Српска Војводина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Српска Војводина
Војводовина Србија
Застава Војводине Застава Војводине
Застава Грб


Српска Војводина
Прокламоване границе Српске Војводине 1848. године
Географија
Континент Европа
Регија Средња Европа
Земља Застава Аустрије Аустријско царство
Главни град Сремски Карловци
Земун
Велики Бечкерек
Темишвар
Друштво
Службени језик Немачки и Илирски (српски и хрватски)
Религија Православље
Католицизам
Протестантизам
Политика
Облик државе Војводство
 — Војвода Стеван Шупљикац (војвода)
Јосиф Рајачић (управитељ)
  Франц Јозеф I (велики војвода)
  Карл I (велики војвода)
Историја
Историјско доба Нови век
 — Оснивање 1848.
 — Распад 1860.
Географске и друге карактеристике
Валута Асигнат форинта српске Војводине
Земље претходнице и наследнице
Војводине
Претходнице: Наследнице:
Flag of the Habsburg Monarchy.svg Тамишки Банат (Хабзбуршка монархија) Војводство Србија и Тамишки Банат (Аустријско царство) Flag of the Habsburg Monarchy.svg
Flag of the Habsburg Monarchy.svg Краљевина Славонија (Аустријско царство) Војна граница (Аустријско царство) Flag of the Habsburg Monarchy.svg
Flag of the Habsburg Monarchy.svg Војна граница (Аустријско царство) - Flag of None.svg
Портал:Историја

Српска Војводина (Српско Војводство, Српска Војводовина, Војводовина Србија) је била српски аутономни регион у оквиру Аустријског царства. Проглашена је на Мајској скупштини 1848. године и постојала је до 1849. године, када је трансформисана у нову круновину Аустријског царства названу Војводство Србија и Тамишки Банат.

Историја[уреди]

За више информација погледајте чланак Српска револуција 1848—1849..

Током револуције, 1848. године, Мађари су за себе тражили национална права и аутономију у оквиру Аустријског царства. Они, међутим, нису признавали никаква национална права другим народима, који су живели у оквиру Угарске. Револт Срба је изазвало насилно замењивање њихових имена мађарским именима у матичним црквеним књигама, као и отворено агресивни иступи Лајоша Кошута и његове војске, која је хтела силом да онемогући рад легалног Српског црквено-народног сабора.

Желећи да афирмишу и заштите сопствену националну посебност, Срби лојални централној власти су на Мајској скупштини (13-15 Мај, 1848.) у Сремским Карловцима прогласили Српску Војводину, која се састојала од Баната, Бачке, Срема и Барање. Тадашњи карловачки митрополит, Јосиф Рајачић, проглашен је за патријарха, док је Стеван Шупљикац изабран за првог војводу, а формирана је и влада Српске Војводине.

Овакав развој догађаја довео је до оружаног сукоба између Српске Војводине и побуњеничке угарске владе, која је на проглашење Српске Војводине одговорила појачавајући оружано насиље. У помоћ војвођанским Србима дошли су добровољци из Кнежевине Србије, које је предводио Стеван Книћанин, а српском покрету се прикључило и друго становништво одано законитој централној власти.

Аустријске власти су у почетку покушавале да не заоштравају односе с Кошутовом владом поводом Српске Војводине, али како се ова сасвим одметнула у својој агресивној кампањи, влада Српске Војводине је направила савез са аустријским централним властима у циљу заједничке одбране од Кошутове војске. Аустријске власти су такође званично признале одлуке Мајске скупштине и потврдиле војводску титулу Стевану Шупљикцу.

Када је Мађарска револуција угушена, аустријске власти су, у новембру 1849. године укинуле Српску Војводину уводећи привремену војну управу генерала Фердинанда Мајерхофера, а на њеном подручју формирале нову круновину под називом Војводство Србија и Тамишки Банат.

Управа и војска[уреди]

Врховну власт у Српској Војводини чинио је Главни одбор, који је основан као извршно тело за спровођење одлука Мајске скупштине. Главни одбор је настојао да укине све органе власти из претходног система. Уместо њих, оснивани су српски окружни и месни одбори. Уз нову српску власт је стајала српска народна војска, која је касније интегрисана у аустријску војску.

Престонице[уреди]

Прва престоница Српске Војводине били су Сремски Карловци, а касније је управно средиште премештено у Земун, потом у Зрењанин, а касније у Темишвар, иако овај последњи град није био у оквиру граница Српске Војводине прокламованих 1848. године.

Владари и значајне личности[уреди]

Гувернери[уреди]

Представници извршне власти и монарха 


Симболи[уреди]

За више детаља видети чланке: Грб Војводине и Застава Војводине.

Галерија[уреди]

Литература[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]