Српска Црња

Из Википедије, слободне енциклопедије
Српска Црња
Crnja.jpg
Православна црква
Грб
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Средњобанатски
Општина Нова Црња
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 3685
 — густина 64/km2
Положај
Координате 45°43′14″ СГШ; 20°41′11″ ИГД / 45.720666° СГШ; 20.6865° ИГД / 45.720666; 20.6865 Координате: 45°43′14″ СГШ; 20°41′11″ ИГД / 45.720666° СГШ; 20.6865° ИГД / 45.720666; 20.6865
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 72 m
Површина 68,8 km2
Српска Црња на мапи Србије
Српска Црња
Српска Црња
Српска Црња на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 23220
Позивни број 023
Регистарска ознака ZR

Српска Црња је насеље у Србији у општини Нова Црња у Средњобанатском округу. Према попису из 2011. било је 3685 становника.

Овде се налази Српска православна црква у Српској Црњи.

Историја[уреди]

О времену градње храма у Српској Црњи постоји недоумица. Према С. Боровском, сазидан Српска Црња се први пут помиње у средњем веку (1373. год.), под именом Цорна, Године 1482. помиње се Црно Селиште (данас Менош), а 1528. године, на најстаријој карти Угарске, убележена је као веће насеље. У XVI веку Турци заузимају Банат (1552.) и у Црњи формирају своје насеље на Меношу. Први делимични попис становништва је из турских времена (1660. год.) када се помињу један свештеник и неколико имућнијих људи у селу. Тада је већ постојала црква.

Велика битка између хришћанске царске војске, коју је предводио кнез Фридрих Август, и турске војске на челу са султаном Мустафом, одиграла се 26. августа 1696. године у близини Црње, у делу хатара који се данас зову Селеш и Ендрес, на реци Бегеј, који је у то време туда протицао. Српске чете предводио је Јован Монастирлија.

Царски војници и граничари (милитари), који су учествовали у борбама против Турака код Сланкамена (1691.), Српске Црње (1696.) и Сенте (1697.), населили су се 1698. године у Црњи. Тада је насељено 13 породичних задруга Срба и Црногораца. Многе црњанске породице воде порекло од ових граничара (милитара), који су протеравши Турке дошли на црњанску греду.

Почетком XVIII века (1716.) у Црњу долазе аустријски инжењери, који премеравају хатар и формирају насеље и улице, ушоравају куће, које су биле разбацане на све стране. Од 1718. године Црња више није под турском управом, већ припада Аустрији. Године 1753. извршена је колонизација Црње. Из места Семиаљ (данас у Румунији) пресељено је 68 српских породица, са око 500 чланова, а са њима и мањи број Румуна.

Крајем XVIII века (1790.), насељено је на западној страни Црње 55 породица Немаца из Жомбоља. Од тада се стари, већи део насеља зове Српска Црња, а нови Немачка Црња. У то време пуковник Чеконић, пореклом Хрват, прво добија за заслуге а затим купује највећи део хатара Српске Црње.

У првој половини XIX века, насељен је мањи број Мађара, највише на мајурима и салашима грофа Чеконића, који је већ тада поседовао 30.000 јутара земље. Према подацима из 1836. године укупно је Црња имала 4.370 становика, од тога Српска Црња 2.832, а Немачка Црња 1.538. Попис становништва 1878. године показује да у Српској Црњи има 770 кућа и 3.800 становника, у Немачкој Црњи 260 кућа и 2.600 становника. У великом пожару, који је избио 1886. у Немачкој Црњи, а проширио се на Српску Црњу, изгорело је 250 кућа.

У XX веку (1920.) основано је ново насеље, северно од Српске Црње, под називом Војвода Бојовић. Насељавање је извршено у периоду 1920. - 1924. (?), када је изграђено 400 кућа. У њих се уселило 30 добровољачких породица из Првог светског рата, остало су били колонисти из Црње, Кларије и Румуније. Последња колонизација Српске Црње, била је 1945. године, када се у напуштене немачке куће уселило 400 српских породица, са 2.000 чланова из Босанске Крајине (околина Кључа и Мркоњићграда). После Другог светског рата, сва три насеља: Српска Црња, Немачка Црња и Војвода Бојовић, спојена су у једно под називом: Српска Црња.

Највећи број становника (8.200) имала је Српска Црња 1948. године. Гранични прелаз према Румунији отворен је 1970. године и од тада се место налази на међународном путу Зрењанин - Темишвар. Према попису из 1991. Српска Црња је имала око 5.000 становника, а према подацима из 2002. године 4.379 становника.

Демографија[уреди]

У насељу Српска Црња живи 3482 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,9 година (39,0 код мушкараца и 42,8 код жена). У насељу има 1584 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,77.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 8.220
1953. 7.977
1961. 7.376
1971. 6.001
1981. 5.467
1991. 5.046 4.885
2002. 4.451 4.383
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
3.672 83,77 %
Роми
  
413 9,42 %
Мађари
  
163 3,71 %
Југословени
  
20 0,45 %
Црногорци
  
13 0,29 %
Немци
  
11 0,25 %
Румуни
  
9 0,20 %
Хрвати
  
8 0,18 %
Македонци
  
5 0,11 %
Бугари
  
4 0,09 %
Украјинци
  
2 0,04 %
Словаци
  
2 0,04 %
Муслимани
  
1 0,02 %
непознато
  
3 0,06 %


Познате личности[уреди]

Познате јавне личности рођене у Српској Црњи:

Види још[уреди]

Галерија фотографија[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]