Пређи на садржај

Српска демократска странка

С Википедије, слободне енциклопедије
Српска демократска странка
Српска демократска странка српских земаља
Председникв.д. Јовица Радуловић
СекретарЗоран Латиновић
ПотпредсједнициЖелимир Нешковић
Огњен Бодирога
Предсједник главног одбораЈовица Радуловић
ОснивачРадован Караџић
Основана12. јул 1990.
СедиштеНиколе Тесле бр. 1Б, Бања Лука
 Република Српска
Омладински огранакОмладина СДС
ИдеологијаСрпски национализам
Национални конзервативизам
Проевропеизам
Политичка позицијаДесни центар
Национално чланствоСДС—ПДПНФЗПР
Међународно чланствоМеђународна демократска унија
Боје     
Народна скупштина РС
12 / 83
Представнички дом ПС БиХ
2 / 42
Застава странке
Веб-сајт
https://www.sds.rs/

Српска демократска странка (СДС) је политичка странка која данас дјелује на политичкој сцени Републике Српске и Босне и Херцеговине. Тренутни вршилац дужности странке је Јовица Радуловић.

Српску демократску странку је основао Радован Караџић 1990. године. Циљ странке био је уједињење Срба, као што је Српска демократска странка Јована Рашковића учинила са Србима у Хрватској и останак у саставу Југославије (као „Трећа Југославија“ са Србијом и Црном Гором) у случају отцепљења те две републике од федерације.

Историја

[уреди | уреди извор]

Српска демократска странка (СДС) основана је на Петровдан 12. јула 1990. године у Сарајеву, на скупу одржаном у Скендерији, пред више од 2.000 присутних Срба, чиме је започела мисију као кључни политички глас српског народа у Босни и Херцеговини. Оснивање СДС-а представљало је одговор на сложене политичке прилике уочи распада Југославије, када су националне странке других народа, попут Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) и Странке демократске акције (СДА), већ биле формиране. СДС је настала из потребе за политичким организовањем Срба у БиХ, како би се заштитили њихови национални интереси, културни идентитет и политичка права у условима растућих тензија и пријетњи доминације других националних група.

У почетним фазама, СДС је окупљала српску интелектуалну елиту, укључујући истакнуте личности попут Радована Караџића, Николе Кољевића, Алексе Бухе и других, који су препознали потребу за снажном политичком организацијом Срба. Странка је брзо постала водећа снага у артикулисању српских интереса, посебно у контексту очувања равноправности српског народа у БиХ. Током 1991. године, СДС је прогласила српске аутономне области у БиХ, а у јануару 1992. године учествовала је у проглашењу Српске Републике Босне и Херцеговине, касније Републике Српске, као одговор на политичке потезе који су угрожавали српске интересе, укључујући референдум о независности БиХ који је српски народ у већини бојкотовао.

Током рата у БиХ (1992–1995), СДС је имала кључну улогу у политичком вођству Републике Српске, залажући се за одбрану српског народа и територије у изузетно сложеним и изазовним околностима. Након потписивања Дејтонског мировног споразума 1995. године, којим је Република Српска потврђена као равноправан ентитет у оквиру БиХ, СДС је наставила да игра значајну улогу у политичком животу, фокусирајући се на очување ентитетских права, економски развој и јачање институција Републике Српске.

На власти је била за све време постојања Републике Српске Крајине, а у Републици Српској од 1991. до 2006.

Предсједници

[уреди | уреди извор]
Бр. Председник Рођен-Умро Почетак функције Крај функције
1. Радован Караџић
1945– 12. јул 1990. 19. јул 1996.
2. Алекса Буха 1939– 19. јул 1996. 1. јул 1998.
3. Драган Калинић
1948– 1. јул 1998. 19 јул 2004.
4. Драган Чавић
1958– 20. јул 2004. 15. децембар 2006.
5. Младен Босић
1961– 15. децембар 2006. 8. октобар 2016.
6. Вукота Говедарица 1976– 14. октобар 2016. 30. јун 2019.
7. Мирко Шаровић
1956– 30. јун 2019. 3. новембар 2022.
8. Милан Миличевић 1963– 12. новембар 2022. 13. јул 2025.

Резултати

[уреди | уреди извор]
Предсједништво Босне и Херцеговине
Избори Кандидат # гласова % од важећих Резултат
1996. Момчило Крајишник 690.646 67,30% изабран
1998. Момчило Крајишник 314.236 44,80% није изабран
2002. Мирко Шаровић 180.122 35,52% изабран
2006. Младен Босић 130.824 24,22% није изабран
2010. Младен Иванић[а] 295.629 47,31% није изабран
2014. Младен Иванић[б] 317.799 48,70% изабран
2018. Младен Иванић[в] 292.065 42,74% није изабран
2022. Мирко Шаровић 224.912 35,45% није изабрана
Предсједник Републике Српске
Избори Кандидат # гласова % од важећих Резултат
1996. Биљана Плавшић 636.654 59,2% изабран
1998. Никола Поплашен[г] 322.684 43,9% изабран
2000. Мирко Шаровић 313.572 49,8% изабран
2002. Драган Чавић 183.121 35,9% изабран
2006. Драган Чавић 163.041 29,4% није изабран
2007. Огњен Тадић 142.898 33,8% није изабран
2010. Огњен Тадић 227.239 35,92% није изабран
2014. Огњен Тадић 296.021 44,28% није изабран
2018. Вукота Говедарица 284.195 41,82% није изабран
2022. Јелена Тривић[д] 273.245 42,84% није изабрана
Народна скупштина Републике Српске
Избори # гласова % од важећих # посланика Влада
1996. 568.980 52,3%
45 / 83
владајући
1997. 209.767 28,92%
24 / 83
опозиција
1998. 160.594 21,7%
19 / 83
опозиција
2000. 226.226 36,1%
31 / 83
владајући
2002. 159.164 31.2%
26 / 83
владајући (до фебруара 2006)
опозиција (од фебруара 2006)
2006. 103.035 18,27%
17 / 83
опозиција
2010. 120.136 18,97%
18 / 83
опозиција
2014. 173.824 26,26% [ђ]
21 / 83
опозиција
2018. 123.515 18,04% [е]
16 / 83
опозиција
2022. 95.640 14,95%
13 / 83
опозиција

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Младен Иванић је био кандидат коалиције СДС−ПДП, а члан је Партије демократског прогреса.
  2. ^ Младен Иванић је био кандидат коалиције СДС−ПДП, а члан је Партије демократског прогреса.
  3. ^ Младен Иванић је био кандидат коалиције СДС−ПДП, а члан је Партије демократског прогреса.
  4. ^ Никола Поплашен је био кандидат коалиције СДС — СРС РС, а био је члан Српске радикалне странке РС.
  5. ^ Јелена Тривић је била кандидат коалиције СДС−ПДП, а члан је Партије демократског прогреса.
  6. ^ Учествовали на изборима у Коалицији СДС — СРСПУП, која је укупно освојила 24 мандата, од чега је 21 припао СДС-а.
  7. ^ На изборима 2018. године учествовали у коалицији под називом Српска демократска странка - (СДС-СРС РС-СРС) коју су чиниле: Српска демократска странка (свих 16 посланика припало СДС-у), Српска радикална странка Републике Српске и Српска радикална странка др Војислав Шешељ.[1]

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]