Сретен Младеновић Мика

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
СРЕТЕН МЛАДЕНОВИЋ МИКА
Sreten Mladenović Mika.jpg
Сретен Младеновић
Датум рођења(1916-08-02)2. август 1916.
Место рођењаКрагујевац
Србија Краљевина Србија
Датум смрти12. април 1942.(1942-04-12) (25 год.)
Место смртиКуршумлија
Србија Србија
Професијарадник
Члан КПЈ од1936.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Народни херој од9. октобра 1953.
Спомен-биста Мике Младеновића у Нишу

Сретен Младеновић Мика (Крагујевац, 2. август 1916Куршумлија, 12. април 1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 1916. године у Крагујевцу. Потиче из сиромашне породице, његов отац Лазар био је опанчар. После основне школе, завршио је војно-техничку школу у Крагујевцу. Потом је отишао у Београд, где се запослио у фабрици мотора у Раковици. Тада се уписао и на факултет, као ванредни студент.

Још као ученик војно-техничке школе, прикључио се омладинском револуционарном радничком покрету. Као млади радник у Београду, такође је учествовао у револуционарном радничком покрету. Због учешћа у штрајку, био је ухапшен и осуђен на три месеца затвора. После изласка из затвора, напустио је Београд и прешао у Краљево, где се запослио уз помоћ партијске орагнизације.

Због своје истакнуте револуционарне активности, 1936. године је био примљен у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ), а 1940. године је изабран за члана Окружног комитета КПЈ за Крагујевац. Као партијски радник активно је радио на омасовљивању радничког покрета, синдикалних организације, Комунистичке партије и Савеза комунистичке омладине (СКОЈ). Због тога је био често хапшен и прогањан од старне полиције.

После окупације Краљевине Југославије, маја 1941. године, Покрајински комитет КПЈ за Србију је донео одлуку да Мика, као одраније полицији познати револуционар, напусти Крагујевац и пређе у Ниш, где је преузео дужност секретара новоформираног Окружног комитета КПЈ за Ниш. Овај комитет привремено је поред нишког, обухватао и територије прокупачког и пиротског округа. Одмах по доласку у Ниш, Мика је активно радио на спровођењу одлука донетих на Мајском саветовању ЦК КПЈ и на организовању отпора непријатељу. Обилазио је партијске организавције у Сврљигу, Сокобањи и Белој Паланци, као и на подручју Топлице, где је преносио директиве о прикупљању оружја, стварњу илеганих ударих група и другим активностима на припремама за устанак.

Када је јуна 1941. године извршена реорганизација Окружног комитета КПЈ за Ниш, Мика је и даље наставио да буде његов секретар. У овом периоду активно је радио на укључивању у Народноослободилачки покрет (НОП) радника радника железничке и мостовске радионице у Нишу. Крајем јула, у селу Каменици, код Ниша руководио је седницом ОК КПЈ за Ниш, на којој је партијски актив био упознат са директивом ЦК КПЈ од 4. јула о позиву на устанак. На том састанку донета је одлука о формирању партизанских одреда у нишком округу. Одмах потом прешао је на терен Топлице, где је одржао састанак са тамошњим партијским руководством, које је такође упознао са директивом ЦК КПЈ и одлуком ОК КПЈ за Ниш.

Активно је учествовао у припремама за оснивање Топличког партизанског одреда, који је био формиран 3. августа. Такође је учествовао у организовања саботажа и диверзија у окупираном Нишу, од којих се највише истиче диверзија код хотела „Парк“, који је извео омладинац Александар Војиновић. После једне полицијске провале у партијску организацију у Нишу, Мика је да би избегао хапшење, прешао на терен Топлице, где је преузео фукцију политичко-партијског инструктора. Обилазио је Озренски и Сврљишки партизански одред, којима је помагао да се реше неки проблеми настали тешкоћама борбе. Такође је обилазио и Топлички партизаски одред, са којимје учествовао и у борабама са непријатељем.

Крајем фебруара 1942. године, заједно са још око 30 другова, боравио је на ослобођеној територији у околини Куршумлије. Тада су на превару били ухавћени од четника, који су одлучили да их стрељају. Приликом одвођења на стрељање, крај реке Топлице, Мика је заједно са још једним другом, успео да скочи у полузалеђену реку и тако се спасао сигурне смрти.

Активно је радио на оживљавању Народноослободилачке борбе, поготово у време бугарско-недићевске и четничке офанзиве на партизане у Толпици, Јабланици, Пустој Реци и Бабичкој Гори. Партизански одреди су током ове офанзиве дошли у веома тежак положај. Мика се тада налзио са Топличким партизанским одредом. У једној борби, у близини Куршумлије, 12. априла 1942. године, били су опкољени од стране четника и изненађени. У тој борби Мика је био рањен у ногу и заробљен.

Тада су га препозанли неки четници из Куршумлије, и да им он поново не би побегао поломили су му другу ногу. После краћег мучења и неуспелог саслушања четници су га стрељали. Сутрадан после стрељања, бугарски окупатори су његов леш ископали и фотографисали, како би могли да се похвале да су партизани у Топлици уништени.

Указом председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 9. октобра 1953. године, проглашен је за народног хероја.

Основна школа у Десимировцу, насељеном месту на територији града Крагујевца носи његово име.

Литература[уреди]