Срећа

С Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Sreća (budizam).
Насмејани деведесетпетогодишњак из Пичилема, Чиле.
Смешко, симбол среће.

Срећа (или радост) јест субјективно стање задовољства животном ситуацијом,[1] повезано са осећајем испуњености и уживања.[2] Појам среће је био нашироко проучаван и објашњаван кроз читаву људску историју, што осликава универзални значај који људи придају срећи. Многи етичари су срећу сматрали највећим добром и циљем људског понашања. Такође се користи у контексту животног задовољства, субјективног благостања, еудаимоније, процвата и благостања.[3][4]

У стања која су блиско повезана са срећом укључени су здравље, богатство, уживање у животу, сигурност, задовољство и љубав. У стања супротна срећи укључени су патња, туга, стрепња, брига и бол. Срећа се често повезује са присуством повољних услова као што су породични живот испуњен љубављу и економска стабилност. Неповољни услови, као што су увредљиве и понижавајуће личне везе, губитак запослења и конфликти, смањују изгледе за личну срећу. Међутим, многи мислиоци сматрају да срећа умногоме зависи од става који човек заузме у таквим, неповољним, условима.

Премда идеал среће садржи тежњу за бесконачним трајањем, насупрот несрећи која захтева пролазност, срећа се у стварном животу углавном јавља на тренутке, а трајније као пројекција у будућност (у виду наде) или у прошлост (подсећање на драге успомене). Штавише, неки психолози и филозофи тврде да »среће уопште нема садашњости«, јер је човек спознаје тек на рушевинама пропале среће.[1]

Дефиниције[уреди | уреди извор]

'Срећа' је предмет расправе о погледу употребе и значења,[5][6][7][8][9] и о могућим разликама у разумевању међу културама.[10][11]

Реч се углавном користи у смислу два фактора:[12]

Срећна деца која се играју у води

Филозофија среће[уреди | уреди извор]

У многим системима античке етике (Демокрит, киничари, Епикур), остварење среће (или блаженства) је врховни принцип моралног делања. У Никомаховој етици, написаној 350. године п. н. е., Аристотел је тврдио да је срећа једина ствар коју људи желе само ради себе самих. Он примећује да човек жели богатство, не због тога да би постао богат, већ да би био срећан. Они који желе славу, не желе то да би постали славни, него зато што верују да ће им слава донети срећу.

Илустрација среће (14. век)

У хришћанској средњовековној филозофији, насупрот тежњи за остварењем среће у овоземаљском животу, преовладава тежња да се »истинска« срећа остварује само у оностраности, лишеној случајних доживљаја пролазне среће.

