београд, 2009.
  2. Najdi.si - vstopna točka v slovenski splet
  3. Станоје Станојевић, Историја српског народа, Београд, 2009. pp. 58.
  4. Милош Благојевић, Српска државност у средњем веку, Београд, 2011. pp. 195.
  5. Дејан Микавица, Српска Војводина у Хабсбуршкој монархији 1690-1920, Нови Сад, 2005. pp. 7. (Цитат: "...добио је (1282) на управу Мачву с Београдом, Срем, Усору и Соли.")
  6. Станоје Станојевић, Историја српског народа, Београд, 2009, репринт издања из 1923. pp. 18. (Цитат: "...а он задржи за себе само Срем, Мачву и неке крајеве у Босни.")
  7. Станоје Станојевић, Историја српског народа, Београд, 2009, репринт издања из 1923. pp. 58. (историјска карта Сремске краљевине Драгутинове)
  8. Др Алекса Ивић, Историја Срба у Војводини, Нови Сад, 1929. pp. 6. (Цитат: "...добије на управу Усору и Соли, затим Мачву и Срем... Тако је један део Војводине дошао био у српску управу.")
  9. Бењамин Фон Калај, Историја српскога народа, Београд, 2010, стране 43-44. (Цитат: "...уступио је том приликом краљ Стеван своме зету Мачванску банију...у ужем смислу обухватала је ова банија од прилике предео од Смедерева дуж Дунава и Саве до Дрине...у ширем смислу, по свој прилици тамо је припадала и област Браничево од Мораве до Тимока, а сем тога још и један део Срема.")
  10. Милојко Брусин, Српско-хрватски односи и Срби у Хрватској, Нови Сад, 2008. pp. 22. (Цитат: „Драгутин је од мађарског краља добио на управу Мачву, Усору, Соли, Срем и Београд.")
  11. Миомир Филиповић, Три цара и тридесет и један краљ српског народа, Чикаго, 1992. pp. 35. (Цитат: "...добио је од мађарског краља... Мачву са Београдом, североисточну Босну, Срем и рудник Сребреницу. Све се то звала Сремска Краљевина. Делила се на овострани и онострани Срем. Граница између ова два дела је била река Сава.")
  12. [www.kolubara.info/attachment/13/Glasnik%2025.pdf] (стране 13-15)
  13. http://mek.niif.hu/00900/00940/html/img/nagy/420e.jpg
  14. http://www.conflicts.rem33.com/images/Ungarn/Ungarn%20Anjou%20XIV.jpg
  15. http://www.conflicts.rem33.com/images/Ungarn/Polen%20Boehmen%20Ungarn%201197-1306.JPG
  16. [www.kolubara.info/attachment/13/Glasnik%2025.pdf] (pp. 15)
  17. "Из напред изложеног видимо да је краљ Стефан (Драгутин) у периоду после Дежева био вазал свог брата, краља Стефана Уроша" - Google претрага
  18. Ћирковић (2004). стр. 53-54.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]