Српска демократска странка
Српска демократска странка Српска демократска странка српских земаља | |
|---|---|
Службени лого странке | |
| Председник | в.д. Јовица Радуловић |
| Секретар | Зоран Латиновић |
| Потпредсједници | Желимир Нешковић Огњен Бодирога |
| Предсједник главног одбора | Јовица Радуловић |
| Оснивач | Радован Караџић |
| Основана | 12. јул 1990. |
| Седиште | Николе Тесле бр. 1Б, Бања Лука |
| Омладински огранак | Омладина СДС |
| Идеологија | Српски национализам Национални конзервативизам Проевропеизам |
| Политичка позиција | Десни центар |
| Национално чланство | СДС—ПДП—НФ—ЗПР |
| Међународно чланство | Међународна демократска унија |
| Боје | |
| Народна скупштина РС | 12 / 83
|
| Представнички дом ПС БиХ | 2 / 42
|
| Застава странке | |
| Веб-сајт | |
| https://www.sds.rs/ | |
Српска демократска странка (СДС) је политичка странка која данас дјелује на политичкој сцени Републике Српске и Босне и Херцеговине. Тренутни вршилац дужности странке је Јовица Радуловић.
Српску демократску странку је основао Радован Караџић 1990. године. Циљ странке био је уједињење Срба, као што је Српска демократска странка Јована Рашковића учинила са Србима у Хрватској и останак у саставу Југославије (као „Трећа Југославија“ са Србијом и Црном Гором) у случају отцепљења те две републике од федерације.
Историја
[уреди | уреди извор]Српска демократска странка (СДС) основана је на Петровдан 12. јула 1990. године у Сарајеву, на скупу одржаном у Скендерији, пред више од 2.000 присутних Срба, чиме је започела мисију као кључни политички глас српског народа у Босни и Херцеговини. Оснивање СДС-а представљало је одговор на сложене политичке прилике уочи распада Југославије, када су националне странке других народа, попут Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) и Странке демократске акције (СДА), већ биле формиране. СДС је настала из потребе за политичким организовањем Срба у БиХ, како би се заштитили њихови национални интереси, културни идентитет и политичка права у условима растућих тензија и пријетњи доминације других националних група.
У почетним фазама, СДС је окупљала српску интелектуалну елиту, укључујући истакнуте личности попут Радована Караџића, Николе Кољевића, Алексе Бухе и других, који су препознали потребу за снажном политичком организацијом Срба. Странка је брзо постала водећа снага у артикулисању српских интереса, посебно у контексту очувања равноправности српског народа у БиХ. Током 1991. године, СДС је прогласила српске аутономне области у БиХ, а у јануару 1992. године учествовала је у проглашењу Српске Републике Босне и Херцеговине, касније Републике Српске, као одговор на политичке потезе који су угрожавали српске интересе, укључујући референдум о независности БиХ који је српски народ у већини бојкотовао.
Током рата у БиХ (1992–1995), СДС је имала кључну улогу у политичком вођству Републике Српске, залажући се за одбрану српског народа и територије у изузетно сложеним и изазовним околностима. Након потписивања Дејтонског мировног споразума 1995. године, којим је Република Српска потврђена као равноправан ентитет у оквиру БиХ, СДС је наставила да игра значајну улогу у политичком животу, фокусирајући се на очување ентитетских права, економски развој и јачање институција Републике Српске.
На власти је била за све време постојања Републике Српске Крајине, а у Републици Српској од 1991. до 2006.