У нововековној филозофији, срећу као критеријум етичког вредновања истичу Спиноза, Лок, филозофи просветитељства, француски материјалисти, Конт, Фојербах и др.[1] Кант је противник поимања среће као највишег добра и залаже се за етику дужности, сматрајући да су »сви еудемонисти практички егоисти«.[1] Утилитаристи, као што су Џон Стјуарт Мил и Џереми Бентам, залагали су се за срећу као врховни принцип етичког делања. За Бентама је етички идеал »највећа срећа највећег броја људи«. Гете тврди да срећа наступа онда кад можемо у дело спровести оно што увиђамо као праведно и добро. Маркс сматра да је срећа читавог друштва потребна као предуслов среће сваке људске јединке.[1]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д Срећа, Филозофија, Енциклопедијски лексикон, Мозаик знања, Београд 1973.
  2. ^ а б „happiness”. Wolfram Alpha. Архивирано из оригинала на датум 2011-07-18. Приступљено 2011-02-24. 
  3. ^ Anand, P (2016). Happiness Explained. Oxford University Press. 
  4. ^ See definition section below.
  5. ^ Doubts about the value of happiness
  6. ^ Feldman, Fred (2010). What is This Thing Called Happiness?. ISBN 978-0-19-957117-8. doi:10.1093/acprof:oso/9780199571178.001.0001. 
  7. ^ The Stanford Encyclopedia of Philosophy states that "An important project in the philosophy of happiness is simply getting clear on what various writers are talking about." https://plato.stanford.edu/entries/happiness/ Архивирано 2018-06-11 на сајту Wayback Machine
  8. ^ „Two Philosophical Problems in the Study of Happiness”. Архивирано из оригинала на датум 2018-10-14. Приступљено 2018-10-13. 
  9. ^ Smith, Richard (август 2008). „The Long Slide to Happiness”. Journal of Philosophy of Education. 42 (3–4): 559—573. doi:10.1111/j.1467-9752.2008.00650.x. 
  10. ^ "How Universal is Happiness?" Ruut Veenhoven, Chapter 11 in Ed Diener, John F. Helliwell & Daniel Kahneman (Eds.) International Differences in Well-Being, 2010, Oxford University Press, New York, ISBN 978-0-19-973273-9
  11. ^ „Archived copy” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала на датум 2017-08-09. Приступљено 2018-10-10. 
  12. ^ „particularly section 4”. Архивирано из оригинала на датум 2018-10-09. Приступљено 2018-10-09. 
  13. ^ Dan Haybron (https://www.slu.edu/colleges/AS/philos/site/people/faculty/Haybron/ Архивирано 2019-08-30 на сајту Wayback Machine, http://www.happinessandwellbeing.org/project-team/ Архивирано 2018-10-12 на сајту Wayback Machine); "I would suggest that when we talk about happiness, we are actually referring, much of the time, to a complex emotional phenomenon. Call it emotional well-being. Happiness as emotional well-being concerns your emotions and moods, more broadly your emotional condition as a whole. To be happy is to inhabit a favorable emotional state.... On this view, we can think of happiness, loosely, as the opposite of anxiety and depression. Being in good spirits, quick to laugh and slow to anger, at peace and untroubled, confident and comfortable in your own skin, engaged, energetic and full of life." https://opinionator.blogs.nytimes.com/2014/04/13/happiness-and-its-discontents/ Архивирано 2018-10-12 на сајту Wayback Machine Haybron has also used the term thymic, by which he means 'overall mood state' in this context; https://philpapers.org/rec/HAYHAE Архивирано 2018-10-18 на сајту Wayback Machine Xavier Landes <https://www.sseriga.edu/landes-xavier Архивирано 2019-08-30 на сајту Wayback Machine> has described a similar concept of mood. https://www.satori.lv/article/kas-ir-laime Архивирано 2019-05-13 на сајту Wayback Machine
  14. ^ "People don’t want to be happy the way I’ve defined the term – what I experience here and now. In my view, it’s much more important for them to be satisfied, to experience life satisfaction, from the perspective of ‘What I remember,’ of the story they tell about their lives."https://www.haaretz.com/israel-news/.premium.MAGAZINE-why-nobel-prize-winner-daniel-kahneman-gave-up-on-happiness-1.6528513 Архивирано 2018-10-08 на сајту Wayback Machine
  15. ^ „Happy | Definition of happy in English by Oxford Dictionaries”. Архивирано из оригинала на датум 2018-10-09. Приступљено 2018-10-09. 
  16. ^ „HAPPINESS | meaning in the Cambridge English Dictionary”. Архивирано из оригинала на датум 2018-10-09. Приступљено 2018-10-09. 
  17. ^ „The definition of happy”. Архивирано из оригинала на датум 2018-10-09. Приступљено 2018-10-09. 
  18. ^ Graham, Michael C. (2014). Facts of Life: ten issues of contentment. Outskirts Press. стр. 6—10. ISBN 978-1-4787-2259-5. 
  19. ^ https://personal.eur.nl/veenhoven/Pub2010s/2012k-full.pdf Архивирано 2017-08-09 на сајту Wayback Machine, 1.1
  20. ^ https://plato.stanford.edu/entries/happiness/ Архивирано 2018-06-11 на сајту Wayback Machine 2011, "‘Happiness’ is often used, in ordinary life, to refer to a short-lived state of a person, frequently a feeling of contentment: ‘You look happy today’; ‘I’m very happy for you’. Philosophically, its scope is more often wider, encompassing a whole life. And in philosophy it is possible to speak of the happiness of a person’s life, or of their happy life, even if that person was in fact usually pretty miserable. The point is that some good things in their life made it a happy one, even though they lacked contentment. But this usage is uncommon, and may cause confusion.' https://plato.stanford.edu/entries/well-being/ Архивирано 2018-10-25 на сајту Wayback Machine 2017
  21. ^ “People don’t want to be happy the way I’ve defined the term – what I experience here and now. In my view, it’s much more important for them to be satisfied, to experience life satisfaction, from the perspective of ‘What I remember,’ of the story they tell about their lives.https://www.haaretz.com/israel-news/.premium.MAGAZINE-why-nobel-prize-winner-daniel-kahneman-gave-up-on-happiness-1.6528513

Литература[уреди | уреди извор]

