Сречко Косовел

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сречко Косовел
Srečko Kosovel.jpg
Сречко Косовел
Датум рођења (1904-03-18)18. март 1904.
Место рођења Сежана
 Аустроугарска, данас Словенија
Датум смрти 27. мај 1926.(1926-05-27) (22 год.)
Место смрти Томај
 Краљевина СХС, данас Словенија

Сречко Косовел (Сежана, 18. март 1904Томај, 27. мај 1926) је био словеначки песник.

Косовел је умро млад, са само 22 године, и током живота није објавио ниједну књигу али се у потоњој историји књижевности и књиженој критици сматра за једног од најистакнутијих словеначких песника.

Биографија[уреди]

Рођен је 1904. године од Антона и Катарине Косовел у Сежани, која се тада налазила у Аустроугарској. Његова мајка која је потицала од словеначке фамилије из Трста имала је 40 година када га је родила. Његов отац је био учитељ. Сречко је био најмлађи од петоро деце, а живели су у селу Томај до 1924.

Дјетинство је провео у Красу, а школовао се у Љубљани, гдје је завршио гимназију 1922, похађао студије славистике, романистике и филозофије све до непосредно пред смрт.

Писао је од најмлађих дана. Са 11 је једна његова песма је публикована у магазину Звончек. Први светски рат је био трауматизовајући за њега, поготову када су се борбе од 1915. године водиле на 15 километара од његовом места становања.

Дела[уреди]

Написао је: Златни чун, Интеграли, а постхумно су објављена Сабрана дјела (1977).

Косовелова поезија произилази из три уметничка покрета: импресионизам, експресионизам и конструктивизам. Такође у његовој поезији се налазе елементи дадаизма, надреализма и футуризма. Његов стил је веома комплексан да би могле да се идентификуј поједини уметнички покрети. Његова дела показују његову бригу према социјалним и политичким проблемима на просторима Словеније. Његови стихови су пуни хумора, ироније и осећања трагедије.

Мотив смрт био је стално присутан у његовој поезији, а непрестана слутња смрти успостављали су мјеру његовог односа према животу. Његов екстатичан доживљај природе и живота преобратио се у екстазу смрти, те је танкоћутни пјесник краса био, истовремено, и тамнослути лирик смрти. Разоткривао је све присуство хаоса, „хаоса у нама и око нас“, али није резимирао, него га је сматрао животом који проживјети. За њега је реализам био јунаштво гледати живот какав јесте, а ипак га живјети.

Често се упоређује са другим европским ауторима његове генерације попут Мађара Атиле Јожефа, Италијана Цезаре Павесе или Шпанца Федерика Гарсије Лорке.

Спољашње везе[уреди]