Сретењска црква у Крушедолу

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Сретењска црква у Крушедолу
Krušedol, crkva 003.jpg
Сретењска црква у Крушедолу
Опште информације
МестоКрушедол
ОпштинаИриг
Време настанка1512—1516
Тип културног добраСпоменик културе од изузетног значаја
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
СедиштеСремска Митровица
АдресаСветог Димитрија 10 22000

Сретењска црква у Крушедолу, месту у општини Ириг, подигнута је у периоду од 1512. до 1516. године. Цркву је подигла је деспотица Ангелина Бранковић као храм некадашњег женског манастира посвећеног Светом Јовану Златоустом. Није познато када је црква променила патрона, мада се као храм Сретења помиње и пре 1633. године.[1] Представља заштићено непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.

Изглед[уреди]

Црква посвећена Сретењу Христовом је једнобродане основе, засведена полуобличастим сводом, са олтарском апсидом споља петостраном, а изнутра елипсоидном, коју покрива издужена полукалота. У периоду између 1753. и 1839. године дозидани су егзонартекс и звоник квадратне основе са два кордонска венца, а простор старе припрате и наоса је обједињен.

Делови живописа очувани су само у нижим зонама зидних површина. Старији, настао 1633/1634. године налази се у некадашњој припрати, а новији, с почетка 18. века, у наосу и олтарском простору. Значај овог сликарства, које у целини припада поствизантијској традицији, представљају његове иконографске особености, мада га изразита линеарност са наглашеном декоративношћу сврстава у просечна ликовна остварења. Иконостас скромнијег типа олтарских преграда сведеног програма, осликао је 1763. године Димитрије Бачевић, вероватно уз сарадњу Теодора Крачуна. Иако се уочавају архаична решења при обликовању ликова и неспретност у композицији, иконографски образац има одлике развијеног Бачевићевог стила.

Конзерваторски радови на живопису обављени су 1961. године, а иконостас је рестаурисан 1963. године.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Напомена: Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са http://www.sanu.ac.rs. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на OTRS систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2009072410055859.