Предсједници
[уреди | уреди извор]| Бр. | Председник | Рођен-Умро | Почетак функције | Крај функције | ||
|---|---|---|---|---|---|---|
| 1. | Радован Караџић | 1945– | 12. јул 1990. | 19. јул 1996. | ||
| 2. | Алекса Буха | 1939– | 19. јул 1996. | 1. јул 1998. | ||
| 3. | Драган Калинић | 1948– | 1. јул 1998. | 19 јул 2004. | ||
| 4. | Драган Чавић | 1958– | 20. јул 2004. | 15. децембар 2006. | ||
| 5. | Младен Босић | 1961– | 15. децембар 2006. | 8. октобар 2016. | ||
| 6. | Вукота Говедарица | 1976– | 14. октобар 2016. | 30. јун 2019. | ||
| 7. | Мирко Шаровић | 1956– | 30. јун 2019. | 3. новембар 2022. | ||
| 8. | Милан Миличевић | 1963– | 12. новембар 2022. | 13. јул 2025. | ||
Резултати
[уреди | уреди извор]| Избори | Кандидат | # гласова | % од важећих | Резултат |
|---|---|---|---|---|
| 1996. | Момчило Крајишник | 690.646 | 67,30% | |
| 1998. | Момчило Крајишник | 314.236 | 44,80% | |
| 2002. | Мирко Шаровић | 180.122 | 35,52% | |
| 2006. | Младен Босић | 130.824 | 24,22% | |
| 2010. | Младен Иванић[а] | 295.629 | 47,31% | |
| 2014. | Младен Иванић[б] | 317.799 | 48,70% | |
| 2018. | Младен Иванић[в] | 292.065 | 42,74% | |
| 2022. | Мирко Шаровић | 224.912 | 35,45% |
| Избори | Кандидат | # гласова | % од важећих | Резултат |
|---|---|---|---|---|
| 1996. | Биљана Плавшић | 636.654 | 59,2% | |
| 1998. | Никола Поплашен[г] | 322.684 | 43,9% | |
| 2000. | Мирко Шаровић | 313.572 | 49,8% | |
| 2002. | Драган Чавић | 183.121 | 35,9% | |
| 2006. | Драган Чавић | 163.041 | 29,4% | |
| 2007. | Огњен Тадић | 142.898 | 33,8% | |
| 2010. | Огњен Тадић | 227.239 | 35,92% | |
| 2014. | Огњен Тадић | 296.021 | 44,28% | |
| 2018. | Вукота Говедарица | 284.195 | 41,82% | |
| 2022. | Јелена Тривић[д] | 273.245 | 42,84% |
| Избори | # гласова | % од важећих | # посланика | Влада |
|---|---|---|---|---|
| 1996. | 568.980 | 52,3% | 45 / 83
|
владајући |
| 1997. | 209.767 | 28,92% | 24 / 83
|
опозиција |
| 1998. | 160.594 | 21,7% | 19 / 83
|
опозиција |
| 2000. | 226.226 | 36,1% | 31 / 83
|
владајући |
| 2002. | 159.164 | 31.2% | 26 / 83
|
владајући (до фебруара 2006) |
| опозиција (од фебруара 2006) | ||||
| 2006. | 103.035 | 18,27% | 17 / 83
|
опозиција |
| 2010. | 120.136 | 18,97% | 18 / 83
|
опозиција |
| 2014. | 173.824 | 26,26% | [ђ] 21 / 83
|
опозиција |
| 2018. | 123.515 | 18,04% | [е] 16 / 83
|
опозиција |
| 2022. | 95.640 | 14,95% | 13 / 83
|
опозиција |
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Младен Иванић је био кандидат коалиције СДС−ПДП, а члан је Партије демократског прогреса.
- ^ Младен Иванић је био кандидат коалиције СДС−ПДП, а члан је Партије демократског прогреса.
- ^ Младен Иванић је био кандидат коалиције СДС−ПДП, а члан је Партије демократског прогреса.
- ^ Никола Поплашен је био кандидат коалиције СДС — СРС РС, а био је члан Српске радикалне странке РС.
- ^ Јелена Тривић је била кандидат коалиције СДС−ПДП, а члан је Партије демократског прогреса.
- ^ Учествовали на изборима у Коалицији СДС — СРС — ПУП, која је укупно освојила 24 мандата, од чега је 21 припао СДС-а.
- ^ На изборима 2018. године учествовали у коалицији под називом Српска демократска странка - (СДС-СРС РС-СРС) коју су чиниле: Српска демократска странка (свих 16 посланика припало СДС-у), Српска радикална странка Републике Српске и Српска радикална странка др Војислав Шешељ.[1]