  • Anand Paul "Happiness Explained: What Human Flourishing Is and What We Can Do to Promote It", Oxford: Oxford University Press 2016. ISBN 0-19-873545-6
  • Michael Argyle "The psychology of happiness", 1987
  • Boehm, Julia K.; Lyubomirsky, Sonja (фебруар 2008). „Does Happiness Promote Career Success?”. Journal of Career Assessment. 16 (1): 101—116. CiteSeerX 10.1.1.378.6546Слободан приступ. S2CID 145371516. doi:10.1177/1069072707308140. 
  • Norman M. Bradburn "The structure of psychological well-being", 1969
  • C. Robert Cloninger, Feeling Good: The Science of Well-Being, Oxford, 2004.
  • Gregg Easterbrook "The progress paradox – how life gets better while people feel worse", 2003
  • Michael W. Eysenck "Happiness – facts and myths", 1990
  • Daniel Gilbert, Stumbling on Happiness, Knopf, 2006.
  • Carol Graham "Happiness Around the World: The Paradox of Happy Peasants and Miserable Millionaires", OUP Oxford, 2009. ISBN 978-0-19-954905-4
  • W. Doyle Gentry "Happiness for dummies", 2008
  • James Hadley, Happiness: A New Perspective, 2013, ISBN 978-1-4935-4526-1
  • Joop Hartog & Hessel Oosterbeek "Health, wealth and happiness", 1997
  • Hills P., Argyle M. (2002). „The Oxford Happiness Questionnaire: a compact scale for the measurement of psychological well-being. Personality and Individual Differences”. Psychological Wellbeing. 33 (7): 1073—82. doi:10.1016/s0191-8869(01)00213-6. 
  • Robert Holden "Happiness now!", 1998
  • Barbara Ann Kipfer, 14,000 Things to Be Happy About, Workman, 1990/2007, ISBN 978-0-7611-4721-3.
  • Neil Kaufman "Happiness is a choice", 1991
  • Stefan Klein, The Science of Happiness, Marlowe, 2006, ISBN 1-56924-328-X.
  • Koenig HG, McCullough M, & Larson DB. Handbook of religion and health: a century of research reviewed (see article). New York: Oxford University Press; 2001.
  • McMahon, Darrin M., Happiness: A History, Atlantic Monthly Press; 2005. ISBN 0-87113-886-7
  • McMahon, Darrin M., The History of Happiness: 400 B.C. – A.D. 1780, Daedalus journal, Spring 2004.
  • Richard Layard, Happiness: Lessons From A New Science, Penguin, 2005, ISBN 978-0-14-101690-0.
  • Luskin, Frederic, Kenneth R. Pelletier, Dr. Andrew Weil (Foreword). "Stress Free for Good: 10 Scientifically Proven Life Skills for Health and Happiness." 2005
  • James Mackaye "Economy of happiness", 1906
  • Desmond Morris "The nature of happiness", 2004
  • David G. Myers, Ph.D., The Pursuit of Happiness: Who is Happy – and Why, William Morrow and Co., 1992, ISBN 0-688-10550-5.
  • Niek Persoon "Happiness doesn't just happen", 2006
  • Benjamin Radcliff The Political Economy of Human Happiness (New York: Cambridge University Press, 2013).
  • Ben Renshaw "The secrets of happiness", 2003
  • Fiona Robards, "What makes you happy?" Exisle Publishing, 2014, ISBN 978-1-921966-31-6
  • Bertrand Russell "The conquest of happiness", orig. 1930 (many reprints)
  • Martin E.P. Seligman, Authentic Happiness, Free Press, 2002, ISBN 0-7432-2298-9.
  • Alexandra Stoddard "Choosing happiness – keys to a joyful life", 2002
  • Władysław Tatarkiewicz, Analysis of Happiness, The Hague, Martinus Nijhoff Publishers, 1976
  • Elizabeth Telfer "Happiness : an examination of a hedonistic and a eudaemonistic concept of happiness and of the relations between them...", 1980
  • Ruut Veenhoven "Bibliography of happiness – world database of happiness : 2472 studies on subjective appreciation of life", 1993
  • Ruut Veenhoven "Conditions of happiness", 1984
  • Joachim Weimann, Andreas Knabe, and Ronnie Schob, eds. Measuring Happiness: The Economics of Well-Being (MIT Press; 2015) 206 pages
  • Eric G. Wilson "Against Happiness", 2008
Чланци и видео снимци

Спољашње везе[уреди | уреди извор]